MENISNC
Pretraga
12.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 261

Dvadeset godina ubrizgavao zmijski otrov — sada njegova krv može da dovede do univerzalnog protivotrova

Od
Viktor
-
0
close-up photo of brown and gray snake

Krv jednog Amerikanca, koji je namerno ubrizgavao sebi zmijski otrov u kontrolisanim dozama skoro dve decenije, dovela je do razvoja neverovatno efikasnog protivotrova, za koji naučnici ističu da je bez paralele.

Двадесет година убризгавао змијски отров — сада његова крв може да доведе до универзалног противотроваDvadeset godina ubrizgavao zmijski otrov — sada njegova krv može da dovede do univerzalnog protivotrova

Antitela pronađena u krvi Tim Frida štite od fatalnih doza širokog spektra zmijskih vrsta, za razliku od trenutnih terapija koje moraju da odgovaraju specifičnoj vrsti otrovnice.

Zbog toga bi Fridova 18-godišnja misija ubrizgavanja otrova mogla da bude značajan korak u pronalasku univerzalnog protivotrova za sve zmijske ujede, od kojih godišnje na planeti umre 14.000 ljudi, a tri puta više ostane sa trajnim posledicama ili podvrgnuto amputaciji.

Sveukupno, Frid je pretrpeo više od 200 ugriza i 700 doza otrova koji je sam pripremio od nekih od najsmrtonosnijih zmija na svetu, poput mambi, krajtova, tajpana i kobri.

Prvobitno je sa čitavim poduhvatom počeo zato što je želeo da ojača imunitet i zaštiti se kada rukuje zmijama, snimajući svoje podvige na Jutjubu.

Međutim, nekadašnji mehaničar za kamione kaže da je vrlo brzo „potpuno zeznuo stvar“ kada su ga dva ugriza kobre u kratkom vremenskom razmaku ostavila u komi.

Кобра

Kobra

„Nisam želeo da umrem. Nisam želeo da izgubim prst. Nisam želeo da propustim posao“, ispričao je za Bi-Bi-Si.

Dalja motivacija mu je bila da razvije bolje terapije za ljude širom sveta.

„Postao je neki oblik životnog stila i nastavio sam da se pomeram granicu koliko god je moguće – zbog ljudi koji su hiljadama kilometara daleko od mene i koji svakog dana umiru od ujeda zmija“, ističe Frid.

Univerzalni protivotrov

Terapije protiv zmijskog ujeda trenutno se dobijaju tako što se male doze otrova ubrizgavaju u životinje, poput konja. Njihov imuni sistem se bori tako što proizvodi antitela, a onda se ona mogu koristiti za lečenje ljudi.

Međutim, protivotrov mora da tačno odgovara otrovu jer toksini u ugrizu mogu da variraju od jedne do druge vrste.

Postoje čak i razlike u okviru iste vrste zmije. Protivotrov za ujed zmija iz Indije manje je efikasan u lečenju ujeda zmija sa Šri Lanke, iako se radi o istoj vrsti zmija.

Tim stručnjaka počeo je da traži takozvana širokoneutrališuća antitela. Umesto da ciljaju deo toksina koji ga čini jedinstvenim, ciljaju delove koji su uobičajeni za celu klasu otrova.

Tako je dr Džejkob Glenvil, izvršni direktor biotehnološke kompanije „Sentivaks“ došao do Frida.

„Odmah sam pomislio ako je neko na svetu razvio ova širokoneutrališuća antitela, to će biti on. Pozvao sam ga i rekao: Ovo će možda zvučati čudno, ali voleo bih da se dokopam malo tvoje krvi“, kaže Glenvil.

Црна мамба

Crna mamba

Frid je prihvatio, a za studiju su dobili i odobrenje medicinskih etičkih tela jer mu je samo uzimana krv i nije mu davano još otrova.

Guje ljute

Istraživanje se fokusiralo na porodicu guja (elapidae), u koje spadaju koralne zmije, mambe, kobre, tajpani i krajtovi.

Guje primarno koriste neurotoksine, koji parališu žrtvu i dovode do smrti kada zaustave mišiće potrebne za disanje.

U studiji je odabrano 19 vrsta guja koje je Svetska zdravstvena organizacija identifikovala kao neke od najsmrtonosnijih zmija na planeti. Onda su počeli da pretražuju Fridovu krv odbrambene mehanizme.

Njihov radi, objavljen u časopisu Cell, identifikovao je dva širokoneutrališuća antitela koja mogu da ciljaju dve klase neurotoksina. Onda su dodali i supstancu koja može neutrališe i treću klasu neurotoksina kako bi napravili koktel.

U eksperimentima na miševima, koktel je omogućio da životinje prežive fatalne doze 13 od 19 vrsta otrovnih zmija, a obezbedio je i delimičnu zaštitu na preostalih šest.

Glenvil objašnjava da je ovakav spektar zaštite bez paralele, kao i da koktel pokriva i dosta vrsta guja za čije ugrize ne postoji protivotrov.

Šta sa ljuticama

Naučnici trenutno rade na daljem prečišćavanju antitela i razmatraju dodavanje četvrte komponente u koktel, koja bi dovela do potpune zaštite protiv svih guja.

Druga familija zmija – ljutice (viperidae) – koriste hemotoksine koji za razliku od neurotoksina napadaju krv, odnosno uništavaju crvena krvna zrnca.

Među ljutice spadaju zvečarke, poskoci, šarke…

Ukupno postoji oko deset klasa toksina u zmijskom carstvu, među kojima su i citotoksini koji direktno ubijaju ćelije.

„Mislim da ćemo u narednih 10 do 15 godina imati nešto što je efikasno protiv svake od ovih klasa otrova“, kaže profesor Piter Kvong, jedan od istraživača na Univerzitetu Kolumbija.

A do tada lov na antitela se nastavlja u uzorcima krvi Tima Frida.

