Glumac Val Kilmer, poznat po ulogama Betmena i Džima Morisona, preminuo je u 66. godini, javio je Njujork Tajms.
INTERVJU Konstrakta: „Čovek koji ne vidi sopstveni smisao je nemiran“
„U Glibovcu su nama ostali samo zidovi“, kaže između ostalog u intervju za Danas Ana Đurić Konstrakta koja je sa Zemljom gruva pre nekoliko dana izbacila četiri nova singla pod nazivom „Skup slova“, podržana videom koji oduzima dah pa se deli naveliko na društvenim mrežama, prepričava, tumači, budi znatiželju, tipa „u čemu li je tajna?“
I o tome smo pitali Konstraktu koja je kroz svoj rad u kontinuitetu društveno angažovana, kao i o poziciji umetnika danas u ovim uzavrelim političkim vremenima, naravno i o njenoj saradnji s „robotom“, a valja pomenuti i prve utiske o „Skupu slova“ esejiste Đorđa Matića, prepoznatljivog po studioznoj analizi muzike i pesama s ex jugoslovenskog prostora. Mada, bolje prvo Konstrakta…
Kada su se pojavilla vaša četiri nova singla sa videom, upečatljivim vizuelnim materijalom uključujući i kostim, animaciju, jedan od komentara je bio da vam je ponovo uspelo, što možda implicira da se kao umetnica najbolje snalazite kroz više različitih umetničkih formi?
– Prosto volim da se bavim i vizuelnom interpreatcijom pesme. Retko koja pesma nam je ostala bez videa, mora da ima bar naslovnu sliku koja je na neki način interpretacija teksta. Dakle, audio i vizuelno vidim kao neodvojivo u svom radu. Izrada videa je uglavnom skupa zabava, većina nas ne može da plati tržišnu cenu svim učesnicima u izradi, pa se to svodi na razne akrobacije i dovitljivost, na cimanje drugara. To je ujedno i lepo, jer se onda uključe ljudi sa dobrom voljom. Međutim, nije da se ne pitam čemu sve to i dokle tako, pa sam par puta proveravala sa mlađima koliko im je uopšte bitan danas video za muziku, i ispostavilo se da većinom muziku konzumiraju preko platformi koje ne uključuju video. No, bez obzira na to, ja teram i dalje video, i volim.
Dr. Formalyst
Dr. FormalystPesma „Šta će meni ko“, moglo bi se reći, tiče se odnosa između veštačke inteligencije i čoveka, pevate o ljubavi između čoveka i „robota“, razmeni koja se unutar tog odnosa dešava. Da li to treba da nas brine, da li vas brine što taj odnos deluje kao prava ljubav ili naprotiv treba tome da se radujemo?
– Pesma “Šta će meni ko” se bavi baš konkretno tim odnosom između veštačke inteligencije i ljudi. Svaka tehnološka revolucija nosi i promenu u odnosima, u ljubavnim odnosima. Budući da se veštačka inteligencija razvija tako da nije teško zamisliti trenutak kada će u potpunosti moći da se ponaša kao čovek, ne vidim zašto takvi odnosi ne bi bili na vidiku. To se negde već i dešava. Svako ko je uspostavio komunikaciju sa naprednim jezičkim modelima osetio je do koje mere je ta komunikacija nalik ljudskoj, sa sve finesama u obraćanju koje su prilagođene jeziku onog ko sa njom komunicira – nekom se obraća sa “brate”, nekom persira, nekom nudi više opcija u svakom odgovoru, negde koristi kompleksniji jezik…
Prilagodiš je sebi, ona pamti svaku konverzaciju koju ste imali i tvoj profil u njenim “očima” je vremenom sve definisaniji. Nudi ti šta ti treba. Dodajmo ovom da se radi na kreiranju prostorne inteligencije i veštačke intuicije… Imaćemo komplet humanoida u nekom trenutku. Ne vidim kako ćemo onda izbeći uspostavljanje emotivnih veza sa veštačkom inteligencijom. Ne znam da li emocije prepoznaju da li je prekoputa tebe čovek ili humanoid, i da li će to uopšte biti bitno.
Mi već sada dajemo veliko poverenje ChatGPTu. I to ostavlja zavodljiv osećaj sigurnosti u komunikaciji. Da li me sve to plaši? Ne mogu da kažem. Za sada je uzbudljivo i otvara mnoga pitanja – sve do onog da li postoji išta u čoveku i na čoveku što ne može biti dešifrovano i prepisano na veštačku inteligenciju? Da li je to pitanje duha?
