MENISNC
Pretraga
13.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 286

Aerodrom koji već 30 godina ne zna za izgubljen prtljag

Od
Viktor
-
0
white airliner on runway

prtljag

U svetu u kome se izgubljeni prtljag smatra gotovo neizbežnim delom putovanja, japanski aerodrom Kansai u Osaki ruši sve predrasude. Već punih 30 godina, od dana kada je otvoren 1994. godine, na ovom aerodromu nije zabeležen nijedan slučaj izgubljenog prtljaga. 

Dok milioni putnika širom sveta redovno strepe da li će ih njihov kofer sačekati na traci, na Kansai aerodromu taj strah jednostavno ne postoji. Svake godine ovde se obradi na milione komada prtljaga, a svaki od njih pronađe svog vlasnika bez greške.

prtljag

Osaka, Japan

Ova gotovo neverovatna statistika za prtljag nije rezultat sreće, već ozbiljnog sistema. Kansai koristi višeslojni pristup rukovanju prtljagom, svaki korak prati nekoliko nivoa ljudske kontrole, kao i jasno definisani priručnici za rukovanje prtljagom koji su prilagođeni svakoj avio-kompaniji ponaosob.

Osoblje prolazi kroz rigorozne obuke, a svaki zaposleni zna da njegova odgovornost utiče na reputaciju aerodroma, ali i na lično poverenje svakog putnika. Ovakav pristup doneo im je čak osam Skytrax nagrada za najbolju isporuku prtljaga na svetu, više od bilo kog drugog aerodroma na planeti.

Kako se približava Expo 2025 koji će biti održan upravo u Osaki, Kansai aerodrom se priprema za dodatni priliv putnika. Procenjuje se da će tokom trajanja izložbe kroz aerodrom proći čak 37,3 miliona ljudi. Ipak, rukovodstvo poručuje da je sistem već sada spreman da podnese takav izazov bez kompromisa u kvalitetu usluge.

Za Japan, zemlju u kojoj se tačnost i preciznost smatraju osnovnim vrednostima, Kansai je postao simbol ne samo logističke savršenosti, već i kulture u kojoj svaki putnik ima posebno mesto.

Jednostavnost i elegancija doma uz monohromatske detalje

Od
Viktor
-
0
white wooden coffee table near white sofa

Ukoliko želite da osvežite svoj enterijer, monohromatski detalji mogu biti pravi izbor. Ovakav stil podrazumeva korišćenje različitih nijansi jedne boje kako bi se postigao harmoničan izgled prostora bez previše napora. Zahvaljujući tome, lako se kombinuje, vizuelno proširuje prostor i daje sofisticiran utisak, bez potrebe uklapanja različitih boja i stilova.

Komoda SALONA 80 3F, u kašmir dekoru, praktičan je komad nameštaja koji je potreban svakoj spavaćoj sobi. Ova komoda je pored modernog dizajna veoma funkcionalna zahvaljujući odličnom rasporedu upotrebnog prostora sa tri praktične fioke. Takođe, ona je deo istoimenog sistema elemenata za opremanje spavaće sobe ARABELA, koju odlikuje moderan dizajn. Upravo zato je komoda SALONA 80 3F idealna za opremanje kutka u spavaćoj sobi u monohromatskom stilu.

Kako biste upotpunili prostor, stona lampa MARINA je savršen izbor za prijatnu atmosferu, dok će vam zavesa MOLY pružiti privatnost koja vam je potrebna. Za dodatnu udobnost i detalj u sobi, jastuk ATMOSPHERA kolekcije je idealan za svaki ambijent.

Za kutke koji traže komfor, fotelja je komad nameštaja na koji uvek prvo pomislimo – idealna za uživanje i opuštanje uz omiljenu knjigu. Fotelja DILLON je rešenje za takav ambijent i željeni efekat. Bilo da je reč o dnevnom boravku ili opremanju poslovnog prostora, uz njenu pomoć ćete oživeti neprolaznu retro dizajnersku notu. Jedinstven dizajn se ogleda u detaljima poput razdvojenog naslona od sedišta u bež štofu, dok kontrast pruža crna metalna konstrukcija.

