Sjajna 19-godišnjakinja je nastavila da “ubire” medalje na velikim takmičenjima
Angelina oduševljena srebrom: Nisam ni zamišljala da ću skakati na ovom nivou
Slaven je bez ijednog koraka osvojio svet: Priča o nepokolebljivom duhu i upornosti
Slaven Škrobot je putnik, avanturista i velika inspiracija ljudima širom sveta. U intervjuu za BIZLife, podelio je svoju priču o tome kako se suočava sa svakodnevnim problemima, pomera granice izdržljivosti i živi život punim plućima. Sebe ne doživljava kao posebnog, već jednostavno kao „najobičnijeg čoveka koji je dobio novu priliku za život i pokušava da je iskoristi na najbolji mogući način“.
Njegovo putovanje, ili drugi život, kako Slaven to voli da nazove, započelo je 2009. godine kada je skokom u more, pri padu na prijatelja, slomio vrat i ostao nepokretan te završio u kolicima s dijagnozom „tetraplegičar“. Njegova životna priča mogla bi da posluži kao scenario za film, nakon nesreće koja ga je ostavila nepokretnim, nije dozvolio da ga to i ograniči. Naprotiv, pronašao je snagu da nastavi dalje i istraži svet na način na koji to malo ko radi.
Slavenova ljubav prema putovanjima rodila se nakon prvog odlaska izvan Evrope, i to u čarobni orijentalni Maroko. „Tada sam shvatio da želim da nastavim da putujem. To je nešto što volim, u čemu uživam i što me ispunjava. Osim toga, putovanja su za mene veliki izazov i motivacija“, kaže on.
Slaven Škrobot
Od tada, Slaven je obišao mnoge zemlje i suočio se s brojnim izazovima. Posebno se izdvaja šestomesečno putovanje tokom kojeg je biciklom na ruke prešao 3.500 kilometara od Savudrije do Istanbula, a zatim obišao celu Tursku kamperom. „To je bilo fizički i mentalno najzahtevnije, ali i jedno od najlepših iskustava u mom životu.“ Takođe, napominje da je i četvoromesečno putovanje po Južnoj Americi predstavljalo veliki izazov za njega, ne samo zbog same organizacije, već i zbog finansija i nepredvidivih situacija na putu.
Ljudi i mesta koja ostavljaju trag
Kada su u pitanju destinacije, Slaven kaže za naš portal da ga nijedna zemlja nije razočarala, jer uvek bira mesta za koja zna da će mu doneti uzbudljiva iskustva i priče. Ipak, jedno mesto ga je posebno oduševilo – Australija.
„Priroda je predivna, životinje su drugačije, egzotično je, a opet sigurno i prilagođeno, kao da je spoj avanture i evropskog komfora“, rekao je Slaven.
Pitanje koje verovatno sve zanima, pa tako i nas, jeste – kakvi su ljudi širom sveta? „Nikada nisam imao problem s ljudima, niti sam naišao na nekoga ko nije želeo da mi pomogne. Ljudi su generalno srdačni, ali ponekad jednostavno ne znaju kako da pomognu ili ih je strah. Ono što je tužno jeste da sam najgora iskustva doživeo upravo kod kuće, u Hrvatskoj.“
Izazovi, anegdote i nepredviđene situacije
Putovanja su puna nepredviđenih situacija, a jedna od najluđih dogodila mu se u Peruu, prilikom uspona na planinu Rainbow. „Bili smo grupa od sedmoro ljudi, kada smo stigli, rekli su mi da nema više slobodnih kvadova i da je jedina opcija da na vrh odem motorom. Zavezali su me za Peruanca i krenuli smo! Nekako sam preživeo vožnju, da bi me na vrhu dočekala snežna oluja“, izjavio je Slaven za BIZLife.
