Fridrih Merc, vođa Hrišćansko-demokratske unije (CDU), izabran je danas za novog kancelara Nemačke.

Merc, politički veteran, partijski drug Angele Merkel, ali zapravo njen najveći unutarstranački protivnik, osvojio je najmoćniju funkciju u zemlji posle žestoke borbe, pretrpevši ranije u toku dana najveći debakl kroz koji je ijedan kandidat za kancelara ikada prošao još od Drugog svetskog rata. Naime, iako je Merc sklopio koalicioni dogovor koji mu garantuje većinu mesta u parlamentu, poslanici Bundestaga mu na tajnom glasanju nisu dali poverenje za kancelarski mandat.

Zbog toga je glasanje moralo da bude ponovljeno kasnije tokom dana, kako bi Merc iz drugog pokušaja konačno uspeo da se popne u kanclarsku fotelju. To je prvi put u istoriji posleratne Nemačke da Bundestag nije u prvom glasanju izglasao poverenje kandidatu za kancelara, što po ocenama nemačkih analitičara predstavlja veliku sramotu za naslednika Olafa Šolca.

Fridrih Merc je rođen u zapadnonemačkom gradu Brilonu 1955. godine u cenjenoj, konzervativnoj, katoličkoj porodici. Njegov otac je radio kao lokalni sudija. Studirao je pravo, a onda se 1981. godine oženio koleginicom sa studija Šarlotom Gas sa kojom sada ima troje dece.

Nekoliko godina je radio kao advokat, ali ga je oduvek privlačila politika i 1989. godine je izabran za Evropski parlament u svojoj 33. godini.

Godine 2002. izabran je za zamenika predsednice parlamentarne grupe Angele Merkel. U decembru 2004. godine je podneo ostavku na tu funkciju i time je okončao dugogodišnju borbu za vlast sa Merkelovom.

Postepeno se povukao iz politike i posvetio se privatnoj karijeri a parlament je zvanično napustio 2009. godine. Od 2004. je radio kao viši pravni savetnik u kompaniji Mayer Brown, gde se specijalizirao za spajanja i akvizicije, bankarstvo i finansije i usklađenost poslovanja sa propisima.

U tom periodu, nakon 2004. kada je napustio politiku, Merc je radio kao korporativni advokat.

Pre 2004. godine bio je viši savetnik kod Kornelijusa Bartenbaha Hezemana. Merc je kasnije došao na čelo Upravnog odbora nemačkog ogranka Blekroka, globalnog investicionog fonda, što ga je učinilo multimilionerom.

U novembru 2018. godine, u jednom od intervjua, Merc je potvrdio da je milioner (bez razlike između milionera po prihodima i bogatstvu) i da bi stoga, po njegovom shvatanju, pripadao višoj srednjoj klasi.

Kasnije je precizirao da je u to vreme zarađivao „oko milion evra bruto“ godišnje. Ove izjave naišle su na široku reakciju javnosti i izazvale kritike u Nemačkoj. Novinari, ekonomisti i finansijski savetnici u Nemačkoj svrstali su Merca u višu klasu.

Prema podacima Nemačke federalne banke, u to vreme, on je bio među pet odsto najbogatijih među nemačkim stanovništvom sa (ukupnom) neto vrednošću od najmanje 722.000 evra. Mercova privatna imovina uključuje nekretnine i dva aviona.

Silicijumska dolina oduvek je veličala kulturu rada do iznemoglosti. Neki startapi, poput AI obrazovne kompanije Arrowster, regruterskog jednoroga Meckor i Corgi, koji je dobio podršku Y Combinatora, idu i korak dalje. Sa radnim nedeljama koje traju šest, pa i svih sedam dana.

Oglas koji ne ostavlja mesta iluzijama

Jedan oglas za posao ne uvija stvari u oblande: „Ova uloga nije za svakoga. Gotovo da nije ni za koga“.

Ovaj oglas dolazi od Arrowster-a, AI startapa koji pomaže studentima da se prijave za studije u inostranstvu. Traže ambicioznu osobu koja će doprineti rastu kompanije. Ali, odmah upozoravaju da se očekuje rad svih sedam dana u nedelji, što bi većini ljudi bilo neprihvatljivo.

„Nema načina da ovo ulepšamo. U startapima se radi izuzetno naporno“, rekao je za Forbes Kenet Čong, izvršni direktor Arrowster-a. On je radnu etiku uporedio sa sportistima koji se svakodnevno posvećuju treninzima, bez obzira na radno vreme. „Ne želi svako da bude sportista. Ali ako želi — to je život koji ste izabrali“.

Arrowster ima svega pet zaposlenih. Čong se nalazi u oblasti zaliva San Franciska, njegov suosnivač je u Njujorku, dok su trojica zaposlenih u Vijetnamu. Umesto standardne nedelje, Čong predlaže cikluse rada i odmora u manjim segmentima. Intenzivni radni blokovi praćeni kratkim dremkama, umesto čekanja vikenda.