Da li je tofu zaista opasan ili je najbolji saveznik našeg zdravlja

Od
Viktor
-
0

Smatra se nutritivnom zvezdom, ali o tofuu i dalje kruže kontradiktorne priče. Ili je odličan izvor proteina ili je pun estrogena i stoga nezdrav – stručnjaci otkrivaju šta je istina.

Да ли је тофу заиста опасан или је најбољи савезник нашег здрављаDa li je tofu zaista opasan ili je najbolji saveznik našeg zdravlja

Kada bi tofu i druga hrana na bazi soje bili u redovnoj nedeljnoj rotaciji obroka, dobili bismo impresivan spisak nutritivnih prednosti.

Porcija tofua od 90 grama, na primer, može da obezbedi između četiri i 14 grama proteina (u zavisnosti od načina spravljanja), uključujući svih devet esencijalnih aminokiselina.

Takođe obezbeđuje vitamine B, zdrave nezasićene masne kiseline i minerale poput kalcijuma, magnezijuma, cinka i gvožđa, navodi dr Ejmi Braganjini, dijetetičarka i portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku.

Pa ipak, hrana od soje je takođe opterećena lošom reputacijom. Dosta se govorilo da je povezana sa rakom, s obzirom na relativno visoke nivoje izoflavona, jedinjenja biljnog porekla koja su strukturno slična hormonu estrogenu.

Prisustvo izoflavona je takođe izazvalo zabrinutost da bi soja mogla negativno da utiče na plodnost ili hormonski disbalans u korist estrogena zbog čega bi muškarci imali ženstvenije karakteristike.

Ali generalno, studije su pokazale da uključivanje namirnica na bazi soje u ishranu nije samo bezbedno, već može koristiti i zdravlju našeg srca i metabolizma, ističe dr Ći Sun, vanredni profesor dijetologije na Harvardskoj školi javnog zdravlja.

I dok je istina da izoflavoni u soji mogu slabo da imitiraju estrogen, dodao je, čini se da imaju i antikancerogena, antiinflamatorna i antioksidativna svojstva.

Šta se zna o tofuu i zdravlju

Rak

Jedna od istorijskih briga u vezi sa sojom bila je da njeni izoflavoni slični estrogenu mogu podstaći rak dojke, ali mnoge studije su pokazale da žene koje jedu veće količine hrane na bazi soje nemaju veći rizik – ili čak manji rizik – od razvoja raka dojke od onih koje jedu malo ili nimalo soje, navodi dr Sjao-Ou Šu, profesorka epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vanderbilt.

Највећи страј је због изофлавона у соји

Najveći straj je zbog izoflavona u soji

Zaštitna veza je najjača u studijama sprovedenim u azijskim zemljama, napominje dr Šu, gde se soja obično konzumira od detinjstva do starosti.

U studiji objavljenoj 2012. godine, dr Šu i njene kolege su otkrile da su među ženama u Kini i Sjedinjenim Državama kojima je dijagnostikovan rak dojke, one koje su jele oko pola porcije ili više hrane od soje dnevno nakon dijagnoze, imale su manju verovatnoću da će doći do recidiva od onih koje su jele manje količine.

Pre ovog otkrića, dodaje dr Šu, lekari su ponekad upozoravali pacijentkinje obolele od raka dojke da izbegavaju soju. Danas, Američki institut za istraživanje raka kaže da „ograničeni dokazi“ ukazuju na to da žene koje jedu umerene količine soje imaju veće šanse da prežive – i možda imaju manje recidiva raka dojke.

Umerena količina se definiše kao jedna do dve porcije integralnih sojinih namirnica kao što su tofu, sojino mleko, edamame (nezrele mahune soje) ili pečena soja dnevno.

Neke studije su takođe pokazale zaštitni efekat soje u pogledu raka prostate i pluća.

Američko društvo za borbu protiv raka preporučuje soju i mahunarke kao deo zdrave, uravnotežene ishrane, ali dodaje da dokazi da hrana od soje posebno može zaštititi ljude od raka dojke ili prostate „previše ograničeni da bi se izveli čvrsti zaključci“.

Plodnost i menopauza

Zabrinutost da soja može da ometa plodnost – uključujući uticaj na broj ili kvalitet spermatozoida, sposobnost začeća ili nivo testosterona ili estrogena kod muškaraca – takođe nije potvrđena dokazima, navodi dr Ći Sun.

У борби против валунга можда вреди покушати са тофуом

U borbi protiv valunga možda vredi pokušati sa tofuom

Neke manje studije su otkrile da soja može umereno da smanji valunge vrućine povezane sa menopauzom, ali ovi rezultati su prilično neujednačeni, napominje dr Braganjini. Ipak, dodaje, ako se suočavate sa ovim simptomima, „ne može škoditi dodatna porcija ili dve dnevno“ integralnih sojinih namirnica da biste videli da li pomažu.

Neka istraživanja su takođe otkrila da je veća konzumacija soje povezana sa manjim rizikom od osteoporotičnih preloma kod žena u postmenopauzi.

Zdravlje srca

Postoje neki dokazi da uključivanje soje u ishranu može koristiti našem srcu, napominje dr Sun.

On je vodio studiju objavljenu 2020. godine koja je otkrila da je konzumiranje više sojinih izoflavona, posebno iz tofua, povezano sa umereno manjim rizikom od koronarne bolesti srca.

A u drugoj studiji sprovedenoj na skoro 120.000 zdravstvenih radnika u Sjedinjenim Državama, dr Sun i njegove kolege su otkrili da su tokom više od 30 godina praćenja oni koji su konzumirali barem jednu porciju tofua ili sojinog mleka nedeljno imali 15 do 16 procenata manje šanse da umru od onih koji su jeli manje od jedne porcije mesečno.

