Oliver Stoun: Ponovo istražite ubistvo Kenedija i prljave tragove CIA
Reditelj Oliver Stoun pozvao je Kongres da ponovo otvori istragu o ubistvu predsednika Džona F. Kenedija.
Stoun, koji je izneo svoje teorije u svom filmu “DžFK” iz 1991. godine, svedočio je pred Radnom grupom Predstavničkog doma za rasvetljavanje poverljivosti federalnih tajni.
“Tražim od komiteta da ponovo otvori ono što Vorenova komisija nije uspela da završi. Tražim od vas, u dobroj nameri, van svih političkih razloga, da ponovo istražite ubistvo predsednika Kenedija, od mesta zločina do sudnice”, rekao je on u uvodnoj reči, piše Ej-Bi-Si.
„Hajde da ponovo istražimo otiske prstiju Li Harvija Osvalda od 1959. do 1960. godine, njegovu nasilnu smrt 1963. i što je prljave tragove CIA koji su svuda”, rekao je on.
Odbor za reviziju atentata smatra da je Stounov film barem delimično odgovoran za usvajanje Zakona o prikupljanju podataka o atentatu na predsednika Džona F. Kenedija iz 1992. Stoun je svedočio pred Kongresom u prilog tom zakonu. Zakon je nalagao objavljivanje svih dokumenata u vezi sa atentatom do 2017. godine.
Večeras na sve ili ništa
Košarkaši Partizana od 19 časova u Kaunasu igraju meč sa Žalgirisom koji moraju da dobiju ukoliko žele da maštaju o „plej-inu”. – Koprivica: Suvišno je pričati o značaju utakmice
Večeras u Litvaniji – biti ili ne biti. Ekipa Partizana je u finalnoj etapi sezone Evrolige, šanse za prolaz dalje su minimalne, ali nada umire poslednja. Ekipi su potrebne pobede na poslednja dva meča, a i tada sudbina nije u njihovim rukama već moraju da navijaju protiv određenih ekipa.
Težak put počinje večeras, jer će „crno-beli” od 19.00 časova biti gosti Žalgirisu u 33. kolu takmičenja. „Parni valjak” cele sezone „koketira” sa „plej-inom”. Sve vreme se vrte oko te 10. pozicije, a sada je prilika da se taj ples nastavi. Trenutno su 11. na tabeli sa skorom 16-16, dok prvi naredni klub ima dve pobede više. Samim tim, Partizan mora da osvoji naredne dve partije, a takođe i da se nada da jedna od pet ekipa sa skorom 18-16 izgubi svoje mečeve.
U tom slučaju klub iz Humske može izbaciti samo tri ekipe – Pariz, Real ili Crvenu zvezdu. Crvena zvezda ima dva veoma teška protivnika pred sobom u završnici, dok se druga dva tima bore jedan protiv drugog u 33. kolu. Ukoliko Francuzi slave, Madriđani u poslednjoj rundi mogu doći u „Beogradsku arenu” na borbu za mesto u „plej-inu”. Bila bi to sjajna prilika da se Partizan osveti za poraz koji im je „kraljevski klub” naneo u „plej-ofu” pre tri sezone – potencijalan primer da se osveta zaista servira hladna.
Da bi se to dogodilo, Crvena zvezda mora da slavi protiv nekog od naredna dva protivnika. Jer u slučaju da sva tri tima imaju 18-16 skor na kraju sezone praviće se „mini” tabela gde će Real Madrid proći dalje zbog dve pobede nad „crveno-belima”. Samim tim, postoji nekoliko slučajeva gde Partizan mora navijati za gradskog rivala, ali takođe postoji i opcija da ih izbace iz takmičenja ukoliko završe sezonu sa identičnim učinkom.
Ipak, sve to pada u vodu ukoliko „crno-beli” ne slave večeras u Kaunasu. A to neće biti nimalo lako. Žalgiris je veoma nezgodna ekipa, koja ima nekoliko igrača koji umeju da budu efektivni na šutu za tri poena – Partizanova najslabija tačka u poslednje vreme. Izabranici Željka Obradovića u poslednjih šest utakmica prosečno primaju dvocifren broj šuteva iza linije 6,75 metara što će svaka raspoložena ekipa i te kako iskoristiti.
„Parni valjak” će definitivno morati da „zategne obruč” u odbrani, a takođe i iskoristi ofanzivne prilike koje im se ukažu. Jedini igrač koji nije otputovao u Kaunas je Mitar Bošnjaković, svi ostali su na raspolaganju, ali će još dvojica otpasti sa konačnog spiska 12 košarkaša.
