„Kako je to čudno i čudesno iskustvo to što smo bačeni u ove virtuelne svetove gde srećemo ljude, komuniciramo sa njima, gde možemo da osetimo sve vrste emocija“, rekao je prof. Antonio Zadra, istraživač sna i snova sa Univerziteta u Montrealu, u nedavnom intervjuu.

Krajem 19. veka, naučnici su počeli da ispituju neurološke osnove snova. Psiholog Meri Kalkins je 1893. vodila istraživanje sa dvoje ispitanika – jednim muškarcem i jednom ženom – koji su spavali uz svetlost sveća, a ona ih je tokom noći budila i pitala ih da li su nešto sanjali i da joj opišu živopisnost svojih snova.

Od Kalkinsove do Frojda

Kalkinsova je prva kvantifikovala elemente i vreme u snovima. Otkrila je da se snovi uglavnom dešavaju u sadašnjosti, i „kada je san bio o domu iz detinjstva, ili o nekoj osobi koja nije viđena mnogo godina, prividna starost sanjara nikada nije smanjena da bi se izbegao anahronizam. … Dakle, očigledno je da je san povezan sa budnim životom, i obično sa nedavnim životom.”

Ali ubrzo nakon njenog rada, interesovanje se pomerilo na ono što snovi znače, napominje prof. Zadra, barem delimično zbog Sigmunda Frojda.

Počevši od 1900. godine, osnivač psihoanalize je sanjanje predstavljao u kontekstu potisnutih želja. Frojd je, na primer, napisao da neki snovi o anksioznosti potiču „od psihoseksualne ekscitacije, u kom slučaju, anksioznost odgovara potisnutom libidu“. I, ako je neko sanjao da još uvek živi član porodice umire, Frojd je verovao da je „sanjač poželeo da su umrli u nekom trenutku tokom svog detinjstva“.

Za Frojda, naši snovi su potisnute želje

Interesovanje se vratilo sa otkrićem REM faze sna iz 1953. i naknadnim zapažanjem da kada se ljudi probude iz REM faze, često mogu veoma živopisno da opišu svoje snove. Istraživanja od tada su pokazala da se sanjanje može desiti tokom mnogih faza sna. Čak i ljudi koji imaju lezije na mozgu ili uzimaju lekove koji eliminišu REM fazu sna i dalje sanjaju.

Lutajući um

Iako su određeni obrasci električne aktivnosti u mozgu povezani sa prisustvom ili odsustvom sanjanja, još uvek ne postoji definitivni biomarker koji signalizira da li osoba sanja. Tokom protekle decenije, povećana pažnja je posvećena mreži podrazumevanog režima – grupi regiona mozga koji postaju aktivni kada nečiji um odluta, na primer, dok gleda kroz prozor.

„Mnogi noviji modeli zašto sanjamo povezani su sa snovima kao pojačanim oblikom lutanja uma“, navodi Zadra. Ali zašto sanjamo još uvek je sporna tačka među istraživačima.

Jedna od najdugovečnijih hipoteza je da sanjanje služi kao sredstvo za simulaciju potencijalnih pretnji, pripremajući nas za opasnosti koje nam se mogu dogoditi.

„Ali mnogi, mnogi snovi nemaju fizičke ili psihičke pretnje“, napominje Zadra. On smatra da sanjamo da bismo shvatili naša budna iskustva u kontekstu naše prošlosti, uvlačeći labavo povezane veze – nešto što nam mreža podrazumevanog režima dozvoljava.

„Kada se probudite, stvari su integrisane u vaše razumevanje sebe, sveta, vašeg mesta u njemu, na bizarne, nepovezane načine“, dodaje. „I šta vam to pomaže? Pomaže vam da predvidite, ili bolje da se prilagodite onome što je pred vama.”

Snovi nas oslobađaju negativnih emocija

Obrada emocija

Drugo vodeće objašnjenje je da nam snovi pomažu da obradimo i regulišemo svoje emocije.

Sara Mednik, neurolog sa Kalifornijskog univerziteta u Irvinu, kaže da na snove gleda kao na „siguran prostor gde možemo da iznesemo potencijalno emocionalno nabijena iskustva“, a zatim da iskoristimo mogućnosti. „Ono što zapažamo je povećanje uzbuđenja tokom snova, ali onda vidite i smirivanje tog uzbuđenja tokom sna.“

U svom istraživanju, Mednikova je otkrila da ljudima koji su iskusili negativan emocionalni događaj, sanjanje o tome može pomoći u suzbijanju vezanih emocija.

„Ako sanjate o događaju, zadržaćete detaljno pamćenje tog događaja, ali ćete takođe, tokom vremena, imati manje emocionalnog uzbuđenja kada razmišljate o tom događaju“, objašnjava Mednikova.

Takođe posmatra snove kao neku vrstu „terapije preko noći“, pozivajući se na studiju o spavanju koja je pokazala da među razvedenim ljudima oni koji su sanjali svoje bivše supružnike imaju manje simptoma depresije nakon godinu dana. To ilustruje da sanjanje može imati „lepe dugoročne implikacije za zdrav odnos sa svojom emocionalnom prošlošću“, ističe Mednikova.

Uvidi iz snova

Ali mnogi od nas se ne sećaju svojih snova. U studijama spavanja u kojima se učesnici bude svakih pet minuta tokom noći, većina je prijavila da su imali na desetine snova, što znači bi osoba koja se nakratko probudi tokom noći mogla da se seti više svojih snova.

Interesovanje za san takođe može uticati na to da li ga se sećate, rekao je Zadra, kao i buđenje bez alarma.

„Ako se probudite prirodno, postoji veća šansa da ćete se probuditi iz REM faze sna“, rekao je Jing Džang, neurolog na Harvardskoj medicinskoj školi i Opštoj bolnici u Masačusetsu. Buđenje tokom REM faze povećava šanse da budete usred sna. Džang je predložio da zapišete snove kojih se sećate čim se probudite, jer studije pokazuju da to poboljšava pamćenje snova.

Snovi mogu pružiti uvid u nečiji kvalitet života

Ljudi koji su pod većim stresom ili anksiozniji „imaju više negativnih snova i više negativnog sadržaja snova“, ističe Zadra. „Oni imaju agresivnije interakcije u snovima nego prijateljske. Imaju više neprijateljstava, imaju više neuspeha nego uspeha. Ali kako se čovekov kvalitet života poboljšava, dolazi do odgovarajućih promena u sadržaju njihovih snova.”

„Mnogi sa poremećajima raspoloženja – depresija, anksioznost, posttraumatski stres – prijavljuju različite obrasce sanjanja, i veliki broj snova“, što može biti rezultat produžene REM faze sna, navodi Džang, koji istražuje ulogu sanjanja u psihijatrijskoj populaciji, posebno kod ljudi sa šizofrenijom.

Ako neko sa posttraumatskim sindromom doživljava ponavljajuće noćne more, „ima lošiju prognozu u pogledu simptoma. To je pokazatelj da se sistem ne prilagođava onako kako bi trebalo“, ističe Zadra. Ali ovo se može preformulisati kao prilika da neko zatraži pomoć. „Treba im terapija, trebaju im lekovi, treba im nešto“, naglašava prof. Antonio Zadra.