„Zašto nedelja ima sedam dana? Ako bolje razmislite, nema nikakvog logičkog razloga“, kaže on. „Mogli bi da postoje istorijski razlozi, ali zašto pet dana radimo, a dva dana odmaramo?“.

Nisu usamljeni u toj filozofiji

Arrowster nije jedini startap koji prihvata nedelju bez vikenda. Oglasi za posao u startapu Corgi, koji posluje u oblasti osiguranja, dolaze sa „upozorenjem“ o punom radnom tempu. „Radimo sedam dana u nedelji u našoj kancelariji u San Francisku, jer verujemo u pomeranje granica i završavanje posla“, napisao je Džoš Džang iz kompanije Corgi na Linkdinu.

Tu su i kompanije koje zahtevaju šest radnih dana: Latchbio (biotehnologija), Autotab (AI alati za podatke) i Mercor (platforma za regrutaciju). Mercor, koji je u februaru prikupio 100 miliona dolara uz procenjenu vrednost od dve milijarde, nudi 10.000 dolara bonusa za stanovanje zaposlenima koji žive u krugu od pola milje od njihove kancelarije u San Francisku.

Pre su radili svih sedam dana, ali su pre oko godinu dana počeli da uzimaju nedelju kao slobodan dan, rekao je izvršni direktor Brendan Fudi za Forbes. Mercor ima oko 90 zaposlenih, a Fudi priznaje da će se kultura verovatno morati promeniti ako porastu na, recimo, hiljadu ljudi. „Ali idealno bi bilo da to zadržimo što je duže moguće“.

Shutterstock/Gorodenkoff

Neobavezni, ali uobičajeni rad nedeljom

U kompaniji Decagon iz San Franciska, koja razvija AI agente za odgovaranje na korisničke pozive, šestodnevna nedelja nije obavezna, ali je postala deo kulture, kaže suosnivač Džesi Džang. Oko trećine od 80 zaposlenih često dolazi u kancelariju i nedeljom.

Prema njegovim rečima, to je počelo kada su on i suosnivač Ašvin Srinivas počeli da rade i nedeljom, pa su im se pridružili i drugi. Nema formalnog rasporeda, neki dolaze oko podneva, dolaze i odlaze kako žele. Benefit je direktna međuljudska saradnja bez prekidanja sastanaka. „Ne postoji raketa koja ne koristi visok intenzitet kao pogonsko gorivo“, kaže Džang. „Naš tim zaista veruje u to“.

Intenzitet kao prednost u trci sa konkurencijom

Ranije su osnivači potajno želeli zaposlene sa „stahanovskim“ pristupom radu. Ali, retko su to otvoreno oglašavali. Međutim, s obzirom na eksploziju veštačke inteligencije, novi talas startapa se takmiči. Ne samo međusobno, već i sa tehnološkim gigantima poput OpenAI i Anthropic koji mogu ugroziti manje firme novim funkcijama.

U toj trci, duge radne sate vide kao prednost — ali i kao marketinški trik koji može privući pažnju, talente, kao i investitore i kapital. U novembru, objava Dakaša Gupte, suosnivača AI startapa Greptile, postala je viralna kada je napisao da njegova firma nudi nultu ravnotežu između posla i života i minimum šest radnih dana nedeljno. Kasnije je dodao: „20% poruka u mom inboksu su pretnje smrću, a 80% su prijave za posao“.

Globalni primeri — od Kine do Grčke

Postoje i drugi primeri dužih radnih nedelja. U Kini, praksa „996“ — rad od 9 ujutru do 9 uveče, šest dana nedeljno — prisutna je u tehnološkim gigantima poput Alibabe, ByteDance-a i JD.com-a.

U Grčkoj, vlada je prošle godine donela zakon koji dozvoljava šestodnevnu radnu nedelju u određenim industrijama (npr. proizvodnja), uz 40% veću naknadu za prekovremeni rad.

U Južnoj Koreji, uticajne kompanije poput Samsunga počele su prošle godine da obavezuju menadžere da rade šest dana nedeljno.

Dug rad ostaje deo DNK Silicijumske doline

Silicijumska dolina možda nema zvaničan naziv za ovakvu praksu, ali duge radne nedelje deo su njenog identiteta u brzorastućim startapima decenijama, tzv. hustle kulture. „Hakatoni“, maratonske sesije gde inženjeri uz kofein kodiraju celu noć da bi napravili proizvod, deo su DNK tehnološke kulture. Uberov moto pod Travisom Kalanikom bio je: „Radi jače, duže i pametnije“.

Ilon Mask, direktor Tesle i SpaceX-a, često se hvali da radi i po 100 sati nedeljno (zaostavština ere dot-kom balona kada su inženjeri redovno navodili da rade 120 sati nedeljno. Sem Altman iz OpenAI tvrdio je da je toliko radio na prethodnom startapu da je dobio skorbut (kasnije je priznao da je to bila samodijagnoza). I ne provodi samo tehnološka industrija iscrpljujuće sate na poslu. Na Volstritu, mladi bankari znaju da rade i po 110 sati nedeljno.

Suosnivač Autotaba, Džonas Nele, takođe radi šest dana nedeljno iz kancelarije startapa sa sedištem u Njujorku, ali vidi veliku razliku između napornog rada kao dela „hustle“ kulture i sprinta kako bi se iskoristio trenutni AI bum. „Ovo je veoma jedinstven trenutak u vremenu koji opravdava žrtvovanje nekih stvari kako bi se kratkoročno povećala fokusiranost“, rekao je Nele za Forbes.

Nele i njegov suosnivač trenutno traže početnog inženjera koji bi im se pridružio i radio šest dana nedeljno. „To svakako eliminiše neke ljude, ali je takođe filter za pronalaženje pravih ljudi i ubeđivanje da je vaša kompanija ono čemu vredi posvetiti vreme i energiju“.

U nedeljnom popodnevnom pozivu iz kancelarije, Nele je odbacio ideju da se posao treba smatrati odvojenim od života. „U svetu umetnosti, ako ostanete jako kasno u ateljeu, niko neće reći da ste rob rada“, rekao je. „Ako kodirate ili pokušavate da izgradite kompaniju, to se nekako podrazumeva kao kulturna norma“.

Shutterstock/Miljan Zivkovic

Ne postoje ograničenja u zakonu

Iako deluje ekstremno, generalno ne postoje ograničenja koliko ljudi mogu da rade, sve dok su klasifikovani kao „izuzeti“ od zakona o prekovremenom radu, rekla je Ketrin Fisk, profesorka prava na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Ona je specijalizovana za radno pravo i politiku zapošljavanja.

U SAD ne postoji savezni zakon koji ograničava broj dana ili sati rada. Ali, države imaju sopstvene propise o radu. U Kaliforniji, na primer, gde se nalazi mnogo startapa, izuzeti zaposleni na plati moraju ispuniti određene kriterijume, kao što su rad na izvršnim pozicijama ili u profesijama poput advokata, kao i da zarađuju duplo više od državnog minimalca. To je prag koji većina tehnoloških radnika lako premašuje. „Mogli biste da radite i osam dana nedeljno, kada bi postojali“, rekla je Fisk.

Ipak, ova praksa bi mogla da dovede do kršenja poštenih radnih praksi, ako se, na primer, diskriminišu stariji radnici ili oni sa porodicama, rekla je Orli Lobel, profesorka radnog prava na Univerzitetu San Dijega. Pored pitanja zakonitosti, rizik od sagorevanja mogao bi da šteti i samim kompanijama. „Uverena sam da nije u pitanju broj sati i dana koje radite“, rekla je. „Mnogo je važniji kvalitet“.

Sagorevanje

Nakon pandemije, mnoge tehnološke kompanije pokušale su da se vrate na staro i ukinu pogodnosti koje su uvedene tokom rada od kuće, ali je ponekad otpor prema dugim radnim satima izazvao i javne kontroverze. „Crunch“ je postao popularan izraz u industriji video-igara za prekovremeni rad kako bi se stigli rokovi. Međutim, pritužbe na mesece, pa čak i godine „marševa smrti“ u studijima poput Epic Games (kreator Fortnite-a) i CD Projekt Red (kreator Cyberpunk-a) izazvale su oštre kritike zbog sagorevanja i iscrpljujuće radne kulture.

Ironično, šestodnevna ili sedmodnevna radna nedelja u AI kompanijama dolazi u trenutku kada mnoge od njih promovišu obećanje veštačke inteligencije da će otvoriti novu eru produktivnosti. To dovodi do predviđanja o kraćoj radnoj nedelji.

Neko mora da dovede do četvorodnevne nedelje

„Vaša deca će živeti 100 godina i neće imati rak zahvaljujući tehnologiji“, rekao je izvršni direktor Džej Pi Morgana, Džejmi Dajmon, 2023. godine. „I verovatno će raditi tri i po dana nedeljno“.

Kompanija Lazarus AI, koja razvija osnovne AI modele, ranije ove godine je izjavila da AI može „apsolutno“ da skrati radnu nedelju na četiri dana jer modeli postaju sve sposobniji.

Čong, osnivač Arrowster-a, kaže da AI kompanije moraju da rade još više kako bi ostvarile taj potencijal. „Radi se o ubiranju koristi od AI, ali te koristi moraju da stvore drugi ljudi“. rekao je. „Neko mora da napravi kobasicu“.