Jedan igrač od kog će se dosta očekivati je Brendon Dejvis. Zamenik kapitena je na momente „stena” tima, a ima iskustva sa večerašnjim protivnikom, s obzirom da je igrao u Žalgirisu od 2017. do 2019. godine. Na ovoj utakmici je zadatak veoma jasan za centra Partizana:
– Moramo da držimo naše nade živim tako što ćemo upisati dve pobede. Pozitivna energija i način razmišljanja i da budemo spremni da se borimo. Imali smo uspone i padove, to je sezona. Moramo da učimo na našim prošlim greškama, kako individualnim tako i timskim – zaključio je Dejvis.
Obradović bi takođe mogao da ukaže novo poverenje Balši Koprivici, koji je nedavno bio igrač kola u ABA ligi:
– Suvišno je pričati o značaju utakmice, moramo da pobedimo ako želimo da idemo dalje. Žalgiris je odlična ekipa, upoznati smo sa njima. Pobeda je glavni cilj. Ne bih bio ovde ako ne verujem, idemo utakmicu po utakmicu.
FSS: UEFA oduševljena Srbijom, najbolje organizovani Kongres u poslednjih 20 godina
Fudbalski savez Srbije (FSS) saopštio je danas da su čelnici Evropske fudbalske unije (UEFA) oduševljeni gostoprimstvom FSS i države Srbije i da su konstatovali da je ovo bio najbolje organizovani Kongres UEFA u poslednjih 20 godina.
FSS u saopštenju objavljenom na sajtu, ističe da je UEFA dodelom domaćinstva 49. Kongresa srpskoj prestonici, pokazala koliko poštuje naš fudbal, ali pre svega državu Srbiju i njen narod. Dodaje se da je to potvrda poverenja i prijateljskog odnosa koje UEFA ima sa čelnim ljudima fudbalske Srbije, kao i brojnim legendama našeg fudbala.
Na sajtu FSS podvlače da su posle tri dana boravka u Beogradu i održanog Kongresa u Sava Centru čelni ljudi UEFA, na čelu sa predsednikom Aleksanderom Čeferinom, konstatovali da je ovo najbolje organizovani Kongres UEFA u poslednjih 20 godina.
U FSS tvrde da niko od gostiju nije skrivao oduševljenje gostoprimstvom FSS i države Srbije, kao i besprekornom organizacijom najznačajnijeg događaja pod okriljem UEFA. Dodaje se da ni legendarni asovi svetskog fudbala, Luis Figo, Andrej Ševčenko, Mihael Rumenige, Zbignjev Bonjek, Dejan Savićević, Predrag Mijatović i Aljoša Asanović, kao i direktori mnogih velikih evropskih klubova, Pari Sen Žermena, Atletiko Madrida i Borusije iz Dortmunda nisu ostali imuni na sve ono što su doživeli u srpskoj prestonici. FSS tvrdi da svi puni utisaka napuštaju Beograd i ne kriju da jedva čekaju neki novi skup čiji će organizator biti Srbija i FSS.
FSS se na kraju zahvaljuje na poverenju čelnim ljudima UEFA, kao i celoj fudbalskoj Evropi, ali i na pokazanom poštovanju prema Srbiji. Objava na sajtu FSS je okončana citatom predsednika Čeferina: “Mi smo ujedinjen tim. Ujedinjena snaga i moćna unija. Mi smo unija evropskog fudbala”, zaključuje se na sajtu FSS, prenosi Tanjug.
Beogradski maraton: više od 14.000 učesnika, Beogradski dani porodice do 1. juna
Na 38. Beogradskom maratonu u nedelju učestvovaće više od 14.000 trkača iz 74 države, a Beogradski dani porodice trajaće do prvog juna, rečeno je danas na konferenciji za medije povodom svečanog otvaranja te dve manifestacije koje su zakazane za 6. april.
Maraton će ove godine nositi slogan “Uvek više”, a kako su ranije najavili organizatori ovo će biti najmasovnija trkačka manifestacija u čitavom regionu, jer se do sada prijavlilo više od 14.000 trkača.
Start za maratonsku i polumaratonsku trku zakazan je u osam časova ispred crkve Svetog Marka, cij je na Terazijama kod hotela Moskva, dok je vremenski limit trke šest sati.
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je da je Comtrade Beogradski maraton pre svega sportska, kulturna ali i turistička manifestacija za grad i ukazao da će se širom Beograda u periodu od 6. aprila do 1. juna organizovati brojni programi na Kalemegdanu, Tašmajdanu i Adi Ciganliji.
Naglasio je i da je Beograd, prema poslednjim podacima, posetilo 10 odsto više turista nego prošle godine u istom periodu.
“Prošle godine smo imali više od četiri miliona noćenja, a od toga 85 odsto noćenja su bili gosti iz inostranstva, što je jedan pozitivan trend rasta gostiju u Beogradu, a to traje iz godine u godinu”, rekao je Nikodijević.
Istakao je da trenutno postoje pojedine društvene okolnosti koje sprečavaju rast broja turista, ali da će se gradske vlasti truditi da Beograd učvrste kao atraktivnu i bezbednu destinaciju.
Nikodijević se nada da će Beogradski maraton doći u rang sa svetskim maratonima, kao što su Bostonski, Njujorški i Roterdamski maraton.
Direktor Beogradskog maratona Darko Habuš rekao je da će se u nedelju na beogradskim ulicama takmičiti neki od najbolji trkača u svetu sa ciljem da obore rekord maratona, naglasivši da nije slučajno što je maraton zakazan za 6. april, navodeći da je tada Međunarodni dan sporta.
“Očekujemo dobru i brzu grupu elitnih trkača iz Kenije, Etiopije, Ugande i zaista verujemo da će njihova vremena biti na nivou obaranja rekorda staze. Očekuje se temperatura od 8, 9 stepeni i suvo vreme i to bi trebalo da pogoduje takmičarima”, istakao je Habuš.
Takođe, uputio je i poziv preostalim takmičarima koji nisu preuzeli svoje brojeve i učesničke pakete, da to učine u naredna tri dana u Hali 2a Beogradskog sajma u kojoj je organizovan i trkački EXPO, ali i građanima da u nedelju u 13 časova podrže trku zadovoljstva odnosno da prošetaju centralnim ulicama Beograda.
Dodao je i da se ove godine u organizaciju maratona aktivirala i Fondacija “Heroji Beogradskog maratona”.
Organizatorka manifestacije Beogradski dani porodice Isidora Lukić kazala je da će se programi realizovati svake subote i nedelje do kraja manifestacije.
“Samo u Knez Mihailovoj će biti više od 70 muzičkih izvođača, više od 150 koncerata rok, džez, bluz i dečije muzike, brojna kulturna-umetnička društva iz cele Srbije. Prvi put ćemo imati strit art umetnike koji će oslikavati murale na razne teme u Knez Mihailovoj”, rekla je Lukićeva.
Navela je da će centralni deo događaja biti na Kalemegdanu, gde će se održati više od 30 festivala i sajmova, 50 interaktivnih dečijih predstava i 70 kreativnih radionica.
“Takođe biće organizovano i više od 20 sportskih takmičenja za decu i roditelje, više od 90 sportskih aktivacija za najmlađe, kao i više od 100 koncerata, 20 izložbi i još mnogo toga”, dodala je Lukićeva.
Istakla je i da će se 15. maja na Međunarodni dan porodice tradicionalno organizovati porodična šetnja kojoj će prisustvovati patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Gradski sekretar za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju Darko Glavaš istakao je da je uložen zajednički napor grada i države da najmasovnija sportska manifestacija u Srbiji protekne u najboljem redu.
“Čak 129 linija gradskog saobraćaja imaće izmenjenu trasu, a zatvaranje ulica u zoni starta i cilja počeće još u subotu. Potpuna normalizacija saobraćaja očekuje se u nedelju oko 17 časova”, rekao je Glavaš.
Državni sekretar u Ministarstvu sporta Marko Kešelj rekao je da je Beogradski maraton događaj od izuzetnog značaja za Srbiju i da će Ministrastvo omladine i sporta nastaviti da podržava tu manifestaciju, prenosi Tanjug.
Gradski sekretar za sport Nikola Penić poželeo je svim maratoncima što bolje rezultate i naveo da su Sportski savez Beograda i asocijacija za školski sport Beograda organizovali sportske sadržaje za dane porodice koji startuju kada startuje i Beogradski maraton.
Ovogodišnji 38. Comtrade Beogradski maraton organizuje se u saradnji sa Srpskim atletskim savezom, a uz podršku Grada Beograda i Ministarstva sporta.
Mogu li vam američki graničari odbiti ulazak na osnovu sadržaja mobilnog telefona?
Agenti carine i granične zaštite Sjedinjenih Država već dugo imaju ovlaštenje da zahtevaju od putnika da im omoguće pristup svojim elektronskim uređajima, ali izgleda da se promenilo ono što traže pod administracijom Donalda Trumpa.
Francuski naučnik koji je bio na putu na konferenciju u Hjustonu nedavno je odbijen zbog navodnih poruke „mržnje“ pronađenih na njegovom mobilnom telefonu.
“Američka carinska granična zaštita, CBP, ima ovlašćenja da pretražuje uređaje bilo koga ko putuje preko granice, uključujući državljane SAD-a – i definitivno Kanađane”, rekla je Cindy Switzer, imigracijski advokat iz Vancouvera koja radi s obe strane granice.
U intervjuu za CTV News, Switzer je rekla, prema njenom iskustvu, graničari su generalno koristili tu moć u prošlosti da traže dokaze o zločinima kao što su trgovina drogom i posedovanje dečije pornografije.
No, neki nedavni primeri pokazuju da graničari možda odbijaju ulazak stranim državljanima na osnovu političkih sklonosti otkrivenih u njihovim društvenim medijima i aplikacijama za razmenu poruka koje nisu u skladu s Trumpovom administracijom i njenom politikom.
“Ovu mjeru su preduzele američke vlasti jer je telefon istraživača sadržao razmene sa kolegama i prijateljima u kojima je izrazio svoje političko mišljenje o politici Trumpove administracije u pogledu istraživanja”, rekao je francuski ministar visokog obrazovanja Philippe Baptiste za AFP ubrzo nakon incidenta u kojem je bio uključen francuski naučnik.
Prema Switzeru, agenti CBP-a imaju široku slobodu kada odlučuju hoće li nekome dozvoliti ulazak u Sjedinjene Države.
“Problem je u tome što granični službenici imaju punu diskreciju kako bi nekome odobrili prijem, a mogu nekome odbiti prijem iz bilo kojeg razloga”, rekla je ona.
Mike Agerbo, stručnjak za digitalni život i voditelj podcasta Get Connected, rekao je za CTV News da bi ljudi zabrinuti zbog zaštite svoje privatnosti dok prelaze granicu trebali razmisliti o korištenju drugog telefona od uobičajenog.
Agerbo je rekao da je to dobra opcija za ljude koji imaju stari mobilni telefon koji leži okolo – pod uslovom da se sete da ga resetuju na fabrička podešavanja pre nego što ga koriste i da na njega ne učitavaju podatkr sa društvenih mreža, poštu i aplikacije za razmenu poruka.
Za one koji nemaju drugi telefon, ona predlaže da urade temeljnu proveru svojih uređaja i da izbrišu sve što nije apsolutno neophodno.
„Samo se pobrinite da sve što imate na svom uređaju – bilo da je laptop ili telefon – u osnovi bude gole kosti,” rekla je Agerbo. “I, ako brišete stvari, uverite se da su bezbedno izbrisane i idite u izbrisanu fasciklu ili smeće i proverite da li su i tamo izbrisane.”
Na kraju, Agerbo preporučuje putnicima da provere postavke privatnosti na nalozima društvenih medija kako bi se uverili da im odgovara bilo koja javno vidljiva objava koju bi graničari mogli pronaći jednostavnim Google pretraživanjem.
SERBIANNEWS/CANADA
Troškovi života teraju 85% Kanađana da žive “od plate do plate”
Imate finansijske probleme zbog troškova života? Niste sami. Novo istraživanje pokazuje da se većina Kanađana oseća kao da tek pokriva svoje životne troškove.
Novo istraživanje H&R Block Canada o tome koliko novca Kanađani štede pokazuje, da su sve više zabrinuti jer ne ostavljaju dovoljno novca za crne dane. Po pravilu, 20 posto plata ljudi treba da ide na štednju. Međutim, u proseku, učesnici su rekli da uspevaju sačuvati samo 7 posto svoje zarade.
To je zato što je većina učesnika rekla da se oseća kao da je živeti od plate do plate „nova realnost“.
“Kada razmišljamo o preovlađujućoj kulturi štednje u Kanadi , neverovatnih 85 posto smatra da je živeti od plate do plate nova norma”, stoji u istraživanju. “Ovo je više u odnosu na 60 posto koji su rekli da se tako osećaju u sličnoj studiji H&R Block iz 2024. godine.”
Nije iznenađujuće, s obzirom da jedan od 10 Kanađana kaže da ono što zaradi nije dovoljno da pokrije troškove života. Sveukupno, 51 posto je reklo da se bore da sastave kraj s krajem. Iako zarađuju pristojnu platu, 81 posto je reklo da njihov prihod jednostavno ne može pratiti rastuće troškove.
Kanadski izveštaj o cenama hrane (CFPR) predviđa da će cene hrane porasti od 3 do 5 posto u 2025. U izveštaju se navodi da se očekuje da će prosečna četvoročlana porodica u Kanadi potrošiti 16.833,67 dolara na hranu ove godine, što je više od 801,56 dolara u odnosu na 2024. godinu .
U međuvremenu, federalna minimalna plata porasla je 1. aprila za 45 centi sa 17,30 dolara po satu na 17,75 dolara po satu – što je povećanje od samo 2,4 posto .
Štedni računi se smanjuju
fizkes/Shutterstock
Kombinacija rastućih troškova i stagnirajućih plata znači da su štedni računi ljudi pogođeni.
Ukupno 74 posto Kanađana reklo je da se brine da ne štede dovoljno novca, a 62 posto je reklo da jednostavno nemaju dovoljno novca za štednju.
Situacija je ostavila mnoge da se osećaju ranjivim kada su u pitanju neočekivani troškovi.
Gotovo polovina Kanađana (48 posto) izjavila je da za veće kupovine zavise o kreditnim karticama, a ne o svojoj ušteđevini, a 17 posto ih je reklo da se odlučuju za opcije plaćanja na rate kako bi otplatile svoje kupovine.
Trenutna ekonomska situacija zabrinjava 56 posto Kanađana da bi ih neočekivani troškovi kao što su popravke automobila ili pokvareni uređaji mogli dovesti u dugove.
Mračni izgledi
Denys Kurbatov/Shutterstock
Dok se Kanađani bore s rastućim troškovima, stagnirajućim platama i ekonomskom neizvjesnošću uzrokovanom trgovinskim ratom između SAD-a i Kanade, 78 posto njih reklo je da će verovatno imati još manje novca za uštede.
S obzirom da njihova plata pokriva samo troškove života, 46 posto ih je reklo da ne mogu priuštiti štednju za penziju ili kupovinu kuće. A budući da se vlasništvo nad kućom čini nerealnim, 33 posto ih je reklo da „možda uživaju u trošenju svog novca kao što im se kupovina kuće čini nedostižnim u doglednoj budućnosti“.
SERBIANNEWS/CANADA
Kako da znamo koja je idealna telesna težina za nas i kako da je postignemo?
Merenjem telesne težine na vagi ne dobijamo pravi podatak o tome da li smo normalno uhranjeni ili možda nedovoljno ili prekomerno uhranjeni. Za procenu stepena uhranjenosti koristi se indeks telesne mase (ITM, odnosno BMI, što je skraćenica za Body Mass Index), koji se izračunava tako što se telesna masa u kilogramima podeli sa visinom na kvadrat izraženom u kvadratnim metrima, podseća Institut za javno zdravlje Batut.
Na njihovojm sajtu je i tabela, a na fotografiji su podaci prema kojima možete da vidite koliki je vaš indeks telesne težine.
Tabela za izračunavanje indeksa telesne mase BMI.Foto: Institut za javno zdravlje Batut
Za odrasle osobe ITM (BMI) je koristan indikator zadovoljavajuće težine i smatra se da je poželjan onaj između 20 i 25 kg/m².
Međutim, nije dovoljno samo održavati indeks telesne mase u ovim granicama, već je potrebno ograničiti povećanje telesne težine u na ukupno pet kilograma, ističe Batut.
Da bismo postigli zadovoljavajuću težinu ključno je, napominju iz Batuta, smanjiti unos hrane i povećati potrošnju, a dobitna kombinacija kako kažu je – umereno, raznovrsno i dovoljno – u ishrani, ali i fizičkoj aktivnosti.
Pravilna ishrana
Osnovno pravilo je ne preskačite obroke, savetuje Batut. Pravi rezultati se postižu sa tri glavna obroka i dve užine.
Napravite veliko spremanje u svojoj ostavi – izbacite slane i slatke grickalice, beli šećer, gazirane i negazirane sokove, konzerve, gotova jela, sosove i prelive za salate, vegetu, tegle sa zimnicom preostalom od prošle godine, kao i namirnice kojima je istekao rok trajanja.
Iz frižidera uklonite suhomesnate proizvode, ističu, ali i punomasne sireve, kajmak, pavlaku, puter, majonez, kečap, a iz zamrzivača zalihe svinjskog mesa i lisnatog testa.
Šta treba imati u kuhinji?
Napravite spisak namirnica koje treba da nađu mesto na policama u kuhinji – od pahuljica, integralnog brašna i testenina, do crni hleb, pirinča, prosa, ječma.
Poželjne su i mahunarke, pasulj, sočivo, grašak, boranija, ali i čajevi, prirodni biljni začini, sveže voće i povrće, posna mesa poput piletine i ćuretine bez kože i riba. Mleko i mlečni proizvodi treba da budu sa manjim sadržajem masti.
„Prošetajte do pijace,“ kažu u Batutu i dodaju da treba „kupiti onoliko koliko je dovoljno za nedelju dana“.
Ne zaboravite, upozoravaju, da su najkvalitetnije sveže namirnice i obroke treba planirati unapred.
„Umesto prženja i pohovanja, meso i povrće pripremajte kuvanjem u vodi ili na pari, grilovanjem ili pečenjem u rerni bez dodavanja masti i ulja. Jelo solite dok se sprema, ne dosoljavajte za stolom,“ podsećaju na sajtu Instituta.
Voda je najbolje piće, napominju i kažu da svakodnevno unosite 6 – 8 čaša vode, ali izbegavajte uzimanje vode tokom jela, jer to otežava varenje.
Redovno vežbanje
Potrudite se da svakodnevno budete fizički aktivni – pola sata šetnje žustrim hodom je dovoljno za početak.
Umesto da se vozite kolima ili autobusom, prošetajte do posla ili bar prepešačite dve autobuske stanice. Do posla može i biciklom, a Batutu podseća da ne bi bilo loše da se izbegava lift, bar do trećeg sprata.
Osim toga, bitno je ograničiti svoje slobodno vreme koje se provodi ispred računara ili televizora i to na sat dnevno.
Saveti Batuta
– Jedite raznovrsno u skladu sa godišnjim dobima: hrana koja uspeva u podneblju u kome živite deluje blagotvorno.
– Jedite redovno: ne preskačite doručak kao najvažniji obrok u toku dana. Organizujte kupovinu i pripremu hrane tako da bude u skladu sa vašim dnevnim potrebama, ali i obavezama.
– Hleb, testenina, žitarice ne goje. Goji masnoća koju serviramo uz žitarice: puter, kajmak, pavlaka, namazi, kremovi, sosovi, preliv…
– Krećite se kada god za to imate prilike. Malo vremena može dobro da se iskoristi makar pri odlasku ili povratku sa posla. Vikende posvetite sebi i svojoj porodici i provedite ih aktivno u prirodi.
Više od 3.000 milijardera na globalnoj Forbes listi: Albanija dobila prvog ultra bogataša
Klub milijardera nikada nije bio veći – ili bogatiji. Evo ko je napredovao, ko nazadovao, ko je ispao sa liste i zašto je to važnije nego ikada.
Milijarderi su oduvek bili bogati i moćni, ali nikada više nego sada. To je posebno tačno u SAD, gde je Donald Tramp u januaru ponovo položio zakletvu kao glavni američki milijarder. Ovoga puta, dao je milijarderskoj klasi veću kontrolu nad vladom nego ikada ranije. Njegova desna ruka je najbogatiji čovek na planeti. U njegovoj administraciji se nalazi najmanje 10 milijardera i supružnika milijardera. A mnogi milijarderi izvršni direktori – od Marka Zakerberga iz Mete do francuskog magnata luksuzne robe Bernara Arnoa – stali su uz Trampa.
Međutim, milijarderski bum seže dalje od SAD-a. Rekordnih 3.028 ljudi širom sveta ušlo je na Forbes godišnju listu svetskih milijardera ove godine, što je 247 više nego prošle godine. To je prvi put da je broj milijardera prešao 3.000. Zajedno vrede rekordnih 16,1 bilion dolara (16.000 milijardi), što je dva biliona više nego pre godinu dana i više od BDP-a svake zemlje na svetu osim SAD-a i Kine. Prosečno bogatstvo sada iznosi 5,3 milijarde dolara, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2024.
Prvi put u istoriji postoje tri osobe čije bogatstvo prelazi 200 milijardi dolara, a deo su rekordne grupe od 15 članova „Kluba 100 milijardi“. To je elita na vrhu liste čija neto vrednost broji 12 cifara. To je porast sa 14 prošle godine i nijednog u 2017. Ovih 15 „stomilijardera“ vrede ukupno 2,4 biliona dolara – više nego donja polovina liste od 1.500 milijardera zajedno.
Mask bogatiji za gotovo 150 milijardi
Najbogatiji od svih je Ilon Mask, čije se bogatstvo procenjuje na 342 milijarde dolara. Uprkos tome što sada provodi mnogo više vremena vodeći DOGE, Trampovu operaciju smanjenja troškova, Mask je dodao 147 milijardi dolara svom bogatstvu tokom prošle godine, zahvaljujući sjajnoj godini za njegovu raketnu kompaniju SpaceX i njegovu firmu za veštačku inteligenciju xAI (koju je prošle nedelje spojio sa svojom društvenom mrežom X). Čak se i Tesla, uprkos nedavnim protestima i padu na berzi, trguje na višem nivou nego pre godinu dana.
To je omogućilo Masku da povrati titulu najbogatijeg čoveka na svetu od Arnoa i da stekne prednost od 126 milijardi dolara u odnosu na sledećeg najbogatijeg: Marka Zakerberga iz Mete (procenjena neto vrednost: 216 milijardi dolara). On se prvi put našao na drugom mestu. Džef Bezos iz Amazona (215 milijardi dolara) zauzima treće mesto, dok je četvrti Leri Elison iz Orakla (192 milijarde dolara). Arno (178 milijardi dolara) se u međuvremenu spustio na peto mesto, što je njegova najniža pozicija od 2017. To se dogodilo zbog pada akcija njegovog luksuznog konglomerata LVMH. Forbes je za ovogodišnje rangiranje koristio cene akcija i devizne kurseve od 7. marta 2025.
SAD i dalje imaju najviše milijardera
Sjedinjene Američke Države, sa rekordnih 902 milijardera, i dalje imaju više milijardera nego bilo koja druga zemlja. Kina, sa 516 (uključujući Hongkong), ostaje druga, dok se Indija sa 205 milijardera i dalje nalazi na trećem mestu. Više od 50% svih milijardera su državljani jedne od ove tri zemlje, ali ukupno 76 nacija i dve poluautonomne teritorije imaju barem jednog milijardera, uključujući Albaniju, koja se prvi put pojavljuje na listi. Forbes je ove godine dodao i 15 milijardera iz Saudijske Arabije, nakon što je 2018. uklonio milijardere iz te zemlje zbog vladinih represivnih mera.
Ukupno 288 novih lica pridružilo se ovogodišnjoj listi milijardera. Među njima su poznate ličnosti poput rok zvezde Brusa Springstina (1,2 milijarde dolara), filmske zvezde Arnolda Švarcenegera (1,1 milijarda dolara) i komičara Džerija Sajnfelda (1,1 milijarda dolara). Takođe su novi: kontroverzni kripto-magnat Džastin San (8,5 milijardi dolara), nekoliko preduzetnika iz sektora veštačke inteligencije iz kompanija poput Anthropic, CoreWeave i DeepSeek, kao i vlasnici nekoliko poznatih lanaca hrane, uključujući Cava, Chipotle, Jersey Mike’s i Zaxby’s.
Samo 406 žena
Najbogatiji novajlija je Merilin Simons (31 milijarda dolara), udovica legendarnog menadžera hedž fondova Džima Simonsa. On je preminuo u maju 2024. Bio je jedan od 32 milijardera koji su preminuli tokom prošle godine. (Još jedan, izraelski industrijski gigant Stef Vertheimer, preminuo je krajem marta, nakon što je lista već zaključena, te se i dalje nalazi u rangiranju.)
Simons je jedna od samo 406 žena na Forbes listi svetskih milijardera, što čini svega 13,4% ukupnog broja. To je neznatan porast u odnosu na prošlogodišnjih 13,3%. Gotovo tri četvrtine njih nasledilo je svoje bogatstvo. Među njima je i najbogatija žena na svetu, naslednica Volmarta, Alis Volton (101 milijarda dolara), koja je preuzela prvo mesto od francuske naslednice Loreala, Fransoaz Betankur Mejers (81,6 milijardi dolara).
Forbes je pronašao samo 113 žena širom sveta koje su same stekle svoje bogatstvo. Najbogatija među njima je švajcarska brodarska magnatkinja Rafaela Aponte-Diamant (37,7 milijardi dolara), čija je kompanija ove godine udružila snage sa Blekrokom u planu za kupovinu 43 luke, uključujući dve u Panami.
Trećina nasledila bogatstvo
Ukupno, 67% milijardera na listi su sami stvorili svoje bogatstvo umesto da su ga nasledili. To je porast u odnosu na 66% u 2024. godini. Najmlađi samostalni milijarder je suosnivač i direktor Scale AI, Aleksandr Vang (2 milijarde dolara), koji ima 28 godina.
Vang je jedan od samo 21 milijardera koji imaju 30 godina ili manje, uključujući Johanesa fon Baumbaha (5,4 milijarde dolara), 19-godišnjeg naslednika nemačke farmaceutske imperije, koji je novi na listi i sada najmlađi milijarder na svetu. Najstariji milijarder, u dobi od 103 godine je američki osiguravajući magnat Džordž Džozef(1,9 milijardi dolara), jedan od četvoro milijardera koji su napunili 100 godina. Prosečna starost milijardera je 66 godina.
Malo ko je imao bolju godinu od Donalda Trampa. I to ne samo zato što je ponovo postao predsednik SAD. Pre nego što se vratio u Belu kuću, značajno je povećao svoje bogatstvo unosnim ulaskom u kriptovalute. Zahvaljujući tome, kao i izlasku njegove Trump Media & Technology Group na berzu neposredno nakon što je Forbes zaključio rangiranje za 2024. godinu, njegovo bogatstvo više se nego udvostručilo.Sa procenjenih 2,3 milijarde dolara na 5,1 milijardu dolara.
Sa liste ispalo nešto više od 100 osoba
Mali broj milijardera, relativno gledano, nije imao tako srećnu godinu. Ukupno 107 ljudi koji su se našli na listi 2024. godine više nisu dovoljno bogati da bi se kvalifikovali za ovogodišnji spisak. Među značajnima koji su ispali sa liste su Lisa Su, izvršna direktorka proizvođača poluprovodnika Advanced Micro Devices (AMD). Tu je i Sara Liu, suosnivačica posrnulog proizvođača servera i skladišta Supermicro. Kao i Nikola Peš, naslednik imperije luksuznih proizvoda Hermès, koji tvrdi da mu je bogatstvo potpuno nestalo.
Lista svetskih milijardera rangira sve osobe na planeti za koje je Forbes procenio da imaju neto vrednost od najmanje milijardu američkih dolara na dan 7. marta 2025. godine. Neki milijarderi su od tada postali bogatiji ili siromašniji. Zapravo, Forbes je otkrio još tri milijardera ubrzo nakon zaključivanja ovogodišnje liste, a verovatno ih ima i više. Kao i većina naših čitalaca, i mi se pripremamo za uticaj carina na globalno tržište akcija.
Kada god je bilo moguće, sastajali smo se sa milijarderima lično ili razgovarali s njima virtuelno ili telefonom. Takođe smo intervjuisali njihove zaposlene, menadžere, finansijske savetnike, suparnike, saradnike i advokate.
Otkrivanje njihovog bogatstva zahtevalo je detaljnu analizu hiljada dokumenata Komisije za hartije od vrednosti i drugih regulatornih tela, sudskih spisa, testamentarnih dokumenata i novinskih članaka. U obzir smo uzeli sve vrste imovine: udele u kompanijama, nekretnine, umetnine, jahte, avione, rančeve, vinograde, nakit, kolekcije automobila i još mnogo toga. Takođe smo obračunali poznate dugove i donacije u dobrotvorne svrhe. Isključili smo rascepkana porodična bogatstva, ali smo bogatstvo koje pripada užoj porodici živog osnivača naveli pod njegovim imenom. U nekim slučajevima, uključili smo i bogatstvo koje pripada užem članu porodice naslednika. U takvim slučajevima, u rangiranju se pojavljuje oznaka „& porodica“.
Prostor prekoputa Beogradskog sajma potpuno će promeniti izgled: U planu novi stambeno-poslovni kompleksi
Blok preko Beogradskog sajma u budućnosti će promenti izgled. Naime, u blizini nadvožnjaka železničke pruge na Savskom vencu u planu je gradnja kompleksa sa dve stambeno-poslovne kule. Malo dalje, na adresi Koste Glavinića 12, planiran je takođe objekat stambeno -poslovne namene.
To se može videti iz planova i projekata koji su nedavno objavljeni.
Beogradski Sekretarijat za građevinske poslove objavio je pre nekoliko dana da se do 5. maja održava javni uvid u nacrt Plana detaljne regulacije za blok između Koste Glavinića, Ruske, nadvožnjaka železničke pruge i Bulevara vojvode Mišića.
Reč je o bloku koji se nalazi u beogradskoj opštini Savski venac, prekoputa Beogradskog sajma.
Povod za izradu nacrta PDR-a bila je inicijativa i „iskazana potreba“ firme Tehnicom construction za proverom potencijala, ograničenja i razvojnih prioriteta područja i stvaranje planskog osnova za izgradnju novih sadržaja na ovom prostoru.
Ta firma planira da u jednom delu ovog bloka gradi Tehnicom kompleks (stambeno-poslovni) sa visokim objektima. Odnosno planira gradnju dve nove stambeno-poslovne kule, visine do 52 metara.
Osim nacrta plana detaljne regulacije, deo dokumentacije koji je stavljen na javni uvid je i Studijska analiza o ispunjenosti kriterijuma za izgradnju visokih objekata na lokaciji u ovom bloku.
Zapravo se i većina podataka o planiranom kompleksu Tehnicom nalazi u toj studijskoj analizi.
U analizi se i navodi da sam naziv Tehnicom, vlasnička pripadnost i investitorska inicijativa nisu sastavni deo PDR-a. Navodi se da će se projektantski detalji, koji su isključivo orijentacioni, iskazati kroz uopšteniji jezik u PDR-u.
„To je potrebno iz razloga što je urbanistički plan opšti gradski dokument i treba da važi za prostor, nezavisno od konkretnog investitora, koji se može i promeniti u budućnosti“, navodi se.
Kakav kompleks želi da gradi Tehnicom construction?
Deo gde se predviđa kompleks sa dve kule planiran je uz ulicu Koste Glavinića. Odnosno u delu bloka pored pijace Senjak, u neposrednoj blizini nadvožnjaka železničke pruge.
Gradnja je planirana na parceli 11108/20 i delu parcele 11108/7.
Na parceli 11108/20 se trenuno nalazi objekat bivše upravne zgrade preduzeća Ratko Mitrović, pomoćni objekat i aneks. U studiji se navodi da je Tehnicom construction nosilac prava svojine na ovim objektima.
Šta sve obuhvata nacrt PDR-a
Sam plan detaljne regulacije, koji je na javnom uvidu, obuhvata širi prostor od lokacije predviđene za kompleks koji želi da gradi firma Tehnicom construction.
Naime, u prikazu planiranog stanja područje obuhvaćeno PDR-om je podeljeno na nekoliko zona.
Printskrin/Prilog/Studijska analiza
Foto: Printskrin/Urbanistički projekat