Takođe, jedan od momenata koji mu je ostao urezan u sećanje dogodio se u Amazoniji. „Vodič mi je dao da u ruci držim potpuno divlju tarantulu. Iskreno, bio je to jedan od trenutaka kada sam pomislio – šta mi je ovo trebalo?“
Iako ovaj preambiciozni Hrvat deluje kao neko ko uvek ima energije, priznaje da postoje dani kada mu ništa ne ide od ruke. „Naravno da imam dane kada mi se ne ustaje iz kreveta i ne izlazi napolje. To je normalno. Ali kod mene to nikada ne traje duže od jednog dana. Dozvolim sebi taj osećaj, ali onda sam sebi kažem – dosta!“, rekao je on i dodaje da kada mu kažu da nešto nije moguće, to doživljava kao dodatni izazov. „Što mi više ljudi kaže da nešto ne mogu, to više želim da im dokažem suprotno.“
Upravo zbog takvog stava i brojnih nevrovatnih priča sa kojima se susretao, sada razmišlja o pisanju knjige. „Da mi je neko pre par godina rekao da ću o tome razmišljati, mislio bih da je lud. Ali nakon toliko poruka i sugestija, odlučio sam da je napišem. Ne želim da forsiram proces, već želim da sve ide svojim tokom.“
Na pitanje šta bi poručio ljudima koji misle da su njihovi snovi neostvarivi, odgovara jednostavno: „Treba verovati u sebe i ne potcenjivati se. Ljudi često sami sebi postavljaju granice, ali ako nešto možeš da zamisliš i vizualizuješ, onda možeš i da ostvariš. Stvar je samo u tome koliko si spreman da se potrudiš“, zaključio je Slaven.
Slaven Škrobot je najbolji dokaz da su granice tu da bi se pomerale, prepreke da bi se prevazilazile, a život da bi se živeo punim plućima.
Od oktobra kreće sistem EES za putovanja u EU: Evo kada se uvodi i putna dozvola
Savet Evropske unije usaglasio je u sredu zajednički stav o uredbi kojom se omogućava državama članicama da tokom perioda od šest meseci postepeno uvedu Sistem ulaska i izlaska (EES), novi digitalni sistem za upravljanje granicama.
Iako ovom uredbom nije određen konkretan datum za početak rada EES sistema, njegova postepena primena, kako pokazuje mapa puta agencije eu-LISA, mogla bi da počne u oktobru ove godine. EES sistem je IT sistem koji će digitalno beležiti ulaske i izlaske, podatke iz pasoša, otiske prstiju i fotografije lica državljana zemalja koje nisu članice EU, a putuju radi kraćeg boravka u neku od 29 evropskih zemalja.
Šta donosi EES sistem?
Ovaj sistem, koji će zameniti trenutni sistem ručnog pečatiranja pasoša, odnosiće se i na građane Srbije kada prelaze granice EU. Uredbom nije određen datum za početak postepenog uvođenja EES sistema jer to zahteva da Evropska komisija donese odvojenu odluku kada zakon stupi na snagu.
Međutim, ministri unutrašnjih poslova danas su odobrili i revidiranu mapu puta za uvođenje takozvane arhitekture interoperabilnosti, međusobno povezanog sistema IT alata koji se koriste za upravljanje granicom i sprovođenje zakona.
Prema mapi puta, koju je usvojio upravni odbor agencije eu-LISA, koja je zadužena za izgradnju IT infrastrukture, postepena primena EES sistema počeće u oktobru 2025. godine, dok će Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) biti pokrenut u poslednjem kvartalu 2026. godine. Sistem ETIAS, koji će se takođe primenjivati na građane Srbije, zahtevaće od putnika da dobiju putnu dozvolu za EU, što će koštati sedam evra.
Kako se objašnjava u saopštenju Saveta EU, u okviru fazne implementacije, države članice ce postepeno primenjivati EES sistem i raditi ka tome da se nakon prvih mesec dana primene obavi registracija najmanje 10 odsto graničnih prelaza. U prvih 60 dana države članice mogu da koriste EES sistem bez biometrijskih funkcionalnosti, a nakon tri meseca trebalo bi da ga koriste i sa biometrijskim funkcijama na najmanje polovini svojih graničnih prelaza.
„Zemlje EU trebalo bi da postignu punu registraciju svih pojedinaca do kraja perioda postepenog početka rada EES. Do kraja ovog prelaznog perioda, države članice ce takođe nastaviti sa ručnim pečatiranjem putnih isprava“, navodi se u saopštenju Saveta EU.
Takođe, kako uredba uzima u obzir različite potrebe država članica EU, njome se omogućava zemljama da postepeno primene sistem, ako to žele, ili da počnu s njegovom potpunom primenom od prvog dana, nakon što zakon stupi na snagu.
Ovaj dogovoreni opšti pristup predstavlja osnovu za pregovore sa Evropskim parlamentom, koji je još u procesu usaglašavanja svog stava. Za formalno usvajanje zakona potrebno je da Savet i Evropski parlament usaglase zajednički stav. Savet EU za pravosuđe i unutrašnje poslove u oktobru 2023. godine podržao je planove za pokretanje EES sistema krajem 2024. godine, a nakon što taj rok nije ispoštovan, Evropska komisija predložila je njegovo postepeno uvođenje.