Savršen dodatak ovom kutku jeste tepih SAGA, kao i veštačko cveće u saksiji. Na kraju vam preostaje da donesete sebi kafu na tacni FIVE i da se opustite uz omiljenu knjigu.

Garderober VEYMONT 150 OG h217 sa kliznim vratima, u opak belom dekoru, kao i sa segmentom sa ogledalom na levom frontu, doprinosi enterijerskoj funkcionalnosti i estetici. Kao deo kolekcije garderobera VEYMONT, upotrebni prostor ovog modela čine graderobne šipke i po jedna praktična polica sa leve i desne strane. Takođe, poseduje mogućnost dodavanja seta polica odgovarajućih za ovaj model garderobera, kao i mogućnost ugradnje usporivača za klizna vrata. Dizajneri enterijera Forma Ideale predlažu da prostor upotpunite foteljom STORM, kao i veštačkim cvećem u saksiji.

Kombinovanjem različitih tonova iste boje i pažljivim izborom tekstura, lako možete stvoriti dom koji izgleda luksuzno i moderno. Monohromatski detalji su sjajan način da unesete promenu bez da rizikujete previše, jer sa ovim izborom ne možete pogrešiti. Dovoljno je da odaberete boju koja vam prija, jer će ona vladati vašim enterijerom.

Ravnopravnost na poslu nije fraza, već odgovornost

Od
Viktor
-
0
woman in black shirt sitting beside black flat screen computer monitor

Koliko smo daleko od društva jednakih šansi, zašto je i dalje diskriminacija izražena u radnom okruženju i da li je moguće kroz Partnerstvo za ravnopravnost postići da biznis i ljudska prava budu na istoj strani – za BIZLife govori poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, kojoj je nedavno, na „ESG Adria Summitu”, uručena nagrada „Lider godine”.

  • Šta je to Partnerstvo za ravnopravnost?

Kroz Partnerstvo za ravnopravnost od 2017. godine zajednički sa poslovnom zajednicom promovišemo principe ravnopravnosti i tolerancije, koji su važan deo ESG principa. Diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja godinama je najprisutnija, zbog čega je od ključnog značaja da gradimo inkluzivno radno okruženje, gde svako ima pravo da bude vrednovan na osnovu svog rada i znanja. Kontinuirano održavamo obuke za poslodavce kako bismo im pomogli u prepoznavanju i eliminisanju diskriminacije i upoznali ih sa primerima dobre poslovne prakse. Pripremili smo i inovirano izdanje Kodeksa ravnopravnosti – smernica za izradu internih mehanizama za prepoznavanje i sprečavanje diskriminacije u radnom okruženju, kao i Uputstvo za razumno prilagođavanje radnog mesta za osobe sa invaliditetom.

  • Ko je najviše izložen diskriminaciji prilikom zapošljavanja i na radnom mestu?

Žene su među najdiskriminisanijim na tržištu rada, a posebno starije od 45 godina i mlade žene. Sa diskriminacijom se suočavaju i osobe sa invaliditetom, kao i Romi i Romkinje, ali i radnici koji su ostali bez posla nekoliko godina pre penzije. Imali smo pritužbe zbog nemogućnosti napredovanja ili dobijanja otkaza zbog godina starosti, zbog raspoređivanja na niža i manje plaćena radna mesta po povratku sa porodiljskog odsustva, kao i zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnim, političkim i drugim organizacijama.

  • Često naglašavate da reč „poverenje” ima najveću vrednost u našem društvu. Da li ga ima dovoljno u našoj poslovnoj kulturi?

Poverenje je ključno u svim životnim, pa i u poslovnim odnosima. Ono postaje sve više prepoznato kao važno u ovim kompleksnim vremenima, kada sve veća upotreba veštačke inteligencije i drugih naprednih tehnologija donosi revolucionarne promene u mnogim oblastima, uz potencijal da istovremeno pojača postojeće i generiše nove nejednakosti u društvu.

poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković

  • Da li je poslovna zajednica spremna da poštuje princip ravnopravnosti?