Animacija 1 – Dr Formalyst
Animacija 1 – Dr FormalystMnogi umetnici su već protestovali zbog veštačke inteligencije, strahuju da bi ona mogla da ih zameni, zloupotrebi njihov lik i delo, takođe brojni autori negoduju ako se njihov rad koristi bez pitanja ili novčane nadoknade za treniranje veštačke inteligencije. Kakav je vaš stav s tim u vezi?
– Što se tiče zamene – nije nemoguće. Veštačka inteligencija neuopredivo brže, mogu reći čak u neku ruku i bolje napravi pesmu nego ja. Moraćemo da razdvojimo human made i ai made proizvode. Bilo bi poželjno da i u jeziku postoji takva distinkcija. Za sada ne postoji, a ne postoji ni u pravnoj regulativi – ne postoji obaveza da naznačiš da si za nešto koristio veštačku inteligenciju.
Što se tiče treniranja na našim radovima – hmm, nije prijatno ali može biti i da je to samo posledica vrednosti koje smo kreirali u ovom vremenu u kojem živimo. Autorstvo je na ceni.
Ali nije tako uvek bilo, pa i ne mora tako zauvek da bude. Autorstvo je trenutno poligon za zaradu, stoga će ga štitii svi koji su u njegovom lancu. Ako bi postojala digitalna Konstrakta, što evo već sad može vrlo lako da se napravi, ne znam zašto bi iko mene zvao i plaćao, kad mu je jeftinije da sam napravi nešto od Konstrakte ako mu treba.
Zbog čega u pesmi „Šta će meni ko“ prizivate baš Marinu Tucaković i Desanku Maksimović?
– Zbog njihovih prelepih ljubavnih pesama, koje su ostavile trag u našem kolektivnom.
Animacija 3 – Strahinja Tadić
Animacija 3 – Strahinja TadićU nastavku je pesma „Muve“ koja je, moglo bi se reći, kontrast prethodnoj. Tiče se žive tvari, korena, sećanja, onog što zovemo autentičnim a u šta vi možda sumnjate? U ovom segmentu videa, čini se, figurira i Glibovac. Zašto?
– Da, „Muve“ se bave sećanjima, kao krucijelnim delom nečijeg identiteta. U (potencijalnim) okolnostima u kojima je moguće sva svoja sećanja pohraniti u digitalno, menja se vrednost autentičnosti. Izabrala sam Glibovac, jer u toj pesmi zaista postoji fragment mog autentičnog sećanja iz detinjstva. U sećanje je uletela i muva, koja je na neki način povratak u realnost kakva je na izumiranju, i podsetnik na čovečanstvo koje kroz tehnološki napredak čini sve da bi se oslobodilo svega što mu iole smeta, koje nepretsano i do besmisla sebi “olakšava”, obezboljuje se. U Glibovcu su nama ostali samo zidovi.
Neki od upečatljivih stihova su: „Čovek više nije što je bio“, „ni večnost nije više što je bila, sine moj“. Sve zajedno kao da je refleksija nekog egzistencijaističkog nemira strovaljenog na čovečanstvo. Ako je tako, šta vas lično najviše u svemu tome pogađa, brine?
– Mislim da će taj novi entitet, zvani veštačka inteligencija, dovesti do redefinisanja toga šta je čovek. To nije nužno uznemiravajuće. Ako uspemo da svoja sopstva prepišemo na digitalni svet u potpunosti, i sama ideja večnosti će devalvirati. Čovek koji misli da je sve u njegovim rukama, nemiran je. Čovek koji ne vidi sopstveni smisao, nemiran je. Takvom čoveku veštačka inteligencija sigurno izgleda uznemirujuće iako je prethodno uradio sve ne bi li je napravio i obezbolio se, oslobodio se rada i svega ljudskog.
Kako se vi lično nosite sa aktuelnom situacijom u zemlji, pred kakvim izazovima je umetnik u ovako uzavrelim društveno-političkim okolnostima, šta vam daje nadu, a šta vas onespokojava u tom smislu?
– Kada su društveno-egzistencijalne teme na tapetu, sve ostalo nekako postaje manje bitno. Umetnici se bave društvenim temama ne samo kada su one goruće, čak, rekla bih da, kada gori, tada je najmanje umesno da se njima bave. Postoji doza ambicioznosti u ovim dešavanjima kod nas, da se vrati glas narodu. I možda samo to što se čini prevelikim i može promeniti stvari. Nelagodu mi stvara mogućnost da se umorimo, da prihvatimo iluziju da promena nije moguća.
Inteligencija
Kakvi su dalji planovi vas i Zemlje gruva?
Koristimo naredni period za rad, sarađujemo sa veštačkom inteligencijom. Kad nam zabava i koncerti budu opet u fokusu, bacićemo se malo više na tu stranu.
Utisaka puna glava
Pesnik, esejista i prevodilac Đorđe Matić bio je među prvima koji je na svom Fejsbuk profilu podelio impresije na „Skup slova“.
„I opet joj je uspjelo. She f..kin’ did it again. Cornucopia of influences, embarrassment of riches – utisaka/ uticaja puna glava: Marina A. i Marina (T.), Desanka M. i Milena M., Laurie A. + Kraftwerk + KPGT + NSK + Kozmetika + Koja …nastavi niz… Sve to vidim u njoj. Sinteza nekadašnjeg vertikalnog BG-a. Trauma postpovijesti post-Yu. Vulnus Serbiae. Anksioznost prevelikog glavnog grada za premali preostali prostor („The Vienna Sydrome“). Anksioznost modernosti naspram ostataka tradicije.
Skup slova – Zauvek, sine
Kroz ove žanrovski različite četiri pesme pod zajedničkim nazivom „Skup slova“ koje se slušaju u nizu, Konstrakta prolazi kroz razne teme vezane za veštačku inteligenciju i mogućnosti koje ona sa sobom nosi.
“Šta će meni ko” govori o uspostavljanju emotivnog odnosa sa veštačkom inteligencijom, što se u neku ruku već i dešava. U tom smislu, Konstrakta sugeriše da nije nemoguće očekivati da će svi drugi odnosi postati suvišni. “Muve” su povratak u analognu stvarnost kakve više nema, podsetnik na čoveka koji čini sve ne bi li se oslobodio svega što mu iole smeta ili zadaje bol, te propitivanje uloge sećanja koje čini važan deo identiteta, a čija autentičnost postaje upitna.
“Lorem ipsum” nas dalje vodi kroz ideju da sve što je jezik može biti “prepisano” na veštačku inteligenciju. Čovek tako postaje ljuštura koja sadrži podatke koji se mogu kopirati bilo gde, a granica izmedju stvarnog i digitalnog postaje nevidljiva. I, konačno, “Zauvek, sine” polazi od fascinacije obećanjem besmrtnosti koje nudi digitalno sopstvo, do bežanja od istog.
Video za „Skup slova“ traje 12 minuta, uključujući intro i outro koji dodatno objašnjavaju kontest. Shodno temi, kroz video se smenjuju animacija i kadrovi snimani u selu Konstraktine babe Desanke, u Glibovcu. Animaciju i koncept prve pesme postpisuje umetnik Dr Formalyst, a animaciju četvrte potpisuju Strahinja Tadić i Kosta Đuraković. Režiju kadrova iz Glibovca gde je ostala samo napuštena oronula kuća i gde Konstrakta neprestano postavlja sto sa praznim tanjirima, potpisuje Jasmin Cvišić.
Muzika je rađena u studiju Gruvlend. Autori muzike: Jovan Antić, Milovan Bošković, Ana Đurić. Tekst – Ana Đurić. Mastreing – Zoran Đuroski. Na pesmi učestvuju i saradnici iz Zemlje gruva – Maša Marković, Jovan Šatrić, Konstantin Sotirovski.
Tramp današnjom odlukom menja svet, ovo su tri najvažnija pitanja
Donald Tramp kaže da carine dolaze. Ta poruka američkog predsednika ostaje dosledna. Ali koje carine i kada? Porezi na uvoz uvode se tako brzo i često otkako je preuzeo dužnost da ih je teško pratiti, piše Bi-Bi-Si, preneo je Index.hr.
Tramp je već podigao carine na uvoz iz Kine, čelika, aluminijuma i određenih proizvoda iz Kanade i Meksika. Ove nedelje bi trebalo da stupe na snagu veće carine za automobile. Sada čekamo da Tramp otkrije detalje svog plana za širi set tarifa, na čemu je njegov tim radio poslednjih nekoliko nedelja. Bela kuća ga naziva Danom oslobođenja. Dakle, šta bismo mogli da saznamo u sredu?
Koliko će biti carina?
Bela kuća nije saopštila koliko bi tarife mogle biti visoke, iako su analitičari predložili različite moguće stope. Tokom prošlogodišnje kampanje, Tramp je zagovarao carinu od 10% na sav uvoz iz SAD, a povremeno je sugerisao da bi ona mogla da bude čak 20% – pa čak i 60% na uvoz iz Kine.
Nakon što je preuzeo dužnost, izneo je ideju o „recipročnim“ tarifama, sugerišući da bi stope mogle da variraju od zemlje do zemlje. „Vrlo jednostavno, ako oni nama naplaćuju, mi njima naplaćujemo“, rekao je on u februaru, neposredno pre nego što je naredio zvaničnicima da razviju takav plan.
Gotovo odmah nakon toga, Bela kuća je zakomplikovala stvari rekavši da će njihove preporuke uzeti u obzir ne samo tarife već i druge politike koje smatraju nepravednim prema američkom biznisu, kao što je porez na dodatu vrednost (PDV).
To je izazvalo konfuziju dok kompanije i politički lideri pokušavaju da shvate koliko bi novi porez mogao da pogodi njihove proizvode – i kako će se onaj koji je najavljen u sredu uklopiti sa postojećim tarifama, poput onih na čelik i aluminijum koje je Tramp već uveo.
Na primer, evropski zvaničnici se pripremaju za dvocifrenu carinu na svoj izvoz. Tramp je ranije ove godine rekao da planira da uvede carinu od 25 odsto na robu iz Evropske unije.
Koje zemlje bi mogle biti pogođene?
Trampova administracija još nije potvrdila koje će zemlje biti pogođene, iako je agencija opisala najavu kao sveobuhvatnu. U nedelju je predsednik rekao da bi se nove tarife mogle primeniti na „sve zemlje“, sugerišući mogući povratak opštoj tarifnoj ideji koju je zastupao tokom kampanje.
To je uništilo nade nekih zemalja, poput Velike Britanije, koja se nadala da će ostati ispod radara – iako mnoge i dalje žele da pregovaraju o nekoj vrsti specijalnog dogovora. Ostaje nejasno da li će se tarife primjenjivati univerzalno ili ciljano.
Prošlog meseca, ministar finansija Skot Besent rekao je da su napori usmereni na „prljavih 15“ — 15 odsto zemalja koje obavljaju najveći deo trgovine sa SAD i koje nameću carine ili druge propise koji američke kompanije stavljaju u nepovoljan položaj. Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika je, pripremajući preporuke, identifikovala zemlje za koje je „posebno zainteresovana”.
To su bile: Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Evropska unija, Indija, Indonezija, Japan, Koreja, Malezija, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Švajcarska, Tajvan, Tajland, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Vijetnam.
Tramp je neke od svojih najoštrijih kritika uputio istorijskim saveznicima i glavnim trgovinskim partnerima, kao što su Kanada i EU. „Prijatelj je često bio mnogo gori od neprijatelja“, izjavio je prošle nedelje.
Kakav će biti efekat tarifa?
Carine su porezi na uvoz. Pa, ključno pitanje je: ko će platiti?
Tehnički, odgovor je jednostavan: američke kompanije koje uvoze robu biće te koje će platiti račun — posebno ako Bela kuća odluči da uvede carine „odmah“, kao što je u utorak sugerisala portparolka Kerolajn Livit.
Ali što su tarife veće, to će više kompanija tražiti načine da nadoknade te troškove – bilo promenom dobavljača, deljenjem troškova sa poslovnim partnerima ili podizanjem cena za Amerikance. Mnoge kompanije kažu da se već pripremaju za taj korak. Ali to je rizična igra jer, ako cene previše porastu, kupci će jednostavno odustati.
Ova dinamika povećava rizik od ekonomske recesije – kako u SAD tako iu inostranstvu, gde se mnoge kompanije oslanjaju na američko tržište. Tramp kaže da kompanije koje žele da izbegnu carine mogu jednostavno da prebace poslovanje u SAD, ali to nije ni brzo ni lako rešenje, s obzirom na visoke troškove angažovanja i postavljanja fabrika.
Kada se uzmu u obzir fluktuacije valuta i moguće kontramere iz drugih zemalja, efekti Trampovog pokušaja da resetuje globalni trgovinski bilans verovatno će se osetiti dugo nakon objave u sredu.
Ispisana istorija: Rekordan broj poena Nikole Jokića u meču za nezaborav
Košarkaši Denvera izgubili su od Minesote posle dva produžetka 139:140 i prekinuli niz od dve pobede u Američkoj profesionalnoj košarkaškoj ligi.
Utakmicu je obeležio srpski centar Nikola Jokić koji je u tripl-dabl učinku postigao 61 poen, što je njegov rekord karijere.
Jokić je za igrao 52 minuta i 38 sekundi i postigao je 61 poen, uz 10 skokova i 10 asistencija. To je najveći broj poena u tripl-dabl učinku u istoriji lige, a pre njega Luka Dončić imao je 60 poena, 21 skok i 10 asistencija protiv Njujorka 2022. godine, a Džejms Harden 60 poena, 11 asistencija i 10 skokova protiv Orlanda 2018. godine.
Aron Gordon postigao je 30 poena uz osam skokova i pet asistencija za Denver, a Kristijan Braun 18 poena uz 12 skokova.
U ekipi Minesote Entoni Edvards postigao je 34 poena, uz 10 skokova i osam asistencija, Nikel Aleksander-Voker imao je 26 poena, osam asistencija i sedam skokova, a Džulijus Rendl 26 poena, devet skokova i sedam asistencija.
Jokić je na 18 sekundi pre kraja drugog produžetka imao dva slobodna bacanja, a ubacio je drugo za vođstvo 139:138. Minesota posle toga nije iskoristila napad, Vestbruk je ukrao loptu, ali nije uspeo da poentira, pa je faulirao Aleksandera-Vokera pri šutu za tri poena. On je ubacio prva dva slobodna bacanja, treće je promašio i doneo pobedu Minesoti.
Košarkaši Golden Stejta pobedili su Memfis 134:125 i popeli se na peto mesto na tabeli Zapadne konferencije. Voriorse je predvodio Stefen Kari sa 52 poena, 10 skokova, osam asistencija i pet ukradenih lopti. On je postigao 12 trojki iz 20 pokušaja, a posle prvog poluvremena imao je 32 poena.
Džimi Batler pobedi je doprineo sa 27 poena, šest skokova, četiri asistencije i dve blokade, a Drejmond Grin tripl-dabl učinkom od 13 poena, 12 asistencija i 10 skokova.
U ekipi iz Memfisa, koja je pretrpela treći uzastopni poraz, Dža Morant bio je najefikasniji sa 36 poena, Džeren Džekson postigao je 22 poena uz sedam skokova, Santi Aldama 18 poena, a Zek Idi 10 poena uz 16 skokova.
Košarkaši Milvokija pobedili su Finiks 133:123 i prekinuli niz od četiri poraza. Ekipu je predvodio Janis Adetokunbo sa 37 poena, 11 asistencija, pet skokova i tri ukradene lopte, Rajan Rolins dodao je 23 poena, pet skokova i pet asistencija, a Bruk Lopez 23 poena, šest poena i šest asistencija.
Baksi su postavili rekord franšize od 68,9 odsto šuta iz igre 51/73, a prethodni je iznosio 66,7 odsto, iz utakmice protiv Sakramenta 15. decembra 1985. godine. Njihov trener Dok Rivers izjednačio se sa legendarnim Filom Džeksonom na sedmom mestu liste po broju pobeda i poraza u regularnom delu sezone, 1.155/816.
Finiks je izgubio četvrtu uzastopnu utakmicu, a najefikasniji je bio Devin Buker sa 39 poena uz 11 asistencija. Grejson Alen imao je 23 poena, a Kolin Gilespi 18. Srpski košarkaš Vasilije Micić nije igrao, a u timu zbog povreda i bolesti nije bilo Kevina Durenta, Brejdlija Bila i Rojsa O’Nila.
Košarkaši Čikaga pobedili su Toronto 137:118 i plasirali se u plej-in. Bulse su predvodili Kobi Vajt sa 28 poena, Tejlen Horton Taker sa 27 i Nikola Vučević sa 22 poena, 10 skokova i sedam asistencija.
Rezultati
Atlanta – Portland 113:127
Milvoki – Finiks 133:123
Njujork – Filadelfija 105:91
Čikago – Toronto 137:118
Denver – Minesota 139:140
Memfis – Golden Stejt 125:134
San Antonio – Orlando 105:116
Vidić o studentima: Ne mogu momci sa crnim kapuljačama da dolaze da ih biju
Slavni fudbaler Nemanja Vidić je bio gost u emisiji 360 stepeni sa Branislavom Šovljanskim na televiziji N1.
Vidić je istakao da su srpski studenti koji već mesecima protestuju stvorili „istorijsku šansu“ za naše društvo.
– Susrećemo se prvi put sa ovakvom situacijom gde mlađe generacije žele da žive u boljem društvu i zahtevaju bolji sistem i vrednosti, te odgovornost pojedinih institucija i mislim da ovu priliku ne smemo da propustimo… Želim da gledam iz uglova svih aktera ovog društva, moramo da pomognemo da ova nestabilnost koja postoji u društvu bude pozitivna za generacije koje će dolaziti i da će svi akteri prepoznati važnost ovog trenutka i na kraju da se borimo da stvaramo društvo gde ćemo mi biti bolji, a kad mi budemo bolji, onda ćemo biti u situaciji da stvaramo partnere u regionu i inostranstvu na bazi znanja mlađe generacije koja dolazi, a koja želi da radi na sebi i da gradimo novo društvo – izjavio je Vidić i dodao:
– Studenti su pokazali da nisu primenjivali silu i kad su organizovali proteste posle sebe su počistili i ostavili red, a ne nered. Nisu razbijani prozori, nisu se pravili nikakvi problemi i to je put kako treba da razvijamo ovo društvo. Ja nisam za anarhiju, nisam da se jurimo po ulicama. Mislim da institucije moraju da obavljaju svoj posao i ne smemo da dozvolimo da kapuljaši i određene strukture napadaju našu budućnost – rekao je bivši srpski reprezentativac.
Dodao je da ljudi na nekim pozicijama „moraju da shvate da nekad moraju da izgube“.
– Na kraju krajeva, od početka ovih protesta na njih je vršen veliki pritisak, oni su kada su počeli ti protesti bili prvo verbalno napadani, pa su ih određeni ljudi gazili automobilima, a oni su u tim trenucima reagovali pristojno, zaustavili te automobile i zvali institucije da rade svoj posao. Isto je bilo kada su dolazili neki momci sa crnim kapuljačama da ih biju, iako su (studenti prim. aut.) bili u većem broju nisu iskoristili brojčanost i primenili silu. Sve što oni govore, to i rade, a ljudi to vide i zato gaje veliku empatiju prema njima. Vidimo da su pešačili stotine kilometara i širili pozitivnu energiju širom Srbije. Sa jedne strane, treba da im odamo veliku čast. Mi smo im prebacili veliku odgovornost, ne samo njima, nego i njihovim roditeljima i profesorima. Oni su u nezavidnoj situaciji da rizikuju da izgube godinu i to je ogromna žrtva. Mislim da moramo sve da uradimo da se to ne dogodi. Sa druge strane, oni pokazuju veliki stepen patriotizma i ne traže ništa za sebe, već traže da društvo bude bolje i da mi budemo bolji – naglasio je Nemanja Vidić.
Minimalna satnica u Ontariju će porasti na 17,60 dolara po satu od oktobra, potvrđuje provincija
Vlada Ontarija povećava minimalnu satnicu u provinciji na 17,60 dolara počevši od oktobra.
Godišnje povećanje, koje se zasniva na indeksu potrošačkih cena u Ontariju (CPI) od 2,4 posto, stupa na snagu 1. oktobra i predstavlja povećanje od 0,40 dolara u odnosu na trenutnu minimalnu satnicu od 17,20 dolara.
“Minimalna satnica u Ontariju i dalje je jedna od najviših u zemlji. Sada više nego ikada, radnicima i preduzećima su potrebne pravedne, uravnotežene i predvidive plate”, rekao je David Piccini, ministar rada, imigracije, obuke i razvoja veština, danas u saopštenju za javnost.
Ova promena će minimalnu satnicu u Ontariju učiniti drugom najvišom stopom u provinciji u Kanadi, saopštila je provincija.
Prema pokrajini, povećanje će značiti da će zaposleni koji zarađuje opštu minimalnu platu i raditi 40 sati sedmično doživeti povećanje plate za “do 835,00 dolara” godišnje.
SERBIANNEWS/CANADA
Ko je ‘srednja klasa’ u Kanadi ?
Sve kanadske političke stranke obećavaju finansijsko olakšanje kanadskoj srednjoj klasi na sledećim izborima, ali ko se smatra srednjom klasom u 2025. godini?
Moshe Lander, viši predavač na odseku za ekonomiju na Univerzitetu Concordia u Montrealu, kaže da je to subjektivno.
“Ne postoji zajednička definicija”, rekao je Lander za CTV Your Morning u ponedeljak.
“Onu koji ja koristim je: uzmete srednji prihod, sve poređate od najnižeg do najvišeg, a ako uzmete taj srednji prihod i, svi koji su u nekom okolnom rasponu su, recimo, srednja klasa.”
Ko se identifikuje kao srednja klasa?
U 2022. godini, srednji prihod porodica i pojedinaca u Kanadi nakon oporezivanja iznosio je 70.500 dolara, prema studiji Statističkog zavoda Kanade objavljenoj 2024.
Ovaj prihod predstavlja smanjenje od 3,4 posto u odnosu na prošlogodišnju studiju.
Takođe, broj Kanađana koji žive ispod zvanične linije siromaštva porastao je 2022. sa 7,4 posto na 9,9 posto.
Međutim, više Kanađana veruje da su srednja klasa iako oni to nisu.
Istraživanje Pollare iz 2023. godine na 3.000 Kanađana od 18 i više godina pokazalo je da 78 posto Kanađana sebe smatra srednjom klasom, uključujući 39 posto onih koji zarađuju manje od 20.000 dolara i 92 posto onih koji zarađuju više od 150.000 dolara.
Lander kaže da bi se Kanađani mogli osećati nelagodno definišući svoje prihode ili kao niske ili visoke prihode, što srednju klasu čini lakšom za korištenje.
„Mnogi ljudi će to jednostavno prepoznati, pa, nisam toliko bogat koliko bih mogao biti, i nisam siromašan koliko bih mogao biti, tako da sam valjda u sredini“, rekao je Lander.
“Tamo završite s političarima koji se pokušavaju uvek dopasti Kanađanima sa srednjim prihodima.”
Prihodi, udoban život
Na pitanje da svojim rečima definišu srednju klasu, Kanađani je uglavnom opisuju kao da živi udobno, prema Pollarinoj anketi.
Međutim, Lander kaže da je tokom vremena srednja klasa u velikoj meri zavisila o pribavljanju ključnih stvari.
„Prvobitna potreba za akumulacijom aparata,npr da imate frižider, da imate šporet, a onda se razvila u mašinu za pranje sudova i veš mašinu i mašinu za sušenje“, rekao je Lander.
“Onda je dođlo koliko automobila imate? Ako ste imali dva automobila, onda se smatralo da imate srednji prihod. Ali, u početku su dva automobila bila znak porodice sa visokim prihodima, tako da ono što se nekada smatralo nenormalnim sada postaje potpuno normalno.”
Danas, kaže Lander, kada su upitani da definišu srednju klasu, većina Kanađana bi se odlučila reći da je definisana na osnovu toga da li možete priuštiti kiriju ili hipoteku, što je pokazatelj da možete živeti udobno.
SERBIANNEWS/CANADA
Gotovo pola Kanađana želi da uđe u EU. Da li je to uopšte moguće?
Prema rezultatima jedne ankete, o kojoj se naširoko izveštavalo, 44% Kanađana podržava ideju da se Kanada pridruži Evropskoj uniji. Iako je to u realnosti malo verovatno, britanski portal Prospect, specijalizovan za analize iz oblasti politike, društva i međunarodnih odnosa, zapitao se: šta bi se dogodilo ako bi takva ideja u Kanadi dobila stabilnu većinu i ako bi zemlja formalno podnela zahtev za članstvo?
Šta kaže Ugovor o Evropskoj uniji?
Polazna tačka bio bi član 49. Ugovora o Evropskoj uniji – odredba koja je pandan poznatijem članu 50, osnovu za Brexit. Član 49. propisuje:
„Svaka evropska država koja poštuje vrednosti iz člana 2. i obaveže se da ih promoviše može podneti zahtev za članstvo u Uniji. O zahtevu se obaveštava Evropski parlament i nacionalni parlamenti. Država kandidat upućuje zahtev Savetu, koji odlučuje jednoglasno nakon konsultacija sa Komisijom i uz saglasnost Evropskog parlamenta.“
Član se poziva na vrednosti iz člana 2, koji ističe:
„Unija se zasniva na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i ljudskih prava, uključujući prava manjina.“
Spominje se „kontinent Evropa“
Kako podseća profesor Siv Pirs, u preambuli Ugovora o EU dodatno se spominju termini poput „kontinent Evropa“, „evropska integracija“ i „narodi Evrope“. Sve to sugeriše da članstvo u EU pripada samo evropskim državama. Međutim, šta tačno znači biti „evropska država“?
Ako se najpre zapitamo šta je „evropska država“, jasno je da to ne mora nužno značiti državu koja se nalazi isključivo na evropskom kontinentu, piše Index.hr. Primera radi:
Grenland je, preko Danske, bio deo Evropske ekonomske zajednice do 1985. godine, iako se nalazi u Severnoj Americi.
Kipar je punopravna članica EU, iako se geografski često svrstava u zapadnu Aziju.
EU priznaje prekomorske teritorije kao delove Unije, uključujući Sen Pjer i Mikelon, arhipelag blizu obale Kanade.
Dakle, biti „evropski“ možda nije samo geografsko pitanje, već i pitanje identiteta.
Da li bi EU prihvatila Kanadu?
Pokušaj pridruživanja EU nije bez presedana – ali je uglavnom odbijan. Maroko je ranije pokušao da se priključi Evropskoj ekonomskoj zajednici, ali je odbijen uz obrazloženje da nije evropska država. Međutim, Turska je ušla u dugotrajan proces pridruživanja, iako se najveći deo njene teritorije nalazi van Evrope.
Odgovor, dakle, nije pravni, već politički. Kada bi Kanada ozbiljno želela da postane članica EU i ako bi države članice i institucije EU podržale taj potez, put bi se verovatno našao. Pojam „evropska država“ mogao bi se široko tumačiti ili bi se čak mogli promeniti ugovori EU.
Pravi izazovi nisu pravni, već politički i ekonomski
Glavno pitanje nije da li Kanada može ući u EU, već da li bi joj to ekonomski i politički odgovaralo.
Kanada bi morala da ispuni Kopenhaške kriterijume, što uključuje prilagođavanje svog zakonodavstva i institucija pravilima EU.
Morala bi se pridružiti jedinstvenom tržištu i carinskoj uniji i barem načelno prihvatiti evro.
Geografski i ekonomski, SAD je glavni trgovinski partner Kanade, što bi moglo biti prepreka pridruživanju EU.
Prospect predlaže alternativu – stvaranje novog političko-ekonomskog entiteta koji bi povezao:
-
-
EU
-
Kanadu
-
-
Veliku Britaniju
-
Norvešku
-
Island
-
Grenland
Ovaj blok ne bi bio deo formalnih ugovora EU, ali bi ga nadopunjavao, omogućavajući tesniju ekonomsku i političku saradnju između ovih zemalja. U tom slučaju, više ne bi bilo važno ko se zvanično smatra delom Evrope, a ko ne.
SERBIANNEWS/CANADA
Preminuo Marinko Kolnago, jedan od osnivača “Novih fosila”
Nakon kratke i teške bolesti preminuo je Marinko Kolnago /83/, jedan od osnivača i dugogodišnji član grupe “Novi fosili”.
Pomen (foto: EPA-EFE/CJ GUNTHER)
– Dragi naši, s velikom tugom javljamo da nas je napustio naš dobri duh `Fosila`, naš dragi Marinko. Nedostajaćeš nam beskrajno. Marinko” – objavljeno je na službenoj Fejsbuk stranici “Novih fosila”.
Marinko Kolnago, basista i jedan od osnivača benda, jedini je član koji u ovom kultnom pop sastavu svirao od samih početaka, davne 1969. godine.
Rođen je 1942. u Zagrebu. Odrastao je u kreativnoj porodici Majka Zora, Ruskinja iz tadašnjeg Petrograda, bila je balerina i koreograf, dok je otac Ferante Kolnago, Italijan iz Splita, bio uspješni fudbaler “Hajduka” i jugoslavenski reprezentativac.
Godine 1969. on i bubnjar Slobodan Momčilović Moka, odlučili su osnovati vlastiti sastav s originalnim pjesmama, a ideju za ime benda dao je Arsen Dedić, dok su sjedili u jednoj zagrebačkoj slastičarni, podsjeća “Јutarnji list”.
– Nama dvojici je bilo 27, 28 godina, našem saksofonistu 38, i zafrkavali smo se da smo za osnivanje benda stari kao fosili. S druge strane šanka slušao nas je Arsen Dedić, koji nam je dobacio: – Pa nazovite se onda Novi fosili. Tako da nam je ime, zapravo, dao Arsen – ispričao je ranije Kolnago.
Јedan od njegovih posljednjih nastupa s “Novim fosilima”, bio je na dodjeli medijskih nagrada “Zlatni Studio”, kada su bend koji vole sve generacije i kompozitor Rajko Dujmić primili Zlatni Studio za životno djelo. U “Novim fosilima” pjevala je Đurđica Barlović, a nakon njene smrti Sanja Doležal. Članovi benda bili su i Vladimir Kočiš Zec i Zoran Šarić.
Knjiga “Volja drinskog vetra” – slika društva i prosvjete
Knjiga “Volja drinskog vetra” Radivoja Blagojevića penzionisanog profesora sociologije, zbirka je eseja koja se može čitati kao autobigrafsko djelo, ali i kao prikaz portreta školskih direktora.
Knjiga “Volja drinskog vetra” – slika društva i prosvjeteFoto: RTRS
Iz obje perspektive dobija se slika društva i prosvjete od početka osamdesetih godina prošlog vijeka.
Šezdesetosmogodišnji Fočak Radivoje Blagojević, radni vijek je proveo u prosvjeti kao profesor socilogije u srednjoj školi i gimnaziji, dok je u Beogradu radio u četiri najbolje gimnazije.
Autor knjige je u svojevrsnu hroniku obrazovanja smjestio portrete dvadeset direktora s kojima je sarađivao.
Radi se o specifičnom rukopisu u kome su opisani rukovodioci škola koji su imali snažan uticaj na vaspitanje i obrazovanje brojnih generacija.
Zaključak – partokratija je neizostavna.
Radivoje Blagojević pokrenuo je i uređivao više školskih časopisa.
Posljednju deceniju uređuje časopis profesora i učenika “Ogledalo”, u kojem pišu saradnici od Rijeke do Cetinja i od Subotice do Niša.