Za postepeni početak rada novog sistema bila je neophodna nova uredba, imajući u vidu da aktuelna uredba o EES zahteva od svih država članica traži da počnu da koriste ovaj sistem istovremeno i u potpunosti. Kada stupi na snagu, EES sistem će omogućiti državama članicama EU pristup u realnom vremenu ličnim podacima državljana zemalja koje nisu članice EU, njihovoj istoriji putovanja i informacijama o tome da li se pridržavaju odobrenog perioda boravka u šengenskom prostoru.
Ko će primenjivati ovaj sistem?
Iz Saveta EU tvrde da će EES sistem značajno smanjiti verovatnoću prevare i prekoračenja identiteta, jačajući bezbednost šengenskog prostora. Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnur Bruner nije želeo na konferenciji za novinare da spekuliše o konkretnim datumima za početak primene EES sistema, dok je ministar unutrašnjih poslova i administracije Poljske Tomaš Sjemonjak, po dolasku na sastanak, rekao da je cilj da uvođenje ovog sistema počne u oktobru.
„Veoma sam zadovoljan što je tokom poljskog predsedavanja Savetom EU, koje je fokusirano na pitanja bezbednosti, bilo moguće napraviti tako značajan napredak u kontroli i zaštiti naših spoljnih granica. Usvojeno rešenje je, s jedne strane, fleksibilno, a s druge strane garantuje sigurnost migracionih tokova“, rekao je Sjemonjak.
Sistem EES primenjivaće Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska, dok će se na Kipru i u Irskoj pasoši i dalje ručno pečatirati. Odobrenje za putovanje preko sistema ETIAS tražiće sve zemlje koje će primenjivati i EES sistem, ali i Kipar. Tokom sastanka Saveta EU za unutrašnje poslove razgovarano je i o Šengenskom prostoru, posebno povećanju efikasnosti sistema za povratak, kao i o migracijama i unutrašnjoj bezbednosti EU.
Kako osnovni principi ljudske psihe oblikuju svet biznisa?
Početak je godine, i dalje vučemo repove nedovršenih poslova od prošle godine, dok u međuvremenu smišljamo naredne projekte i ciljeve za novu godinu. Ili su ovo samo neka od očekivanja koja imamo prema sebi dok umotani u ćebe gledamo kroz prozor zimski mraz.
Piše: Timea Bodiš Bašić, psihološka savetnica Rezilient wellbeing platforme
Kako noć brže pada, vrlo verovatno ste primetili da to utiče na vaše raspoloženje, produktivnost, koncentraciju i motivaciju. Odlazak na posao u polumraku i vraćanje kući kada ponovo pada mrak doprinosi tome da zimske dane doživljavamo tmurnim. Ovaj utisak često prati i osećaj pospanosti i umor. Zbog toga češće imamo potrebu da se povučemo, usporimo tako što slobodno vreme provodimo kod kuće uz aktivnosti poput gledanja serija i filmova, čitanja i sl. Možda češće pribegavamo hrani koja nam pruža osećaj komfora i utehe. Čak i one obaveze za koje je nužno da ih obavimo nakon posla gledamo da odradimo sa što manje napora, onoliko koliko baš mora.
Photo: Andrej Lišakov/Unsplash
Zvuči poznato? U pitanju je privremeno melanholično stanje koje nazivamo „zimski bluz”. Zimski bluz predstavlja promenu u našem raspoloženju i motivaciji koja se vezuje za hladniji period godine, ali smo i dalje u suštini funkcionalni da obavljamo svakodnevne obaveze. Na primer, večeras imam potrebu da otkažem druženje sa prijateljima i umesto toga pogledam epizodu svoje omiljene serije. Ali to ne znači da ni sutra neću želeti da se vidim sa nekim ili da će mi biti teško da vodim razgovor sa kolegama na poslu. Zimski bluz je, zapravo, potreba da se privremeno povučemo i usporimo, kao što to medvedi umeju kroz zimski san.