„Gotovo je očigledno da ljudi treba da biraju tofu i druge proteine biljnog porekla umesto proteina životinjskog porekla“, posebno one iz prerađenog i crvenog mesa, koji su povezani sa većim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa, kolorektalnog karcinoma i rane smrti, ističe dr Sun.

Konzumiranje više hrane biljnog porekla može „ne samo poboljšati ljudsko zdravlje, već i poboljšati zdravlje planete“, jer izvori proteina poput soje, pasulja, graška i orašastih plodova imaju manji otisak gasova staklene bašte od mesa, sira ili jaja.

Kako uključiti više sojinih namirnica u ishranu

Kao dijetetičarka, dr Braganjini je otkrila da je tofu ponekad teško preporučiti klijentima.

„Prevrću očima i na sam pomen, iako ga nikada nisu probali.“

Tofu i tempeh, koji se prave od fermentisane soje, poprimaju praktično svaki profil ukusa i mogu se peći, dinstati ili krčkati u sosu – ili pržiti u fritezi na vruć vazduh.

A onima koji ti blokovi sojinih proteina jednostavno nisu po volji, predložila je grickanje sojinih orašastih plodova, kuvanje edamamea na pari ili pravljenje smutija sa nezaslađenim sojinim mlekom.

Braganjinijeva podstiče pacijente da uključe jednu ili dve porcije sojinih namirnica u svoju dnevnu ishranu.

Ali upozorava da se ne koriste izoflavonski suplementi, koji mogu sadržati daleko veće količine ovih jedinjenja nego što se nalaze u hrani. I, kao i svi suplementi, nisu dobro regulisani od strane regulatornih tela za hranu i lekove.

„Ako je malo dobro, mnogo nije nužno bolje“, napominje dr Ejmi Braganjini.

Zašto je japanska podvodna „piramida“ jedna od najvećih svetskih misterija

Od
Viktor
-
0
blue and clear body of water

Skrivene ispod voda koje okružuju japansko ostrvo Jonaguni, nalaze se visoke ruševine grada starog više od 10.000 godina koji je izgradila izgubljena civilizacija.To je, bar ono što mnogi stručnjaci misle.

Zapanjujuće formacije sastoje se od naslaganog kamenja nalik piramidi, zajedno sa strukturama koje podsećaju na ostatke zamka, hramova, luka pa i i amfiteatra, a sve to izgleda povezano putevima. „Najveća struktura izgleda kao komplikovana, monolitna, stepenasta piramida koja se uzdiže sa dubine od 25 metara“, objasnio je morski biolog Masaki Kimura za National Geographic.

U to vreme, Kimura je mapirao čudne strukture već više od 15 godina, i svaki put kada bi zaronio da ih vidi, postajao je sve uvereniji da su deo drevnog grada.

On i drugi stručnjaci su pretpostavili da su ih možda izgradili pripadnici naroda Džomon – lovci-sakupljači koji su naseljavali ostrva još 12.000. godine pre nove ere.

Međutim, nisu svi uvereni u ovu ideju o japanskoj Atlantidi.

Robert Šoh, profesor na Univerzitetu u Bostonu, koji je i sam istraživao lokalitet, rekao je da veruje da spomenik Jonaguni uopšte nije napravila „ljudska ruka“.

Govoreći o platformama i terasama, rekao je: „To je osnovna geologija i klasična stratigrafija za peščare, koji imaju tendenciju da se lome duž ravni i daju vam ove veoma prave ivice, posebno u području sa mnogo raseda i tektonske aktivnosti“.

Prošlo je više od 16 godina otkako je spomenik otkriven, a ipak istina o njegovom poreklu ostaje misterija.

Lokalni ronilac je prvi put naišao na njega davne 1986. godine, kada je primetio gotovo savršeno prave stepenice „piramide“. Od tada, ire se razne teorije o poreklu.

Deo legendarnog kontinenta

Neki, uključujući Kimuru, veruju da je ta impozantna struktura nekada bila deo legendarnog pacifičkog kontinenta Mu, koji je, prema legendi, potopljen pod talasima usled kataklizme.

Njegovo opravdanje za takav zaključak je dvostruko.

Prvo, tvrdi da je identifikovao tragove kamenoloma i da je pronašao stene koje izgledaju kao da su oblikovane da liče na životinje.

„Jedan primer koji sam opisao kao podvodnu sfingu podseća na kineskog ili drevnog okinavanskog kralja“, rekao je Kimura.

Drugo, istakao je da je region, u Pacifičkom prstenu, poznat po intenzivnim seizmičkim događajima.

Kimura je napomenuo da je cunami, čiji su talasi dostizali visinu od oko 40 metara, pogodio ostrvo Jonaguni i okolno područje još 1771. godine.

Katastrofa je odnela 12.000 ljudskih života, a istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Tokiju sugeriše da područje pogađaju cunamiji svakih 150 do 400 godina.

Drugim rečima, sličan događaj je mogao da utiče na spomenik Jonaguni.

Tori Ouči, vanredni profesor seizmologije na Univerzitetu Kobe, podržava Kimurinu teoriju, insistirajući da strukture nisu mogle biti stvorene tektonskim pločama: „I ja sam ronio tamo i dodirnuo piramidu. Ono što profesor Kimura kaže nije nimalo preuveličano. Jednostavno, te ostatke nisu uzrokovali zemljotresi“.

Ipak, profesor Šoh, između ostalih, nije bio dirnut ovim argumentima.

„Prvi put kada sam zaronio do spomenika, znao sam da nije veštački. Nije tako pravilan kao što mnogi ljudi tvrde, a pravi uglovi i simetrija se ne poklapaju na mnogim mestima“, naglasio je.

Slično tome, profesor Šoh sa Univerziteta u Bostonu insistirao je da su rupe i oznake na stenama najverovatnije uzrokovane podvodnim vrtlozima ili dejstvom morskih životinja.

