Organizacija World Press Photo (VPF) suspendovala je pripisivanje autorstva jednoj od najpoznatijih novinarskih fotografija ikada snimljenih, nakon što je novi dokumentarac osporio 50 godina prihvaćenu istoriju novinarstva.

Fotografija, zvanično nazvana “Teror rata”, ali kolokvijalno poznata kao “Napalm devojčica”, ostaje jedna od najupečatljivijih slika američkog rata u Vijetnamu. Od objavljivanja u junu 1972. godine, zvanično je pripisana Niku Utu, vijetnamskom fotografu koji je radio za Asošijejted pres u Sajgonu.

AP i Ut dugo su tvrdili da je Ut, tada 21-godišnjak, napravio fotografiju, koja je kasnije osvojila nagradu za Svetsku fotografiju godine 1973. godine.

Vijetnamska deca beže iz svojih domova pogođenih napalmom. Četvrt veka kasnije, devojčica koja je gola bežala iz svog sela, Fan Ti Kim Fuk, imenovana je za ambasadorku dobre volje UNESKO-a.Bettmann / Contributor / Getty

Ali, nedavno objavljeni dokumentarac osporio je tu priču, sugerišući da je fotografiju, koja prikazuje golu devetogodišnju devojčicu po imenu Fan Ti Kim Fuk dok beži od napada napalmom u južnovijetnamskom selu Trang Bang, napravio čovek po imenu Ngujen Tan Nge. Film “Stringer”, koji je premijerno prikazan na filmskom festivalu Sandens u januaru, tvrdi je da je Ngeu, vozaču za En-Bi-Si koji je prodavao fotografije AP-u kao frilenser, uskraćeno priznanje zasluga u korist Uta jer nije bio zaposleni u AP-u.

Film je izazvao “duboko razmišljanje” u fotografskoj organizaciji koja je sprovela sopstvenu istragu, čiji su rezultati sad objavljeni. Interna analiza, sprovedena između januara i maja 2025. godine, zaključila je “na osnovu analize lokacije, udaljenosti i kamere korišćene tog dana” da su “fotografi Ngujen Tan Nge ili Huin Kong Fuk možda bili u boljem položaju da naprave fotografiju nego Nik Ut”.

Suspenzija se odnosi samo na autorstvo fotografije i ne poništava nagradu za fotografiju godine iz 1973. godine. “Sama fotografija ostaje nesporna”, saopštila je grupa, “a nagrada World Press Photo za ovu značajnu fotografiju važnog trenutka u istoriji 20. veka ostaje činjenica”.

Ranije ovog meseca, Asošijejted pres je objavio da nije pronašao “definitivan dokaz” koji bi opravdao promenu autorstva fotografije i objavio je izveštaj od 96 stranica o tom pitanju. Na osnovu sopstvene interne istrage AP je zaključio da je “moguće” da je Ut napravio fotografiju i nije pronašao dokaze da ju je umesto toga napravio Ngujen. Dodali su da se stvar nije mogla konačno dokazati zbog protoka vremena, odsustva ključnih dokaza, ograničenja tehnologije i smrti nekoliko ključnih ljudi koji su bili uključeni.

“Napalm devojčica” Fan Ti Kim FukBettmann / Contributor / Getty

Film “Stringer”, u režiji Bao Ngujena, angažovao je nekoliko svedoka koji tvrde da je Nge prodao fotografiju šefu fotografije u Sajgonu, Horstu Faasu, za 20 dolara.

Istražitelji su se takođe konsultovali sa forenzičkim stručnjacima francuske nevladine organizacije “Indeks”, koji su smatrali da je “vrlo malo verovatno” da je Ut snimio fotografiju na osnovu ostalih slika koje mu je AP tog dana pripisao.

“Ovo ostaje sporna istorija i moguće je da autor fotografije nikada neće biti u potpunosti potvrđen”, saopštila je grupa VPF. “Suspendovanje pripisivanja autorstva važi dok se ne dokaže suprotno.”

Pregovori ruske i ukrajinske delegacije u Istanbulu održani su sa danom zakašnjenja u palati Dolmabahče u Istanbulu i završeni, kako je navela Ankara, “principijelnim” dogovorom o novom sastanku. Pre toga održani su pregovori SAD, Turske i Ukrajine.

Kako je novinarima posle dvočasovnog sastanka rekao šef ruske delegacije Vladimir Medinski, dogovorena je razmena zarobljenika u formatu “hiljadu za hiljadu”.

Ukrajinska delegacija je tražila direktan razgovor predsednika Rusije Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog što je Rusija “uzela u obzir”.

Medinski je takođe rekao da će Rusija i Ukrajina izneti svoja viđenja potencijalnog budućeg prekida vatre. Iz Moskve je saopšteno da je Ukrajina pregovorima u Istanbulu pokušala da obezbedi predah na frontu, ali im to nije pošlo za rukom.

Rusija je više puta odbila predlog o 30-dnevnom primirju smatrajući da je reč o još jednom pokušaju kupovine vremena i da će to vreme biti iskorišćeno za ponovno naoružavanje Kijeva. Koliko je Kijev raspoložen za primirje pokazuje činjenica da je Uskršnje prekid vatre prekršen gotovo 5.000 puta. Ista je situacija bila i tokom trodnevnog primirja za Dan pobede koje je prekršeno 14.000 puta.

Šef ukrajinske delegacije ministar odbrane Rustem Umerov poručio je da je dogovor o razmeni zarobljenika “važno dostignuće” i najavio da će “uskoro” saopštiti šta će biti na agendi sledeće runde pregovora.

Umerov je takođe ocenio da bi sastanak Zelenskog i Putina bio “sledeći korak” u postizanju mira.

“Mislim da bi sledeći korak bio organizovanje sastanka na nivou lidera. To bi bio naš sledeći korak”, rekao je on i naglasio da “Ukrajina želi mir”.

Vladimir Zelenski je poslednjih dana više puta bezobrazno pozivao predsednika Ruske Federacije na pregovore, iako u njegovoj naredbi od 30. septembra 2022. i odluci Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu konstatovano da je na snazi: “nemogućnost vođenja pregovora sa predsednikom Ruske Federacije Putinom”. Ipak, lider kijevskog režima je izjavio da se zabrana pregovora sa ruskim predsednikom ne odnosi na njega lično iako to, kako prenose mediji, nigde nije navedeno. Takođe, mandat Zelenskog je odavno istekao i Rusija ga smatra nelegitimnim predstavnikom Ukrajine.

Današnji komentari Ukrajinaca, u nekom trenutku su rusku delegaciju naveli na smeh. Naime, tokom pregovora, jedan član ukrajinske delegacije izjavio je da Rusija navodno planira napad na Poljsku 2030. godine. Predstavnici ruske delegacije reagovali su smehom.

“Molim vas, ne pretvarajmo pregovore u fantaziju”, prokomentarisao je šef ruske delegacije Vladimir Medinski.

Takođe, Si-En-En je objavio, pozivajući se ne turskog diplomatu, da su razgovori Rusije i Ukrajine u Istanbulu prošli “bolje nego što se očekivalo”. Takođe, ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan rekao je da su delegacije Moskve i Kijeva “u principu” postigle dogovor o novom sastanku.

“Ovo je važan dan za postizanje mira. Turska će nastaviti da doprinosi naporima za mir između dve strane”, rekao je Fidan.

Sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog sam po sebi neće dati nikakve rezultate, neophodan je sadržajan nacrt sporazuma, rekao je zvaničnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za zločine kijevskog režima Rodion Mirošnik.

On je dodao da je sastanak u Istanbulu vredeo čak i da je postignut samo dogovor o razmeni zarobljenika.

Uoči pregovora, Kijev je tražio 30-dnevni prekid vatre. Moskva je dosledno objašnjavala: Rusija nije protiv prekida vatre, ali, kako je rekao Vladimir Putin, “postoje nijanse” –  pre svega, nije jasno ko i kako će pratiti poštovanje prekida vatre. Pored toga, Kremlj sumnja u kontrolu ukrajinske vojske, koja je, kako je pokazalo iskustvo rata u Donbasu od 2014. godine, često ignorisala naređenja svog vrhovnog komandanta.

Ruska delegacija je podsetila na uslove koje je dogovorila sa Ukrajinom još u Gomelju u prvim danima SVO i na nacrt Istanbulskog sporazuma od 15. aprila 2022. godine, koji nikada nije potpisan. Tada se Ukrajina obavezala da će zadržati status neutralne države, da se neće pridruživati vojnim savezima i da neće raspoređivati strane vojne baze i kontingente na svojoj teritoriji.

Pregovori u Istanbulu ipak su otvorili prostor za novi susret Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa koji je rekao da se “ništa neće dogoditi” u Ukrajini, ako se on lično ne sastane sa Putinom.

Tramp je rekao da će se susreti sa ruskim liderom “što je moguće pre” što je izazvalo strahove u Kijevu da će “drugi odlučiti o njihovoj sudbini”.

Očekivanja od susreta u Turskoj bila su niska od samog starta, kako u Americi tako i u Rusiji, ali izgleda i u Kijevu budući da je Zelenski otišao u Albaniju u pokušaju da iscedi još malo pomoći i podrške svojih “evropskih prijatelja”.