Važno je naglasiti da je zimski bluz opšta pojava, a ne dijagnoza. Zbog doživljaja bezvoljnosti i umora, može podsećati na stanje depresije, iliti na sezonski afektivni poremećaj (seasonal affective disorder), koji se isto vezuje za zimski period godine. Zimski bluz traje kraće i prolazi spontano, dok sezonski afektivni poremećaj traje duže, zahvata svaki aspekt našeg funkcionisanja i javlja se svake godine. Ukoliko mesecima osećamo letargiju, svaki dan nam je teško da odemo na posao, otežano obavljamo radne zadatke, bezvoljno se vraćamo kući, pozive za druženja doživljavamo zamornim, prejedanje i skrolovanje na društvenim mrežama postane jedina aktivnost kojoj se prepuštamo u slobodno vreme (a ni tada ne osećamo zadovoljstvo), tada je važno da preispitamo odakle dolazi nezadovoljstvo. U redu je da imamo i ovakve dane, ali ako ovo postane svakodnevica i teško nam je da se sami suočimo sa krizom, poželjno je da potražimo stručnu pomoć.
Zašto se javlja zimski bluz?
Koliko mogu biti lepi, uzbudljivi i prilika da se povežemo sa drugima, praznici mogu biti i emotivno intenzivni i iscrpljujući. Jurnjava za poklonima, korporativnim žurkama, završavanje projekata, pripremanje praznične trpeze, kraj školske godine, planiranje godišnjeg odmora… Na sve to i trend da je za lični razvoj od ključnog značaja sumirati godinu sa uspešno prevaziđenim izazovima i naučenim lekcijama, kao i postaviti naredne ciljeve za najbolju verziju sebe. Zvuči naporno.
Takođe, praznici za neke mogu predstavljati i period tugovanja, kada smo više nego inače svesni da više nema osobe sa kojom bismo inače proveli praznične dane. Ovako emocionalno intenzivan period svakako može doprineti da se posle osećamo iscrpljeno.
Nije slučajno da kraći dani utiču na naše raspoloženje. Izloženost suncu utiče na naš neurohemijski proces koji posledično utiče na naš cirkadijalni ritam. Kako naše telo odjednom nije u kontaktu sa količinom svetlosti na koju je naviklo, u organizmu se desi disbalans hormona koji su zaduženi da nas drže budnim i motivisanim, odnosno da nas uspore i pomognu nam da utonemo u san. Otuda i hroničan doživljaj pospanosti.
Šta nam može biti od pomoći?
Iako je zimski bluz prirodna reakcija na spoljašnje okolnosti i promene, postoji nekoliko stvari na koje možemo da utičemo i da na taj način pomognemo sebi da lakše prevaziđemo ovaj period.
Kada smo svesni pritiska koji osećamo usled očekivanja, kako ličnih tako i očekivanja drugih, i ako znamo da nam je u ovo vreme nešto drugo potrebno, u redu je da postavimo granice i da ih kažemo drugima. To bi značilo da, na primer, ako na poslu imam utisak da zbog velikog obima posla ostajem prekovremeno, to podelim i sa drugima iz tima i da tražim drugačiju podelu posla kako bih na vreme mogla da krenem kući. Ili, ako je reč o kućnim poslovima, rečenica poput „Za mene je sada ovo previše, hajde da se drugačije organizujemo” može biti lekovita kako za nas tako i za naše okruženje. Ne moramo da čekamo da frustracija u nama eskalira. Kada delimo svoje potrebe sa drugima, olakšavamo sebi i drugima svakodnevicu.
Foto: Bryce Evans/Unsplash
Ne možemo promeniti vreme kada pada noć, ali se možemo drugačije organizovati kako bi naš organizam bio više izložen prirodnoj svetlosti. Na primer, pauze za posao možemo provesti napolju ili dan možemo početi ranije. Ukoliko smo u mogućnosti, na posao možemo ići peške umesto kolima. Ili možemo parkirati malo dalje od posla i tako obezbediti sebi da imamo makar 10 minuta šetnje u toku dana. Na ovaj način možemo doprineti da budemo i fizički aktivni u toku dana, što za većinu nas predstavlja večitu dilemu kako uklopiti fizičku aktivnost i ostale obaveze. Kroz promenu bilo koje od ovih malih navika možemo uticati na drugačiji doživljaj. Birajte da češće idete stepenicama nego liftom. Ako sastanak nije vezan uz računar, lidere savetujem da sastanke povremeno organizuju napolju, uz laganu šetnju. Promena okruženja i fizička aktivnost će sigurno doprineti i većoj produktivnosti i kreativnosti.
Neredovan san je čest okidač za simptome depresije i anksioznost. Važno je da prioritizujemo svoj san tako sto ćemo definisati rutinu pre spavanja. To znači da imamo određeno vreme kada odlazimo da spavamo. Vreme pred spavanje često bude i „vreme za sebe”, koje uglavnom provodimo na društvenim mrežama ili gledajući serije. Iako je kratak reset od dnevnih obaveza važan, bitno je da on ne bude neposredno pre spavanja. Potrudite se da izbegnete ekrane najmanje sat vremena pre spavanja kako biste obezbedili sebi kvalitetan san.
Povežite se sa osobama čije vam društvo prija. Ako su praznici iscrpli vašu socijalnu bateriju, u redu je da socijalne kontakte dozirate onako kako vam prijaju, ali je važno da se ne izolujete u potpunosti.
Ugađajte svojim čulima kroz različite aktivnosti u kojima uživate – slušanje muzike, isprobavanje raznovrsne hrane, topli napici… Pažnja usmerena na naša čula nam u stvari pomaže da umirimo telo i um, da se odvojimo od hronične reakcije stresa i bolje povežemo sa sobom.
Važno je da imamo razumevanje pre svega prema sebi, kao i prema svojoj okolini, da ovaj period godine ne mora nužno biti vreme kada započinjemo velike životne promene i ostvarenje najvećih ličnih transformacija. Razumevanje sebe nam kasnije daje priliku da kreiramo promene.
Ford gasi svoj čuveni model
Prema zvaničnoj izjavi Fordovog evropskog menadžera za komunikacije, Fina Tomazea, proizvodnja Focusa zvanično će biti obustavljena u novembru ove godine, a ono što je mnoge razočaralo jeste činjenica da nema planova za njegovog direktnog naslednika.
Još uvek je moguće naručiti Ford Focus po željenim specifikacijama, ali kako se bliži kraj proizvodnje u nemačkoj fabrici, pitanje je trenutka kada će se porudžbine zatvoriti, a posle će kupci biti ograničeni na ono što ostane na lageru.
Odlazak Focusa označava kraj jedne ere za Ford u Evropi. Još od prve generacije 1998. godine, ovaj model je igrao ključnu ulogu u Fordovoj ponudi, nasledivši legendarnu Escort liniju.
Gašenje ovog modela znači da će entuzijasti ostati bez jednog od poslednjih „hot hatch“ modela sa manuelnim mjenjačem – Focusa ST. Ford je nudio i praktičniju karavansku verziju, kao i dizel opciju.
Fordova odluka o povlačenju Focusa otvara prostor konkurenciji, pre svega Volkswagen grupaciji, koja nastavlja sa proizvodnjom modela kao što su Golf, Škoda Octavia, Seat Leon i Audi A3. Toyota Corolla takođe ostaje u igri, dodatno povećavajući izbor.
Šef Forda Džim Farli je u jednom intervjuu priznao da su Fiesta i Mondeo bili omiljeni kod mnogih kupaca, ali da kompanija nije ostvarivala dovoljno profitabilne rezultate da bi opravdala dalja ulaganja u njih.
Ford se sada okreće modelima kao što su Bronco, Tremor, Raptor i Mustang, uz strategiju da postane „Porsche za terenske automobile“, navodi sajt Motor1.
Ovim potezom Ford praktično ostavlja Evropu bez klasičnih modela, ponavljajući strategiju koju već godinama primjenjuje u SAD-u. Fiesta, Focus, Fusion i Taurus su odavno povučeni sa tamošnjeg tržišta, a jedini preostali model u ponudi je Mustang – koji, iako legenda, ne može sam da održi prodajne rezultate.
Još jedan osmi mart je došao, a platni jaz je i dalje tu
Uprkos određenim poboljšanjima u Evropi, žene i dalje pate od rodnih razlika u platama, učešću u radnoj snazi, zapošljavanju i hijerarhijskim pozicijama na radnom mestu.
Godine 2022. rodna razlika u EU iznosila je 12,7 odsto. Drugim rečima, žene su zarađivale u proseku 12,7 odsto manje po satu od muškaraca.
Ovo pokazuje da žene u proseku zarađuju 87,3 evra na svakih 100 evra koje zarade muškarci. Ukratko, žene bi trebalo da rade mesec i po dana da bi bile podjednako plaćene.
Estonija je imala najveći rodni jaz od 21,3 odsto, a slede Austrija (18,4 odsto), Švajcarska i Češka (obe 17,9 odsto).
Luksemburg (-0,7 odsto) jedina je zemlja sa negativnim pokazateljem, što znači da su žene zarađivale nešto više od muškaraca. Osim Luksemburga, najmanji rodni jaz imale su Italija, Rumunija i Belgija, manje od pet odsto.
Razlozi koji stoje iza rodnog jaza u platama nisu jednostavni i obuhvataju širok spektar nejednakosti sa kojima se žene suočavaju u pristupu poslu, napredovanju i nagradama.
Kako je kod nas?
Uprkos emancipaciji žena i činjenici da su danas prisutne u gotovo svim profesijama, one su i ovaj 8. mart dočekale u društvu u kom nisu potpuno ravnopravne. Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji žene u tridesetim godinama u proseku zarađuju 20 odsto manje od muškaraca istih godina, što nas stavlja na sam vrh liste država u Evropi sa najvećim razlikama u plati između polova.
Čak i kada se podaci podele po uzrastu radnika, pokazuje se da u svakoj starosnoj grupi muškarci zarađuju više od proseka te grupe, a žene manje, vidi se iz poslednjeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku o platnom jazu među polovima, za septembar 2024. godine.
Primera radi, najmlađa grupa, koju čine radnici od 15. do 19. godina starosti, zarađuje u proseku oko 63.000 dinara. Međutim, muškarci tih godina zarađuju u proseku 64.800, a žene 59.400 dinara.
Potom, u uzrastu od 20. do 24. godine, prosečna plata je 73.950 dinara, ali muškarci zarađuju 76.700, a žene 69.700 dinara.
Razlika je i kod starijih građana – u uzrastu od 60. do 64. godine prosečna plata iznosi 89.600, ali muškarci zarađuju 90.400, a žene 88.600 dinara.
Procentualno, platni jaz najveći je u uzrastu od 35. do 39. godine. Tada žene zarađuju 20,19 odsto manje od muškaraca. Do ovog uzrasta, inače, jaz raste, dok se u kasnijim godinama smanjuje, navodi Nova ekomomija.
Novak: Mučio sam se, nisam mogao da nađem pravi ritam
Tri uzastopna meča izgubio je Novak Đoković, nastavio se njegov hod po trnju u Indijan Velsu
Prošle godine zabeležio je poraz na startu od Italijana Luke Nardija, sada je od njega bio “lovac na velike skalpove”, Botik van de Zandšulp, momak koji je letos na US Openu pobedio Karlosa Alkarasa, a u Dejvis kupu i Rafaela Nadala.
Posle neočekivano slabog izdanja i poraza od 2:6, 6:3, 6:1 i meča u kojem je upisao čak 37 neiznuđenih grešaka uz 16 vinera, Novak je priznao da je bio daleko od svog uobičajenog nivoa.
“Stvari su za mene očigledno drugačije poslednjih nekoliko godina. Mičim se da igram na željenom nivou. Tu i tamo odigram poneki dobar turnir, ali uglavnom su to izazovi. Mučim se. Pretpostavljam da ništa ne može da vas spremi za određeni trenutak. Morate sve da iskusite i da se nosite sa tim na najbolji mogući način“, kaže Đoković.
Bivši broj jedan svetskog tenisa priznao je da se nije najbolje snašao u uslovima za igru. Poznato je da su organizatori pred ovaj turnir menjali podlogu, očigledno je da se i sami igrači nisu dovoljno privikli, što se može primetiti i po velikom broju šokantnih izleta favorita na startu turnira. Đoković ipak ne želi da traži alibi za slabu igru.
“Očigledno je da se nešto dešava, ali ne želim da pričam o tome. Nema izgovora za loše izdanje. Nema tog dobrog osećaja kada ovako igrate, ali u svakom slučaju čestitam protivniku na pobedi. Bio je to još jeda loš dan za mene“, dodao je Novak.
Pokušavao je i Endi Mari nekako da ga trgne, očigledno je da ti saveti nisu uspeli da promene stvari u Đokovićevu korist.
“Žao mi je zbog ovakvog nivoa tenisa, posebno jer sam veoma dobro trenirao ovih dana. Da budem iskren, razlika između centralnog terena i ostalih je ogromna. Lopta na centralnom terenu odskače više nego na nekim od terena na šljaci na najvećim visinama. Mučio sam se sa tim, nikako nisam uspevao da pronađem ritam“, objasnio je Novak deo problema.
“U prva tri ili četiri gema trećeg seta bilo je prilično izjednačeno. Imao sam šanse, ali sam prabvio užasne greške. Imao sam utisak da sam u igri u većini tih poena na početku trećeg seta. Ne znam, kada budem analizirao ovaj meč, verovatno ću uvideti šta sam bolje mogao da uradim. Ipak, on je odigrao nekoliko zaista dobrih poena da dođe do brejka. Nisam smeo sebe da dovedem u tu poziciju“, samokritičan je petostruki šampion ovog turnira.
Zanimljiv podatak je i da je Novak na ovom susretu, dobio svega 29 odsto poena na drugi servis i imao je čak 14 neiznuđenih grešaka iz forhenda. Nije imao nijednu brejk šansu u prvom i trećem setu.
Loša forma svakako će ga naterati i da razmisli kakav će biti plan u nastavku sezone. Kao da je na neki način doveo u sumnju nastup na narednom mastersu, u Majamiju.
“Još nisam pričao sa Endijem i članovima tima. Uradiću to i napravićemo plan“, obećao je Đoković.
Novak je tako prvi put još od 2018. godine zabeležio tri uzastopna poraza.
Za kraj, treba dodati da je ovo bio prvi put u istoriji turnira da je jedan Top 10 igrač ispao dva puta zaredom na startu turnira od igrača koji je bio takozvani “laki luzer” u kvalifikacijama.
Vreme da se Zvezda probudi i zaigra kako ume
.jpg.webp)
Crveno-beli danas od 17 časova gostuju u derbiju 22. kola ABA lige Cedevita Olimpiji
Nije ni pet do 12, ni 12 i pet, ali je pravo vreme da se crveno-beli trgnu, izađu iz bure koja se nadvila nad Malim Kalemegdanom i vrate na pobednički kolosek. Međutim, neće to Crvenoj zvezdi biti nimalo jednostavno jer četa Janisa Sferopulosa gostuje zahuktaloj Cedevita Olimpiji danas od 17 časova u 22. kolu ABA lige.
Grči stručnjak na klupi Beograđana bio je nikad kraći pred neki meč, ali je istakao šta je Zvezdi potrebno da bi trijumfovala u kultnom Tivoliju.
“Očekuje nas meč protiv jednog zaista dobrog tima, sastavljenog od grupe sjajnih igrača. Uvek ponavljam šta je ključno, a to je da moramo svih 40 minuta da držimo punu koncentraciju i da se držimo plana i onog čega se dogovaramo. Očekujem od svih igrača da daju sve od sebe jer samo tako možemo da pokažemo naše pravo lice na parketu”, rekao je Sferopulos.
Može se reći da srpski i slovenački predstavnici u potpuno drugačijim raspoloženjima dočekuju ovu utakmicu. Crvena zvezda iza sebe ima dva bolna poraza u Evroligi od Žalgirisa i Bajerna iz Minhena i pobedu u jadranskom karavanu nad Zadrom, izvojevanu tek u poslednjoj četvrtini i to na pogon Filipa Petruševa. Reprezentativac Srbije je nakon tog trijumfa nad timom iz Dalmacije dobio stomačni virus, te protiv Bavaraca nije bio ni pedalj onog što inače jeste ove sezone, a to je oslonac crveno-belih.
Najmanji je problem bio Petrušev na utakmici u ultramodernom Sap Gardenu. Izgubio je tada tim sa Malog Kalemegdana, ali doslovno bez ispaljenog metka. Ništa tada nije bilo dobro od pristupa, govora tela, pa sve do same igre koju je Zvezda prikazala pred gotovo 2.000 svojih pristalica u Bavarskoj. Ono što donekle može da hrabri sve navijače regionalnog i srpskog šampiona jeste činjenica da su svu Zvezdini igrači bili svesni načina na koji su izgubili, a to je da su se predali gotovo odmah nakon što je Bajern stekao prednost u drugom kvartalu.
Pokazali su tada Zvezdini igrači nervozu, pogotovo Kodi Miler Mekintajer i Petrušev koji su isključeni zbog pravnim rečnikom verbalnog delikta. Upravo je manjak koncentracije nešto što ne sme da se desi u današnjoj utakmici protiv Cedevite jer svaki pogrešan korak može da odvede u poraz koji bi ih i definitivno udaljio od prvog mesta po okončanju ligaškog dela.
“Oba tima čekaju teške utakmice. Očekujem da moji momci budu u dobroj formi, i energetski i fizički, ako žele da ispune moje zahteve za ovaj meč jer znamo sa kim ćemo se suočiti. Znamo sa kim igramo. Pred nama je duel sa evroligašem, kandidatom za najviši plasman u elitnom takmičenju. Nažalost, spremamo se za meč bez kapitena Jake Blažiča. Ima oštećen ligament na zglobu, što je možda i gore od preloma i bićemo još dugo bez njega”, naveo je trener Ljubljančana Zvezdan Mitrović.
Cedevita Olimpija je u naletu, baš to se tiče evropske scene jer su Ljubljančani u osmini finala Evrokupa eliminisali favorizovani Bešiktaš. Međutim, otkrio je Mitrović pre utakmice sa turskim timom da su fokusirani prema drugom po snazi evropskom takmičenju i da se zbog toga desio ubedljiv poraz od Budućnosti u prošlom kolu ABA lige. Verovatno tim iz Ljubljane fokus pažnje drži na Evrokupu, što ne znači da su ruke dignute od regionalnog karavana. Naprotiv, još uvek imaju šanse za visok plasman, što su ambicije kluba sezonama u nazad.
Tradicija je definitivno na strani gostiju jer Cedevita Olimpija nije savladala crveno-bele pune tri godine. Međutim, ovo ne mora ništa da znači jer je svaki meč utakmica za sebe, a činjenica je da tim sa Malog Kalemegdana nije baš u najboljem momentumu za ovako teško gostovanje. Ipak, Zvezdo sad je vrem da se probudiš i zaigraš kako umeš.
22. KOLO ABA LIGE
Četvrtak:
Zadar – Krka 72:63
/Val 17 – Špan 11/
Petak:
Cibona – Mornar 82:64
/Perasović 22 – Tomason 21/
Subota:
Dubai – Studentski centar 98:86
/Anđušić 22 – Nil 15/
Borac – Igokea 75:88
/Boldvin 17 – Džons 15/
Nedelja:
12.00: (4,40) Mega (17,0) Budućnost (1,25)
17.00: (3,90) Cedevita Olimpija (16,0) Crvena zvezda (1,30)
19.00: (1,20) Spartak (19,0) Split (5,00)
Ponedeljak:
19.00: Partizan Mozzart Bet – FMP
Željka Cvijanović: Stare strukture u BiH nastoje da privuku negativnu pažnju SAD
Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, koja je i predsedavajuća tog tela, izjavila je danas da je stav američkog državnog sekretara Marka Rubija o situaciji u BiH proizvod određenih akcija u okviru starih struktura koje nastoje da na neki način privuku negativnu pažnju i američke administracije prema dešavanjama u BiH.
“U nekoliko prethodnih sedmica imali smo prilično neutralne izjave i one su bile dobrodošle, ali verujemo da je ovo proizvod i određenih rabota koje se dešavaju u okviru samih tih starih struktura koje nastoje na neki način da privuku negativnu pažnju i administracije (SAD) prema ovim dešavanjama u BiH”, kazala je Cvijanovićeva, prenela je RTRS.
Ona je istakla da je za BiH važno da se stvari moraju lečiti na pravi način.
“Uvek morate da lečite uzroke, a ne da se bavite samo posledicama. Ja verujem da će to biti pristup i ove nove administracije (SAD). Ali Bože moj, polako, videćemo. Ovo je reakcija koju ozbiljno primamo, razmatramo, ali isto tako svesni smo da u BiH moraju da se reše neke suštinske stvari. Vrlo je važna činjenica da je ova kriza koja se danas proživljava u okviru BiH zapravo nešto u šta je nas sve ugurao Kristijan Šmit”, navela je Cvijanovićeva.
Prema njenim rečima, kriza nije nastala kao rezultat rada nekih institucija bilo gde u Republici Srpskoj, na lokalnom ili na republičkom nivou.
“Činjenica je da ste dobili takvu akciju od Kristijana Šmita, da se taj proces provlači kroz pravosuđe, a politički je motivisan sa jasnom namerom da uklonite jednog političkog lidera, očito zato što vam smeta to što on govori, očito zato što on zagovara Ustav, ustavna rešenja, Republiku Srpsku koja ima svoje jasno mesto i Republiku Srpsku koja nikoga ne ugrožava. Tu su naše pozicije jasne”, naglasila je Cvijanovićeva, prenosi Tanjug.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je jutros da Sjedinjene Američke Države ohrabruju političke lidere u Bosni i Hercegovini da se uključe u konstruktivan i odgovoran dijalog.
Rubio je na platformi Iks pozvao partnere SAD u regionu da se pridruže u suprotstavljanju, kako je naveo, “opasnom i destabilizujućem” ponašanju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, za koga je rekao da podriva institucije BiH i ugrožava njenu sigurnost i stabilnost, prenosi Tanjug.
Napravljena svemirska raketa kojoj nije potrebno gorivo