„Profesor Kimura kaže da je video neku vrstu pisanja ili slika, ali to su samo ogrebotine na steni koje su prirodne. On ih tumači kao da su delo ljudske ruke, ali ipak nisam siguran koje poreklo imaju“, naglasio je.

Argumenti obe strane su toliko ubedljivi da do sada niko nije kategorično došao do rešenja misterije.

Josip Broz Tito – godišnjica smrti doživotnog predsednika SFRJ

Od
Viktor
-
0

Josip Broz Tito, dugogodišnji neprikosnoveni lider socijalističke Jugoslavije, umro je 4. maja 1980. pre 45 godina.

Na čelo Jugoslavije dospeo je pobedom u Drugom svetskom ratu, a pošto je sovjetska Crvena armija oktobra 1944. oslobodila Beograd od nemačkih okupatora, zajedno sa partizanskim jedinicama, odnosno NOVJ.

Smatra se da je pokret otpora koji je Josip Broz Tito predvodio bio najjači na tlu na Evrope zapadno od Sovjetskog Saveza i otuda je iz Drugog svetskog rata izašao kao proslavljeni ratni komandant.
Josip Broz rođen je u Kumrovcu, u Zagorju, nedaleko do granice sa Štajerskom, najverovatnije 7. maja 1892. Otac je bio Hrvat, majka Slovenka.

Nakon neurednog osnovnog školovanja u rodnom mestu, zanat je učio u Sisku. Navodno ubrzo po dolasku u Zagreb 1910. aktivan je u radničkom pokretu, kada postaje član lokalne Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije.

Radio je potonjih godina u Kamniku, Kranjska, Čenkovu, Češka, kod Minhena u Bavarskoj, Bečkom Novom mestu, ali se nigde nije duže zadržao.

Od 1913. na odsluženju je vojnog roka, gde se istakao kako sticanjem podoficirskog čina, tako i kao drugoplasirani na takmičenju u mačevanju u vojsci Austrogarske. Pobednik je inače bio jedan od nadvojvoda iz kuća Habzburg.

Pošto je Beč započeo Prvi svetski rat napadom na Srbiju, našao se na frontu. U prvo vreme ratovao je na srpskom frontu. U njegovim potonjim zvaničnim biografijama taj podatak je bio zanemaren, isticalo se jedino da se zbog nediscipline tada našao zatočen u Petrovaradinu. Potom je upućen na ruski front, u Galiciju.

Maja 1915. posle ranjavanja, Rusi ga zarobljavaju. Ostatak Prvog svetskog rata provodi u Rusiji. Odbio je da se priključi jugoslovenskoj dobrovoljačkoj formaciji u Rusiji.

Spekulacije o učešću u Oktobarskoj revoluciji

U potonjim biografijama navođeno je da je bio učesnik Oktobarske revolucije, što nije istina.
Tokom boravka u Zapadnom Sibiru, ženi se maloletnom kćerkom čoveka na čijem imanju je radio.
U jesen 1920. sa suprugom dolazi u novoobrazovanu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Do 1925. živi u mestu Veliko Trojstvo, nedaleko od Bjelovara, gđe je radio u mlinu. Tu mu se rodilo četvoro dece, od kojih je preživeo jedino Žarko.

Potom boravi u Zagrebu, Kraljevici, Beogradu, Smederevskoj Palanci, da bi se 1927. vratio u Zagreb. Bio je zvanično industrijski radnik, a zapravo više posvećen sindikalno partijskom radu.

Hapšen je 1927. i 1928. Pošto je osuđen na pet godina robije, iz zatvora će izaći marta 1934. Potom postaje član Politbiroa KPJ i profesionalni komunisticki funkcioner. Po svedočenju Vase Kazimirovića, potonjeg istoričara, koji je tada bio skojevac i kao partijski kurir je prenosio novac, visoke partijske funkcionere Komintrena je tada plaćala u rangu primanja direktora banaka u Kraljevini Jugoslaviji.

Tokom druge polovine tridesetih uspelo mu je da ukloni sa čelnih mesta u partiji više istaknutih funkcionera, počev od prethodnog lidera KPJ Milana Gorkića (Čižinskog) odnosno konkurenata poput Labuda Kusovca ili Petka Miletića.

Od kraja 1937. predstavljao se kao generalni sekretar CK KPJ. Tokom Građanskog rata u Španiji, prema pojedinim, neproverenim, navodima odlučivao je o sudbinama pojedinih istaknutih partijskih zvaničnika.

Uspelo mu je da preživi period Velikih čistki u Sovjetskom Savezu, iako je tamo boravio tokom znatnog dela 1938/1939, dok je veći deo prvaka KPJ likvidiran, ili je u najboljem slučaju završio u logorskom sistemu GULAG.

I formalno na čelu KPJ

Oktobra 1940. dospeva i formalno na čelo KPJ.

Pošto je Jugoslavija aprila 1941. okupirana, iz Zagreba odlazi u Beograd, gde će posle naloga iz Moskve, koji je usledio pošto je Sovjetski Savez napadnut, započeti organizaciju ustanka u Srbiji.
Kao vrhovni komandant NOPOJ predvodio je otpor u okupiranoj Jugoslaviji, što je krunisano velikom pobedom.

Postupno, krajem 1943. uspelo mu je da se nametne kao glavna snaga otpora unutar Jugoslavije i u očima zvaničnog Londona.

Kao neprikosnoveni lider socijalističke Jugoslavije predvodio je zemlju od oslobođenja 1944/1945. do smrti maja 1980.

Formalno, od 1943. do 1963. bio je predsednik Vlade Jugoslavije, a potom predsednik države. Paralelno, sve vreme predvodi KPJ, odnosno od novembra 1952. Savez komunista Jugoslavije. Zvanje maršala nosio je od Drugog zasedanja AVNOJ, krajem novembra 1943.

U prvo vreme najverniji saveznik Moskve, pošto je Staljin odlučio da ga se reši, što je obelodanjeno krajem juna 1948. Rezolucujom Informbiroa, postupno se oslanja na Zapad.
U Vašingtonu je tada odlučeno da mu se uputi pomoć, s ciljm urušavanja monolitnosti komunističke internacionale.

Uživao je zatim znatnu vojnu, finansijsku i drugu pomoć od SAD.

Jedan od lidera Trećeg sveta

U uslovima ondašnjeg takozvanog hladnog rata, i paralelnog procesa dekolonizacije, uspelo mu je da se postupno, krajem pedestih i ranih šezdestih, nametne kao jedan od lidera takozvanoh Trećeg sveta, odnosno Pokreta nesvrstanih, čiji je bio osnivač, zajedno sa Nehruom i Naserom.

U unutrašnjoj politici osmišljen je tada specifičan jugoslovenski put, nazvan socijalističko samoupravljanje, što je podrazumevalo i uvođenje tržišnih mehanizma, uz društvenu svojinu, u čemu je bilo uspeha.

Paralelno je pored formalnog federalnog uređenja, vremenom sprovođenja sve dalja decentralizacija, pa je od Ustava 1963. a u potpunosti Ustavom iz 1974, sva realna vlast preneta na nivo federalnih jedinica, odnosno republičkih partija.

Zajedničke su ostale, a i to ne u potpunosti, odbrana, spoljna i fiskalna politika, pri čemu je svuda sprovođen takozvani ključ, s ciljem takozvane ravnopravne zastupljenosti uz obavezan konsenzus predstavnika svih republika i pokrajina.

Bilo je to, kako se pokazalo, nefunkcionalno, destruktivno ustrojstvo, koje je onemogućilo opstanak Jugoslavije.

Da li je indeks zaobljenosti tela korisniji od indeksa telesne mase

Od
Viktor
-
0
grayscale photo of person wearing sports bra and leggings

Indeks zaobljenosti tela (BRI) je nova metrika u svetu zdravlja i fitnesa, koja pruža novu perspektivu u proceni sastava tela i zdravstvenih rizika.

Да ли је индекс заобљености тела кориснији од индекса телесне масеDa li je indeks zaobljenosti tela korisniji od indeksa telesne mase

Za razliku od tradicionalnih mera kao što je indeks telesne mase (BMI), BRI ima za cilj da stekne sveobuhvatniju sliku oblika tela i raspodele masti, što su ključni indikatori ukupnog zdravstvenog stanja i rizika od smrtnosti.

Indeks zaobljenosti tela je matematički proračun koji procenjuje oblik tela i raspodelu masti pojedinca na osnovu visine i obima struka. Razvijen kao alternativa, i dizajniran da pruži nijanse u razumevanju zdravstvenih rizika povezanih sa viškom telesne masti i kako bi objasnio ozbiljnu gojaznost, koja je kritični faktor u mnogim hroničnim stanjima.

Indeks zaobljenosti tela (BRI) se izražava kao jedna numerička vrednost, pri čemu veće vrednosti ukazuju na veći stepen zaobljenosti i, potencijalno, veće zdravstvene rizike. Formula je pristupačna i neinvazivna, što je čini praktičnim alatom i za kliničku i za ličnu upotrebu.

Veruje se da je indeks zaobljenosti tela uveden oko 2013. godine u radu čiji su koautori istraživači iz Nju Džerzija, Njujorka, Luizijane i Nemačke. To je proračun koji koristi visinu, težinu, obim struka i obim kukova za određivanje potencijalnih zdravstvenih rizika.

Poželjne vrednsoti BRI su ispod 10, a neki stručnjaci prenose da se rezultat od 3 do 7 generalno smatra dobrim rezultatom. Pad ispod 3 je povezan sa negativnim zdravstvenim ishodima u nekim istraživanjima, a prelazak iznad 7, a posebno preko 10, ukazuje na povećan rizik od zdravstvenih problema, prenosi draxe.com.

Da je „vreme je da se uvedu bolji parametri od indeksa telesne mase” – tvrdi i grupa od 58 međunarodnih stručnjaka iz oblasti medicine gojaznosti, endokrinologije, barijatrijske hirurgije, kardiovaskularne medicine, gastroenterologije i primarne nege – u predlogu objavljenom 14. januara u The Lancet Diabetes & Endocrinology.

Kako izračunati indeks zaobljenosti tela

Evo formule:

Koraci za izračunavanje: Izmerite obim struka (waist circumference) u centimetrima, u visini pupka, zatim izmerite svoju visinu (height), takođe u centimetrima. Unesite ove vrednosti u formulu.

Tumačenje: Viša vrednost indeksa ukazuje na više abdominalne masti i veće zdravstvene rizike. Niži indeks ukazuje na vitkiji oblik tela. Indeks zaobljenosti se ipak često koristi u kombinaciji sa drugim merama kao što su Indeks telesne mase za sveobuhvatniju procenu zdravlja.

Istraživanja su pokazala da je distribucija telesne masti, posebno masti oko abdomena, značajan pokazatelj zdravstvenih rizika kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i metabolički sindrom. Pošto indeks zaobljenosti direktno uzima u obzir obim struka, nudi ciljaniju, odnosno tačniju procenu ovih rizika u poređenju sa isključivo – indeksom telesne mase.

Efikasniji pokazatelj

Studija iz 2021. godine u Kini otkrila je da je indeks zaobljenosti tela superiorniji indikator povezan sa kardiometaboličkim rizikom. Ova studija preseka, koja je obuhvatila 17.000 učesnika, sugerisala je da indeks zaobljenosti može biti efikasniji od indeksa telesne mase i drugih indikatora u identifikaciji osoba koje su u riziku od stanja kao što su visok krvni pritisak, abnormalni nivoi holesterola i insulinska rezistencija.

Još jedna studija iz 2024. godine objavljena u JAMA Network Open povezala je veće rezultate indeksa zaobljenosti sa povećanim rizikom od smrtnosti naglašavajući njegovu vrednost u predviđanju dugoročnih zdravstvenih ishoda. Studija je obuhvatila 32.995 stanovnika SAD i procenila je njihov indeks zaobljenosti i zdravstveno stanje od 1999. do 2018. godine.

Центиметри важни колико и грами

Centimetri važni koliko i grami

Tokom tog vremena, prosečan indeks zaobljenosti se povećao sa 4,8 na 5,62, dok je postojao povećan rizik od smrtnosti za osobe sa – i previsokim i preniskim rezultatima. Na primer, studija je otkrila da ljudi sa indeksom zaobljenosti tela od 6,9 ili više imaju za 49% veći rizik od smrtnosti, a oni sa indekstom ispod 3,4 imaju za 25% veći rizik.

Napredak u proceni sastava tela

Autori studije su zaključili da je „veza između BRI i smrtnosti od uzroka poput visokog pritiska, povišenog holesterola i kardiovaskularnih problema pratila oblik slova “U”, pri čemu su i grupe sa najnižim i najvišim BRI imale značajno povećan rizik od smrtnosti od svih uzroka“.

Stručnjaci nastavljaju da istražuju povezanost indeksa zaobljenosti tela i uticaja na druga stanja, uključujući: dijabetes i predijabetes, srčanu insuficijenciju, hipertenziju…

Indeks zaobljenosti tela predstavlja značajan napredak u proceni sastava tela i zdravstvenih rizika, nudeći detaljniju perspektivu od indeksa telesne mase, navode istraživači. Naglasak na distribuciji masti čini ga vrednim alatom za predviđanje zdravstvenih ishoda povezanih sa gojaznošću.

Međutim trebalo bi ga koristiti kao deo šire procene zdravlja, a ne kao samostalni indikator, ističu istraživači.

Ljajić komandovao u porazu Partizana u Novom Pazaru

Od
Viktor
-
0
Beta

Fudbaleri Novig Pazara pobedili su Partizan 2:1 u meču četvrtog kola plej-ofa Superlige Srbije.

Љајић командовао у поразу Партизана у Новом ПазаруLjajić komandovao u porazu Partizana u Novom Pazaru

Prvi pogodak na meču delo je Džona Marija u prvom minutu sudijske nadoknade prvog poluvremena. Adem Ljajić je pokazao dobro poznatu veštinu poslavši centaršut sa leve strane pravo ka daljoj stativi, gde je Mari na vreme pobegao čuvaru i zatresao mrežu Aleksandra Jovanovića glavom.

Ljajić je bio uključen i u akciju kod drugog gola Pazaraca u 50. minutu Izveo je slobodan udarac i ispalo je kao da je asistirao igraču crno-belih Dušanu Jovanoviću za auto-gol.

Jovanović je posle te velike greške ostao još osam minuta na terenu, pa ga je zamenio Bibars Natho. Izraelac je asistirao u 88. minutu Mihajlu Iliću za smanjenje zaostatka na 2:1.

Gostima iz Beograda je ovo drugi poraz u plej-ofu, posle 2:1 u “večitom derbiju”. Ostvarili su još i pobedu nad Radničkim 1923 3:1 i remi 2:2 sa OFK Beogradom.

Pazarci su upisali drugu pobedu u plej-ofu, prethodno slavivši nad TSC-om. Remizirali su protiv Mladosti 1:1 i poraženi su od Vojvodine 0:1.

Novi Pazar je upisao prvu pobedu nad Partizanom još od 29. jula 2022. godine.

U sledećem kolu Partizan dočekuje TSC, dok Novi Pazar gostuje kod Radničkog 1923.

Rezultati 4. kola plej-ofa Superlige Srbije:

Petak:
OFK Beograd – Vojvodina 1:2

Subota:
TSC – Crvena zvezda 1:2

Nedelja:
Novi Pazar – Partizan 2:1
Radnički Kragujevac – Mladost 20.00

Premijer Kanade Mark Karni najavio sastanak sa Donaldom Trampom sledeće nedelje

Od
Dara Milovanović
-
0

Premijer Kanade Mark Karni potvrdio je da će u utorak otputovati u Vašington kako bi se sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, piše BBC

Tamo će, kaže, razgovarati o dve grupe pitanja: trenutnim carinama i širim odnosima.

 Karni je odgovarao na pitanja novinara tokom svog prvog javnog pojavljivanja otkako je Liberalna partija, čiji je lider, osvojila četvrti mandat na saveznim izborima u Kanadi ranije ove nedelje.

On je takođe najavio da će kralj Čarls III 27. maja održati govor sa trona u kanadskom parlamentu.

Prisustvo kralja povodom povratka parlamenta “naglašava suverenitet naše zemlje”, poručio je Karni.

Njegova izborna kampanja bila je fokusirana na suprotstavljanje Trampovim planovima o uvođenju tarifa i pretnjama da Kanadu učini 51. američkom državom, što je Karni ranije odlučno odbacio, rekavši da se to “nikada” neće dogoditi.

Liberali su na izborima u ponedeljak osvojili 168 od 343 mesta u Donjem domu kanadskog parlamenta, što je dovoljno za formiranje manjinske vlade, ali nedovoljno za većinu koja zahteva najmanje 172 mesta.

SERBIANNEWS/CANADA

“Hokej i nostalgija nas neće održati zajedno”: Deo stanovnika Alberte želi otcepljenje nakon pobede liberala u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

Premijerka Alberte Danijela Smit nije odmah izdala saopštenje kada su mreže objavile da su pobednici saveznih izbora liberali Marka Karnija, ali se može reći da nije sve mirno na zapadnom frontu. Četvrta uzastopna pobeda liberala na saveznim izborima podiže tenzije između Alberte i Otave, budeći nekada nezamislivu mogućnost referenduma o odvajanju prerijske provincije od Kanade, piše “National Post“.

U vreme raspisivanja izbora, liberali su vodili u samo dve od 37 izbornih jedinica Alberte.

Kameron Dejvis, bivši organizator Ujedinjene konzervativne partije (UCP) koji podržava nezavisnost Alberte, rekao je da je zgrožen upotrebom istrošenih nacionalnih klišea u kampanji liberala, za koje je rekao da umanjuju značaj ozbiljnih problema sa kojima se suočava federacija.

“Hokej i nostalgija ne plaćaju račune, taj hokej i nostalgija neće održati Kanadu zajedno”, rekao je Dejvis i dodao:

“Bez reinterpretirane konfederacije, postojaće jak separatistički pokret u Alberti”, rekao je on.

Dejvis, koji je u četvrtak podneo ostavku UKP-u, kaže da planira da provede narednih nekoliko nedelja vodeći “iskrene, teške razgovore” sa istomišljenicima u Alberti.

Na odluku stanovnika Alberte mogu da utiču liberalne politike Karnija

Smit je upozorila uoči izbora da bi pobeda liberala mogla dovesti do “neviđene krize nacionalnog jedinstva” ako Karni u prvih šest meseci ne poništi nekoliko liberalnih politika za koje je rekla da nepravedno ometaju naftni i gasni sektor Alberte.

“Stanovnici Alberte više neće tolerisati način na koji su nas federalni liberali tretirali u proteklih 10 godina”, napisala je Smit u objavi na društvenim mrežama.

Osnivač Reformske stranke Preston Mening ubrzo je podigao ulog, nazivajući samog Karnija “pretnjom nacionalnom jedinstvu” u široko rasprostranjenoj kolumni.

Mening je napisao da “veliki broj zapadnjaka jednostavno neće tolerisati još četiri godine liberalne vlade, bez obzira ko je vodi”.

On je predvideo da će, ako Karni izađe kao pobednik na izborima u ponedeljak, “tada biti identifikovan u istorijskim knjigama, tragično i nepotrebno, kao poslednji premijer ujedinjene Kanade”.

Tanjug/AP/Adrian Wyld

Smit je već najavila da će pokrenuti post mortem izbornu komisiju kako bi stanovnicima Alberte pružila priliku da se izjasne o pitanjima koja bi možda želeli da stave na referendum.

Ankete pokazuju da bi čak tri od 10 stanovnika Alberte glasalo za izlazak iz federacije ako liberali nastave da drže vlast u Otavi.

“Karni mora da iskoristi priliku da resetuje odnose sa Albertom”, rekla je Marta Hol Findli, direktorka Škole za javnu politiku Univerziteta u Kalgariju i dodala:

“Mislim da je prilika da se krene napred apsolutno tu. Imam puno poverenje da će premijer Kanade i premijerka Alberte shvatiti da mogu postići mnogo više radeći zajedno nego međusobno se svađajući“.

Dvoje lidera će imati neke prepreke koje treba da poprave nakon razmene uvreda tokom kampanje, primećuje kanadski medij National Post.

“Frustracije u zapadnoj Kanadi su porasle, a oduvek tinjaju ispod površine”

Smit je posebno optužila Karnija za seksizam nakon što ju je uvredio na jednom predizbornom skupu. Ona je rekla da liberalni lider očigledno ima problem sa snažnim konzervativnim ženama

Hol Findli je rekla da bi Karni mogao da izgradi dobar odnos sa Smit odustajanjem od postojećih ciljeva za federalno ograničenje emisija gasova, koje je postavio ministar za životnu sredinu iz doba Trudoa, Stiven Gilbo.

“Nadam se da će Karni pokazati pragmatizam prema Zapadu. Savršen primer: prestaje da bude uzdržan oko ograničenja emisija, čak i ako kaže da i dalje verujemo u ograničenje emisija gasova, ali da vremenske okvire treba preispitati”, rekla je Hol Findli.

Hol Findli je inače bila liberalna poslanica od 2008. do 2011. godine, zauzimajući mesto u oblasti Toronta, pre nego što se preselila u Albertu da radi u sektoru nafte i gasa.

Rejčel Parker, nezavisna novinarka koja se kreće u krugovima nezavisnih, rekla je da nije toliko optimistična u vezi sa ishodom izbora.

“Znate, frustracije u zapadnoj Kanadi su prilično porasle. One su uvek nekako ključale ispod površine, što je stvari ubrzalo”, rekla je Parker.

Parker je dodala da se pokret za nezavisnost Alberte organizovao u nedeljama koje su prethodile saveznim izborima i da očekuje da će se ta aktivnost pojačati u narednim nedeljama.

Dodala je da ne misli da će mnogo toga proizaći iz postizbornog panela premijerke Smit.

“Paneli su zapravo način na koji vlada kaže ‘radimo nešto, radimo nešto’, kada se zapravo samo pomera pitanje u budućnosti”, objašnjava ona.

Prethodni premijer Alberte Džejson Keni pokrenuo je “Panel za fer dogovore Alberte” ubrzo nakon što je postao premijer 2019. godine, navodeći rastuću frustraciju pokrajine Otavom. Panel je generisao 25 preporuka, otvarajući put za referendum o učešću Alberte u saveznom programu izjednačavanja poreskih davanja u jesen 2021. godine, a koštao je oko 650.000 dolara.

Džek Džedvab, šef Udruženja za kanadske studije, kaže da se suverenizam Alberte razlikuje od poznatije kvebečke varijante u nekoliko važnih tačaka.

“Opisao bih ga kao oblik ekonomskog nacionalizma koji je vođen osećajem nezadovoljstva, gde mnogi stanovnici Alberte osećaju da daju više nego što dobijaju od savezne vlade”, rekao je Džedvab i dodao:

“Stanovnici Alberte se snažno identifikuju kao Kanađani i ne osećaju se emocionalno odvojeno od Kanade, što je nešto što verovatnije karakteriše izraz nacionalizma u Kvebeku”.

Trampov poziv da Kanada postane 51. država SAD je na stolu

Mogućnost da savezna država Alberta krene putem secesionizma dolazi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp ponavlja da bi Kanada kao federacija trebalo da postane 51. država SAD, sa argumentima koji bi uporište mogli da pronađu upravo u Alberti.

Naime, činjenica da razlozi za secesionizam Alberte nisu nacionalističke ili identitetske prirode, već ekonomske, vrlo dobro razume i Tramp, koji je o svom pozivu govorio i uoči kanadskih parlamentarnih izbora.

“Srećno velikom narodu Kanade. Izaberite čoveka koji ima snagu i mudrost da prepolovi vaše poreze, besplatno poveća vašu vojnu moć na najviši nivo u svetu, učetvorostruči vaše poslovanje sa automobilima, čelikom, aluminijumom, građom, energijom i u svim drugim industrijama, bez carina ili poreza, sve to ako Kanada postane dragocena 51. država SAD”, napisao je Tramp na svojoj mreži “Truth social”.

Prema njegovim rečima “nema više veštački povučene granice od pre mnogo godina”.

“Pogledajte koliko bi ova kopnena prostranstva bila prelepa. Slobodan pristup bez granice. Sve pozitivno bez negativnih strana. Tako je suđeno. Amerika više ne može subvencionisati Kanadu sa stotinama milijardi dolara godišnje koje smo trošili u prošlosti. To nema smisla osim ako Kanada ne postane 51. američka savezna država“, navodi se u Trampovoj objavi.

Praktično od momenta stupanja na dužnost predsednika SAD po drugi put Tramp ponavlja poziv Kanadi, kao što je slučaj i sa Grenlandom, navodeći ekonomiju i nacionalnu bezbednost kao razloge za objedinjavanje Severne Amerike, što bi uz postojeće odnose unutar Kanade, posebno u njenom zapadnom delu, na kraju ipak moglo da nađe sagovornike.

SERBIANNEWS/CANADA

Britanski kralj Čarls krajem maja u dvodnevnoj poseti Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

LONDON – Britanski kralj Čarls i njegova supruga kraljica Kamila boraviće u dvodnevnoj poseti Kanadi 26. i 27. maja, saopštila je danas Bakingemska palata.

U saopštenju se navodi da će kraljevski par prisustvovati svečanoj sednici novog saziva kanadskog parlamenta u Otavi, prenosi Rojters.

Na kanadskim parlamentarnim izborima liberalni kandidat Mark Karni pobedio je konzervativce Pjera Poalijevra, ali još uvek nije sasvim jasno da li će Karni predvoditi većinsku ili manjinsku vladu.

Karni, koji je ranije obavljao dužnost guvernera dve centralne banke i radio više od decenije u investicionoj kompaniji Goldman Saks, pobedio je na izborima nakon predizborne kampanje zasnovane na njegovom ekonomskom iskustvu i suprotstavljanju ratobornoj politici Donalda Trampa, navode kanadski mediji, prenosi Tanjug.

SERBIANNEWS/CANADA

“Poginuli za istinu”: U Ruskom domu otvorena izložba posvećena novinarima

Od
Viktor
-
0
assorted paintings on white painted wall

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko je istakao da novinari koji su stradali nisu bili samo svedoci događaja, već i njihove žrtve, jer su svojim izveštavanjem razobličavali propagandu i prenosili glas istine u svet

"Poginuli za istinu": U Ruskom domu otvorena izložba posvećena novinarima (VIDEO)

Izložba “Poginuli za istinu”, posvećena novinarima koji su izgubili život obavljajući svoj posao u zoni sukoba, kao žrtve dejstava kijevskog režima svečano je otvorena u Ruskom domu u Beogradu.

Izložba ima za cilj da podseti javnost na važnost novinarske hrabrosti i odanosti istini, kao i na tragičnu sudbinu reportera koji su životima platili cenu svog poziva.

Na otvaranju izložbe govorio je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, koji je istakao da novinari koji su stradali nisu bili samo svedoci događaja, već i njihove žrtve, jer su svojim izveštavanjem razobličavali propagandu i prenosili glas istine u svet.

Bocan-Harčenko je u svom govoru istakao vezu između događaja iz Velikog Otadžbinskog rata 1941-1945. godine i specijalne vojne operacije za zaštitu Donbasa: kao i pre osam decenija, ratni dopisnici ginu da bi ljudima preneli istinu o zlodelima nacizma, koji ovih dana ponovo diže glavu, pre svega u Ukrajini.

Skrenuo je pažnju na negativne trendove u radu UN i OEBS, koji često ignorišu činjenice o zločinima protiv ruskih novinara. On je naglasio potrebu za jasnim i odlučnim odgovorom relevantnih međunarodnih struktura na nezakonite akcije protiv predstavnika medija.

Ambasador je takođe pozvao prisutne da odaju počast dopisniku Viktoru Noginu i snimatelju Genadiju Kurinoju, koji su poginuli 1991. godine, obavljajući svoju dužnost na teritoriji današnje Hrvatske. Zaposleni u Centralnoj televiziji SSSR bili su među prvim reporterima koji su stradali tokom oružanog sukoba u Jugoslaviji, čiji je raspad podsticao “kolektivni Zapad”, a što je poslužilo kao uvod u rušenje sistema bezbednosti u Evropi.

Prisutnima se putem video-obraćanja obratio i Aleksandar Maljkevič, član Saveta za razvoj civilnog društva i ljudska prava pri predsedniku Ruske Federacije.

On je naglasio značaj očuvanja sećanja na poginule novinare i podvukao ulogu medija u savremenim hibridnim ratovima, u kojima informacija postaje jedno od najmoćnijih oružja.

1...260261262...1.499Stranica 261 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković