Neke od najsloženijih kognitivnih funkcija su moguće zato što ih kontrolišu različite strane našeg mozga. Glavna među njima je percepcija govora i sposobnost razumevanja jezika. Kod ljudi, procesom percepcije govora obično dominira leva hemisfera.
Naša leva i desna polovina mozga čuju jezik različito – neurolog objašnjava kako
Naš mozak razlaže prolazne tokove akustičnih informacija u paralelne kanale – lingvističke, emocionalne i muzičke – i deluje kao biološki višejezgarni procesor. Iako naučnici prepoznaju ovu podelu kognitivnog rada već više od 160 godina, mehanizmi koji stoje iza nje i dalje nisu do kraja objašnjeni.
Istraživači znaju da različite podgrupe neurona moraju biti podešene na različite frekvencije i vreme zvuka. U poslednjim decenijama, studije na životinjama, posebno glodara, potvrdile su da podela obrade zvuka u mozgu nije jedinstveno ljudska, otvarajući vrata detaljnijem analizi kako se to dešava.
Ipak, centralna zagonetka i dalje postoji: Šta čini da skoro identični regioni u suprotnim hemisferama mozga obrađuju različite vrste informacija?
Odgovor na to pitanje obećava širi uvid u to kako iskustvo oblikuje neuronska kola tokom kritičnih perioda ranog razvoja i zašto je taj proces poremećen kod neurorazvojnih poremećaja.
Ključan je pravi trenutak
Senzorna obrada zvukova počinje u kohleji, delu unutrašnjeg uha gde se zvučne frekvencije pretvaraju u elektricitet i prosleđuju u slušni korteks mozga. Istraživači veruju da podela rada između moždanih hemisfera potrebna za prepoznavanje zvučnih obrazaca počinje u ovom regionu.
Više od decenije, neurolog dr Hajsel V. Ovijedo, docentkinja sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu za biomedicinska istraživanja, bavi se istraživanjem slušnog korteksa. Njen tim saradnika je u laboratorijskim uslovima ustanovio da miševi različito obrađuju zvuk u levoj i desnoj hemisferi mozga, i pokušavali su da razdvoje ova osnovna kola.
Na primer, otkrili su da leva strana mozga ima više usmerenih, specijalizovanih veza koje mogu pomoći u otkrivanju ključnih karakteristika govora, kao što je razlikovanje jedne reči od druge. Istovremeno, desna strana je šire povezana, pogodna za obradu melodija i intonacije govora.
Zvučne informacije se kreću kroz kohleju do mozga
U poslednjem radu koji je objavila dr Ovijedo i njen tim, bavili su se pitanjem kako se razvijaju ove razlike u sluhu između leve i desne hemisfere, a rezultati potvrđuju tvrdnju da je najznačajniji pravi trenutak.
Istraživači su pratili kako se neuronska kola u levom i desnom slušnom korteksu razvijaju od rođenja do odraslog doba. Da bi to uradili, snimali su električne impulse u mozgu miševa kako bi posmatrali kako slušni korteks sazreva i kako zvučna iskustva oblikuju njegovu strukturu.
Iznenađujuće, otkrili su da desna hemisfera konstantno prednjači u odnosu na levu u razvoju, pokazujući brži rast i usavršavanje. Ovo ukazuje da postoje kritični periodi razvoja – kratki vremenski intervali kada je mozak posebno adaptivan i osetljiv na zvuke iz okoline – specifični za svaku hemisferu koji se javljaju u različito vreme.
Da bi testirali posledice ove asinhronosti, izložili su mlade miševe specifičnim tonovima tokom ovih osetljivih perioda. U odraslom dobu, otkrili su da je mesto gde se zvuk obrađuje u njihovom mozgu trajno izmenjen. Životinje koje su čule tonove tokom ranijeg kritičnog prozora desne hemisfere imale su preteranu zastupljenost tih frekvencija mapiranih u desnom slušnom korteksu.
Dodajući još jedan sloj složenosti, otkrili su da se ovi kritični prozori razlikuju u zavisnosti od pola. Kritični prozor desne hemisfere otvara se ranije kod ženki miševa, a prozor leve hemisfere otvara se samo nekoliko dana kasnije. Nasuprot tome, mužjaci miševa imali su veoma osetljiv kritični prozor desne hemisfere, ali nijedan detektovan prozor na levoj. Ovo ukazuje na neuhvatljivu ulogu koju pol može igrati u plastičnosti mozga.
Nalazi pružaju novi ugao razumevanja kako različite hemisfere mozga obrađuju zvuk i zašto se to može razlikovati kod različitih ljudi.
Takođe pružaju dokaze da paralelni delovi mozga nisu zamenljivi: mozak može kodirati isti zvuk na radikalno različite načine, u zavisnosti od toga kada se javlja i koja hemisfera je spremna da ga primi.
Govor i neurorazvoj
Podela rada između moždanih hemisfera je obeležje mnogih ljudskih kognitivnih funkcija, posebno jezika. Ovo je često poremećeno kod neuropsihijatrijskih stanja kao što su autizam i šizofrenija.
Smanjeno kodiranje jezičkih informacija u levoj hemisferi je jak pokazatelj slušnih halucinacija kod šizofrenije. A pomeranje sa obrade jezika u levoj na desnu hemisferu karakteristično je za autizam, gde je razvoj jezika često oštećen.
Deca sa određenim neurorazvojnim poremećajima mogu imati problema sa obradom govora
Zapanjujuće je da desna hemisfera ljudi sa autizmom izgleda reaguje ranije na zvuk nego leva hemisfera, što podseća na ubrzano sazrevanje desne strane koje je zabeleženo u studiji na miševima. Nalazi ukazuju na to da ova rana dominacija desne hemisfere u kodiranju zvučnih informacija može pojačati njenu kontrolu nad slušnom obradom, produbljujući neravnotežu između hemisfera.
Ovi uvidi produbljuju razumevanje kako se obično razvijaju oblasti mozga povezane sa jezikom i mogu pomoći naučnicima da osmisle ranije i ciljanije tretmane za podršku ranom govoru, posebno kod dece sa neurorazvojnim jezičkim poremećajima.
Otvoreni sukob američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog donedavnog bliskog saradnika milijardera Ilona Maska u fokusu je svetskih medija. Tramp je kritikovao Maska jer je, kako kaže, razočaran njegovim protivljenjem Zakonu o potrošnji. Mask smatra da je taj zakon skandalozna kongresna odluka o budžetu, koja će dodatno zadužiti američke građane, a Ameriku odvesti u bankrot. Bela kuća je saopštila da Maskova kritika neće promeniti stav predsednika.
Sukob koji je tinjao danima, razbuktao se u četvrtak u otvoreno neprijateljstvo. Nakon što je izbio rat dojučerašnjih najbližih saradnika u američkoj administraciji – akcije Maskove kompanije “Tesla”, pale su za 15 odsto. To je smanjilo tržišnu vrednost kompanije za oko 150 milijardi dolara.
Donald Tramp ne zna da li će u budućnosti biti u dobrim odnosima sa Ilonom Maskom jer je “veoma razočaran“ njegovim kritikama u vezi sa predlogom budžetskog zakona. Zna kako da uštedi milijarde dolara u državnoj kasi.
“Najlakši način da uštedimo novac u budžetu, milijarde i milijarde dolara, jeste da ukinemo Ilonove vladine subvencije i ugovore. Uvek me je iznenađivalo što Bajden to nije uradio!“, istakao je Tramp.
Bilo je neobično kada su napravili savez, jer su i ranije imali razmirice, ali je “ljubav” bila kratkog daha, prenose mediji. “Nezahvalnost!” prokomentarisao je Mask ponašanje Trampa.
“Ilon i ja smo imali odličan odnos. Ne znam hoćemo li ga i dalje imati. Nije rekao ništa loše o meni lično, ali siguran sam da je to sledeće. Veoma sam razočaran Ilonom. Mnogo sam mu pomogao. Nervozan je – jer nije više u administraciji. Nije on prvi, ljudi odlaze iz moje administracije. Neki to prihvate, a neki postanu neprijateljski nastrojeni“, naveo je Tramp.
Kratak put od rukovanja do verbalnog rata
Mask je objavio da Tramp bez njegove pomoći ne bi bio predsednik. Najavljuje da će, zbog svega što se dogodilo, formirati novu stranku u Americi koja će predstavljati 80 odsto prosečnih Amerikanaca. Mediji podsećaju da pokušaji stvaranja „treće stranke“ u SAD bili nekoliko puta, ali su svi završeni neuspehom.
”Bez mene Tramp bi izgubio izbore, demokrate bi kontrolisale Predstavnički dom, a republikanci bi bili 51-49 u Senatu. Kakva nezahvalnost“, istakao je Mask u jednoj od objava na platformi Iks.
Ozbiljne optužbe u vezi sa Epstajnom
U seriji objava na društvenim mrežama u kojima napada Trampa, Mask preti da će povući Spejs Iks iz svih sporazuma sa američkm vladom. Tvrdi da američkog predsednika treba smeniti i zameniti Džej Di Vensom. Izneo je i ozbiljne optužbe.
“Vreme je da se baci zaista velika bomba: Donald Tramp je u Epstajnovim dosijeima. To je pravi razlog zašto nisu objavljeni“, naveo je vlasnik kompanije “Tesla“ koristeći inicijale za puno ime američkog predsednika, Donald Džon Tramp.
Tramp je u izbornoj kampanji obećavao da će objaviti dokumentaciju vezanu za Epstajna, koji je bio blizak s brojnim američkim poznatim ličnostima, i koga je i on lično poznavao, a objava dokumenata u martu je izazvala bes republikanaca i demokrata jer oni nisu doneli značajne nove informacije, a deo sadržaja već je bio javno dostupan.
Sukobu tu nije kraj. Stiv Benon, bivši savetnik Donalda Trampa, kaže da bi Trampova administracija trebalo da pokrene istragu o imigracionom statusu Ilona Maska i razmotri njegovu deportaciju iz zemlje.
Pre samo nedelju dana, povodom završetka Maskove uloge “specijalnog državnog službenika“, u Ovalnom kabinetu održali su prijateljsku konferenciju za novinare. Tramp je Masku simbolično uručio ključ Bele kuće, pozlaćen, naravno. Mask je obećao da će i dalje savetovati predsednika “kada god to bude želeo“. Tramp je odgovorio: “Nadam se.“
Kako sada stvari stoje, to će ostati u domenu naučne fantastike.
Srpska teniserka Aleksandra Krunić i Kazahstanka Ana Dalinina plasirale su se u finale Rolan Garosa, pošto su pobedile Norvežanku Ulriku Ejkeri i Japanku Eri Hozumi rezultatom 2:1, po setovima 6:7 (5:7), 6:3 i 7:5.
Krunićeva je napravila najbolji rezultat u karijeri, izborivši prvo grend slem finale.
Krunićeva i Dalinina
Već u prvom gemu je srpska teniserka sa svojom partnerkom stigla do brejka, ali su protivnice uspele da se vrate u šestom gemu. Otišlo se u taj-brejk, u kom su Norvežanka i Japanka bile bolje.
Loše su počele Krunićeva i Dalinina i drugi set, izgubivši brejk u prvom gemu, ali su odmah uzvratile. Do kraja su dva puta oduzimale servis rivalkama, dozvolivši samo jedan brejk i stigle do izjednačenja.
Odlučujući set bio je podjednako interesantan. Ponovo su viđena dva uzastopna brejka u uvodnoj fazi, da bi srpsko-kahazstanski par u 11. gemu napravio još jedan brejk, čija je potvrda bila vredna finala.
U drugom polufinalu, Jasmin Paolini i Sara Erani će se sastati sa Ruskinjama Mirom Andrejevom i Dijanom Šnajder, koje su ranije eliminisale Olgu Danilović i Anastasiju Potapovu.
Srpski teniser Novak Đoković igra protiv Italijana Janika Sinera u polufinalu Rolan Garosa. Meč se igra na stadionu “Filip Šatrije”, a neće početi pre 19 časova.
Siner poslednja Đokovićeva prepreka pre finala Rolan Garosa
Kada je izgubio u prvom kolu Monte Karla i Madrida, a potom preskočio masters u Rimu, nije ni slutilo na to da će Đoković stići do polufinala Rolan Garosa, najvećeg turnira na šljaci.
Ipak, tu je, u završnici grend slema u Parizu, a protivnik za finale biće mu trenutno prvi igrač sveta Janik Siner.
Meč se igra na glavnom teniskom stadionu “Filip Šatrije”, a organizatori su saopštili da teniseri neće izaći na teren pre 19 časova.
Pre njih, meč polufinala odigraće Karlos Alkaraz i Lorenco Muzeti, a na teren će u 14.30.
Recept za pobedu – defanziva, servis i sporija igra
Đoković će kvalitet svoje igre morati da podigne jedan, a verovatno i dva nivoa više kako bi uspeo da savlada Sinera.
Italijan voli da igra brže, a i bolje se kreće od Zvereva po terenu, pa će Novak morati da pronađe drugačiji stil kako bi izašao kao pobednik.
Defanziva će biti važna, jer je Siner veoma agresivan sa osnovne linije, a i servis je popravio. Ima precizan forhend, koji će Novak morati da neutrališe.
Snažno udara lopticu i pri reternu, tako da će Đokovićev prvi servis morati da bude konstantan.
Sinerov put do polufinala
Italijan se u velikom stilu vratio nakon suspenzije, pošto je stigao do finala mastersa u Rimu, gde je poražen od Karlosa Alkaraza.
U prvom kolu Rolan Garosa pobedio je domaćeg tenisera Rindereha, a zatim su redom padali Gaske, Lehečka, Rubljov i u četvrtfinalu Bublik.
Janik Siner na meču četvrtfinala
Najbolji njegov rezultat na Rolan Garosu, koji je igrao u pet navrata, jeste polufinale turnira prošle godine.
Ima 19 titula u karijeri i trenutno je prvi igrač na ATP listi.
Nerešeno u međusobnim duelima
Đoković i Siner su do sada odigrali osam duela i svaki teniser ima po četiri pobede.
Prvi put su se sastali u Monte Karlu 2021. godine i Novak je pobedio sa 2:0 u setovima.
Poslednji duel odigrali su u finalu mastersa u Šangaju, gde je Italijan izašao kao pobednik.
Puškin je najtoplije doba godine istovremeno obožavao i prezirao, dok je za Dostojevskog tih par meseci vreline bilo sinonim za odmor i more. Tolstoj bi leto doživljavao sa posebnom emocijom i uvek se rado sećao vrelih julskih noći, dok Čehov letom uopšte nije bio oduševljen, jer su mu kiše na njega prva asocijacija. Šta su još o letu govorili i pisali najveći ruski književnici?
Leto očima ruskih velikana: Kako su Puškin, Dostojevski i Čehov doživljavali leto?
Lični dnevnici i pisma najvećih ruskih književnika otkrivaju o njima mnogo više nego što se može i zamisliti: oni su svedoci njihovih teskoba, mudrosti, navika i načina razmišljanja, i to ne samo o nekim vitalno važnim, nego i o sporednim stvarima, poput godišnjih doba.
Dostojevski i Gogolj su razmišljali samo o odmoru
Fjodor Mihajlovič Dostojevski je već sa dolaskom prvih toplijih dana maštao o odlasku na more. “Zdravlje je moje užasno narušeno, nervi me izdaju i bojim se da ću potpuno poludeti. Ako ne uspem tokom leta da se okupam u moru, to je ogromna nevolja”, jadao se književnik.
I Nikolaj Gogolj je leto voleo da provodi van grada i to isto savetovao je i svojim prijateljima: “Žao bi mi bilo da provedete leto u Moskvi. Potrebna vam je promena, kao i svakom čoveku, koji provede zimu u Moskvi. Žao bi mi bilo i da ne uživate kraj jezera sa ribama i šuma”, pisao je on.
Čehov nije bio oduševljen letom, kao ni Čukovski
Uspomene Antona Pavloviča Čehova nisu bile najbolje kada je reč o letu – on ga se (doduše, jedne godine) sećao kao kišnog. “Gnusno je vreme, nosio sam jesenji kaput i spavao pokriven”, žalio se on. To vreme on je obično koristio za rad: “A da napišemo mi leti roman i zaradimo”, mislio se.
Sličan dojam o letu imao je i Kornej Čukovski, koji je, istina, tokom proleća voleo čak i da pravi planove na leto. On bi maštao o tome da kupi čamac i na njemu provede maj, jun, pa i čitavo leto, i to negde daleko na Kavkazu. Ipak, to je zahtevalo novac, a znači – trebalo je zagrejati stolicu.
Ni Bulgakov nije bio preterano rad letu, naročito ako bi ono bilo kišno: “Dana nema da nije pljuštalo i po nekoliko puta dnevno. A katkad je padao i grad. Život teče kao i obično, brzo, košmarno”, jadao se on, možda duboko u sebi i maštajući o lepim letnjim danima.
Tolstoj je smatrao da je leto najbolje godišnje doba, a Paustovski – da je to prevara
“Noću, ispod sjajne mesečnine, malo je svežije i ima čak i rose. Idem na sastanak, 17 mi je godina. Ima nešto prelepo i posebno u tim julskim večerima, kada sunce zađe nakon vrelog dana, a oblaci prekriju nebo”, pisao je Lav Nikolajevič Tolstoj u svom dnevniku.
Konstantin Paustovski se tokom leta mnogo više nego inače brinuo o prolaznosti života: “Leto prolazi, a nikakav poseban doživljaj nemam. Vreme kao da je poludelo, nedelje lete kao da su u pitanju sati. O čemu se tu radi? Ništa mi jasno nije”, jadikovao je.
Puškin je, duboko u sebi voleo leto, ali su mu njegovi “atributi” smetali: “Oh, prelepo leto! Voleo bih ja tebe, da nema sve vreline, znoja, komaraca, prašine i muva”, pisao je književnik u svojoj poemi “Jesen”. Spominjao je Puškin leto još dosta puta i svaki put sa nekom setom.
Med ima reputaciju prirodnog zaslađivača koji je veoma zdrav, ali da li je ova tvrdnja sa kojom svi rastemo zaista tačna? Iako je med, kao i drugi zaslađivači, bogat i kalorijama, istraživanja pokazuju da umerena konzumacija može doneti određene zdravstvene prednosti. On sadrži antioksidanse, koji pomažu kod upala, a može pozitivno uticati na zdravlje srca, varenje.
Koliko puta smo čuli od roditelja i baka i deka da je kašičica meda odlična za jačanje organizma i celokupno zdravlje? Sigurno bezbroj puta, ali da je ova navodna činjenica ima zaista i naučno opravdanje?
Med – prirodni zaslađivač sa dobrom reputacijom
Bogat je antioksidansima, jedinjenjima koja neutrališu oštećenja ćelija uzrokovana slobodnim radikalima. Ta oštećenja mogu dovesti do hronične upale, što povećava rizik od bolesti poput dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, karcinoma i drugih. Srećom, med je bogat polifenolima, prirodnim jedinjenjima koja deluju kao antioksidansi u borbi protiv upale.
Iako je med šećer, neka istraživanja pokazuju da može imati pozitivne efekte na zdravlje srca. Istraživanja pokazuju da unos otprilike 2 kašike meda dnevno tokom 8 nedelja može umanjiti rizik od srčanih bolesti smanjenjem ukupnog holesterola i triglicerida u postu.
Može poboljšati zdravlje creva
Zdravlje creva snažno utiče na opšte stanje organizma – zdrav mikrobiom ima raznovrsne, dobre bakterije koje nadjačavaju štetne. Preliminarna istraživanja sugerišu da antibakterijska svojstva meda mogu pospešiti rast dobrih bakterija, a istovremeno smanjiti broj štetnih. Med takođe sadrži prebiotike, vrstu hrane za dobre bakterije.
Da li je med bezbedan za sve
Uglavnom je bezbedan, ali postoje izuzeci:
Botulizam kod odojčadi
Američka akademija za pedijatriju savetuje da se med (i hrana koja ga sadrži) ne daje deci mlađoj od godinu dana zbog rizika od botulizma. Med može sadržati spore bakterije Clostridium botulinum koje izazivaju trovanje kod odojčadi, čiji je imuni sistem još nedovoljno razvijen. Iako je botulizam redak, može dovesti do slabosti mišića, otežanog disanja i slabog plača.
Alergije
Osobe sklone alergijama treba da budu oprezne jer med može sadržati polen koji kod nekih izaziva alergijske reakcije. Iako neki veruju da lokalni med ublažava sezonske alergije, ne postoji dovoljno dokaza da je med efikasan lek za alergije, piše Iting vel.
Nutircionisti ističu da postoji mnogo dobrih razloga da uživate u medu, ali ipak je šećer, pa je i ovde važno da budete umereni u konzumiranju istog.
Reprezentacija Srbije prvi meč grupe K u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine igra u subotu od 20 i 45 u Tirani protiv Albanije.
“Dobra su reprezentacija, naš veliki protivnik. Jak su, nezgodan protivnik, zaslužuju poštovanje kao uostalom i sve druge selekcije”, rekao je Račić, a prenosi sajt Fudbalskog saveza Srbije (FSS).
“Vidim da jedva čekaju naš meč, isto kao i mi, tako da će se sve videti na terenu. Na Evropskom prvenstvu ostavili su dobar utisak.”
Ukoliko poveže učešće na tri Svetska prvenstva, rekao je, ova generacija “orlova” može da ispiše istoriju srpskog fudbala.
Račić se vratio u reprezentaciju za mečeve protiv Albanije i Andore, nije bio deo tima protiv Austrije u martu kad je osiguran opstanak u A Ligi nacija.
“Nisam bio na spisku za te mečeve, ali sam naravno navijao, jer svaka pobeda mnogo znači, predstavlja lep vetar u leđa. Velika stvar je što smo ostali u grupi najboljih evropskih selekcija, da imamo ponovo mečeve sa rivalima koji su elita na kontinentu”, dodao je Račić.
Partizan protiv Budućnosti za pehar u regionalnom takmičenju
U prvom finalu bez Crvene zvezde posle 11 uzastopnih godina Partizan će juriti osmi trofej, čime bi postao najtrofejniji klub ABA lige.
Večiti beogradski rivali su trenutno poravnati na vrhu sa sedam pehara.
Partizanu je ovo četvrto uzastopno finale, dva od prethodna tri je gubio od Zvezde, a upravo je najljućeg rivala pobedio 3-2 u seriji za pehar 2023. godine.
To je ujedno i jedini trofej koji su košarkaši Partizana osvojili od povratka Željka Obradovića na mesto trenera leta 2021. godine.
Budućnost je slavila samo jednom u regionalnom takmičenju, 2018. godine, a gubila je dva finala, 2019. i 2021. godine. U sva tri dosadašnja finala Budućnost je igrala protiv Zvezde.
U oba meča koja su finalisti odigrali u regularnom delu ove sezone slavila je Budućnost.
Podgoričani su 15. decembra pobedili u Beogradu rezultatom 97:90, dok je 14. aprila u “Morači” bilo 81:77.
Trener Budućnosti Andrej Žakelj rekao je da njegova ekipa jedva čeka prvu utakmicu.
“Imamo malo problema sa povredama, ali ovo je finale, daćemo maksimum, drugačiji je protivnik nego u polufinalu”, rekao je Žakelj.
“Moramo da imamo više fokusa u odbrani, kao i odgovornosti u igri jedan na jedan i ‘pik-end-rolu’ i da kontrolišemo skok, to su najbitnije stvari. U napadu bi trebalo da igramo brzo, timski kao što smo i do sad. Partizan ima vrhunski tim, u boljoj je formi nego ranije, dobri su šuteri, a imaju i visoke igrače koji mogu da naprave razliku.”
Šef struke Partizana Željko Obradović vodiće crno-bele u četvrtom uzastopnom finalu ABA lige.
“Prva utakmica u finalnoj seriji je veoma važna. Motivacija, želja, glad i kontrola emocija ključni su faktori u svakoj finalnoj seriji, tako će biti i ovog puta”, rekao je Obradović
Drugi meč je na programu 7. juna, takođe u Podgorici. Treći meč igraće se u utorak 10. juna u Beogradu.
Ukoliko bude bilo potrebe, četvrta utakmica biće na istom mestu u četvrtak 12. juna.
Eventualna majstorica igrala bi se u Podgorici u ponedeljak 16. juna.
Šampion regionalnog takmičenja biće klub koji prvi dođe do tri trijumfa.
Uprkos činjenici da od početka sezone ne pruža očekivane partije, Srbin se podigao i sada je jedan od favorita za osvajanje titule.
“Šta hoćete da vam kažem, osvojio je 24 grend slema”, reči su kojima je Zverev počeo konferenciju za medije nakon poraza.
“Da, očekivao sam da može da igra toliko i na ovom nivou. Nisam video da igra ovako cele ove godine. Bio je to veoma, veoma visok kvalitet igre.”
Mesecima u svetu tenisa vodi se priča da Novak više ne može da isprati ritam koji imaju vodeći igrači.
“Potcenjen je. Smešno je što to kažete, ali mnogi ga već otpisuju već. Ove godine je dobio Alkaraza u Melburnu, sada mene u Parizu. Zaboravite godine, to su veoma dobri rezultati za bilo koga.”
Međutim, uprkos lošim rezultatima u prvih pet meseci, pobede nad Karlosom Alkarazom na Australijan openu, pa sada i nad Zverevom na Rolan Garosu, pokazuju da se i dalje, kada je reč o velikim mečevima, Đoković najviše pita.
“Morate da ga pitate kako se oseća i da li će biti na sto odsto u narednom meču, jer je ovo bio fizički naporan meč za obojicu. Dobija one najbolje i dalje. Svi moraju to da poštuju.”
Pokušao je Nemac da analizira novi poraz od Srbina.
“Dok je bilo sunca, imao sam neke vinere, naštetio mu svojim servisom. Kasnije, kada je zahladnelo, nisam mogao da uradim mnogo.”
“U nekim momentima nisam znao kako da osvojim poen sa osnovne linije. Imao je rešenje šta god da sam probao. Zasluge idu njemu, igrao je bolje nego ja”, zaključio je Zverev.
U polufinalu Rolan Garosa Novak će igrati protiv Janika Sinera u petak.
U drugom polufinalu sastaju se Karlos Alkaraz i Lorenco Muzeti.
Naša leva i desna polovina mozga čuju jezik različito – neurolog objašnjava kako