Svaka kompanija koja drži do svog ugleda poštuje princip ravnopravnosti. Uostalom, na to ih obavezuju zakoni naše države. Našem pozivu za partnerstvo do sada su se odazvale stotine kompanija, privrednih komora i poslovnih udruženja, pokazujući opredeljenost poslovne zajednice da radi na antidiskriminacionim politikama i primeni ESG principa. Partnerstvu za ravnopravnost nedavno je pristupio i Savet evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC), koji predstavlja više od 2000 preduzeća.

  • Koje kompanije bi bile dobar uzor i drugim poslovnim sistemima da unaprede ravnopravnost u svom poslovanju?

Kompanije koje podstiču rodni balans na pozicijama upravljanja, prilagođavaju radna mesta za osobe sa invaliditetom, razumeju važnost ravnoteže između poslovnog i privatnog života, ohrabruju očeve da koriste pravo na odsustvo radi nege deteta, aktivno rade na otkrivanju i smanjivanju platnog jaza između žena i muškaraca, vode računa o zaštiti i bezbednosti na radu. Ovo su samo neki od kriterijuma za dobre uzore.

  • Po čemu se danas meri uspešnost jedne kompanije?

Uspeh jedne kompanije ne ogleda se samo u brojevima, već i u odgovornom odnosu prema zaposlenima, životnoj sredini, društvu i uopšte vrednostima koje zastupa. Zdravo radno okruženje, bez diskriminacije i uz poštovanje ljudskih prava i ravnopravnosti, doprinosi tome da su zaposleni zadovoljni, motivisani i lojalni, što, na kraju, doprinosi i profitu.

  • Prestižno priznanje za lidera godine dobili ste na trećem „ESG Adria Summitu”, koji se održao u Crnoj Gori. Da li ste optimista – koliko smo daleko do društva jednakih šansi u radnom okruženju?

Ova nagrada posebno znači jer je regionalnog karaktera i što je kredibilan žiri prepoznao važnost saradnje nas iz oblasti ljudskih prava sa biznis zajednicom. Dobra je simbolika i vetar u leđa daljoj saradnji sa kompanijama u domenu poštovanja ljudskih prava, ESG principa i društvene pravde. Odgovorna i snažna poslovna zajednica može mnogo učiniti za društvo. Napredak niko nije uspeo da zaustavi, tako da jesam optimista. Koliko smo daleko od društva jednakih šansi, to zavisi samo od nas. 

Na dašnji dan, pre 139 godina, Coca-Cola je zvanično izašla na tržište

Od
Viktor
-
0
coca cola bottle beside drinking glass

Coca - Cola

Jedno od najpoznatijih bezalkoholnih pića na svetu, Coca-Cola, prvi put je zvanično počela da se prodaje 8. maja 1886. godine u Džejkobs apoteci u Atlanti, Džordžija (SAD). Piće je osmislio farmaceut Džon Stit Pemberton kao lek, a recept je kasnije otkupio Asa Kendler, koji je počeo masovnu proizvodnju i distribuciju.

Prema informacijama sa Vikipedije, prvobitna formula sadržavala je ekstrakte koke i oraha kola, otuda i ime „Coca-Cola”. Piće koje danas poznajemo formulisano je početkom 20. veka, kada je u potpunosti uklonjen kokain, a zadržana tajna mešavina arome poznata kao „Merchandise 7X”.

U medijskim izveštajima, često se ističe da Koka-kola nije odmah postala popularna: prvog dana prodaje, prodato je samo devet čaša. Ipak, kroz agresivan marketing i širenje distribucije, brend je postao globalni simbol američke kulture i kapitalizma.

Dolazak Koka-kole u Jugoslaviju

Zanimljivo je da je SFR Jugoslavija postala prva socijalistička zemlja u kojoj se Coca-Cola proizvodila i zvanično prodavala, i to već od 1968. godine, što je bio izuzetan presedan s obzirom na tadašnju geopolitičku klimu. Proizvodnja je počela u beogradskom pogonu, čime je Jugoslavija pretekla sve druge države istočnog bloka.

Sovjetski Savez, na primer, susreo se sa Koka-kolom tek tokom Olimpijskih igara 1980. u Moskvi, dok su Poljska i Mađarska ovaj brend upoznale tek u prvoj polovini 1970-ih.

Mediji i analitičari često ističu da je ovaj potez bio simbol otvaranja Jugoslavije prema Zapadu, kao i dokaz njene političke i ekonomske specifičnosti u odnosu na druge socijalističke zemlje. Koka-kola je u tom kontekstu postala više od pića – simbol nove potrošačke kulture i modernizacije društva.

Nenad Jezdić je 25 dana i noći proveo na sceni igrajući „Knjigu o Milutinu“

Od
Viktor
-
0
red curtain stage

Monodrama Knjiga o Milutinu, Danka Popovića u režiji Egona Savina biće izvedena 300. put na sceni Zvezdara teatra, 10. maja u 20 časova. Glumac Nenad Jezdić, koji tumači lik Milutina Ostojića ovim povodom prenosi svoje emocije i misli o prvih 300 izvođenja.

„Dvadeset i pet dana i noći trajanja igre i neprestane težnje da što više osećam taj karakter, da mu budem, i da mi bude, u srcu, koži, telu, u opanku i u gunju, dovela me je u dosad neiskušenu dimenziju koju pokušavam da prihvatim i razumem. To scensko trajanje jeste naporno, ali je i poseban dug rodu i svom narodu, svakog od nas koji nešto znamo i možemo. Da svedoči o velikom ratu i svim našim ratovanjima, stradanjima koja su svetske sukobe na našem čvornovaton Balkanu pretvarale u bratoubilačke i građanske stradalne i žrtvene događaje.

Jubilarnim povodom, tumaram po onome što je bilo i što će, Bože zdravlja, biti. Zahvalan životu i svemu, povrh svega publici na koncentraciji, budnosti i emociji koja me pokreće: svaki vaš uzdah čujem i suzu vidim, e to mi je tek tajnovito i čarobno i novo! Kad osetim da nisam dovoljno u sceni i tekstu, a pronađem u mraku, taj jedan pogled i jednu suzu i jedno lice sa kojim vredi plakati… Priželjkujem da se moja i vaša tajna produbljuje i umnožava!

Da igra vašeg očekivanja i mog umeća traje i da svi zajedno dobacimo, bez imalo glumačke gordosti, do umetnosti i izjednačavanja, pre svega, emotivnog, umnog, delatnog i čulnog sa scene pa na celu salu za sve vas poštovana i brojna publiko!

Da u svoj nemoći i kratkoći ovog sveta našom zajedničkom emocijom i samo u pozorištu dogodljivom tajnom vaskrsnu naši preci i svi naši Milutini. Malo ih je danas u rečima pesnika i mislioca „Blago onom, ko dovjeka živi, imao se rašta i roditi“.

Neka žive naši veliki i slavni i čestiti preci u srcima i sećanjima našim i da se setimo da smo potomci njihovi i šta su nam dužnosti.

„Da je Bog hteo da ovo ostane zapisano, on bi ovakvu sudbinu dodelio kojem pismenijem narodu. Narodu čitljivijem i manje zaboravnom narodu nego što smo mi”, pisao je Danko Popović. Ipak, naša pozorišna publika koja iznova sluša i zajedno sa Milutinom proživljava sudbinu našeg naroda dokazuje da smo narod dostojan svoje istorije, svojih predaka i svog stradanja. Mnogi komentarišu, „nema danas Milutina, takvi su nestali“. Taj iskaz, međutim, pre svega opovrgava naša potreba da se prisetimo i iznova vraćamo uprizorenim vrlinama i podvizima koji nam se, eto, danas ponekad čine izgubljenim i zaboravljenim. Da ta potreba postoji dokazuje, svakako i brzina kojom se rasproda svaka predstava u Zvezdara teatru i svako gostovanje.

Ovom prilikom svima koji do sada nisu uspeli da pogledaju predstavu zbog nedostatka karata želim da obećam sledeće: desetog maja monodramu Knjiga o Milutinu ću igrati tristoti put, a spreman sam da je igram i 3.000 i 300.000 puta, sve dok svi koji osećaju potrebu da svedoče Milutinovoj priči ne budu mogli to da učine.”

Gde ćemo za vikend: Tamo gde miriše rakija, street food i dobra zabava (FOTO)

Od
Viktor
-
0

Ako tražite razlog da ceo vikend provedete napolju, imamo tri – i svi su više nego dobri. Od mirisnih zalogaja na travi, preko domaćih rakijskih klasika, do šarenog vašara sa muzikom i sadržajem za celu porodicu – ovo je vodič za vikend pod otvorenim nebom

Bazar i dobra zabava

Subota je mesto okupljanja za sve koji vole da kombinuju dobru kupovinu, druženje i zabavu za celu porodicu. Majski Bazzar donosi ceo dan programa – od dečijih aktivnosti i muzike, do izlagača domaćih brendova i rukotvorina. U duhu spontanosti, ali sa organizacijom koja olakšava planiranje, ovaj vašar na otvorenom idealan je za opušten vikend izlet uz osmeh i šoping.

Beogradski Rakija Fest

Ako volite da vikend začinite malo jačim ukusima, ne propustite Beogradski Rakija Fest, koji se ove godine održava u subotu, 11. maja, u prostoru Barrel House-a na Dorćolu. Više od 30 izlagača donosi ponudu najraznovrsnijih rakijskih etiketa, a posetioci mogu uživati u degustacijama, upoznavanju sa proizvođačima i pravoj rakijskoj atmosferi. Događaj traje od 12 do 21h, a odlična energija je zagarantovana.

Street Food Festival Palilulac

Tašmajdanski park od četvrtka do subote postaje epicentar ulične hrane zahvaljujući Street Food Festivalu Palilulac. Na meniju su raznovrsni zalogaji – od burgera i tortilja do slatkiša i egzotičnih ukusa – a sve je začinjeno dobrom muzikom i opuštenom atmosferom. Ako ste gurman koji voli da vikend provede na travi sa hranom u ruci, ovo je vaše mesto.

Lučo je uvek u pravu

Od
Viktor
-
0
white blue and red soccer ball on green grass field during daytime

(Reuters)

Luis Enrikeu je dozvoljeno, da na sebi svojstven način, đonom zatvori i otvori sva potrebna vrata. Ko se seća da je svojevremeno poslao na klupu i Mesija, zna da je za to dovoljno hrabar i lud.

(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida)

„Španski predstavnik“ u finalu Lige šampiona u domovini nije preterano omiljen lik. Ali polemika i rat sa medijima trenera koji po nekima nema dlake na jeziku, dok je po drugima jednostavno neprijatan i drzak, ustupaju mesto divljenju svaki put kada Luis Enrike začepi usta kritikama.

Mundijal u Kataru i poslednji trenuci bivšeg selektora na klupi reprezentacije nisu završili slavno, pa je odlazak u PSŽ viđen kao prevelik zalogaj.  Sada mu, međutim, skidaju kapu i govore kako je „skupu juvelirnicu pretvorio u železaru“ i blistavilo pojedinaca u besprekornu fabričku traku. Lučo je „na putu ka Olimpu“ i mogao bi da dostigne Gvardiolu sa dve trostruke krune. A on će najviše uživati da svima natrlja nos ako u tome uspe.

Španci će 31. maja biti pred velikom dilemom. Barselona plače zbog vlastite eliminacije i premda iz dna duše mrzi PSŽ, uvek je bila u velikoj ljubavi sa njegovim trenerom. Real verovatno prepoznaje da je sada on postao juvelirnica. Embape se ne oglašava i verovatno bez prestanka štuca. Ali, svi vrlo rado priznaju da je Luis Enrike ponovo demantovao neverne Tome.

Pitali bismo šta je uzrok neverice, kada se radi o treneru sa devet trofeja sa Barselonom – Liga šampiona, dva prvenstva, tri Kupa Kralja, Superkup Španije, Superkup Evrope i klupski Mundijal i solidnim rezultatima sa španskom reprezentacijom sve do Katara. Sa druge strane, ako i zanemarimo sva osvojena, često potcenjena francuska takmičenja, drugi je po redu trener nakon Tuhela koji je doveo PSŽ u finale u celoj istoriji. Nadomak je ispunjenja snova iz “hiljadu i jedne noći” Nasera Al Kelaifija.

Parižani su za nepune dve sezone postali ono što se zove autorski tim. Po meri Luis Enrikea: čvrst, povezan, bez pukotina. Prognozirao je da će odlaskom Embapea postati bolji i u napadu i u odbrani. I u tome je uspeo! A da ne govorimo o sredini terena koja radi kao švajcarski sat. Otišla je zvezda, rešio se zvezdica kao što je Kolo Muani i pripretio drugim  trepćućim iskrama kao što je Dembele. Juče je, neverovatno, ali istinito, zlatni kavez za fudbalske vanzemaljce na X-u objavio da oni više nisu “Équipe” i da su postali „Familie“.

„PSŽ i Luis Enrike su jasan primer šta znači trener u modernom fudbalu“, divio mu se pre koji dan Đerar Pike. Fudbalera je mnogo, imena je mnogo, ali mora da postoji lider ubeđen u ono što radi i u stanju da ubedi druge u ono što radi.

Razume se da je jedan deo herojstva koje mu se sada pripisuje blago rečeno preteran. Između tvrdnje da se može doći do finala bez Nejmara, Mesija i Embapea i one da se trofeji ne osvajaju čekovnom knjižicom stoje svetlosne godine razdaljine. Dovoljno je pogledati sadašnju vrednost PSŽ-a, setiti se sa kakvom je lakoćom u zimskom prelaznom roku plaćeno 70.000.000 za Kvaracheliju ili da je čudesno preporođeni Dembele svojevremeno koštao Barselonu 135.000.000 evra.

Ali, o herojstvu govore drugi. Luis Enrike ima vlastito mišljenje i svojevremeno je mnogo bolje definisao ovu dihotomiju: „Nikada nisam rekao da ne želim zvezde. Ali želim tim pun dobrih igrača“. Video u kojem objašnjava Embapeu šta znači igrati u odbrani, šta znači biti lider i kako može da se pretvori u fudbalskog Majkla Džordana može da posluži kao ilustracija.
„Svi znamo da si u napadu neprikosnoven. Sada to pokaži i u drugim aspektima“, prepoznatljivim strastvenim stilom objašnjava trener svom igraču broj 1.

Tada je Luis Enrike izgovorio još jednu veliku istinu – činjenica da mora da trenira fudbalera koji odlazi i da na to ne može da utiče ni na koji način, pokazuje da nema kontrolu nad timom koji mu je poveren. „Sledeće sezone ćemo to promeniti“, obećao je.

Ušao je u PSŽ sa jasnom namerom da on bude srce, duša – i šef. I dao reč da će otići ako ne uspe da promeni mentalitet igrača.

I dok sve ove izjave prošle sezone nisu baš najbolje prijale svlačionici, sada ga igrači kao Hakimi nazivaju genijem. „Svi trčimo, svi branimo, svi napadamo. Svakom je savršeno jasna njegova uloga“, definisao je Markinjos nakon pobede, i dodao: „Ko o ne radi punom parom, ne igra“.

Sigurno najvidljivija slika ove metamorfoze je Usman Dembele. U septembru je nakon meča protiv Rena, gde se Enrikeu učinilo da igra previše individualno, kažnjen i nije pozvan za Ligu šampiona. Disciplinske mere su za trenera bile posledica, ne njihovog međusobnog odnosa, nego Dembeleovog odnosa prema saigračima i timu.

Pritisnuo ga je i urodilo je plodom, pa Komarac sada ne samo da zuji, nego i ujeda. Pretvoren u špica, ima statistiku od 33 gola i 12 asistencija. Sada, kada su eliminisani važni rivali, među glavnim je kandidatima za Zlatnu loptu. Od fudbalera koji je frustrirao do suza navijače Barselone pretvorio se u pouzdanu bazu PSŽ-a, a u Parizu ga pozdravljaju ovacijama.

Naravno, to sve ne bi mogao uraditi da nije uživao puno poverenje Al Kelaifija. I Katarci su naučili lekciju da zlato pomaže, ali nije siguran metod za uspeh. Luis Enrikeu je dozvoljeno, da na sebi svojstven način, đonom zatvori i otvori sva potrebna vrata. Ko se seća da je svojevremeno poslao na klupu i Mesija, zna da je za to dovoljno hrabar i lud.

U procesu su i Francuzi upoznali njegovu slatkorečivost u vidu izjava „Nemam nameru da ti objašnjavam taktiku jer je sigurno nećeš razumeti“, „Šta misliš, da su mi trenersku licencu poklonili“, ili u dokumentarcu pod nazivom „Nemate pojma“.

Sada je ipak zadovoljan. Žali samo što Barselona nije ušla u finale, mada mu to istovremeno predstavlja i veliko olakšanje jer ga svaki susret sa starom ljubavi, kaže, košta godina života.

Francuzima je kao i Špancima uspeo da pokaže da rezultati lako demantuju buku.

I da je on uvek u pravu.

Najbolja petorka ABA lige: Petrušev, Sterling, Kamenjaš drugu godinu zaredom

Od
Viktor
-
0
ABA liga

Sterling Braun i Filip Petrušev (Star Sport)

Tu su još Mekinli Rajt iz Budućnosti koja ima dva predstavnika i Brajs Džons iz Igokee

ABA liga je prethodnih dana podelila individualne nagrade, MVP priznanje otišlo je u ruke Mekinlija Rajta iz Budućnosti, prethodno je šeta Megina zvezda u usponu postao Bogoljub Marković, Isak Bonga najbolji defanzivac sezone, a a nagrada za najboljeg trenera, strategu Budućnosti Andreju Žakelju. Nakon pojedinačnih priznanja, obelodanjen je i najbolji tim, odnosno prva petorka lige za sezonu 2024/25!

Za razliku od prethodne tri godine kada su beogradski večiti rivali imali po najmanje tri predstavnika, ovoga puta iz redova Partizan Mozzart Beta i Crvene zvezde izabran je po jedan košarkaš. Svoje mesto u timu našli su Sterling Braun i Filip Petrušev, uz dvojac Budućnosti Kenan Kamenjaš – Mekinli Rajt, dok je potorku zaokružio bek Igokee Brajs Džons.

Petrušev je dobio najveći procenat kombinovaanih glasova trenera, novinara i navijača sa udelom od 15,5 odsto, drugi je bio Kamenjaš sa 15,2 procenta, Rajt je imao 11, Džons 10,8, a Braun 7,9. Iza prve petorke po procentu slede Karlik Džons (6,3%), Devin Robinson iz Cedevita Olimpija (5,6), Nikola Kalinić (5,4%) i članovi Dubaija Avudu Abas (4,2%) i Klemen Prepelič (3,5%).

Od sezone 2013/14 kada je počelo sa izborom idealne petorke, podgorički tim prvi put ima dva predstavnika, a Kamenjaš je drugu godinu zaredom među odabranima.

Kada govorimo o prosečnim brojkama laureata, Petrušev je beležio 13,7 poena, 4,7 skokova, 1,6 asistencija i indeks 17,6 po utakmici, dok je Kamenjaš takođe kao centar, imao 12,5 poena, 7,7 skokova, 2,2 asistencije i indeks 19,1. Brojke MVP-a Mekinlija Rajta su 12,8 poena, 2,4 skoka, 4,9 asistencija, jedna ukradena lopta po meču i koeficijent korisnosti 16, Brajs Džons je beležio 18,4 poena, 5,9 asistnecija, 3,4 skoka, 1,6 ukradenih lopti i indeks 21,5. Tu je i Sterling Braun sa 10,9 poena, 2,2 skoka isto toliko asistencija i indeksom 10,9.

Preminuo Erol Kadić

Od
Viktor
-
0
lighted candles on black metal candle holder

Sahrana će biti održana u utorak, 13. maja u 11.45 na Bežanijskom groblju u Beogradu

U Beogradu je 7. maja preminuo glumac i reditelj Erol Kadić, stalni član ansambla Pozorišta Atelje 212, saopštili su iz ovog teatra.

Kadić je rođen 19. juna 1955. godine u Zagrebu.

Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Arsenija Jovanovića 1980. godine, a već tri godine kasnije, 1983. godine postaje stalni član glumačkog ansambla Ateljea 212, gde ostaje sve do penzije 2020. godine.

U Ateljeu 212 igrao je u predstavama: “Korešpodencija”, “Čudo u Šarganu”, “Oj, Srbijo, nigde lada nema”, “Majka”, “Kosančićev venac 7”, “Veliko i malo, “Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina”, “Metastabilni gral”, “Maj nejm iz Mitar”, “Ana”, “Pariska komuna”, “Kneginja iz Foli-Beržera”, “Turneja”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”…,

Bavio se i pozorišnom režijom.

U Ateljeu 212 režirao je predstave: “Pijanista”, “Zabavljač”, “Džepovi puni kamenja” i “Jedan Pikaso”, kao i mnogo predstava u nezavisnoj produkciji: “Generali ili srodstvo po oružju, “Izvinjavamo se, mnogo se izvinjvamo”, “Džepovi puni kamenja”, “Kerovi”…

Režirao je i u Narodnom pozorištu Mostar i Teatru Madlenijanum predstave: “Silvija”, “Mejrima”, “Let iznad kukavičjeg gnezda”, “Mračna komedija”, “Derviš i smrt”, “Plavi anđeo”…

Ostvario je preko 50 uloga na filmu i televiziji, kao što su: Splav meduze, Podzemlje, Drugarčine, O pokojniku sve najlepše, Slučaj Harms, Direktan prenos, Laf u srcu, Kupi mi Eliota, Mala noćna muzika, Država mrtvih, Čarlston za Ognjenku, Otvorena vrata, Sedam sekretara SKOJ-a, Bila jednom jedna zemlja, Naša mala klinika…

Komemoracija povodom smrti našeg dragog kolege glumca i reditelja Erola Kadića biće održana u Ateljeu 212, u ponedeljak, 12. maja u 12 časova na Velikoj sceni “Mira Trailović”.

Sahrana će biti održana u utorak, 13. maja u 11.45 na Bežanijskom groblju u Beogradu

SZO: spremni smo da podržimo upotrebu lekova za mršavljenje za odrasle širom sveta

Od
Viktor
-
0
person holding smartphone beside dog

ŽENEVA – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) planira da prvi put zvanično podrži upotrebu lekova za mršavljenje za lečenje gojaznosti kod odraslih, javlja Rojters koji je danas imao uvid u dokument te organizacije.

Preporuka SZO biće zvanično objavljena u avgustu, kao deo novih smernica za lečenje gojaznosti

U tom dokumentu SZO je takođe pozvao na usvajanje strategija za poboljšanje pristupa za lečenje gojaznosti u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Prema podacima SZO, više od milijardu ljudi je gojazno širom sveta, a oko 70 odsto njih živi u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom.

Veoma popularni lekovi za lečenje gojaznosti, vegovi, pomogli su ljudima da izgube od 15 do 20 odsto telesne težine, pokazala su klinička ispitivanja.

Ti lekovi su lansirani u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama sa visokim prihodima kao što su Nemačka i Velika Britanija.

Terapije tim lekovima mogu da koštaju više od 1.000 dolara mesečno, a studije pokazuju da će ljudi možda morati da uzimaju lekove protiv gojaznosti do kraja života, prenosi Tanjug.

SZO takođe radi na novim smernicama za lečenje gojaznosti dece i adolescenata.

1...285286287...1.528Stranica 286 od ukupno 1.528

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković