ISTORIJSKI TRENUTAK ZA SRPSKU KULTURU U KANADI Muzej Nikole Tesle predstavio jedinstvenu izložbu na Nijagarinim vodopadima

10. mart 2025. | 10:31

Muzej Nikole Tesle svečano je otvorio izložbu „Tesla – Iskra genija“ u nekadašnjoj Rankinovoj hidrocentrali na kanadskoj strani veličanstvenih Nijagarinih vodopada.

Ova jedinstvena postavka, realizovana u saradnji sa Niagara Parks Commission, slavi Teslinu revolucionarnu upotrebu naizmenične struje, koja je upravo ovde pretvorila prirodnu silu vode u izvor svetlosti i napretka za čitav svet.

Hidrocentrala na kanadskoj strani Nijagare, u kojoj je postavljena izložba, sagrađena je 1905. godine (Rankine Generating Station), gotovo identično kopirajući čuvenu američku Adamsovu hidrocentralu. Radila je čitav vek, a 2006. godine je prestala sa radom, da bi 2021. godine bila otvorena za turiste. Izuzetno očuvana, ova hidrocentrala predstavlja sponu sa jednim od najvažnijih projekata Nikole Tesle koji su izmenili svet.

Na svečanom otvaranju izložbe govorili su direktor i predsednik upravnog odbora Niagara Parks Dejvid Adams i Bob Gejl, ambasador Republike Srbije u Kanadi Dejan Ralević i direktorka Muzeja Nikole Tesle Ivona Jevtić. Otvaranju su prisustvovali i prvi savetnik Sandra Hadžagić, konzul Jelena Srdanović Dželebdžić, mnogi predstavnici srpske zajednice u Kanadi, kao i predstavnici medija.

Direktorka Muzeja Nikole Tesle, Ivona Jevtić, istakla je poseban značaj održavanja izložbe na Nijagarinim vodopadima – mestu na kom je Tesla realizovao svoju viziju upotrebe naizmenične struje, stavljajući snagu prirode u službu čovečanstva. Upravo su na ovom mestu Tesline ideje pokrenule Drugu industrijsku revoluciju. Jevtićeva je naglasila da ova izložba predstavlja važan korak u jačanju kulturnih, naučnih i obrazovnih veza između Srbije i Kanade, kao i u negovanju snažnog prijateljstva između dve države. Zaključila je da se kroz ovakve projekte neguje duh inovacija, prosvetiteljstva i međusobnog razumevanja.

Izložba će biti otvorena za posetioce od 8. marta do 13. oktobra 2025. godine.ulija je i naziv jednog od programskih jezika, složen kompjuterski jezik kreiran za vrlo kompleksna izračunavanja. Poznata nam je i srpska knjeginja Julija Obrenović (devojačko Julija Hunjadi) koja je bila žena srpskog kneza Mihaila Obrenovića.

SERBIANNEWS/CANADA

Kada strah pređe granicu – šta se smatra fobijom

Viktor

10. mart 2025. | 10:30

a person standing in front of a giant spider

Strah od pauka ili krvi može biti intenzivan, ali ako postane parališući i ometa svakodnevni život, onda može preći u fobiju. Fobije dovode do izbegavanja situacija koje podrazumevaju suočavanje sa strahom, kao što su boravak u prostorijama gde se može videti pauk ili izbegavanje medicinskih procedura zbog straha od krvi. Često ljudi kažu da imaju fobiju od nečega što im izaziva nelagodu, ali šta se u psihologiji zaista smatra specifičnom fobijom?

Kada strah pređe granicu - šta se smatra fobijom

Mnogi ljudi osećaju jezu kada stoje na ivici visoke litice, a većina bi radije izbegla da vidi tarantule. Ipak, kod nekih osoba, strah od određene situacije može postati nesrazmeran stvarnoj opasnosti koju ona predstavlja. U tim slučajevima može se postaviti dijagnoza specifične fobije i podrazumeva intenzivan strah ili anksioznost u vezi sa određenim predmetom ili situacijom.

Da bi strah bio klasifikovan kao specifična fobija, on mora biti uporan – pojavljuje se svaki put kada je osoba izložena predmetu ili situaciji, ometa svakodnevni život, utiče na hobije, odnose ili posao.

“Tada se prelazi granica onoga što nazivamo ‘uznemirenost’ ili ‘poremećaj’. Uznemirenost znači da vas strah obuzima, a poremećaj znači da vas sprečava da živite život onako kako želite”, rekla je Elen Hendriksen, klinički psiholog.

Kategorije specifičnih fobija

Psiholozi svrstavaju specifične fobije u pet kategorija, prema rečima Martina Antonija, kliničkog psihologa.

Životinje: Ova kategorija obuhvata sve životinje. Zmije i pauci su česti okidači straha, a istraživanja u različitim zemljama pokazuju da fobija od pauka pogađa između 2,7 odsto i 9,5 odsto populacije.

Prirodno okruženje: Fobije povezane sa prirodom, kao što su strah od visine, vode ili oluja.

Krv, povrede, injekcije: Ova grupa uključuje strah od igle, operacija, krvi.

Situacione fobije: Strah od određenih situacija ili okruženja, kao što su vožnja, letenje ili boravak u liftovima.

Još jedna kategorija pokriva strahove koji ne spadaju u prethodne grupe, kao što je strah od klovnova ili maskiranih figura. “Ljudi mogu imati strah od bilo čega”, kaže Antoni.

Specifične fobije se ponekad razvijaju nakon traumatičnog događaja ili nakon napada panike koji se povezuje sa određenim okruženjem, što dovodi do samopotvrđujućeg straha od te situacije. Na primer, osoba koja doživi napad panike tokom vožnje može razviti fobiju od sedanja za volan, iz straha da će se napad ponoviti i dovesti do nesreće, pojašnjava klinički psiholog, Sandra Kapaldi.

Stručnjaci ističu da anksioznost povezana sa strahom dovodi do precenjivanja verovatnoće da će osoba biti izložena predmetu ili situaciji koje se plaši, kao i intenziteta i ozbiljnosti posledica.

“Ljudi koji imaju jedan anksiozni poremećaj često imaju veće šanse da razviju i druge anksiozne poremećaje”, kaže Martina.

Kako se leče fobije

Fobije imaju dobro istražen i veoma efikasan tretman i koji može podrazumevati da se pacijent postepeno izlaže svom strahu u kontrolisanom okruženju. Na primer, osoba koja ima fobiju od zmija može najpre gledati talasastu liniju na papiru, zatim crtež zmije, potom fotografiju zmije i na kraju – pravu zmiju. Ova postepena izloženost pomaže mozgu da se navikne na stimulus i smanji reakciju straha, piše Lajv Sajans.

Jednostavni načini da smanjite unos šećera

Viktor

10. mart 2025. | 10:29

three person holding mug and glass with beverage inside

U našoj DNK je “zapisano” da volimo slatku hranu, ali ako nekontrolisano i često jedemo šećere možemo da snosimo zdravstvene posledice – dobićemo kilograme, imaćemo problema sa bolestima srca, zubima, bićemo umorniji. Slatkiši vrebaju iza svakog ćoška, pa se postavlja pitanje ako već ne možemo da ih skroz eliminišemo kako bar da smanjimo njihov unos?

Jednostavni načini da smanjite unos šećera

Mnogi prerađeni proizvodi sadrže dodate šećere koji pružaju malu ili nikakvu nutritivnu vrednost, tačnije bogati su “praznim” kalorijama. Kada ova jela sa dodatim šećerima čini veliki deo naše ishrane, ona zauzimaju mesto koje bi moglo biti ispunjeno celokupnom, nutritivno bogatom hranom. Kao rezultat toga, gubimo važne vitamine, minerale i vlakna koja su potrebna za optimalno zdravlje.

Zato bi trebalo obratiti pažnju na neke stvari, a jedan od najlakših načina da smanjite unos dodatog šećera je čitanje etiketa na proizvodima. Tako ćete imati više uvida u to šta jedete – dok nije iznenađenje naći dodatni šećer u kolačićima, tortama i sladoledu, on se takođe može pojaviti u namirnicama kao što su jogurti, sosovi, granola barovi, hlebovi i druge, pa tu treba biti oprezan.

Izbegavati gazirana i zaslađena pića

Ovakva pića su glavni izvor dodatnog šećera u našoj ishrani. Dakle u širokom krugu treba izbegavati gazirana pića, industrijske sokove, slatke napitke na bazi kafe ili čaja i uvek birati opcije kao što je voda ili sveže ceđeni sokovi.

Ograničite prerađenu hranu kada god možete

Mnogi prerađeni proizvodi sadrže velike količine dodatnog šećera, jer on pomaže u očuvanju hrane i poboljšava teksturu, boju i ukus. Najčešće ultra-prerađene namirnice uključuju hleb, kolače, keks, slane grickalice, picu, žitarice i zamrznute obroke. Ograničavanje ovih namirnica u ishrani može značajno smanjiti količinu dodatnog šećera koji konzumirate.

Pokušajte više da planirate i pripremate obroke. Iako to zahteva neko vreme i trud, planiranje obroka čini podrazumeva da ćete imati sveže, cele namirnice na raspolaganju. Zato se savetuje grickanje oraha, voće, povrće kad vas uhvati glad, umesto namirnica sa dodatim šećerom kao što su keksići, čokoladice.

Sami sladite hranu

Preuzmite kontrolu nad količinom šećera koju konzumirate tako što ćete sami zaslađivati hranu. Dakle, preporuka je da sami pravite voćne jogurte, ovsene kaše za doručak, soseve… na taj način regulisaćete šećer koji stavljate u hranu, a možda i nema potrebe da se dodaje.

Ponekad se počastite

Ako volite slatkiše, ne morate da se odreknete svojih omiljenih slatkih jela. Pokušajte da ih napravite specijalnom poslasticom s vremena na vreme, ali ne bi trebalo da bude svakodnevni običaj. Takođe, uživajte u hrani polako, angažujte sva čula i uživajte u svakom zalogaju. Možda ćete otkriti da ste zadovoljni sa manjom količinom, ako jedete svoju hranu svesnije, piše Jahulajf.

Ruski dom u Beogradu: Koncert “Vesnici proleća” otvara sezonu

Viktor

10. mart 2025. | 10:26

Na programu su dela Mocarta, Donicetija, Čajkovskog, Glinke, Masnea i Gunoa

Ruski dom u Beogradu: Koncert "Vesnici proleća" otvara sezonu

Koncert “Vesnici proleća” otvara večeras prolećnu sezonu koncertnih programa u Ruskom domu u Beogradu uz izvođenje najlepših arija i dueta ruske, francuske i italijanske operske literature.

Na programu su dela Mocarta, Donicetija, Čajkovskog, Glinke, Masnea i Gunoa, koja su ostavila neizbrisiv trag u operskom stvaralaštvu, navodi se je saopštenju.

Nastupiće umetnice Danijela Popović, Teodora Ilić, Sofija Vinnik, Anđela Simić, Nataša Jovović i Svetlana Kantiševa, pod mentorstvom profesorke Ljudmile Popović. Klavirski saradnik je Milica Ilić.

Ulaz je slobodan.

Sada je i zvanično: SAD ukidaju 83 odsto programa USAID-a

Viktor

10. mart 2025. | 10:23

Na 5.200 ugovora koji se sada otkazuju potrošeno je desetine milijardi dolara na način koji nije koristio, a u nekim slučajevima čak je i štetio, osnovnim nacionalnim interesima Sjedinjenih Država, saopštio je američki državni sekretar

Sada je i zvanično: SAD ukidaju 83 odsto programa USAID-a

Američki državni sekretar Marko Rubio saopštio je da SAD zvanično ukidaju 83 odsto programa USAID-a.

“Nakon šestonedeljnog pregleda, zvanično ukidamo 83 odsto programa USAID-a. Na 5.200 ugovora koji se sada otkazuju, potrošeno je desetine milijardi dolara na način koji nije koristio, a u nekim slučajevima čak je i štetio, osnovnim nacionalnim interesima Sjedinjenih Država”, naveo je Rubio na platformi Iks.

Prema njegovim rečima, nakon konsultacija sa Kongresom, sa preostalih 18 odsto programa, što je otprilike oko 1.000, upravljaće Stejt department “radi efikasnije administracije”.

On je zahvalio Odeljenju za efikasnost vlade (DOGE), na čelu sa Ilonom Maskom, i drugim zaposlenima koji su “uložili mnogo napora da postignu ovu “zakasnelu” istorijsku reformu.

Svega nekoliko dana nakon što je Donald Tramp položio predsedničku zakletvu i zvanično stupio na dužnost, objavljeno je da je nova administracija poslala je na plaćeno odsustvo oko 60 visokih službenika američke Agencije za međunarodni razvoj, dok je prethodno Vašington potpuno zamrznuo američku pomoć širom sveta. To je bio uvod u demontiranje agencije, koja je uskoro potpala pod nadležnost Stejt departmenta i Marka Rubija, zatvorila brojne kancelarije širom sveta, uz kritike američkih zvaničnika na račun besmislenih programa koje su finansirali milionima dolara američkih poreskih obveznika, kako su to često voleli da naglase.

Još krajem januara, na društvenoj mreži “Trut soušal” oglasio se predsednik Tramp i jasno poručio šta misli o USAID-u, nagovestivši i kakva će biti njegova sudbina.

“Korupcija je bila na nivou kakav se retko video. Zatvorite je!”, napisao je predsednik SAD.

Oko dve hiljade stalno zaposlenih u USAID-u dobilo otkaz, a da hiljade drugih poslate su na plaćeno odsustvo. Prema nekim planovima, od agencije koja je imala više hiljada zaposlenih, trebalo bi da ostane njih oko 600.

U nekoliko navrata, pominjući programe koje je označio kao besmislene i potencijalno koruptivne, Tramp je pomenuo i programe koji su finansirani u Srbiji. Poslednji put je to učinio u obraćanju Kongresu prošle nedelje kada je pomenuo “14 miliona dolara za poboljšanje procesa javnih nabavki u Srbiji”.

Ovaj program USAID-a našao se sa drugim slikovitim Trampovim primerima zbog čega je ova agencija tako drastično srezana: 45 miliona dolara za stipendije za raznolikost, jednakost i inkluziju u Burmi, 40 miliona dolara za poboljšanje socijalnog i ekonomskog položaja migranata u Kolumbiji, osam miliona dolara za promociju LGBTK+ u afričkoj državi Lesoto, 32 miliona dolara za levičarsku propagandnu operaciju u Moldaviji, 10 miliona dolara za obrezivanje muškaraca u Mozambiku, 20 miliona dolara za arapsku “Ulicu Sezam” na Bliskom istoku…

Nekoliko zemalja poput Mađarske, Slovačke, ali i Srbije, najavilo je da će početi finansijsku istragu programa USAID-a, s obzirom da se tokovi novca agencije istražuju i u matičnoj zemlji.

U Srbiji je policija ušla u prostorije četiri NVO ( Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku i Trag fondacija), a kako je saopštilo Više javno tužilaštvo zatražene su i dodatne informacije od američkog Ministarstva pravde.

O delovanju USAID-a u Republici Srpskoj govorio je predsednik RS Milorad Dodik koji je naveo da je oko 250 miliona dolara dobijenih za četiri godine potrođeno za “crne operacije”.

Aleksandra Havran osvojila bronzanu medalju na EP u streljaštvu

Viktor

10. mart 2025. | 10:19

Reprezentativka Srbije u streljaštvu Aleksandra Havran osvojila je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Osijeku u disciplini vazdušna puška 10 metara

Aleksandra Havran osvojila bronzanu medalju na EP u streljaštvu — Aleksandra Havran osvojila bronzu

Aleksandra Havran je u kvalifikacijama pogodila 633,4 kruga i zauzela je drugo mesto. Ona je potom u finalu pogodila 229,4 kruga i osvojila je bronzanu medalju.

Zlatnu medalju osvojila je Rumunka Laureta Georgeta Ilije (252,3 kruga), dok je srebro pripalo Odri Gonjo iz Švajcarske (250,9 krugova).

Srpska reprezentativka Emilija Ponjavić je u kvalifikacijama zauzela 50. mesto, dok je Teodora Vukojević bila 60.

“Očekivala sam ulazak u finale. Medalju i jesam i nisam očekivala. Svako očekuje medalju, ali svakako bila bih srećna i da je nisam osvojila. Sada sam presrećna, pošto sam osvojila medalju”, izjavila je Havran.

Ženska reprezentacija Srbije osvojila je u ekipnoj konkurenciji šesto mesto. Zlato je pripalo Norveškoj, srebro selekciji Mađarske, dok je bronza pripala Rumuniji.

Havran je u nedelju osvojila srebrnu medalju u miksu sa Aleksom Rakonjcem.

U muškoj konkurenciji u disciplini vazdušna puška reprezentacija Srbije je ekipno osvojila peto mesto. Lazar Kovačević je u pojedinačnoj konkurenciji zauzeo 14. mesto, Aleksa Rakonjac je bio 21, a Marko Ivanović je zauzeo 45. poziciju.

Angelina oduševljena srebrom: Nisam ni zamišljala da ću skakati na ovom nivou

Viktor

10. mart 2025. | 10:16

Sjajna 19-godišnjakinja je nastavila da “ubire” medalje na velikim takmičenjima

Angelina oduševljena srebrom: Nisam ni zamišljala da ću skakati na ovom nivou

Srpska atletičarka Angelina Topić izjavila je da je presrećna zbog osvojene srebrne medalje u skoku uvis na Evropskom dvoranskom prvenstvu u holandskom Apeldornu.

Topić je do srebra došla pošto je iz drugog pokušaja preskočila 1,95 metara, što je za nju treća medalja na evropskim prvenstvima, jer je 2022. i 2024. osvajala odličja na takmičenjima na otvorenom.

“Iskreno, presrećna sam i prezadovoljna. Nisam mogla ni da zamislim da ću moći da skačem na ovom nivou, uprkos povredi koju sam imala i koja se na neki način još leči. Borila sam se do samog kraja i presrećna sam što sam uspela da osvojim srebro. Hvala svima na podršci, ovo je samo početak”, izjavila je Topić posle finala, preneo je Srpski atletski savez.

Zlatnu medalju osvojila je Ukrajinka Jaroslava Mahučih sa preskočenih 1,99 metara, dok je bronza pripala Šveđanki Engli Nilson (1,92m).

Slaven je bez ijednog koraka osvojio svet: Priča o nepokolebljivom duhu i upornosti

Viktor

9. mart 2025. | 03:16

man with red hiking backpack facing body of water and mountains at daytime

Slaven Škrobot je putnik, avanturista i velika inspiracija ljudima širom sveta. U intervjuu za BIZLife, podelio je svoju priču o tome kako se suočava sa svakodnevnim problemima, pomera granice izdržljivosti i živi život punim plućima. Sebe ne doživljava kao posebnog, već jednostavno kao „najobičnijeg čoveka koji je dobio novu priliku za život i pokušava da je iskoristi na najbolji mogući način“.

Njegovo putovanje, ili drugi život, kako Slaven to voli da nazove, započelo je 2009. godine kada je skokom u more, pri padu na prijatelja, slomio vrat i ostao nepokretan te završio u kolicima s dijagnozom „tetraplegičar“. Njegova životna priča mogla bi da posluži kao scenario za film, nakon nesreće koja ga je ostavila nepokretnim, nije dozvolio da ga to i ograniči. Naprotiv, pronašao je snagu da nastavi dalje i istraži svet na način na koji to malo ko radi.

Slavenova ljubav prema putovanjima rodila se nakon prvog odlaska izvan Evrope, i to u čarobni orijentalni Maroko. „Tada sam shvatio da želim da nastavim da putujem. To je nešto što volim, u čemu uživam i što me ispunjava. Osim toga, putovanja su za mene veliki izazov i motivacija“, kaže on.

Slaven Škrobot

Od tada, Slaven je obišao mnoge zemlje i suočio se s brojnim izazovima. Posebno se izdvaja šestomesečno putovanje tokom kojeg je biciklom na ruke prešao 3.500 kilometara od Savudrije do Istanbula, a zatim obišao celu Tursku kamperom. „To je bilo fizički i mentalno najzahtevnije, ali i jedno od najlepših iskustava u mom životu.“ Takođe, napominje da je i četvoromesečno putovanje po Južnoj Americi predstavljalo veliki izazov za njega, ne samo zbog same organizacije, već i zbog finansija i nepredvidivih situacija na putu.

Ljudi i mesta koja ostavljaju trag

Kada su u pitanju destinacije, Slaven kaže za naš portal da ga nijedna zemlja nije razočarala, jer uvek bira mesta za koja zna da će mu doneti uzbudljiva iskustva i priče. Ipak, jedno mesto ga je posebno oduševilo – Australija.

„Priroda je predivna, životinje su drugačije, egzotično je, a opet sigurno i prilagođeno, kao da je spoj avanture i evropskog komfora“, rekao je Slaven.

Pitanje koje verovatno sve zanima, pa tako i nas, jeste – kakvi su ljudi širom sveta? „Nikada nisam imao problem s ljudima, niti sam naišao na nekoga ko nije želeo da mi pomogne. Ljudi su generalno srdačni, ali ponekad jednostavno ne znaju kako da pomognu ili ih je strah. Ono što je tužno jeste da sam najgora iskustva doživeo upravo kod kuće, u Hrvatskoj.“

Izazovi, anegdote i nepredviđene situacije

Putovanja su puna nepredviđenih situacija, a jedna od najluđih dogodila mu se u Peruu, prilikom uspona na planinu Rainbow. „Bili smo grupa od sedmoro ljudi, kada smo stigli, rekli su mi da nema više slobodnih kvadova i da je jedina opcija da na vrh odem motorom. Zavezali su me za Peruanca i krenuli smo! Nekako sam preživeo vožnju, da bi me na vrhu dočekala snežna oluja“, izjavio je Slaven za BIZLife.

Takođe, jedan od momenata koji mu je ostao urezan u sećanje dogodio se u Amazoniji. „Vodič mi je dao da u ruci držim potpuno divlju tarantulu. Iskreno, bio je to jedan od trenutaka kada sam pomislio – šta mi je ovo trebalo?“

Iako ovaj preambiciozni Hrvat deluje kao neko ko uvek ima energije, priznaje da postoje dani kada mu ništa ne ide od ruke. „Naravno da imam dane kada mi se ne ustaje iz kreveta i ne izlazi napolje. To je normalno. Ali kod mene to nikada ne traje duže od jednog dana. Dozvolim sebi taj osećaj, ali onda sam sebi kažem – dosta!“, rekao je on i dodaje da kada mu kažu da nešto nije moguće, to doživljava kao dodatni izazov. „Što mi više ljudi kaže da nešto ne mogu, to više želim da im dokažem suprotno.“

Upravo zbog takvog stava i brojnih nevrovatnih priča sa kojima se susretao, sada razmišlja o pisanju knjige. „Da mi je neko pre par godina rekao da ću o tome razmišljati, mislio bih da je lud. Ali nakon toliko poruka i sugestija, odlučio sam da je napišem. Ne želim da forsiram proces, već želim da sve ide svojim tokom.“

Na pitanje šta bi poručio ljudima koji misle da su njihovi snovi neostvarivi, odgovara jednostavno: „Treba verovati u sebe i ne potcenjivati se. Ljudi često sami sebi postavljaju granice, ali ako nešto možeš da zamisliš i vizualizuješ, onda možeš i da ostvariš. Stvar je samo u tome koliko si spreman da se potrudiš“, zaključio je Slaven.

Slaven Škrobot je najbolji dokaz da su granice tu da bi se pomerale, prepreke da bi se prevazilazile, a život da bi se živeo punim plućima.

Od oktobra kreće sistem EES za putovanja u EU: Evo kada se uvodi i putna dozvola

Viktor

9. mart 2025. | 03:12

Savet Evropske unije usaglasio je u sredu zajednički stav o uredbi kojom se omogućava državama članicama da tokom perioda od šest meseci postepeno uvedu Sistem ulaska i izlaska (EES), novi digitalni sistem za upravljanje granicama.

Iako ovom uredbom nije određen konkretan datum za početak rada EES sistema, njegova postepena primena, kako pokazuje mapa puta agencije eu-LISA, mogla bi da počne u oktobru ove godine. EES sistem je IT sistem koji će digitalno beležiti ulaske i izlaske, podatke iz pasoša, otiske prstiju i fotografije lica državljana zemalja koje nisu članice EU, a putuju radi kraćeg boravka u neku od 29 evropskih zemalja.

Šta donosi EES sistem?

Ovaj sistem, koji će zameniti trenutni sistem ručnog pečatiranja pasoša, odnosiće se i na građane Srbije kada prelaze granice EU. Uredbom nije određen datum za početak postepenog uvođenja EES sistema jer to zahteva da Evropska komisija donese odvojenu odluku kada zakon stupi na snagu.

Međutim, ministri unutrašnjih poslova danas su odobrili i revidiranu mapu puta za uvođenje takozvane arhitekture interoperabilnosti, međusobno povezanog sistema IT alata koji se koriste za upravljanje granicom i sprovođenje zakona.

Prema mapi puta, koju je usvojio upravni odbor agencije eu-LISA, koja je zadužena za izgradnju IT infrastrukture, postepena primena EES sistema počeće u oktobru 2025. godine, dok će Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) biti pokrenut u poslednjem kvartalu 2026. godine. Sistem ETIAS, koji će se takođe primenjivati na građane Srbije, zahtevaće od putnika da dobiju putnu dozvolu za EU, što će koštati sedam evra.

Kako se objašnjava u saopštenju Saveta EU, u okviru fazne implementacije, države članice ce postepeno primenjivati EES sistem i raditi ka tome da se nakon prvih mesec dana primene obavi registracija najmanje 10 odsto graničnih prelaza. U prvih 60 dana države članice mogu da koriste EES sistem bez biometrijskih funkcionalnosti, a nakon tri meseca trebalo bi da ga koriste i sa biometrijskim funkcijama na najmanje polovini svojih graničnih prelaza.

„Zemlje EU trebalo bi da postignu punu registraciju svih pojedinaca do kraja perioda postepenog početka rada EES. Do kraja ovog prelaznog perioda, države članice ce takođe nastaviti sa ručnim pečatiranjem putnih isprava“, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Takođe, kako uredba uzima u obzir različite potrebe država članica EU, njome se omogućava zemljama da postepeno primene sistem, ako to žele, ili da počnu s njegovom potpunom primenom od prvog dana, nakon što zakon stupi na snagu.

Ovaj dogovoreni opšti pristup predstavlja osnovu za pregovore sa Evropskim parlamentom, koji je još u procesu usaglašavanja svog stava. Za formalno usvajanje zakona potrebno je da Savet i Evropski parlament usaglase zajednički stav. Savet EU za pravosuđe i unutrašnje poslove u oktobru 2023. godine podržao je planove za pokretanje EES sistema krajem 2024. godine, a nakon što taj rok nije ispoštovan, Evropska komisija predložila je njegovo postepeno uvođenje.

Za postepeni početak rada novog sistema bila je neophodna nova uredba, imajući u vidu da aktuelna uredba o EES zahteva od svih država članica traži da počnu da koriste ovaj sistem istovremeno i u potpunosti. Kada stupi na snagu, EES sistem će omogućiti državama članicama EU pristup u realnom vremenu ličnim podacima državljana zemalja koje nisu članice EU, njihovoj istoriji putovanja i informacijama o tome da li se pridržavaju odobrenog perioda boravka u šengenskom prostoru.

Ko će primenjivati ovaj sistem?

Iz Saveta EU tvrde da će EES sistem značajno smanjiti verovatnoću prevare i prekoračenja identiteta, jačajući bezbednost šengenskog prostora. Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnur Bruner nije želeo na konferenciji za novinare da spekuliše o konkretnim datumima za početak primene EES sistema, dok je ministar unutrašnjih poslova i administracije Poljske Tomaš Sjemonjak, po dolasku na sastanak, rekao da je cilj da uvođenje ovog sistema počne u oktobru.

„Veoma sam zadovoljan što je tokom poljskog predsedavanja Savetom EU, koje je fokusirano na pitanja bezbednosti, bilo moguće napraviti tako značajan napredak u kontroli i zaštiti naših spoljnih granica. Usvojeno rešenje je, s jedne strane, fleksibilno, a s druge strane garantuje sigurnost migracionih tokova“, rekao je Sjemonjak.

Sistem EES primenjivaće Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska, dok će se na Kipru i u Irskoj pasoši i dalje ručno pečatirati. Odobrenje za putovanje preko sistema ETIAS tražiće sve zemlje koje će primenjivati i EES sistem, ali i Kipar. Tokom sastanka Saveta EU za unutrašnje poslove razgovarano je i o Šengenskom prostoru, posebno povećanju efikasnosti sistema za povratak, kao i o migracijama i unutrašnjoj bezbednosti EU.

Kako osnovni principi ljudske psihe oblikuju svet biznisa?

Viktor

9. mart 2025. | 03:09

person walking holding brown leather bag

Početak je godine, i dalje vučemo repove nedovršenih poslova od prošle godine, dok u međuvremenu smišljamo naredne projekte i ciljeve za novu godinu. Ili su ovo samo neka od očekivanja koja imamo prema sebi dok umotani u ćebe gledamo kroz prozor zimski mraz.

Piše: Timea Bodiš Bašić, psihološka savetnica Rezilient wellbeing platforme

Kako noć brže pada, vrlo verovatno ste primetili da to utiče na vaše raspoloženje, produktivnost, koncentraciju i motivaciju. Odlazak na posao u polumraku i vraćanje kući kada ponovo pada mrak doprinosi tome da zimske dane doživljavamo tmurnim. Ovaj utisak često prati i osećaj pospanosti i umor. Zbog toga češće imamo potrebu da se povučemo, usporimo tako što slobodno vreme provodimo kod kuće uz aktivnosti poput gledanja serija i filmova, čitanja i sl. Možda češće pribegavamo hrani koja nam pruža osećaj komfora i utehe. Čak i one obaveze za koje je nužno da ih obavimo nakon posla gledamo da odradimo sa što manje napora, onoliko koliko baš mora.

Photo: Andrej Lišakov/Unsplash

Zvuči poznato? U pitanju je privremeno melanholično stanje koje nazivamo „zimski bluz”. Zimski bluz predstavlja promenu u našem raspoloženju i motivaciji koja se vezuje za hladniji period godine, ali smo i dalje u suštini funkcionalni da obavljamo svakodnevne obaveze. Na primer, večeras imam potrebu da otkažem druženje sa prijateljima i umesto toga pogledam epizodu svoje omiljene serije. Ali to ne znači da ni sutra neću želeti da se vidim sa nekim ili da će mi biti teško da vodim razgovor sa kolegama na poslu. Zimski bluz je, zapravo, potreba da se privremeno povučemo i usporimo, kao što to medvedi umeju kroz zimski san.

Važno je naglasiti da je zimski bluz opšta pojava, a ne dijagnoza. Zbog doživljaja bezvoljnosti i umora, može podsećati na stanje depresije, iliti na sezonski afektivni poremećaj (seasonal affective disorder), koji se isto vezuje za zimski period godine. Zimski bluz traje kraće i prolazi spontano, dok sezonski afektivni poremećaj traje duže, zahvata svaki aspekt našeg funkcionisanja i javlja se svake godine. Ukoliko mesecima osećamo letargiju, svaki dan nam je teško da odemo na posao, otežano obavljamo radne zadatke, bezvoljno se vraćamo kući, pozive za druženja doživljavamo zamornim, prejedanje i skrolovanje na društvenim mrežama postane jedina aktivnost kojoj se prepuštamo u slobodno vreme (a ni tada ne osećamo zadovoljstvo), tada je važno da preispitamo odakle dolazi nezadovoljstvo. U redu je da imamo i ovakve dane, ali ako ovo postane svakodnevica i teško nam je da se sami suočimo sa krizom, poželjno je da potražimo stručnu pomoć.

Zašto se javlja zimski bluz?

Koliko mogu biti lepi, uzbudljivi i prilika da se povežemo sa drugima, praznici mogu biti i emotivno intenzivni i iscrpljujući. Jurnjava za poklonima, korporativnim žurkama, završavanje projekata, pripremanje praznične trpeze, kraj školske godine, planiranje godišnjeg odmora… Na sve to i trend da je za lični razvoj od ključnog značaja sumirati godinu sa uspešno prevaziđenim izazovima i naučenim lekcijama, kao i postaviti naredne ciljeve za najbolju verziju sebe. Zvuči naporno.

Takođe, praznici za neke mogu predstavljati i period tugovanja, kada smo više nego inače svesni da više nema osobe sa kojom bismo inače proveli praznične dane. Ovako emocionalno intenzivan period svakako može doprineti da se posle osećamo iscrpljeno.

Nije slučajno da kraći dani utiču na naše raspoloženje. Izloženost suncu utiče na naš neurohemijski proces koji posledično utiče na naš cirkadijalni ritam. Kako naše telo odjednom nije u kontaktu sa količinom svetlosti na koju je naviklo, u organizmu se desi disbalans hormona koji su zaduženi da nas drže budnim i motivisanim, odnosno da nas uspore i pomognu nam da utonemo u san. Otuda i hroničan doživljaj pospanosti.

Šta nam može biti od pomoći?

Iako je zimski bluz prirodna reakcija na spoljašnje okolnosti i promene, postoji nekoliko stvari na koje možemo da utičemo i da na taj način pomognemo sebi da lakše prevaziđemo ovaj period.

Kada smo svesni pritiska koji osećamo usled očekivanja, kako ličnih tako i očekivanja drugih, i ako znamo da nam je u ovo vreme nešto drugo potrebno, u redu je da postavimo granice i da ih kažemo drugima. To bi značilo da, na primer, ako na poslu imam utisak da zbog velikog obima posla ostajem prekovremeno, to podelim i sa drugima iz tima i da tražim drugačiju podelu posla kako bih na vreme mogla da krenem kući. Ili, ako je reč o kućnim poslovima, rečenica poput „Za mene je sada ovo previše, hajde da se drugačije organizujemo” može biti lekovita kako za nas tako i za naše okruženje. Ne moramo da čekamo da frustracija u nama eskalira. Kada delimo svoje potrebe sa drugima, olakšavamo sebi i drugima svakodnevicu.

Foto: Bryce Evans/Unsplash

Ne možemo promeniti vreme kada pada noć, ali se možemo drugačije organizovati kako bi naš organizam bio više izložen prirodnoj svetlosti. Na primer, pauze za posao možemo provesti napolju ili dan možemo početi ranije. Ukoliko smo u mogućnosti, na posao možemo ići peške umesto kolima. Ili možemo parkirati malo dalje od posla i tako obezbediti sebi da imamo makar 10 minuta šetnje u toku dana. Na ovaj način možemo doprineti da budemo i fizički aktivni u toku dana, što za većinu nas predstavlja večitu dilemu kako uklopiti fizičku aktivnost i ostale obaveze. Kroz promenu bilo koje od ovih malih navika možemo uticati na drugačiji doživljaj. Birajte da češće idete stepenicama nego liftom. Ako sastanak nije vezan uz računar, lidere savetujem da sastanke povremeno organizuju napolju, uz laganu šetnju. Promena okruženja i fizička aktivnost će sigurno doprineti i većoj produktivnosti i kreativnosti.

Neredovan san je čest okidač za simptome depresije i anksioznost. Važno je da prioritizujemo svoj san tako sto ćemo definisati rutinu pre spavanja. To znači da imamo određeno vreme kada odlazimo da spavamo. Vreme pred spavanje često bude i „vreme za sebe”, koje uglavnom provodimo na društvenim mrežama ili gledajući serije. Iako je kratak reset od dnevnih obaveza važan, bitno je da on ne bude neposredno pre spavanja. Potrudite se da izbegnete ekrane najmanje sat vremena pre spavanja kako biste obezbedili sebi kvalitetan san.

Povežite se sa osobama čije vam društvo prija. Ako su praznici iscrpli vašu socijalnu bateriju, u redu je da socijalne kontakte dozirate onako kako vam prijaju, ali je važno da se ne izolujete u potpunosti.

Ugađajte svojim čulima kroz različite aktivnosti u kojima uživate – slušanje muzike, isprobavanje raznovrsne hrane, topli napici… Pažnja usmerena na naša čula nam u stvari pomaže da umirimo telo i um, da se odvojimo od hronične reakcije stresa i bolje povežemo sa sobom.

Važno je da imamo razumevanje pre svega prema sebi, kao i prema svojoj okolini, da ovaj period godine ne mora nužno biti vreme kada započinjemo velike životne promene i ostvarenje najvećih ličnih transformacija. Razumevanje sebe nam kasnije daje priliku da kreiramo promene.

1...320321322...1.526 Stranica 321 od ukupno 1.526

NewsWeekPRO

Muzej Nikole Tesle svečano je otvorio izložbu „Tesla – Iskra genija“ u nekadašnjoj Rankinovoj hidrocentrali na kanadskoj strani veličanstvenih Nijagarinih vodopada.

Ova jedinstvena postavka, realizovana u saradnji sa Niagara Parks Commission, slavi Teslinu revolucionarnu upotrebu naizmenične struje, koja je upravo ovde pretvorila prirodnu silu vode u izvor svetlosti i napretka za čitav svet.

Da bi strah bio klasifikovan kao specifična fobija, on mora biti uporan – pojavljuje se svaki put kada je osoba izložena predmetu ili situaciji, ometa svakodnevni život, utiče na hobije, odnose ili posao.

“Tada se prelazi granica onoga što nazivamo ‘uznemirenost’ ili ‘poremećaj’. Uznemirenost znači da vas strah obuzima, a poremećaj znači da vas sprečava da živite život onako kako želite”, rekla je Elen Hendriksen, klinički psiholog.

Kategorije specifičnih fobija

Psiholozi svrstavaju specifične fobije u pet kategorija, prema rečima Martina Antonija, kliničkog psihologa.

Životinje: Ova kategorija obuhvata sve životinje. Zmije i pauci su česti okidači straha, a istraživanja u različitim zemljama pokazuju da fobija od pauka pogađa između 2,7 odsto i 9,5 odsto populacije.

Prirodno okruženje: Fobije povezane sa prirodom, kao što su strah od visine, vode ili oluja.

Krv, povrede, injekcije: Ova grupa uključuje strah od igle, operacija, krvi.

Situacione fobije: Strah od određenih situacija ili okruženja, kao što su vožnja, letenje ili boravak u liftovima.

Još jedna kategorija pokriva strahove koji ne spadaju u prethodne grupe, kao što je strah od klovnova ili maskiranih figura. “Ljudi mogu imati strah od bilo čega”, kaže Antoni.

Stručnjaci ističu da anksioznost povezana sa strahom dovodi do precenjivanja verovatnoće da će osoba biti izložena predmetu ili situaciji koje se plaši, kao i intenziteta i ozbiljnosti posledica.

“Ljudi koji imaju jedan anksiozni poremećaj često imaju veće šanse da razviju i druge anksiozne poremećaje”, kaže Martina.

Kako se leče fobije

Izbegavati gazirana i zaslađena pića

Ovakva pića su glavni izvor dodatnog šećera u našoj ishrani. Dakle u širokom krugu treba izbegavati gazirana pića, industrijske sokove, slatke napitke na bazi kafe ili čaja i uvek birati opcije kao što je voda ili sveže ceđeni sokovi.

Ograničite prerađenu hranu kada god možete

Sami sladite hranu

Preuzmite kontrolu nad količinom šećera koju konzumirate tako što ćete sami zaslađivati hranu. Dakle, preporuka je da sami pravite voćne jogurte, ovsene kaše za doručak, soseve… na taj način regulisaćete šećer koji stavljate u hranu, a možda i nema potrebe da se dodaje.

Ponekad se počastite

Koncert “Vesnici proleća” otvara večeras prolećnu sezonu koncertnih programa u Ruskom domu u Beogradu uz izvođenje najlepših arija i dueta ruske, francuske i italijanske operske literature.

Nastupiće umetnice Danijela Popović, Teodora Ilić, Sofija Vinnik, Anđela Simić, Nataša Jovović i Svetlana Kantiševa, pod mentorstvom profesorke Ljudmile Popović. Klavirski saradnik je Milica Ilić.

Ulaz je slobodan.

Na 5.200 ugovora koji se sada otkazuju potrošeno je desetine milijardi dolara na način koji nije koristio, a u nekim slučajevima čak je i štetio, osnovnim nacionalnim interesima Sjedinjenih Država, saopštio je američki državni sekretar

Američki državni sekretar Marko Rubio saopštio je da SAD zvanično ukidaju 83 odsto programa USAID-a.

Prema njegovim rečima, nakon konsultacija sa Kongresom, sa preostalih 18 odsto programa, što je otprilike oko 1.000, upravljaće Stejt department “radi efikasnije administracije”.

On je zahvalio Odeljenju za efikasnost vlade (DOGE), na čelu sa Ilonom Maskom, i drugim zaposlenima koji su “uložili mnogo napora da postignu ovu “zakasnelu” istorijsku reformu.

Još krajem januara, na društvenoj mreži “Trut soušal” oglasio se predsednik Tramp i jasno poručio šta misli o USAID-u, nagovestivši i kakva će biti njegova sudbina.

Oko dve hiljade stalno zaposlenih u USAID-u dobilo otkaz, a da hiljade drugih poslate su na plaćeno odsustvo. Prema nekim planovima, od agencije koja je imala više hiljada zaposlenih, trebalo bi da ostane njih oko 600.

Nekoliko zemalja poput Mađarske, Slovačke, ali i Srbije, najavilo je da će početi finansijsku istragu programa USAID-a, s obzirom da se tokovi novca agencije istražuju i u matičnoj zemlji.

U Srbiji je policija ušla u prostorije četiri NVO ( Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku i Trag fondacija), a kako je saopštilo Više javno tužilaštvo zatražene su i dodatne informacije od američkog Ministarstva pravde.

O delovanju USAID-a u Republici Srpskoj govorio je predsednik RS Milorad Dodik koji je naveo da je oko 250 miliona dolara dobijenih za četiri godine potrođeno za “crne operacije”.

Reprezentativka Srbije u streljaštvu Aleksandra Havran osvojila je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Osijeku u disciplini vazdušna puška 10 metara

Aleksandra Havran je u kvalifikacijama pogodila 633,4 kruga i zauzela je drugo mesto. Ona je potom u finalu pogodila 229,4 kruga i osvojila je bronzanu medalju.

Zlatnu medalju osvojila je Rumunka Laureta Georgeta Ilije (252,3 kruga), dok je srebro pripalo Odri Gonjo iz Švajcarske (250,9 krugova).

Srpska reprezentativka Emilija Ponjavić je u kvalifikacijama zauzela 50. mesto, dok je Teodora Vukojević bila 60.

“Očekivala sam ulazak u finale. Medalju i jesam i nisam očekivala. Svako očekuje medalju, ali svakako bila bih srećna i da je nisam osvojila. Sada sam presrećna, pošto sam osvojila medalju”, izjavila je Havran.

Ženska reprezentacija Srbije osvojila je u ekipnoj konkurenciji šesto mesto. Zlato je pripalo Norveškoj, srebro selekciji Mađarske, dok je bronza pripala Rumuniji.

Havran je u nedelju osvojila srebrnu medalju u miksu sa Aleksom Rakonjcem.

U muškoj konkurenciji u disciplini vazdušna puška reprezentacija Srbije je ekipno osvojila peto mesto. Lazar Kovačević je u pojedinačnoj konkurenciji zauzeo 14. mesto, Aleksa Rakonjac je bio 21, a Marko Ivanović je zauzeo 45. poziciju.

Sjajna 19-godišnjakinja je nastavila da “ubire” medalje na velikim takmičenjima

Srpska atletičarka Angelina Topić izjavila je da je presrećna zbog osvojene srebrne medalje u skoku uvis na Evropskom dvoranskom prvenstvu u holandskom Apeldornu.

Topić je do srebra došla pošto je iz drugog pokušaja preskočila 1,95 metara, što je za nju treća medalja na evropskim prvenstvima, jer je 2022. i 2024. osvajala odličja na takmičenjima na otvorenom.

Zlatnu medalju osvojila je Ukrajinka Jaroslava Mahučih sa preskočenih 1,99 metara, dok je bronza pripala Šveđanki Engli Nilson (1,92m).

Ljudi i mesta koja ostavljaju trag

Kada su u pitanju destinacije, Slaven kaže za naš portal da ga nijedna zemlja nije razočarala, jer uvek bira mesta za koja zna da će mu doneti uzbudljiva iskustva i priče. Ipak, jedno mesto ga je posebno oduševilo – Australija.

„Priroda je predivna, životinje su drugačije, egzotično je, a opet sigurno i prilagođeno, kao da je spoj avanture i evropskog komfora“, rekao je Slaven.

Izazovi, anegdote i nepredviđene situacije

Takođe, jedan od momenata koji mu je ostao urezan u sećanje dogodio se u Amazoniji. „Vodič mi je dao da u ruci držim potpuno divlju tarantulu. Iskreno, bio je to jedan od trenutaka kada sam pomislio – šta mi je ovo trebalo?“

Slaven Škrobot je najbolji dokaz da su granice tu da bi se pomerale, prepreke da bi se prevazilazile, a život da bi se živeo punim plućima.

Šta donosi EES sistem?

Ovaj sistem, koji će zameniti trenutni sistem ručnog pečatiranja pasoša, odnosiće se i na građane Srbije kada prelaze granice EU. Uredbom nije određen datum za početak postepenog uvođenja EES sistema jer to zahteva da Evropska komisija donese odvojenu odluku kada zakon stupi na snagu.

Međutim, ministri unutrašnjih poslova danas su odobrili i revidiranu mapu puta za uvođenje takozvane arhitekture interoperabilnosti, međusobno povezanog sistema IT alata koji se koriste za upravljanje granicom i sprovođenje zakona.

„Zemlje EU trebalo bi da postignu punu registraciju svih pojedinaca do kraja perioda postepenog početka rada EES. Do kraja ovog prelaznog perioda, države članice ce takođe nastaviti sa ručnim pečatiranjem putnih isprava“, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Takođe, kako uredba uzima u obzir različite potrebe država članica EU, njome se omogućava zemljama da postepeno primene sistem, ako to žele, ili da počnu s njegovom potpunom primenom od prvog dana, nakon što zakon stupi na snagu.

Ko će primenjivati ovaj sistem?

Piše: Timea Bodiš Bašić, psihološka savetnica Rezilient wellbeing platforme

Zašto se javlja zimski bluz?

Takođe, praznici za neke mogu predstavljati i period tugovanja, kada smo više nego inače svesni da više nema osobe sa kojom bismo inače proveli praznične dane. Ovako emocionalno intenzivan period svakako može doprineti da se posle osećamo iscrpljeno.

Šta nam može biti od pomoći?

Iako je zimski bluz prirodna reakcija na spoljašnje okolnosti i promene, postoji nekoliko stvari na koje možemo da utičemo i da na taj način pomognemo sebi da lakše prevaziđemo ovaj period.

Povežite se sa osobama čije vam društvo prija. Ako su praznici iscrpli vašu socijalnu bateriju, u redu je da socijalne kontakte dozirate onako kako vam prijaju, ali je važno da se ne izolujete u potpunosti.

Ugađajte svojim čulima kroz različite aktivnosti u kojima uživate – slušanje muzike, isprobavanje raznovrsne hrane, topli napici… Pažnja usmerena na naša čula nam u stvari pomaže da umirimo telo i um, da se odvojimo od hronične reakcije stresa i bolje povežemo sa sobom.

Važno je da imamo razumevanje pre svega prema sebi, kao i prema svojoj okolini, da ovaj period godine ne mora nužno biti vreme kada započinjemo velike životne promene i ostvarenje najvećih ličnih transformacija. Razumevanje sebe nam kasnije daje priliku da kreiramo promene.