Grenland privlači veliku pažnju zbog izvora minerala – šta se krije ispod leda

Viktor

26. januar 2025. | 01:21

Privlačnost najvećeg ostrva na Zemlji je neporeciva.

Tokom proteklog milenijuma, Grenland je opčinjavao posetioce, dovodeći na njegove izolovane obale svakoga, od Erika Crvenog, koji je osnovao prvo evropsko naselje pre više od hiljadu godina, do Savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu.

I, kao i klima koja se neprestano zagreva, interesovanje za Grenland se (ponovo) zahuktava, dok ostrvo privlači pažnju američkog predsednika Donalda Trampa.

Zajednička saradnja na mapiranju i istraživanjima sprovođena više od veka razotkrila je dokaze o važnim izvorima minerala na Grenlandu – među njima i retkih zemljanih elemenata i kritičnih minerala korišćenih za tehnologiju zelene energije, baš kao i sumnje na postojanje rezervi fosilnog goriva.

Ali, uprkos nesputanom uzbuđenju koje izaziva ova riznica blaga na Grenlandu, proces pronalaženja, iskopavanja i prebacivanja minerala i fosilnih goriva je višeslojni, višenacionalni i višedecenijski izazov.

Dugo interesovanje Amerike za rudarenje na Grenlandu

Grenland je ogroman, to je najveće ostrvo na svetu, i ima pozamašno neiskorišćeno mineralno bogatstvo.

Sada je američki predsednik Donald Tramp pokazao obnovljeno interesovanje za preuzimanje kontrole nad ovom teritorijom.

Ali to nije prvi put da je SAD pokušala da preuzme ovo ostrvo, autonomnu teritoriju zavisnu od Danske.

• 1867: Tadašnji američki državni sekretar Vlijam Sjuard izneo je ideju o anektiranju Grenlanda, zajedno sa Islandom.

•1910: Tadašnji američki ambasador u Danskoj Moris Frensis Egans izneo je ponudu danskoj vladi: da uzme Grenland u zamenu za Holandske Antile i filipinsko ostrvo Mindanao.

• 1946: Tadašnji američki državni sekretar Džejms Birns izneo je prvu ponudu za kupovinu ostrva za 100 miliona dolara u zlatnim polugama – danas vredno otprilike 1,5 milijardu dolara.

• 2019: Tramp je prvi pokazao interesovanje za kupovinu Grenlanda – što je brzo odbacila danska premijerka Mete Frederiksen koja je predlog opisala kao „apsurdan“.

Na većini mapa, Grenland izgleda ogromno, maltene veličine Afrike.

Za ovo preterivanje zaslužna je popularna projekcija Merkatorove mape, koja razvlači i uvećava zemlje blizu polova, preuveličavajući njihovu pravu veličinu.

U stvarnosti, Grenland je velik oko 2 miliona kvadratnih kilometara – otprilike veličine Demokratske Republike Kongo.

Svuda na Zemlji, ožiljci i obeležja ogromnog protoka vremena zabeleženi su u geologiji.

Bujne vulkanske erupcije i sporo hladeća magma, džinovska sudaranja kontinenata i karamelasta cepanja koja na kraju otvaraju nove okeane – sve ove geološke performanse upisane su u stenama.

A stara kopnena masa kao što je Grenland sadrži detaljnu dokumentaciju Zemljine istorije.

„Istorija Grenlanda ide unazad koliko i istorijat bilo čega na našem svetu“, objašnjava Ketrin Gudeno, glavna geološkinja pri Britanskoj geološkoj agenciji.

Ona objašnjava da je Grenland, nekada davno, bio deo šireg kontinenta koji je obuhvatao deo današnje severne Evrope i severne Amerike.

Pre oko 500 miliona godina, Grenland je bio deo superkontinenta, uglavljenog između Evrope i Severne Amerike.

Ali Zemlja se neprestano razvija.

Pre oko 60 do 65 miliona godina, superkontinent je počeo da se razdvaja, stvarajući pukotinu koja se na kraju otvorila, stvorivši Atlantski okean.

Grenland se odvojio od Evrope, počeo da pluta na zapad i čak prešao preko islandskog žarišta – mesta na kom izbija tečna lava iz dubina ispod Zemljine kore, doprinevši vulkanskim aktivnostima koja su formirala ostrvo Island.

Danas je Grenland domaćin svega, od Prekambrijskih podrumskih stena do jučerašnjih glečerskih taloga – od čega sve može da sadrži čitav niz vrednih prirodnih bogatstva.

Pored izvora minerala, naučnici procenjuju da Grenland poseduje ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa.

Od sedamdesetih, naftne i gasne kompanije pokušavale su da pronađu drevne rezervoare uz obalu Grenlanda, ali njihovi pokušaji nisu urodili plodom.

Ipak, geologija Grenlandovog kontinentalnog praga zaista pokazuje sličnosti sa drugim izvorištima fosilnih goriva na Arktiku.

Reuters

Kuće u tehnikoloru na Grenlandu

Grenland liči na Kedberi kremasto jaje, sa spoljnim, čvrstim omotačem oko tečne unutrašnjosti.

Većina ostrva prekrivena je sporo tekućim Grenlandskim ledenim pokrivačem koji se sliva ka obali preko velikog broja ispusnih glečera.

Samo oko 20 odsto ostrva nije pokriveno ledom, sastojeći se od krševitih planina, fjordovima usečenih litica i povremenih gradova sa kućama u tehnikoloru.

„Istraživanje Grenlanda, naročito severoistočnog Grenlanda, bilo je vruća tema pre 120-130 godina“, kaže Tomas Find Kokfelt, viši istraživač Agencije za geološko istraživanje Danske i Grenlanda (GEUS).

Otkriveni su razni minerali i počeli su da niču rudnici.

Godine 1850, mineral kriolit, „led koji se nikad ne topi“, zbog njegove ekstremnog visoke tačke topljenja, pronađen je na jugozapadu Grenlanda.

Doseljenici su počeli da iskopavaju kriolit nakon što su saznali za njegovu upotrebu u pravljenju sode bikarbone.

Tokom Drugog svetskog rata, rudnik Ivitut snabdevao je savezničke snage kriolitom – važnim mineralom u proizvodnji aluminijuma korišćenim za avione.

Geološko mapiranje Grenlanda započelo je odistinski tek posle Drugog svetskog rata.

Posle 20 godina praćenja linije obale, postalo je jasno da je mapiranje ogroman poduhvat.

„Ako izdelite sve oblasti Grenlanda bez leda, verovatno biste ispunili 200 stranica mapa razmere jedan naprema 200.000″, kaže Find Kokfelt.

Kad su geolozi napravili tu računicu, shvatili su da bi im trebalo 200 godina da završe mapiranje ovim tempom.

Oni su prešli na grublju rezoluciju i završili prvobitne geološke mape Grenlanda ranih 2000-tih.

U međuvremenu, GEUS je počeo da rafinira te mape, zumirajući ih na veću rezoluciju.

Do danas su geolozi završili 55 mapa u detaljnijem razmerama.

Takođe su se upustili u mapiranje teritorije ispod leda.

Nedavno se Find Kokfelt udružio sa geofizičarima da bi izradio mapu geoloških provincija, regija visokih razmera sa prepoznatljivim karakteristikama, ispod ledenog pokrivača.

Ove provincije takođe nagoveštavaju kakve minerale bi mogle da sadrže.

Ali poput prvobitnih geoloških mapa, Find Kokfelt brže-bolje ističe da mape provincija moraju dodatno da se rafinišu sa više podataka.

Kritični minerali su materijali koji održavaju svetsku ekonomiju u životu, a opet ih je sve teže naći.

Oni su posebno važni za prebacivanje na čistu energiju – stručnjaci procenjuju da bi potražnja za mineralima i izvorima metala mogla da se učetvorostruči do 2040. godine kako pokrila potražnju za energetskim tehnologijama.

Sve od baterija za električna vozila do vetroturbina i solarnih panela zahteva kritične minerale.

Iako se mnogi od ovih minerala iskopavaju na mestima kao što su Kina i Afrika, ima nekoliko razloga zbog kojih moraju da se uzmu u razmatranje nove rudarske lokacije, među njima i geopolitika, transport i pristup, kao i ekonomija.

En Merild, šefica održivosti i planiranja na Univerzitetu Alborg u Danskoj, ističe da kako rudnici u drugim regionima počinju da presušuju, tako „talozi na Arktiku postaju sve zanimljiviji“.

I dok kritični minerali verovatni zaista postoje na Grenlandu, nije najjasnije da li su oni ekonomski održivi.

Tu na scenu stupaju istraživanja.

„Pronalaženje minerala spada među najveće i najrizičnije izazove u vezi sa rudarenjem“, kaže Sajmon Džovit, direktor Centra Ralf Dž. Roberts za istraživanje i ekonomsku geologiju na Univerzitetu u Nevadi, u Rinu.

On ističe da na svakih 100 projekata istraživanja minerala, u rudnik bi mogao da se pretvori samo jedan od njih.

Ako istraživanje minerala pokaže potencijal za rudnik, u proseku bi i dalje moglo da prođe oko 10 godina da bi se prešlo sa otkrića na proizvodnju, kaže Džovit.

„To sve zavisi od toga gde se nalazite, kakva je infrastruktura, kakve dozvole i druge stvari imate da biste osigurali da se bavite rudarstvom na savestan način.“

Na Grenlandu je upadljivo odsustvo infrastrukture – jednom kad izađete iz gradova, nema puteva niti železničkih pruga kroz seoske predele.

„Kretanje nije lako – ne možete da vozite terenska vozila preko terena na Grenlandu“, kaže Džovit.

Putuje se brodom ili vazduhom, a ne automobilima.

Odsustvo razrađene infrastrukture, ističe Džovit, moglo bi da predstavlja izazov za rudarske operacije.

Obrada minerala takođe može da bude mukotrpan trud.

Za razliku od minerala kao što je zlato, koje može da se nađe u prirodnom stanju u steni, retki zemljani elementi zaključani su u nekom drugom komplikovanom mineralu, objašnjava Gudeno.

„Te taloge je veoma, veoma teško obraditi, i ponekad su tesno povezani sa uranijumom ili nekim drugim elementom koje baš i ne želite da iskopavate.“

I zaista, ako je mineral zaključan u tandemu sa radioaktivnim mineralima, rudnik bi mogao da prekine sa radom pre nego što je obrađen i jedan jedini gram.

Godine 2021, Grenland je usvojio zakon koji ograničava količinu uranijuma u rudarskim resursima, što je korak koji je zamrznuo razvoj rudnika retkih zemljanih elemenata na Južnom Grenlandu.

Aktuelni parlament odražava zabrinutost Grenlanđana zbog dugotrajnih posledica rudarenja.

Tri stara rudnika na Grenlandu izazvala su upadljivu štetu po životnu sredinu, naročito u vodi oko ostrva.

Merild objašnjava da u rudarenju preostale stene iz procesa spadaju u dve kategorije: otpadne stene i jalovine.

„Jalovine su najzagađeniji ostaci, dok se otpadne stene smatraju manje štetnim“, kaže ona.

Zbog ovog stava, otpadne stene su bile bacane duž reka i obala.

Ali otpadne stene nisu bile nepokretne.

Reuters

„Nivoi teških metala bili su veoma visoki u nekim otpadnim stenama“, kaže Merild.

Naučnici su pronašli povećane nivoe metala u svemu od paukova do lišajeva, riba i školjki blizu rudnika.

Hladne temperature i nizak salinitet oko Grenlanda učinili su oporavak životne sredine bolno sporim, a efekti i dalje mogu da se osete 50 godina kasnije, kaže Merild.

„Oštećivanje vode stvarno oštećuje čitav lanac snabdevanja hranom za Grenlanđane i njihovu priliku za sredstva za život od ribarenja i lova.“

Klimatske promene drastično utiču na Arktik, sa temperaturama koje rastu skoro četiri puta brže nego na ostatku planete.

Nove procene pokazuju da grenlandski ledeni pokrivač gubi 30 miliona tona leda na sat.

I dok će povlačenje kopnenog leda otkriti još zakopanih stena, Merild ističe da otapanje baš i nije pokretački faktor za povećano interesovanje za istraživanje.

Na kraju krajeva, topljenje glečera dugo traje.

Količina leda na arktičkom moru smanjuje se tokom proteklih pet decenija.

Ovaj aspekt klimatskih promena predstavlja neobičnu dihotomiju za Grenland – zagrevanje klime znači promenu ekosistema, rast nivoa mora i ometanje morskih struja.

Ali to znači i otvaranje prolaza u Arktičkom okeanu, stvarajući lakši transport kritičnih minerala korišćenih u tehnologijama zelene energije – što će, nadamo se, usporiti klimatske promene.

Merild, koja je odrasla na Grenlandu i nastavila da radi tamo na raznim projektima, ističe da iako se Grenlanđani ne protive rudarskim aktivnostima, neke stvari ih ipak brinu.

Jedna od njih je samo zemljište.

Na Grenlandu, vlada je vlasnik i administrira zemlju za stanovnike.

„U tom smislu, svi su vlasnici zemlje i niko nije njen vlasnik“, objašnjava Merild.

Kao posledica toga, zatvorene privatne rudarske lokacije kulturološka su anomalija i dozvole ili ograničenja pristupa moraju pažljivo da se rešavaju.

Da bi unapredili saradnju sa međunarodnim kompanijama i izbegli pogrešne korake, Merild kaže da Grenlanđani moraju da učestvuju u rudarskom procesu od samog početka do kraja.

„Ljudi vide rudarenje kao potencijalnu šansu, ali bi i te kako voleli da učestvuju u razvoju, da budu suvlasnici, i da budu sastavni deo planiranja projekta“, kaže ona.

Dakle, da li se Grenland sprema da postane sledeći Divlji zapad?

Premijerka danske Mete Frederiksen kaže da je to na narodu Grenlanda da odluči.

Ali, takođe, male su šanse da će međunarodno interesovanje za njihovo ostrvo iole popustiti u skorije vreme.

„Protesti predstavljaju stvarnu pretnju Vučićevoj vlasti“: Šta ruski mediji pišu o jučerašnjem generalnom štrajku u Srbiji?

Viktor

26. januar 2025. | 01:16

Studenti univerziteta u brojnim srpskim gradovima učestvovali su u petak u protestima u znak sećanja na žrtve urušavanja dela krova na zgradi železničke stanice u Novom Sadu, do kojeg je došlo u novembru, stoji u izveštaju ruskog Interfaksa vezano za jučerašnji generalni štrajk u Srbiji.

Učenicima su se pridružili, stoji dalje, nastavnici i građani. Neke institucije, sindikati i privatne kompanije odgovorile su na pozive na generalni štrajk, beleži Interfaks, napominjući da su „maksimalni odgovor dobili u Novom Sadu“.

U Beogradu, kolona demonstranata protezala se tri kilometra, povorku je otvorila grupa ljudi sa plakatom: „Grad je naš“.

Nisu prijavljena kršenja zakona i reda, navodi se dalje uz napomenu slučaja iz Novog Beograda, „gde je žena automobilom pregazila učesnike povorke – dva studenta su povređena, hospitalizovana, a krivac nesreće je pritvoren“.

Южная служба новостей piše da „kao što su demonstranti obećali, 24. januara održan je generalni štrajk širom Srbije. Istovremeno, u Jagodini, u srcu Srbije, predsednik Aleksandar Vučić okupio je pristalice kako bi proglasio stvaranje novog političkog pokreta“.

U Beogradu je protest održan na Brankovom mostu, okupljajući stotine hiljada ljudi.

Dan ranije, podsećaju, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izrazila je zabrinutost zbog rastućih tenzija u Srbiji, napominjući da „nisu isključeni pokušaji zemalja kolektivnog Zapada da se mešaju u unutrašnju situaciju u zemlji“.

„Zapad će sigurno intervenisati ili je već intervenisao. Međutim, situacija nije tako jednostavna kao što uskogrudni analitičari pokušavaju da je predstave“, piše Južnjaja služba novostjej.

Oni citiraju sveštenika iz Rusije, jednog, kažu, od najpoznatijih stručnjaka za Srpsku pravoslavnu crkvu, jeromonaha Ignjatija (Šestakov).

„U stvari, Vučić i mnoge centralne ličnosti političkog vrha u Srbiji već dugo svojim postupcima, rečima, a pre svega delima nisu manje prozapadni od najzagriženijeg Rokfelera iz sovjetskog magazina ‘Krokodil’.

U većini slučajeva oni su i naši i vaši. Rusima će reći, kad treba, o miru i prijateljstvu, svim svojim, u pravo vreme, reći da su ih Rusi opet nečim nagradili, da ih cene i pamte, kako bi na taj način smirili svoje nezadovoljne srpske patriote.

Turcima će reći da je Sulejman Veličanstveni najbolje što se desilo Srbima u njihovoj istoriji, Nemcima, Francuzima i Amerikancima (oni su sveti) pevaće kako su spremni još više da se ponižavaju zbog nedostižne EU, investicija i daljeg umanjivanja dostojanstva.

Kinezima će jednostavno sve prodati i igrati: radite šta hoćete. Ima tu i normalnih političara, recimo hrišćana i patriota, koji rade šta mogu na svom mestu i u ovim uslovima, ali ima i u velikoj meri potpunih prodanih duša, kako Srbi kažu, Frankenštajna severnoatlantskog sna i jednostavno smešnih degenerika koji predugo i previše ponižavaju svojim prisustvom u vrhovima politike ne samo srpsko, već bilo koje ljudsko dostojanstvo.

A sve se to dešava tako dugo, tako otvoreno i drsko, i toliko je toga, da je nacija jednostavno umorna.

Dovedena je do mračne, zle apatije. Ako bismo to saželi, upravljači Srbijom su jednostavno sve žestoko zabrljali. Sa Srbima se ovako ne može. Mladost je posebno osetljiva na takvu nepravdu, i stvar nije u tome što su još mladi i zeleni, već u tome što pokušavaju da ih previše otvoreno pretvore u stado debila, ali oni se tome opiru“, kaže Šestakov.

U stvari, kroz ove teze, upakovane u formu autorovog jezika, može se razumeti princip protesta koji potresaju Srbiju, ocenjuje Južnjaja služba novtjej.

Stručnjaci veruju da je trenutna vlada kriva za trenutne proteste. Ali ko će iskoristiti ovu situaciju od spoljnih sila i koliko uspešno je još uvek otvoreno pitanje, iz kojeg treba izvući ozbiljne zaključke, navodi se u tekstu.

Ovi protesti predstavljaju stvarnu pretnju vlasti, naglašava se dalje.

„Međutim, to se dešava zbog ozbiljnih grešaka koje je napravila aktuelna srpska vlast. Ko će iskoristiti ovu situaciju među spoljnim silama i koliko uspešno – još uvek je otvoreno pitanje iz kojeg bi trebalo doneti ozbiljne zaključke“, zaključuje se.

Studenti zahtevaju objavljivanje svih dokumenata o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, gde je došlo do urušavanja nadstrešnice, pokretanje krivičnih postupaka protiv svih napadača na studente tokom protesta, kao i povećanje budžeta fakulteta univerziteta za 20 odsto, piše Krasnaja Vesna.

Protestne akcije su podržale razne kompanije, političke partije i sindikati, navodi se.

Lekari Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu podržali štrajk.Ansambl Narodnog pozorišta u Somboru takođe se pridružio generalnom štrajku.

Šta kaže Grenel o protestima u Srbiji: Ne podržavamo one koji na silu zauzimaju zgrade institucija i podrivaju vladavinu prava

Viktor

26. januar 2025. | 01:13

Ričard Grenel, izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za specijalne misije, podelio je u objavi na Tviteru snimak sa studentskih protesta u Srbiji, uz komentar da je važno pustiti da se čuju različiti glasovi, ali da „nema podrške za one koji podrivaju vladavinu prava i na silu upadaju u državne institucije“, prenosi N1.

„Uvek je važno da možete da dignete glas i da vas čuju. Ali, svi moraju osuditi nasilje i držati se mirnih demonstracija. Demokratski proces se mora poštovati. Ne podržavamo one koji podrivaju vladavinu prava i na silu zauzimaju zgrade državnih institucija. Ako vam se ne sviđa zakon ili lider, onda radite na smeni – ali nemojte posezati za nasiljem“, napisao je Grenel.

Ovo je prva reakcija koja se čula iz nove američke administracije o protestima u Srbiji koji traju već nedeljama, zbog pogibije 15 ljudi prilikom rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Studenti, koji nedeljama blokiraju fakultete, traže da im se ispuni pet zahteva – među kojima nije smena vlasti, piše Glas Amerike (VOA).

Ričard Grenel je u drugom Trampovom mandatu imenovan za izaslanika za specijalne misije.

U prvom mandatu je služio kao direktor nacionalnih obaveštajnih agencija, bio je i ambasador u Nemačkoj i specijalni predsednički izaslanik za mirovne pregovore Srbije i Kosova.

Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića Grenel je dobio Orden srpske zastave prvog stepena za „istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između dve zemlje.“

“Kanadsko Mrtvo more” je slano jezero u prerijama i ima lekovita svojstva

Dara Milovanović

25. januar 2025. | 13:00

U kanadskim prerijama postoji jezero u kojem je voda toliko slana da vas čini da plutate, i to je naša verzija Mrtvog mora, bez dugog transatlantskog putovanja.

Malo jezero Manitou, koje se nalazi u južnom centralnom Saskatchewanu, je slano jezero poznato po svojim lekovitim svojstvima.

Jezero nije veliko, ima 13,3 kvadratnih kilometara i prosečnu dubinu od 3,8 metara. Ipak, njegove vode imaju pet puta vise koncentracije soli od okeana, prema kanadskoj enciklopediji, sa 180.000 miligrama rastvorene soli po litri.

Ali dok vam visok salinitet jezera olakšava plutanje mnogo vise nego u slatkoj vodi, ono je daleko manje slano od stvarnog Mrtvog mora, gde je salinitet više od 10 puta veći nego u okeanu.

Pre više od 1.000 godina, jezero je postalo slano jer je isparavanje koncentrisalo soli i minerale u vodi, koja je nekada bila dvostruko dublja nego sada. Pored soli, bogato je i mineralima, uključujući magnezijum i kalijum, koji privlače ljude koji traže zdravstvene prednosti.

Od 19. veka, starosedioci su poceli donositi bolesne na jezero. Ova praksa je počela kada su ljude koji su bolovali od velikih boginja izlečili nakon što su pili i kupali se u ovim vodama.

Do 1900-ih, jezero Little Manitou postalo je popularno odmaralište, sa hotelima, plesnim dvoranama i rekreativnim sadržajima. Međutim, sve se to smanjilo zbog velike depresije.

Područje je ponovo steklo popularnost 1980-ih, kada je izgrađena nova banja i obnovljena istorijska zgrada Dancelanda, ponovo privlačeći posetioce.

Danas jezero i dalje privlači posetioce. Pored bujne jezerske vode, Manitou Springs Resort nudi mineralnu banju sa toplim, toplim i hladnim bazenima, koji su svi ispunjeni mineralima iz jezera. Bazeni su otvoreni tokom cele godine, što ga čini pristupačnim i jedinstvenim odmorom u sva četiri godišnja doba.

Područje ima mnogo toga za ponuditi van vode, uključujući parkove, golf terene i šarmantnu, eklektičnu umetničku galeriju s mnoštvom umetnina.

To je skriveni dragulj u prerijama, a kao jednu stanicu, mozete ga svakako dodati na vašem sledećem velikom putovanju kroz Kanadu!

SERBIANNEWS/CANADA

Muzej Luvr u “zabrinjavajućem stanju”

Viktor

25. januar 2025. | 11:01

brown concrete building during night time

Luvr, najveći muzej na svijetu i ponos Francuske, u “zabrinjavajućem je stanju”, piše u pismu njegove direktorke koje je dospjelo u javnost.

Muzej Luvr i čuvena staklena piramida (Foto: EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI)

Јedno povjerljivo pismo koje je direktorka Luvra, Loran de Kar, uputila Rašidi Dati, ministarki kulture Francuske, dospjelo je do dnevnog lista Le Parizijen: tekst u kojem je objavljen dio sadržaja pisma, pod naslovom “Luvr traži pomoć”, odjeknuo je u javnosti, ne samo Francuske.

Direktorka navodi da je “Luvr u zabrinjavajućem stanju”, te da generalno, “status kvo više nije održiv”.

Problemi sa sanitarijama i temperaturom

Nekadašnja kraljevska palata, koja od 1793. služi kao muzej, prostire se na 73.000 kvadratnih metara. Mnoge prostorije su zapuštene, zidovi stari, kao i tehnika, izolacija i dihtung loši, ima vlage i poplava. Promjene temperature predstavljaju problem za neprocjenjiva umjetnička djela.

Posetiocima obilazak postaje “fizički izazov”: nema dovoljno mjesta za odmor, gastronomska ponuda i sanitarni čvorovi su “daleko ispod međunarodnih standarda”, istakla je de Kar.

Najposjećenija muzejska prostorija na svijetu u kojoj se nalazi Mona Liza Leonarda da Vinčija, renovirana je prije nekoliko godina kako bi se odgovorilo na masovni priliv posjetilaca, ali, prema riječima de Kar, potrebno je novo promišljanje prostora.

Čak ni staklena piramida, ulaz u Luvr, koja je prije 40 godina izgrađena na inicijativu tadašnjeg predsjednika Fransoa Miterana, više ne može da izdrži opterećenje – planirana je za četiri miliona posjetilaca godišnje, a sada ih je duplo više. Tokom velikih vrućina boravak tamo postaje nepodnošljiv i za posjetioce i za zaposlene, a situaciju dodatno pogoršava stalna buka.

Direktorka Luvra predložila je popravke, uključujući otvaranje drugog ulaza iz ulice Rivoli – kako bi se smanjilo opterećenje na ulaz ispod piramide.

Godišnje devet miliona posjetilaca, ulaznice 22 evra

Luvr nije samo najveći već i najposjećeniji muzej na svijetu. Uprkos visokoj cijeni ulaznice od 22 evra za odrasle, interesovanje ljudi iz cijelog svijeta je ogromno, naročito u dijelu gdje je izložena Mona Liza.

Prošle godina Luvr je posjetilo skoro devet miliona ljudi, od kojih su 70 odsto bili stranci. Prije pandemije korone broj posjetilaca je čak dospeo do deset miliona, ali je Loran de Kar, koja je 2021. postala prva žena na čelu Luvra, uvela dnevni limit od 30.000 posjetilaca. Ali ta mjera očigledno nije bila dovoljna.

Kako finansirati renoviranje?

Predsjednik Emanuel Makron pridaje veliki značaj simbolima Pariza. Svoj izborni trijumf u maju 2017. spektakularno je proslavio ispred staklene piramide. Makron će se uskoro pozabaviti ovim problemom, uvjerio je jedan od njegovih savjetnika list Le Parizijen. A za ministarku Rašidu Dati se zna da želi da se kandiduje za gradonačelnicu Pariza na sledećim lokalnim izborima, pa se očekuje da će se posebno angažovati.

Zvanično promijenjeno ime Meksičkog zaliva

Viktor

25. januar 2025. | 10:59

brown wooden fence near body of water during daytime

Ministarstvo unutrašnjih poslova Sjedinjenih Američkih Država je saopštilo da je zvanično promijenjen naziv Meksičkog zaliva u Američki zaliv, a najvišeg vrha Sjeverne Amerike Denali, u Maunt Mekinli.

Američka zastava (Foto: arhiva/EPA-EFE/GRAEME SLOAN)

Američki predsjednik Donald Tramp naredio je promjenu imena kao jedne od niza izvršnih naredbi nekoliko sati nakon što je preuzeo dužnost u ponedjeljak, ispunivši time obećanje koje je dao svojim biračima u kampanji za predsjedničke izbore.

– Po naređenju predsjednika, Meksički zaliv će sada zvanično biti poznat kao Američki zaliv, a najviši vrh Sjeverne Amerike ponovo će nositi ime Maunt Mekinli – navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je prenio Rojters.

Maunt Mekinli je tako nazvan u čast bivšeg predsjednika SAD Vilijama Mekinlija, ali je na zahtjev administracije u vrijeme mandata Baraka Obame preimenovan u Denali – što znači “visok” na jeziku domorodačkog naroda Kojukon.

– Ove promjene potvrđuju posvećenost nacije očuvanju izuzetnog nasljeđa Sjedinjenih Država i obezbjeđivanju da buduće generacije Amerikanaca slave nasljeđe njenih heroja i istorijskih dobara – navodi se u saopštenju.

U svom inauguracionom obraćanju u ponedjeljak, 20. januara Tramp je rekao da je Mekinli, republikanac koji je bio predsjednik od 1897. do 1901. godine, učinio SAD “veoma bogatom kroz tarife i kroz talenat”, kao i da je bio rođeni biznismen.

Iako Tramp može da naloži Geološkom zavodu SAD da promijeni način na koji označava Meksički zaliv, to ne znači da će takva promjena imena biti i međunarodno priznata, ocijenio je Rojters.

Američka teniserka Medison Kiz osvojila Australijan open

Viktor

25. januar 2025. | 10:57

Američka teniserka Medison Kiz osvojila je prvi grend slem pehar u karijeri pošto je u finalu Australijan opena pobijedila Bjeloruskinju Arinu Sabalenku rezultatom 2:1 (6:2, 2:6, 7:5) za dva sata i četiri minuta.

Madison Kiz (Foto: EPA-EFE/JAMES ROSS AUSTRALIA AND NEW ZEALAND OUT)

U prvom setu Kiz (29) je u ranoj fazi napravila dva brejka, povela 4:1 i zatim rutinski privela set kraju i povela 1:0.

Sabalenka je uzvratila u drugom setu, napravila je dva brejka, lako izjednačila na 1:1 i tako uvela meč u treći, odlučujući set.

U trećem setu nije bilo brejka sve do vođstva Amerikanke 6:5, kad je na servis Sabalenke Kiz iskoristilia drugu meč loptu i tako stigla do najvećeg uspjeha u karijeri.

Pobjednici Australijan opena pripao je ček na 2,1 milion evra, dok je poražena inkasirala 1,15 miliona evra.

Partizan i Zvezda se opraštaju od legendarnog košarkaša Dražena Dalipagića

Viktor

25. januar 2025. | 10:56

Legendarni jugoslovenaki košarkaš Dražen Dalipagić preminuo je jutros u Beogradu u 75. godini poslije duge i teške bolesti, saopštio je KK Partizan, klub čiji je Dalipagić najbolji strijelac u istoriji.

Dražen Dalipagić (Foto: Skrinšot/KK Partizan)

Košarkaški klup Partizan oprostio se od Praje.

Praja je dres Partizana nosio od 1971. do 1980. godine, kao i u sezoni 1981/82. Sa crno-belima je osvojio dvije titule (1976. i 1979), kup SFRЈ i dva evropska kupa Radivoja Koraća 1978. i 1979, a sa reprezentacijom Јugoslavije – sve!

Fudbalski klub Partizan oprostio se danas od legendarnog košarkaša “crno-bijelih” Dražena Dalipagića.

– Fudbalski klub Partizan sa dubokom tugom i žalošću se oprašta od Dražena ‘Praje’ Dalipagića, jednog od najvećih jugoslovenskih i svjetskih košarkaša svih vremena, koji je preminuo jutros u Beogradu. Njegov doprinos sportu i neraskidiva veza sa Partizanom zauvijek će ostati upisani u srcima svih nas – istakao je FK Partizan u klupskoj objavi.

Košarkaši Crvene zvezde takođe su se oprostili od legendarnog košarkaša.

– KK Crvena zvezda Meridianbet, predsjednik kluba, UO, cjelokupan menadžment, trener i stručni štab, kompletan igrački kadar i svi zaposleni izražavaju najdublje saučešće porodici Dražena Dalipagića čiji odlazak predstavlja nenadokadiv gubitak za svjetsku košarku – navode iz kluba.

Poslije živopisne karijere, Dalipagić je radio i kao košarkaški trener u Srbiji, Italiji i Sjevernoj Makedoniji, a bio je i sportski funkcioner u reprezentaciji i KK Partizan. Dražen je bio oženjen i otac dvoje djece.

Vrijeme i mjesto sahrane Dražena Dalipagića biće objavljeni naknadno.

Đoković objavio snimak magnetne rezonance: Za sve “stručnjake” za povrede

Viktor

25. januar 2025. | 10:54

Srpski teniser Novak Đoković snimio je danas magnetnom rezonancom povrijeđeni butni mišić lijeve noge i objavio ga na društvenim mrežama uz poruku svima koji su sumnjali da je povrijeđen.

Novak Đoković (Foto: arhiva/EPA-EFE/JAMES ROSS)

– Mislio sam da ovo ostavim ovdje za sve “stručnjake” za sportske povrede – napisao je Đoković na društvenoj mreži Iks uz fotografiju današnjeg snimka magnetne rezonance na kojoj je vidi da je mišić napukao.

Đoković je povredu zadobio krajem prvog seta u meču protiv Karlosa Alkaraza kog je pobijedio u četvrtfinalu Australijan opena poslije preokreta 3:1, a polufinalni meč je morao da preda Aleksanderu Zverevu poslije prvog seta.

Zbog povrede je Đoković otkazao reprezentaciji Srbije koja sljedećeg vikenda igra protiv Danske, a još uvijek se ne zna da li će se oporaviti do 17. februara i početka turnira u Dohi za koji se krajem prošle godine prijavio da će igrati.

Predstavnjena autobiografska knjiga knjeginje Jelisavete Karađorđević “Tamo daleko”

Viktor

24. januar 2025. | 10:52

U Istorijskom muzeju Srbije predstavljena je autobiografska knjiga kneginje Jelisaveta Karađorđević “Tamo daleko”.

“Jednom davno rođena sam u velikoj beloj palati na samom obodu Beograda, prestonice Jugoslavije. Ta palata se zove Beli dvor. Bila sam jedina devojčica u kući punoj dečaka”, piše kneginja Jelisaveta Karađorđević u segmentu autobiografije pod naslovom “Dečje carstvo”.

“Jednom davno rođena sam u velikoj beloj palati na samom obodu Beograda, prestonice Jugoslavije. Ta palata se zove Beli dvor. Bila sam jedina devojčica u kući punoj dečaka”, piše kneginja Jelisaveta Karađorđević u segmentu autobiografije pod naslovom “Dečje carstvo”.

Vrata prošlosti otvorila je sećanjem kada je kao petogodišnja devojčica vodila jedan ozbiljan razgovor sa ocem u Keniji.

„Pitala sam zašto smo u Africi, a ‘on je rekao nikad više nećemo da idemo tamo, treba da učiš jezike, ne smeš da ideš tamo, ne treba ti srpski. Mi smo sve izgubili, nemamo više ni pasoš, ni dom’“, rekla je knjeginja Jelisaveta Karađorđević.

Od tada povratak kući, u Srbiju postaje opsesivna želja Jelisavete Karađorđević i glavni cilj u njenom životu.

„Mislim da nije bilo fer, imala sam pet godina i nisam bila kriminalac, da ne mogu da odem kući i da vidim moju mačku, psa. Nije mi bilo logično zašto moram tamo da budem, da se igram sa Afrikancima na plaži, ili da idem u školu u Parizu, nisam znala francuski. Sve je bilo vrlo nezgodno i sve je bila opsesija da moram da se vratim, da nađem način i na kraju sam to našla i uspela sam“, rekla je knjeginja.

U tome joj je pomogao treći suprug, koji je bio premijer Perua.

„On je bio političar i pitao je da li u posetu može da dovede suprugu, rekli su da. U konzulatu u Budimpešti ljudi su bili u panici“, rekla je knjeginja.

Avantura je kaže kneginja njen ceo život u kome se često osećala kao lutalica jer se selila devet puta. Kroz sećanja na tugovanje kneza Pavla za domovinom, njegovu smrt i težak život u egzilu, ona u autobiografiji oslikava bol i čežnju porodice lišene korena. Istovremeno, istražuje lične uspone i padove, ljubavi, brakove, odnose sa decom i prijateljstva sa slavnim ličnostima. Uvek je vodila potreba da brani istinu i čuva dostojanstvo svoje porodice.

„Prošla sam kroz crne periode, što je normalno, ali živim gde sam htela, radim ono što hoću, crtam, a imala sam i divnu izložbu u ovom muzeju pre nekoliko godina“, rekla je kneginja Jelisaveta Karađorđević, autorka knjige “Tamo daleko”.

Na osnovu te izložbe objavljena je knjiga “Jelisaveta Karađorđević, preci i potomci” koju je priredila Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.

„Jelisaveta Karađorđević ima veoma buran život koji može da stane u jednu seriju. Knjiga je izuzetno zanimljiva i atraktivna“, rekla je Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.

A sve priče u autobiografiji kneginja Jelisaveta Karađorđević je zapisala jer je smatrala da će na taj način da izbori svoju i bitku svoga oca i Karađorđeviće oslobodi etikete izdajnika sopstvenog naroda.

1...321322323...1.500 Stranica 322 od ukupno 1.500

NewsWeekPRO

Privlačnost najvećeg ostrva na Zemlji je neporeciva.

Tokom proteklog milenijuma, Grenland je opčinjavao posetioce, dovodeći na njegove izolovane obale svakoga, od Erika Crvenog, koji je osnovao prvo evropsko naselje pre više od hiljadu godina, do Savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu.

I, kao i klima koja se neprestano zagreva, interesovanje za Grenland se (ponovo) zahuktava, dok ostrvo privlači pažnju američkog predsednika Donalda Trampa.

Ali, uprkos nesputanom uzbuđenju koje izaziva ova riznica blaga na Grenlandu, proces pronalaženja, iskopavanja i prebacivanja minerala i fosilnih goriva je višeslojni, višenacionalni i višedecenijski izazov.

Dugo interesovanje Amerike za rudarenje na Grenlandu

Grenland je ogroman, to je najveće ostrvo na svetu, i ima pozamašno neiskorišćeno mineralno bogatstvo.

Sada je američki predsednik Donald Tramp pokazao obnovljeno interesovanje za preuzimanje kontrole nad ovom teritorijom.

Ali to nije prvi put da je SAD pokušala da preuzme ovo ostrvo, autonomnu teritoriju zavisnu od Danske.

• 1867: Tadašnji američki državni sekretar Vlijam Sjuard izneo je ideju o anektiranju Grenlanda, zajedno sa Islandom.

•1910: Tadašnji američki ambasador u Danskoj Moris Frensis Egans izneo je ponudu danskoj vladi: da uzme Grenland u zamenu za Holandske Antile i filipinsko ostrvo Mindanao.

• 1946: Tadašnji američki državni sekretar Džejms Birns izneo je prvu ponudu za kupovinu ostrva za 100 miliona dolara u zlatnim polugama – danas vredno otprilike 1,5 milijardu dolara.

• 2019: Tramp je prvi pokazao interesovanje za kupovinu Grenlanda – što je brzo odbacila danska premijerka Mete Frederiksen koja je predlog opisala kao „apsurdan“.

Na većini mapa, Grenland izgleda ogromno, maltene veličine Afrike.

Za ovo preterivanje zaslužna je popularna projekcija Merkatorove mape, koja razvlači i uvećava zemlje blizu polova, preuveličavajući njihovu pravu veličinu.

U stvarnosti, Grenland je velik oko 2 miliona kvadratnih kilometara – otprilike veličine Demokratske Republike Kongo.

Svuda na Zemlji, ožiljci i obeležja ogromnog protoka vremena zabeleženi su u geologiji.

Bujne vulkanske erupcije i sporo hladeća magma, džinovska sudaranja kontinenata i karamelasta cepanja koja na kraju otvaraju nove okeane – sve ove geološke performanse upisane su u stenama.

A stara kopnena masa kao što je Grenland sadrži detaljnu dokumentaciju Zemljine istorije.

„Istorija Grenlanda ide unazad koliko i istorijat bilo čega na našem svetu“, objašnjava Ketrin Gudeno, glavna geološkinja pri Britanskoj geološkoj agenciji.

Ona objašnjava da je Grenland, nekada davno, bio deo šireg kontinenta koji je obuhvatao deo današnje severne Evrope i severne Amerike.

Pre oko 500 miliona godina, Grenland je bio deo superkontinenta, uglavljenog između Evrope i Severne Amerike.

Ali Zemlja se neprestano razvija.

Pre oko 60 do 65 miliona godina, superkontinent je počeo da se razdvaja, stvarajući pukotinu koja se na kraju otvorila, stvorivši Atlantski okean.

Grenland se odvojio od Evrope, počeo da pluta na zapad i čak prešao preko islandskog žarišta – mesta na kom izbija tečna lava iz dubina ispod Zemljine kore, doprinevši vulkanskim aktivnostima koja su formirala ostrvo Island.

Danas je Grenland domaćin svega, od Prekambrijskih podrumskih stena do jučerašnjih glečerskih taloga – od čega sve može da sadrži čitav niz vrednih prirodnih bogatstva.

Pored izvora minerala, naučnici procenjuju da Grenland poseduje ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa.

Od sedamdesetih, naftne i gasne kompanije pokušavale su da pronađu drevne rezervoare uz obalu Grenlanda, ali njihovi pokušaji nisu urodili plodom.

Ipak, geologija Grenlandovog kontinentalnog praga zaista pokazuje sličnosti sa drugim izvorištima fosilnih goriva na Arktiku.

Kuće u tehnikoloru na Grenlandu

Grenland liči na Kedberi kremasto jaje, sa spoljnim, čvrstim omotačem oko tečne unutrašnjosti.

Većina ostrva prekrivena je sporo tekućim Grenlandskim ledenim pokrivačem koji se sliva ka obali preko velikog broja ispusnih glečera.

Samo oko 20 odsto ostrva nije pokriveno ledom, sastojeći se od krševitih planina, fjordovima usečenih litica i povremenih gradova sa kućama u tehnikoloru.

„Istraživanje Grenlanda, naročito severoistočnog Grenlanda, bilo je vruća tema pre 120-130 godina“, kaže Tomas Find Kokfelt, viši istraživač Agencije za geološko istraživanje Danske i Grenlanda (GEUS).

Otkriveni su razni minerali i počeli su da niču rudnici.

Godine 1850, mineral kriolit, „led koji se nikad ne topi“, zbog njegove ekstremnog visoke tačke topljenja, pronađen je na jugozapadu Grenlanda.

Doseljenici su počeli da iskopavaju kriolit nakon što su saznali za njegovu upotrebu u pravljenju sode bikarbone.

Tokom Drugog svetskog rata, rudnik Ivitut snabdevao je savezničke snage kriolitom – važnim mineralom u proizvodnji aluminijuma korišćenim za avione.

Geološko mapiranje Grenlanda započelo je odistinski tek posle Drugog svetskog rata.

Posle 20 godina praćenja linije obale, postalo je jasno da je mapiranje ogroman poduhvat.

„Ako izdelite sve oblasti Grenlanda bez leda, verovatno biste ispunili 200 stranica mapa razmere jedan naprema 200.000″, kaže Find Kokfelt.

Kad su geolozi napravili tu računicu, shvatili su da bi im trebalo 200 godina da završe mapiranje ovim tempom.

Oni su prešli na grublju rezoluciju i završili prvobitne geološke mape Grenlanda ranih 2000-tih.

U međuvremenu, GEUS je počeo da rafinira te mape, zumirajući ih na veću rezoluciju.

Do danas su geolozi završili 55 mapa u detaljnijem razmerama.

Takođe su se upustili u mapiranje teritorije ispod leda.

Nedavno se Find Kokfelt udružio sa geofizičarima da bi izradio mapu geoloških provincija, regija visokih razmera sa prepoznatljivim karakteristikama, ispod ledenog pokrivača.

Ove provincije takođe nagoveštavaju kakve minerale bi mogle da sadrže.

Ali poput prvobitnih geoloških mapa, Find Kokfelt brže-bolje ističe da mape provincija moraju dodatno da se rafinišu sa više podataka.

Kritični minerali su materijali koji održavaju svetsku ekonomiju u životu, a opet ih je sve teže naći.

Oni su posebno važni za prebacivanje na čistu energiju – stručnjaci procenjuju da bi potražnja za mineralima i izvorima metala mogla da se učetvorostruči do 2040. godine kako pokrila potražnju za energetskim tehnologijama.

Sve od baterija za električna vozila do vetroturbina i solarnih panela zahteva kritične minerale.

Iako se mnogi od ovih minerala iskopavaju na mestima kao što su Kina i Afrika, ima nekoliko razloga zbog kojih moraju da se uzmu u razmatranje nove rudarske lokacije, među njima i geopolitika, transport i pristup, kao i ekonomija.

En Merild, šefica održivosti i planiranja na Univerzitetu Alborg u Danskoj, ističe da kako rudnici u drugim regionima počinju da presušuju, tako „talozi na Arktiku postaju sve zanimljiviji“.

I dok kritični minerali verovatni zaista postoje na Grenlandu, nije najjasnije da li su oni ekonomski održivi.

Tu na scenu stupaju istraživanja.

„Pronalaženje minerala spada među najveće i najrizičnije izazove u vezi sa rudarenjem“, kaže Sajmon Džovit, direktor Centra Ralf Dž. Roberts za istraživanje i ekonomsku geologiju na Univerzitetu u Nevadi, u Rinu.

On ističe da na svakih 100 projekata istraživanja minerala, u rudnik bi mogao da se pretvori samo jedan od njih.

Ako istraživanje minerala pokaže potencijal za rudnik, u proseku bi i dalje moglo da prođe oko 10 godina da bi se prešlo sa otkrića na proizvodnju, kaže Džovit.

„To sve zavisi od toga gde se nalazite, kakva je infrastruktura, kakve dozvole i druge stvari imate da biste osigurali da se bavite rudarstvom na savestan način.“

Na Grenlandu je upadljivo odsustvo infrastrukture – jednom kad izađete iz gradova, nema puteva niti železničkih pruga kroz seoske predele.

„Kretanje nije lako – ne možete da vozite terenska vozila preko terena na Grenlandu“, kaže Džovit.

Putuje se brodom ili vazduhom, a ne automobilima.

Odsustvo razrađene infrastrukture, ističe Džovit, moglo bi da predstavlja izazov za rudarske operacije.

Obrada minerala takođe može da bude mukotrpan trud.

Za razliku od minerala kao što je zlato, koje može da se nađe u prirodnom stanju u steni, retki zemljani elementi zaključani su u nekom drugom komplikovanom mineralu, objašnjava Gudeno.

„Te taloge je veoma, veoma teško obraditi, i ponekad su tesno povezani sa uranijumom ili nekim drugim elementom koje baš i ne želite da iskopavate.“

I zaista, ako je mineral zaključan u tandemu sa radioaktivnim mineralima, rudnik bi mogao da prekine sa radom pre nego što je obrađen i jedan jedini gram.

Godine 2021, Grenland je usvojio zakon koji ograničava količinu uranijuma u rudarskim resursima, što je korak koji je zamrznuo razvoj rudnika retkih zemljanih elemenata na Južnom Grenlandu.

Aktuelni parlament odražava zabrinutost Grenlanđana zbog dugotrajnih posledica rudarenja.

Tri stara rudnika na Grenlandu izazvala su upadljivu štetu po životnu sredinu, naročito u vodi oko ostrva.

Merild objašnjava da u rudarenju preostale stene iz procesa spadaju u dve kategorije: otpadne stene i jalovine.

„Jalovine su najzagađeniji ostaci, dok se otpadne stene smatraju manje štetnim“, kaže ona.

Zbog ovog stava, otpadne stene su bile bacane duž reka i obala.

Ali otpadne stene nisu bile nepokretne.

„Nivoi teških metala bili su veoma visoki u nekim otpadnim stenama“, kaže Merild.

Naučnici su pronašli povećane nivoe metala u svemu od paukova do lišajeva, riba i školjki blizu rudnika.

Hladne temperature i nizak salinitet oko Grenlanda učinili su oporavak životne sredine bolno sporim, a efekti i dalje mogu da se osete 50 godina kasnije, kaže Merild.

„Oštećivanje vode stvarno oštećuje čitav lanac snabdevanja hranom za Grenlanđane i njihovu priliku za sredstva za život od ribarenja i lova.“

Klimatske promene drastično utiču na Arktik, sa temperaturama koje rastu skoro četiri puta brže nego na ostatku planete.