MENISNC
Pretraga
15.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 307

Svaki četvrti Kanađanin izbegava zubare zbog troškova: izveštaj StatCan-a

Od
Dara Milovanović
-
0

Nedavni izveštaj statističkog zavoda Kanade ukazuje na to, da mnogi Kanađani izbegavaju usluge oralne zdravstvene nege zbog troškova.

Podaci StatCana govore da je skoro svaki četvrti ili 24 posto Kanađana od 12+ godina izbegavao posetu zubaru u poslednjih godinu dana, navodeći troškove kao glavni problem.

Iako su podaci zabrinjavajući, dr. Claire Karst, predsednica stomatološkog udruženja Nova Scotia , kaže da većina stomatologa nije iznenađena.

„Porast troškova života potencijalno stvara finansijsku barijeru, ili povećava finansijsku barijeru, kada su u pitanju plaćanja iz džepa,“ rekla je Karst tokom intervjua za CTV Atlantic Morning Live u sredu.

“I naravno, to se onda prenosi na smanjeni pristup neophodnim procedurama kako biste se brinuli o vašem oralnom zdravlju.”

Oralno zdravlje je jako povezano sa celokupnim zdravljem ljudskog tela, zbog čega Karst kaže da je važno redovno posećivati ​​stomatologa.

Kanadski plan stomatološke nege osmislila je vlada, kako bi troškove stomatološke nege učinila pristupačnijim.

Neke od kvalifikacija za prijavu na plan uključuju:

– da imaju 65 + godina ili da su mlađi od 18 godina

– da nemaju pristup stomatološkom osiguranju

– da su podneli poreske prijave u Kanadi, kako bi se procenili prihodi porodice za prethodne godine. Ovo uključuje supružnika podnosioca ili vanbračnog partnera

– da imaju prilagođeni porodični neto prihod manji od 90.000 dolara

– da su stanovnici Kanade

„Kanadski stomatološki plan, koji je otvoren u martu, smatramo da je važan korak napred u rešavanju problema pristupa nezi širom Kanade“, rekao je Karst.

Osim troškova, neki Kanađani izbegavaju stomatologa iz drugih razloga, uključujući nervozu ili teskobu oko stomatoloških zahvata.

SERBIANNEWS/CANADA

Šansa da ovaj asteroid udari u Zemlju upravo je dvostruko porasla

Od
Viktor
-
0
a large rock in the middle of a space filled with stars

Krajem 2024. godine astronomi su otkrili novi preteći asteroid, i dodelili mu ime 2024 YR4. Prateći njegovo kretanje, procenili su da ima šanse od 1,3 odsto da udari u Zemlju. Ta šansa, danas se ipak, procenjuje drugačije.

Шанса да овај астероид удари у Земљу управо је двоструко пораслаŠansa da ovaj asteroid udari u Zemlju upravo je dvostruko porasla

Nakon što su izvršili više merenja, šansa za udar 2024 YR4 u našu planetu se udvostručila. Sada potencijalni rizik od udara 2032, iznosi 2,3 procenta. Naučnici su do novog zaključka došli na osnovu čak 1.000 orbitalnih simulacija. Od njih ukupno hiljadu, 23 je ukazalo na udar u Zemlju.

Najverovatnija putanja koja se trenutno procenjuje, je ta da će 2024 YR4 ipak imati blizak susret sa našom planetom na udaljenosti od 240.000 kilometara, koja jeste unutar orbite Meseca, ali ne i „opasno blizu”.

Ipak, iako se rizik za udar udvostručio, astronomi nisu previše zabrinuti. Sa ranijom procenom o tome da 2024 IR4 ima šansu za udar od oko jedan odsto, oni su ga rangirali ocenom 3 na Torino skali, što znači da treba da budemo u oprezu. Sa novim procenjenim rizikom od 2,3% – on je i dalje na skali sa vrednošću – 3.

„Kada je u pitanju praćenje ovakvih asteroida, jedina stvar u koju smo sigurni je da su rane procene neizvesne. Za razliku od orbita planeta, orbite asteroida mogu biti izuzetno nejasne i nepredvidive. Gravitacioni uticaji iz obližnjih objekata mogu ih pomerati. U slučaju 2024 YR4, veliki izvor neizvesnosti je upravo sama Zemlja”, navode astronomi.

Međutim, čak i ako astronomi utvrde da su šanse za udar skoro 100%, i dalje ne bismo morali da paničimo, iz nekoliko razloga a najvažnije je to, kako naučnici kažu, da pravi rizik od asteroida nije od onih koji se polako približavaju Zemlji iz spoljašnosti Sunčevog sistema. Veći rizici su oni kao što je Čeljabinski asteroid, koji je došao iz pravca Sunca 2013, i „zatekao nas”.

Najlošiji scenario

„Imamo još vremena da se pripremimo za putanju 2024 YR4 a ona je takva da imamo dobre šanse da se sa tim izborimo. Čak i ako bi se desio apsolutno najgori scenario, ovaj asteroid nije dovoljno veliki da izazove događaj poput izumiranja. Najlošiji scenario je udar u Zemlju, u gusto naseljenom području”, objašnjavaju astronomi.

Morali bismo da, kako navode, evakuišemo ljude iz rizične zone, ali imali bismo nekoliko godina da to uradimo. Tako bismo smanjili moguće posledice na najniži nivo.

Процењена путања астероида

Procenjena putanja asteroida

Čak i uz sve navedeno, važno je imati na umu da rani proračuni putanje mogu značajno da variraju. Šanse mogu ponovo značajno porasti pre nego što padnu, ali najverovatniji ishod je da će šanse na kraju pasti na nulu.

Ako želite da pratite kretanje 2024 YR4, posetite Nasinu stranicu o planetarnoj odbrani.

„Budimo ljudi” izložba slika posvećenih patrijarhu Pavlu

Od
Viktor
-
0

U Galeriji „Nikola Radošević“ otvorena je izložba mladog slikara i ikonopisca Uroša Lukića pod nazivom „Budimo ljudi”. Postavka je posvećana patrijarhu Pavlu, a čine je slike i crteži, koji su rađeni različitim tehnikama.

„Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, ni gde će se roditi, niti prilike i okonosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali, ono što zavisi od nas i što se očekuje od nas, jeste da – budemo ljudi, uvek i svuda. U svim prilikama i u svim okolnostima“ – govorio je patrijarh Pavle.

Za najvoljenijeg srpskog patrijarha akademik Matija Bećković je u jednom intervjuu izjavio da: „Niko nije tiše govorio, a da se dalje čuo. Niko s manje reči nije rekao više. Niko nije lakše hodio zemljom, a da je ostavljao dublje tragove. Niko nije bio manjeg rasta, a da se video s veće daljine. Otuda ni više ljudi, ni veće tišine nego na njegovom pogrebu“, dodaje pesnik.

Otuda su lik i delo patrijarha Pavla neiscrpna inspiracija za umetnike, kaže mladi slikar i ikonopisac Uroš Lukić.

„Ta inspiracija traje od detinjstva. Ja sam već sa pet godina prvi put posetio crkvu Svetog Petra i Pavla u Šapcu, počeo da idem na liturgije nedeljne, a tada je on bio patrijarh i tako je počela ta ljubav prema njemu i prema slikanju. Čitao sam i istraživao dosta o njemu. Nisam imao tu sreću da ga upoznam, ali sam podatak da je bilo preko dva i po miliona ljudi na njegovoj sahrani, to dovoljno govori koliko nas je on zadužio“ ističe Uroš Lukić.

Postavku „Budimo ljudi“ čini ciklus portreta, od apstraktnih do hiperrealističnih, koji su nastali tokom prethodne godine.

„Specifično je taj apstraktni portret kojim sam želeo na najbolji mogući način, sa tim nekim draperijama pastelnih boja. Zanimljivo je da me je više ljudi pitalo pre otvaranja izložbe, zašto sam se na svakoj slici potpisao zelenom bojom. Razlog je prost, to je boja svih patrijarha. I patrijarh Pavle je voleo tu boju i zelenim mastilom se i on potpisivao“, objašnjava umetnik.

Uroš Lukić je uspeo da na jednostavan način prenese posmatraču energiju, duhovnost, smirenost i blagost patrijarha Pavla, smatra likovni kritičar Maja Živanović.

„Uroš je uspeo da kroz jednu seriju od petnaestak radova, dakle ne mnogo radova, sruši sve stereotipe. Jer obično kada razmišljamo, jedna tema – to je verovatno dosadno. Jedna tema je u stvari jedan čovek, pravi čovek, naš počivši patrijarh koji je prikazan kroz različita raspoloženja i opet mi tu njegovu dobrotu, veru koju je imao, mislim da je jako dobro transponovano u sve radove. Vidimo koliko je Uroš dobar crtač, jer su ovo kombinovani radovi, ima i crteža, i akrila, i svih slikarskih pravaca“, napominje Maja Živanović, likovni kritičar i kustos izložbe.

Uroš Lukić je završio osnovne i master studije na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, smer freskopis. Od 2012. aktivno se bavi oslikavanjem crkava i manastira. Izložba „Budimo ljudi“ otvorena je do 3. marta u Galeriji „Nikola Radošević“.

Zašto se ničega ne sećamo iz perioda kada smo bili bebe

Od
Viktor
-
0
baby under purple blanket

Psihologe i neurologe dugo je zbunjivala naša nesposobnost da se prisetimo događaja pre navršene druge ili treće godine.

Зашто се ничега не сећамо из периода када смо били бебеZašto se ničega ne sećamo iz perioda kada smo bili bebe

Život mora da je bio sjajan kada smo bili bebe: hrane nas, oblače, nosaju, svi nam se smeškaju i mašu nam. Imamo pravo na drskost da vrisnemo kada nam hrana nije stigla dovoljno brzo, a zatim da je bacimo na zemlju jer nam se ne sviđa. Šteta je samo da se niko od nas ne seća koliko smo tada uživali.

Godine 1905, Sigmund Frojd je skovao termin „infantilna amnezija“, koji se odnosi na „neobičnu amneziju koja, u slučaju većine ljudi, iako ne svih, krije najranija sećanja njihovog detinjstva“. Više od jednog veka kasnije, psiholozi su i dalje zaintrigirani zašto ne možemo da se setimo svojih najranijih iskustava.

„Većina odraslih nema sećanja pre druge do treće godine“, kaže profesor Ći Vang sa Univerziteta Kornel. Do otprilike sedme godine, sećanja na detinjstvo su obično poput pačvorka.

Relativno donedavno, naučnici su mislili da mladi mozgovi nisu dovoljno razvijeni da formiraju trajna sećanja. Ali studije iz osamdesetih su pokazale da mališani od dve godine mogu da formiraju sećanja i da se prisećaju događaja od nekoliko meseci ranije vrlo detaljno. Izloženost traumi u ranom detinjstvu je takođe dobro dokumentovana kao povećani rizik od kasnije anksioznosti i depresije. Paradoks infantilne amnezije, kaže Kristina Alberini, profesorka neuroloških nauka na Univerzitetu u Njujorku, jeste „kako to da ta iskustva zauvek utiču na naš život ako su zaboravljena?“

Утисци из раног детињства су нам сачињена из појединачних неповезаних слика

Utisci iz ranog detinjstva su nam sačinjena iz pojedinačnih nepovezanih slika

Istraživanje prof. Alberini na životinjama otkrilo je da se sećanja nastala tokom perioda ‘infantilne amnezije’, u stvari, čuvaju u mozgu do odraslog doba, iako se ne pamte svesno. I kod odraslih životinja i kod ljudi, formiranje i čuvanje dugoročnih uspomena o nečijim životnim iskustvima nije moguće bez regiona mozga poznatog kao hipokampus. Njen rad je pokazao da je region takođe važan u ranim sećanjima i ukazuje da se ‘infantilna amnezija’ javlja zbog kritičnog perioda u kome se hipokampus razvija usled novih iskustava.

„To ima mnogo smisla s obzirom na svu litaraturu o traumama“, napominje profesorka. „Ako deca zapamte neke teške situacije u ranom detinjstvu, možda se ne sećaju specifičnosti, ali će njihov mozak biti oblikovan u skladu sa tim iskustvom.“

Zašto se Maori sećaju ranijeg detinjstva

Različita iskustva mogu takođe da objasne zašto doba u kojme se ljudi sećaju svojih prvih uspomena značajno varira. Profesor Vang, stručnjak za to kako kultura utiče na autobiografsko pamćenje, pokazao je da najranija sećanja Amerikanaca datiraju iz perioda od oko tri i po godine, skoro šest meseci ranije nego kod Kineza. Takođe, otkrio je da su sećanja Amerikanaca bila više usmerena na sebe i emocionalno razrađena, dok su sećanja Kineza težila da se usredsrede na kolektivne aktivnosti i opšte rutine.

„U azijskom kontekstu, identitet i osećaj sebe manje su definisani time što su jedinstveni, već više o ulogama i odnosu sa drugima“, objašnjava prof. Vang. U tom cilju, sećanja mogu biti manje važna za definisanje identiteta nego za informisanje o ponašanju i prenošenje lekcija. „Ako želite da koristite pamćenje da biste izgradili jedinstven osećaj identiteta, verovatno se sećate mnogo idiosinkratičnih detalja.“

Неких догађаја се сећамо јер се о њима причало у породици

Nekih događaja se sećamo jer se o njima pričalo u porodici

Čini se da je još jedno objašnjenje za ovo nepodudaranje i to kako roditelji razgovaraju o prošlim iskustvima sa svojom decom. Kod novozelandskih Maora, prva sećanja se pojavljuju ranije nego kod pripadnika evropskog porekla, sa oko dve i po godine. Profesorka Elejn Ris sa Univerziteta u Otagu, koja proučava autobiografsko pamćenje kod dece i adolescenata, ukazuje na snažan naglasak na usmenim tradicijama u kulturi Maora, ali i na elaborativne razgovore kada se prisećaju prošlih događaja.

Ris je pratila grupe dece od ranog detinjstva do adolescencije, otkrivajući da pojedinci koji su imali bogatije narativno okruženje u detinjstvu mogu da se prisete ranijih i detaljnijih prvih uspomena kao tinejdžeri. To je bio slučaj sa decom čije su majke postavljale otvorena pitanja i bile su detaljnije kada su govorile o zajedničkim prošlim iskustvima, kao i sa decom koja su odrasla u proširenim porodičnim domaćinstvima.

„Znamo da su, recimo, bebe od šest meseci, sposobne da naprave neku vrstu mentalnih slika nečega što se dogodilo prethodnog dana ili nedelje“, kaže Risova. „Potrebno je uzeti tu mentalnu sliku i opisati je rečima za koje mislim da je toliko važno da im pomognemo da zadrže to sećanje tokom celog života.“

Ironično, brojni influenseri na društvenim mrežama insistiraju na prazničnim događajima kao glavnim za stvaranje „bazičnih uspomena“ dece, ali rani utisci koje deca zapamte mogu biti iznenađujuće obični – „stvari kojih se većina roditelja nikada ne bi sećala detaljnije“, napominje prof. Ris. „Klasičan primer iz mog sopstvenog istraživanja je dete koje se seća da je jednom videlo crva na ulici.“

Фотографије и снимци нам поткрепљују сећања

Fotografije i snimci nam potkrepljuju sećanja

Postoji takođe debata među stručnjacima koji se bave pamćenjem i o ulozi jezika u ‘infantilnoj amneziji’. Ukazuju da sećanja mogu biti ograničena nemogućnošću jezičkog značenja ranim iskustvima. „Ali mora postojati nešto fundamentalnije što takođe igra ulogu, jer vidimo isti efekat (infantilne amnezije) kod nejezičkih životinja poput pacova“, kaže profesor Rik Ričardson sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.

‘Neverovatno rano’

Mozak pohranjuje uspomene ne kao uredne datoteke kao na računaru, već kao mreže neurona širom mozga. Podsećanje na neki događaj aktivira te mreže i jača veze između neurona. Ovo ne znači da je pamćenje stabilno: „Svaki put kada se vratite na neku uspomenu i razmislite o njoj, vi je menjate“, ističe prof. Ris.

Ponovljene sugestije mogu navesti ljude da stvaraju slike i formiraju lažna sećanja, navodi i prof. Vang, citirajući čuveni slučaj Žana Pijažea, uticajnog razvojnog psihologa. Pijaže se jasno sećao kako se njegova dadilja borila sa potencijalnim kidnaperom kada je imao dve godine – ali godinama kasnije, dadilja mu je priznala da je izmislila tu priču.

U istraživanju iz 2018. godine, 39 odsto ispitanika je izjavilo da se sećaju događaja kada su imali dve godine ili manje. Istraživači su smatrali da su ta „neverovatno rana” sećanja, kao što je sećanja na guranje u kolicima ili prvi koraci, verovatno izmišljena i zasnovana na fotografijama ili porodičnim pričama.

Сећања из раног детињства су нам темељи

Sećanja iz ranog detinjstva su nam temelji

Ali iako je pamćenje savitljivo i mala deca su podložnija sugestiji, „konfabulacije nisu tako česte“, napominje prof. Vang. „U normalnim uslovima, čak ni deca ne uzimaju zdravo za gotovo sve što im kažete i uključuju u ta sećanja.“

Dakle, ako se čini da su iskustva naših ranih životnih prekretnica – prvog rođendana, prvih koraka, prvog odlaska na plažu – spremljena negde u mozgu, zašto ne možemo svesno da im pristupimo? Dok psiholozi kažu da se zaboravljanje može prilagoditi, to ne objašnjava zašto se čini da sećanja nastala pre sedme godine propadaju brže nego kada smo odrasli.

Profesorka Alberini postavlja hipotezu da rana sećanja funkcionišu kao šeme na kojima se grade sećanja u odraslom dobu. Kao temelji kuće, oni ostaju skriveni, ali ključni.

Turistički bum zbog erupcije Etne – spasilačke službe blokirane

Od
Viktor
-
0
white clouds over snow covered mountain

Turisti koji žele da vide i zabeleže aktivnost Etne izbliza, blokiraju ulice i upuštaju se u „opasno“ ponašanje u blizini vulkana, navode sicilijanski zvaničnici upozoravajući da to može usporiti rad spasilačkih službi.

Hiljade turista pohrlilo je na Etnu da bi posmatralo spektakularne erupcije vulkana, ali veliki broj ljudi i vozila kojim su stigli blokiraju ulice i sprečavaju spasilačke službe da stignu do onih kojima je potrebna pomoć, navode lokalne vlasti.

Šef regionalne civilne zaštite Sicilije Salvo Kočina opisao je turizam proteklih dana na Etni kao „divlji“ i „izuzetno opasan“, upozoravajući da su jednodnevni izletnici privučeni izuzetnim pogledom parkirali svoje automobile duž uskih ulica, ometajući spasilačka vozila.

U objavi na Fejsbuku, Kočina je naveo da je količina ljudi stvorila „divlju scenu sa automobilima koji se gomilaju na uskim putevima, zastojem u saobraćaju… i spasilačkim vozilima koja ne mogu da prođu“.

„Kako pada mrak, situacija postaje izuzetno opasna, jer verovatnoća od padova i problema sa upadanjem u sneg raste“, istakao je Kočina.
Međutim, čini se da njegovo upozorenje nije imalo efekta.

Osam osoba, uključujući dvoje maloletnika, izgubilo se u ponedeljak. Srećom, locirani su nekoliko sati kasnije, ali su vatrogasci morali da reaguju. U nedelju, 48-godišnji muškarac polomio je stopalo pri padu, a četvoro je nestalo prethodne noći. Vatrogasci su dovedeni da pomognu meštanima i obuzdaju protok turista i izletnika kroz zakrčene ulice.

Gradonačelnici gradova na obroncima vulkana naložili su posetiocima da ostanu najmanje na 500 metara od lave. To je direktiva koju ljudi skoro potpuno ignorišu.

Stotine video-snimaka sa izletnicima koji su stigli u to područje postalo je viralno tokom vikenda, prikazujući posetioce na samo nekoliko centimetara od izuzetno rizičnih mesta.

Jedan Tik-tok snimak prikazuje na desetine turista u blizini lave koja je, polako se spuštajući niz snežnu padinu, otopila sneg i formirala potok.

„Video sam mnogo fotografija i video-snimaka ljudi koji su opasno blizu fronta, čak se i skijaju. Iako je prizor vizuelno upečatljiv, boravak u neposrednoj blizini lave izlaže ljude ozbiljnim rizicima, jer u interakciji sa snegom, lava može trenutno da ga ispari i, oslobođenom toplotnom energijom, može odbaciti fragmente ili kamenje velikom jačinom“, rekao je Karlo Kaputo, gradonačelnik Belpasa, obližnjeg grada.

Italija, zemlja sa najvećim brojem lokaliteta Uneskove baštine na svetu, počinje da posrće pod prekomernim turizmom.

Prošlog meseca, gradonačelnik Rokaraza, popularnog italijanskog skijališta, obustavio je jednodnevne izlete i čak je nagovestio pozivanje vojske da se izbori sa invazijom turista bez presedana.

Grad je preplavilo 260 autobusa koji su dovezli više od 10.000 posetilaca iz Napulja i drugih mesta pokrajine Kampanije, koji su mahom namamljeni jeftinim kartama i objavama Tik-tok influensera.

Svirati kao Pejdž, udarati kao Bonam, vrištati kao Plant: Film o Cepelinima i zlatnim godinama rokenrola

Od
Viktor
-
0
man in black leather jacket playing guitar

Свирати као Пејџ, ударати као Бонам, вриштати као Плант: Филм о Цепелинима и златним годинама рокенрола

Ne postoji doba u kojem Led Zeppelin nisu bili slavni. Tako je od njihovog prvog albuma koji se, kako beleže pedantni hroničari, pojavio 13. januara 1969. godine. Tako je i danas kada je dokumentarni film „Becoming Led Zeppelin“ na repertoaru bioskopa širom planete, pa i u Beogradu.  Film se bavi početkom karijere Cepelina. Do njihovog drugog albuma – legendarnog „Led Zeppelin II“. Prva dva albuma grupe su, zaista, zvuk zlatnih godina rok muzike. Tresu, lupaju, udaraju, vrište, plaču, i posle svih ovih godina. Sa istom snagom i samouverenošću.

Џон Бонам, Џими Пејџ, Џон Пол Џонс и Роберт Плант, децембра 1969.Džon Bonam, Džimi Pejdž, Džon Pol Džons i Robert Plant, decembra 1969.

Moje bavljenje rok žurnalizmom ima samo jedan moto. To je stih iz pesme Dejvida Krozbija „Almost Cut My Hair“ koji glasi „Osećam da to nekom dugujem“ („I feel like I owe it to someone“).

Zapravo, dugujem jedino samom sebi. Kao uplašeni, zbunjeni, usamljeni tinejdžer sa debelim naočarima – takve su u to pionirsko rok vreme na ovim prostorima, sa dosta zlobe, zvali „Ćora“ – u rok muzici sam pronašao utočište i sklonište. U tom okruženju mogao sam slobodno da sanjam svoje filmske snove. Celuloid i vinil su se stopili u jednu leguru od koje sam napravio rokenrol srce koje, i posle svih ovih godina, pulsira.

Dokumentarni film reditelja Bernarda Makmahona i scenaristkinje Alison Makgurti „Becoming Led Zeppelin“ koji se ovih dana prikazuje u svetskim bioskopima – pa i u beogradskim, jer „Beograd je svet“ – podsetio me je na to vreme.

Trejler za film

„Tačkice“

Ne postoji doba u kojem Led Zeppelin nisu bili slavni. Tako je od njihovog prvog albuma koji se, kako beleže pedantni hroničari, pojavio 13. januara 1969. godine. Tako je i danas kada je spomenuti film na repertoaru bioskopa širom planete. Film se bavi početkom karijere Cepelina. Do njihovog drugog albuma – legendarnog „Led Zeppelin II“. Prvi, uvodni deo posvećen je ratnim i poratnim godinama u Engleskoj. Misli se na Drugi svetski rat. To je ambijent u kojem su članovi benda – Džimi Pejdž, Robert Plant, Džon Bonam i Džon Pol Džons – odrasli.

U tom delu postoji jedna scena koja govori o sličnim iskustvima pripadnika poratnih generacija bez obzira na zemlju u kojoj su živeli. Basista Džon Pol Džons se seća kako su mu roditelji na „tačkice“ dobijali sledovanja hrane – jaja, mleko, hleb. Istu priču je moja majka meni pričala.

Odrasli smo na „tačkicama“. Tu je veza uspostavljena. Kasnije su je bluz i rokenrol učvrstili.

“Good Times Bad Times” u tizeru za film “Becoming Led Zeppelin”

Maturant i brucoš

Prvi i drugi album Cepelina neraskidivo su povezani sa važnim, da ne kažem najvažnijim događajima u mom dotadašnjem bivstvovanju. Uz prvi album Cepelina sam maturirao, a uz drugi, koji je izašao u oktobru 1969. godine, započeo sam svoje brucoške dane kao student psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Pesme „Babe I’m Gonna Leave You“ i „Dazed And Confused“ sa prvog albuma, odnosno „What Is And What Should Never Be“ i „Whole Lotta Love“ sa drugog – kao i sve ostale sa tih ploča – nisu samo saundtrek za to vreme. One su, u mom slučaju, i agensi koji su ključno uticali na strukturaciju raznoraznih personalnih instanci.

Bilo je pevača snažne ekspresije i pre Roberta Planta. Recimo Otis Reding ili Vilson Piket, Dženis Džoplin ako hoćete. Ali Plantova interpretacija pesma „Babe I’m Goona Leave You“ na prvom albumu Cepelina je bila zemljotresna. To je ona vrsta zemljotresa posle koje iz okeana izranja novo kopno. Niko nije bio tamo gde su nas Cepelini ovom pesmom odveli. Bio je to novi kontinent obeležen snažnim emocijama koje su se smenjivale u nedokučivom ritmu.

Led Zeppelin – Since I’ve Been Loving You

Drugi album Cepelina je učinio rok muziku većom od života. Svojevremeno sam napisao: „’Led Zeppelin II’ je kao biblijsko Otkrovenje u izvođenju električnog bugi kvarteta, kao sonični holokaust koji je kombinovao animalnu energiju ranih ‘Sun’ i ‘Chess’ ploča sa futurističkim krikom najnovije tehnologije.“

Numera „Whole Lotta Love“ je bila i ostala najveći gejzir rokerske energije. Njen središnji tripozoidno-psihodelični deo je putokaz ka onostranim predelima u koje se moglo stići bez „hemijske štake“. Muzika je bila dovoljna.

Dvosmisleni stih iz te pesme: „I’m gonna give ya every inch of my love“ u skladu je sa oslobođenim seksom koji obeležio to doba. Adolescentna potera za telesnom ljubavlju po iznajmljenim studentskim sobama, derutnim haustorima, parkovima i zadnjim bioskopskim redovima jedino se mogla porediti sa ubitačnim Pejdžovim rifom iz te pesme.

Led Zeppelin – Whole Lotta Love

Pesma „Whole Lotta Love“ dovodi do, po mom mišljenju, glavnog kvaliteta filma „Becoming Led Zeppelin“. U ovom filmu nema tračeva, prljavštine, satanizma, plagijata, „jebenog Alister Kroulija“, alkohola, droge. Sve je to ostalo izvan ove priče. Ovde se priča o muzici i četvorici mladih ljudi koje je ona povezala, o njihovom bendu i uspehu koji su postigli.

Pesma „Whole Lotta Love“, na primer, je bila predmet sudskog spora. Mnogi su u njoj prepoznali muzičke motive iz pesme Vilija Diksona „You Need Love“ koju je pevao legendarni bluzer Madi Voters.

Vili Dikson je 1985. godine pokrenuo sudski postupak oko autorstva pesme. Dobio je proces. Cepelini su mu isplatili nepoznatu sumu novca kao odštetu. Neki kažu oko milion dolara. U kasnijim izdanjima albuma Led Zeppelin II dodato je i ime Vilija Diksona kao koautora pesme „Whole Lotta Love“.

Led Zeppelin – Immigrant Song

Katedrale umesto kaljača

Tih i takvih priča nema u ovom filmu. Preovlađuju „anglosaksonski maniri“ o kojima je pisao Angas Vilson. Pejdž, Plant i Džons, i Bonam sa one strane groba, kao decentnni engleski džentlmeni koji su ostarili kao katedrale a ne kao kaljače, sede u svojim distingviranim foteljama i pripovedaju o nastanku grupe Led Zeppelin. Rade to sa smirenošću i samouverenošću naboba koji su svoja bogatstva stekli na indijskom potkontinentu.

Izostavljanje spomenutih „prljavština“, koje se obično stavljaju u prvi plan kad se piše i govori o roku, učinilo je da muzika postane glavna tema. I tu su stvari jasne.

Led Zeppelin – Kashmir

Led Zeppelin su bili bluz bend. Hipertrofirali su taj muzički idiom. Učinili ga većim od života, pretvorili ga u soničnu katedralu, u nadnaravnu tvorevinu. Kad slušate kako Cepelini sviraju bluz kao da plovite nekim okeanom ka dalekim obalama o kojima ništa ne znate ali vas nagoveštena egzotika neodoljivo privlači.

Okosnicu priče čini transformacija benda The Yardbirds preko New Yardbirds u Led Zeppelin. Tu priču ljubitelji rok muzike znaju napamet. Ovde je ilustrovana sa nekoliko odličnih snimaka koji pokazuju o kako moćnoj skupini se tu radilo.

U filmu se vidi kako The Yardbirds 1966. godine uživo izvode svoj hit „Over, Under, Sideways, Down“. Stihovi iz te pesme „When I was young people spoking of immorality/All the things they said were wrong are what I wanna be“ – otkrivaju najbolje skrivanu tajnu svih ljubitelja rok muzike.

The Yardbirds – Over Under Sideways Down

O značaju The Yardbirdsa u rok istoriji najbolje govori jedna fotografija. Na njoj je prikazan bubanj Meg Vajt iz benda White Stripes. Preko njega je ispisan logo The Yardbirdsa. Tom slikom definisana je najzanimljivija transverzala kroz rok muziku. Njome su defilovali muzičari koji su iskonsku tugu bluza pretvarali u slavodobitni rokerski marš.

Kasnije se vidi novootkriveni snimak na kome New Yardbirds, u klasičnoj Cepelin postavi, izvode u nekoj fiskulturnoj sali u Danskoj pesmu „How Many More Times“. To je, možda, i vrhunski muzički trenutak ovog filma. Ova pesma je našla svoje mesto na prvom albumu Cepelina. To je jedna od numera na kojima je Džimi Pejdž svirao gitaru gudalom.

Led Zeppelin – How Many More Times (Danmarks Radio 1969)

Posle toga dolaze klasične pesme Cepelina. Mistična „Dazed And Confused“, vulkanska „Communication Breakdown“ i pravoverna „Living Loving Maid (She’s Just A Woman)“ dominiraju.

Vera i nada

„Becoming Led Zeppelin“ je generacijski film. Jednom pokoljenju znači više nego svim drugima. Podseća ih na vreme kad su okolnosti nalagale da potraže novi načini življenja, međusobnog ophođenja i svakodnevnog funkcionisanja. Vera je bila jaka, a nada velika.

Dilema o kojoj u filmu govori Robert Plant i način na koji je on razrešio dobra je ilustracija. „Biti ovlašćeni knjigovođa ili rok pevač“ – to je bio izbor pred koji roditelji stavila najpoznatijeg navijača Vulverhemptona. Planti, kako su ga zvali, sin Engleza i rumunske Ciganke, odabrao je ovo drugo. I evo ga i danas kako sa lavovskom grivom luta svetom i peva svoju pesmu.

Led Zeppelin – Ramble On (2007)

Onako kako je davno nagovestio u pesmi „Ramble On“:

Ramble on
And now’s the time, the time is now
To sing my song
I’m going ’round the world.

Tribina „Zlatne godine“, koja se održava u beogradskom Domu omladine, jubilarnu 45. sesiju posvetila je albumima „Led Zeppelin“ i „Led Zeppelin II“. Posle filma „Becoming Led Zeppelin“ čini se da to nije bila greška. Ova dva albuma su, zaista, zvuk „zlatnih godina“ rok muzike. Tresu, lupaju, udaraju, vrište, plaču, i posle svih ovih godina. Sa istom snagom i samouverenošću.

Međedović se povukao sa turnira u Dohi

Od
Viktor
-
0
yellow Wilson tennis racket

Srpski teniser Hamad Međedović povukao se sa turnira u Dohi zbog povrede koju je zadobio na meču prvog kola protiv Stefanosa Cicipasa.

Hamad Međedović definitivno neće igrati protiv Kanađanina Feliksa Ože-Alijasima u drugom kolu turnira u Dohi.

Nepunih sat vremena pre zakazanog početka duela srpski teniser se zvanično povukao sa turnira zbog povrede koju je zadobio u utorak na meču prvog kola protiv Grka Stefanosa Cicipasa.

U desetom gemu odlučujućeg seta, pri vođstvu od 5:4, Međedović je napravio “špagu” i doživeo povredu noge za koju je odmah bilo jasno da nije bezazlena. Dobio je u svlačionici pomoć lekara i junački odlučio da, maltene na jednoj nozi, nastavi meč.

Za hrabrost je nagrađen gotovo filmskim trijumfom, ali je povreda ostavila posledice zbog kojih danas neće moći na teren.

Feliks Ože-Alijasim je bez borbe prošao u četvrtfinale, gde će igrati protiv ruskog tenisera Danila Medvedeva, koji je danas u drogom kolu eliminisao Belgijanca Zizua Bergsa.

Hamad Međedović je stigao u Dohu samo dva dana nakon što je u Marseju, na drugom kontinentu i u drugoj vremenskoj zoni, odigrao svoje drugo ATP finale u karijeri. Početkom godine je osvojio čelendžer u portugalskom Oeirašu i izborio plasman među 100 najboljih tenisera sveta. Trenutno je 73. na ATP listi.

U ovom trenutnku nije poznato koliko će Međedović morati da pauzira zbog povrede i kada će se vratiti na teren.

Kako Srbija pamti Stojana Novakovića: Doneo Zakon o osnovnom obaveznom školstvu

Od
Viktor
-
0
man writing on paper

Stojan Novaković je imao je posebno važnu političku ulogu u vreme kralja Milana Obrenovića

Kako Srbija pamti Stojana Novakovića: Doneo Zakon o osnovnom obaveznom školstvuGetty © Royalty-free

Stojan Novaković, srpski državnik, diplomata, literata, filolog i istoričar, heraldičar i prevodilac, predsednik Srpske kraljevske akademije, umro je 18. februara 1915, pre 110 godina.

Umro je u Nišu gde se tada, u jeku Prvog svetskoga rata, nalazila ratna prestonica Srbije i ratno sedište vlade, dok se vrhovna komanda nalazila u Kragujevcu.

Novaković je Srpskom kraljevskom akademijom predsedavao od februara 1906. godine do smrti, gotovo punu deceniju. Prethodno, u dva navrata bio je predsednik Vlade Kraljevine Srbije, Saveta ministra, kako je glasio zvanični naziv.

Novaković je predvodio Naprednu stranku, ali i Srpsku književnu zadrugu, čiji je bio jedan od tvoraca. Bio je upravnik Narodne biblioteke.

Ministar predsednik bio je od jula 1895. do decembra 1896. i drugi put od februara do oktobra 1909. godine. U više navrata vodio je resore prosvete i crkvenih dela, a onda i unutrašnjih poslova. Na poziciji diplomatskog predstavnika Srbije nalazio se Carigradu, Parizu, Petrogradu. Autor je više desetina knjiga i brojnih naučnih i publicističkih radova.

Novaković je rođen novembra 1842. u Šapcu. Kršteno ime bilo mu je Konstantin. Promenio ga je u duhu narodnjaštva, poput recimo Đure Daničića koji se izvorno zvao Georgije Popović. Po okončanju niže gimnazije u Šapcu, u Beogradu 1860. završava višu gimnaziju, a zatim i Licej, preteču Velike škole. Studirao je na pravnom odseku.

Kao autor, u prvo vreme se bavi književnim radom. Predvodio je i uređivao časopis “Vila”, od početka 1865. do kraja 1868. Mladom Novakoviću uspelo je tada da kao saradnike okupi brojne važne ličnosti srpske kulture, kao Milana Milićevića, Ljubu Nenadovića, Milorada Šapčanina, Lazu Kostića, Đuru Jakšića.

Od 1865. radi kao gimnazijski nastavnik, a već novembra 1865. izabran je za člana Srpskog učenog društva, preteče akademije. Četiri godine potom našao se na poziciji upravnika Narodne biblioteke. U to vreme, bilo je to u izvesnom smislu počasno zvanje, svojevrsno priznanje. Od 1871. predaje na Velikoj školi, književnost i filologiju.

Dve godine potom Jovan Ristić postavlja ga za ministra prosvete i crkvenih dela (u Srbiji Obrenovića to je sve vreme bio jedan resor), a Novaković je tada tek prevalio tridesetu. Taj resor vodio je kasnije u više navrata, u vladama Aćima Čumića, Danila Stefanovića, Milana Piroćanca.

Imao je posebno važnu političku ulogu u vreme kralja Milana Obrenovića, kao prva ličnost Napredne stranke, od 1881. godine, zajedno sa Milanom Milićevićem, Čedom Mijatovićem, Milutinom Garašaninom, Milanom Piroćancem.

Tokom njegovog mandata ministra prosvete i crkvenih dela 1882. donesen je Zakon o obaveznom osnovnom školstvu, podjednako za decu oba pola. Prethodne, 1881. uspelo mu je da donese Zakone o Narodnoj biblioteci i o Narodnom muzeju.

Potom, po gušenju Timočke bune, u vladi Milutina Garašanina, postao je ministar unutrašnjih dela 1884. godine. Nesumnjivo, kralj Milan je imao poverenja u njegovu odlučnost.

Bio je diplomatski predstavnik Srbije u Carigradu, osamdesetih i devedesetih, zatim kratko u Parizu, a potom od 1905. u Rusiji, u Petrogradu.

Predsedavajući Saveta ministra bio je, u drugom navratu, u vreme Aneksione krize sa Austrougarskom, 1909. godine. Iskusni državnik odabran je tada nesumnjivo kao valjano rešenje za zemlju suočenu sa velikim međunarodnim pritiskom, iako prethodno penzionisan.

Savremeni grb Srbije stilizovana je verzija grba Kraljevine Srbije koji je osmislio Stojan Novaković.

Zaboravite petak i subotu: Ovo je dan u nedelji kada smo najsrećniji

Od
Viktor
-
0
woman sitting on white bed while stretching

Postoji veza između dobrog raspoloženja i određenog dana u nedelji (a da nije vikend), kao i godišnjeg doba. Otkriveno je i da jutro, popodne i veče mogu napraviti veliku razliku u tome kako se osećamo i da li smo optimistični – drugim rečima, ako osetite negativne emocije čim zađe sunce, ali vam nije jasno zašto – niste jedini, a za to postoji naučno objašnjenje.

Zaboravite petak i subotu: Ovo je dan u nedelji kada smo najsrećniji© Anton Estrada/Canva
Ljudi su najbolje raspoloženi jednim radnim danom – ali nije petak.

Ljudi se generalno osećaju “izuzetno dobro” kada se probude, ali se postepeno osećaju sve lošije kako se bliži ponoć, otkrila je nova studija. Potvrđeno je i ono u šta mnogi već veruju, a to je da se čovek oseća srećnije i bolje tokom letnjeg perioda, nego kada je zima.

Stručnjaci su analizirali podatke prikupljene od skoro 50 hiljada odraslih u okviru socijalne studije Univerziteta u Londonu o kovidu-19, koja je pratila ispitanike od marta 2020. do marta 2022. godine.

Promene u stanju mentalnog zdravlja i blagostanja tokom dana se mogu objasniti i fiziološkim promenama vezanim za biološki sat čoveka, smatraju istraživači.

“Kortizol, hormon koji je zadužen da obezbedi dovoljno energije u trenucima stresa, reguliše raspoloženje, motivaciju i strah. Dostiže vrhunac ubrzo nakon buđenja, a najniži je kada je vreme za spavanje”, zaključili su stručnjaci. Zbog toga su naše misli o životu često mnogo optimističnije ujutru nego uveče, a ovo su potvrdile brojne druge studije.

Ljudi su najsrećniji kada dođe ovaj dan u nedelji

Posmatrano je nekoliko varijacija u mentalnom zdravlju, kao što su simptomi depresije ili anksioznosti, sreća, zadovoljstvo životom, osećaj da je život vredan truda i usamljenost.

Učesnici u studiji odgovarali su na pitanja kao što su: “Prošle nedelje, koliko ste bili srećni?”, “Koliko ste bili zadovoljni svojim životom?” i “U kojoj meri ste smatrali da su stvari koje radite u svom životu vredne truda?” Faktori kao što su starost, zdravstveno stanje i da li su ljudi zaposleni ili ne su uzeti u obzir.

Rezultati su pokazali da su sreća, zadovoljstvo životom i trud vredan pažnje bili veći ponedeljkom i petkom nego nedeljom, a sreća je bila najveća utorkom.

Međutim, nije bilo dokaza da se usamljenost, koja je takođe bila analizirana kod svih učesnika, razlikuje po danima u nedelji. Istraživači su rekli da razlike uočene između radnih dana i vikenda mogu biti vođene stvarima kao što je raspored dnevnih aktivnosti, koje se verovatno u većini slučajeva razlikuju između vikenda i radnih dana, prenosi “Telegraf”.

Rezultati sugerišu da su mentalno zdravlje i dobrobit ljudi uglavnom bolji ujutro i lošiji uveče, a ovaj obrazac bi mogao da se pojavi i u zavisnosti od toga kada ljudi odluče da odgovore na anketu: Na primer, verovatnije je da će oni koji se već osećaju bolje ujutru popuniti anketu u to vreme.

Ako se veza između doba dana i dana u nedelji sa raspoloženjem potvrdi, ovo bi moglo imati važne praktične primene u terapijama za mentalno zdravlje, što bi ljudima takođe pomoglo da uzimaju u obzir doba dana kada reaguju na određene životne situacije.

“Nismo samo slušali, već smo i čuli jedni druge”: Šta su SAD i Rusija dogovorile u Rijadu

Od
Viktor
-
0
oval brown wooden conference table and chairs inside conference room

Ambasadori u Moskvi i Vašingtonu će biti što pre imenovani i biće ukinuta ograničenja na rad diplomatskih misija, saopštio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov govoreći o dogovorima predstavnika dve države

"Nismo samo slušali, već smo i čuli jedni druge": Šta su SAD i Rusija dogovorile u RijaduGetty © Russian Foreign Ministry / Handout/Anadolu

Delagacije predvođene ruskim i američkim šefovima diplomatije sastale su se u utorak u glavnom gradu Saudijske Arabije po prvi put posle početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, kako bi razgovarale ne samo o okončanju tog sukoba već i o pokretanju međusobnih odnosa sa mrtve tačke.

Rusku stranu predstavljali su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pomoćnik predsednika Jurij Ušakov i šef ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev. U američkoj delegaciji su bili državni sekretar Marko Rubio, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa Majk Valc i specijalni izaslanik za Bliski istok Stiven Vitkof.

“Nismo samo saslušali, već smo i čuli jedni druge”, izjavio je Lavrov posle četvoročasovnih pregovora.

Normalizacija diplomatskih odnosa

Iako je sastanak u Rijadu bio najavljen kao uvod u mirovne pregovore o Ukrajini, prvi postignuti dogovor nije bio direktno vezan za sukob. SAD i Rusija su se dogovorile da što pre imenuju ambasadore u Moskvi i Vašingtonu i da ukinu ograničenja na rad diplomatskih misija.

SAD su počele sa zaplenom ruske diplomatske imovine i zatvaranjem konzulata krajem 2016, pozivajući se na lažne optužbe o “ruskom uticaju” na američke izbore. Proces je do skoro potpunog prekida odnosa dovela administracija predsednika Džoa Bajdena tokom protekle četiri godine.

Imenovanje pregovarača

Takođe, obe strane su obećale da će poslati delegacije na visokom nivou koje će rukovoditi mirovnim procesom za Ukrajinu.

Rubio nije ponudio dodatne detalje o ovoj tački sporazuma, dok je Lavrov potvrdio da će sastav delegacija biti odlučen posle konsultacija sa predsednicima dve države.

“Čim Vašington imenuje svog predstavnika, Moskva će naznačiti svog”, rekao je ruski šef diplomatije.

Trampov specijalni izaslanik Kit Kelog će voditi pregovore sa Kijevom i EU, dok će Vašington imenovati drugog predstavnika za dijalog sa Rusijom, izjavio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

Geopolitička saradnja

Rubio je naveo da će SAD i Rusija početi da na visokom nivou razgovaraju o “geopolitičkoj i ekonomskoj saradnji” koja bi mogla da bude rezultat mira u Ukrajini. S tim u vezi, spomenuo je da su sankcije SAD i EU prema Rusiji “posledica sukoba” i nagovestio da bi njihovo ukidanje moglo da bude deo mirovnog sporazuma.

“Složili smo se da je cilj ovog procesa da se postigne pošteno, održivo i trajno rešenje ovog sukoba, prihvatljivo za sve strane”, rekao je Rubio američkim medijima posle sastanka.

Evropa, Ukrajina i NATO

“Njujork tajms” je opisao pregovore u Rijadu kao “vrtoglavi reset” odnosa SAD i Rusije, prenoseći i negodovanje evropskih saveznika Vašingtona, kao i Vladimira Zelenskog, što nisu bili pozvani za sto.

Rubio je, doduše, spomenuo da EU pre ili kasnije treba da se priključi pregovorima zato što je i ona uvela sankcije Moskvi.

Rusija je dala do znanja SAD da je za Moskvu potpuno neprihvatljivo prisustvo vojnika iz zemalja NATO u Ukrajini, bez obzira pod kojom zastavom oni bili.

Utisci dana

“Osetili smo potpunu odlučnost i konkretnu nameru naših američkih kolega da nastave kretanje napred”, Lavrov je rekao na konferenciji za štampu posle pregovora u Rijadu.

Portparol Bele kuće Karolajn Levit opisala je sastanak kao “istorijski korak” i prvi od mnogih, optuživši prethodnu vlast za poptuno odsustvo bilo kakve diplomatije po pitanju Ukrajine.

1...306307308...1.500Stranica 307 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković