Ekspresionizam zanemaruje naraciju u korist emocije. On je izrazito komunikativan, ali, ako svi komunciraju samo vlastite emocije, onda opet nema razgovora. Odatle tipična preterivanja u likovnom izrazu.

Nije slučajno taj stil rodjen u germanskim nacijama neposredno posle Prvog svetskog rata. Ali jednom nastao, dopao se svima.

„Vodila me je želja da pokažem ekspresionizam kao stil koji je već po imenu orijentisan na razmenu među medijima. On govori tako što pokazuje, odatle upadljivi motiv ruku. Tu su i druge teme koje mu osiguravaju aktuelnost, kao depresija, slom, ludilo, sa kojima se nose sve ratne generacije. Nemački ekspresionisti su reagovali jarkim kolorima, austrijski prigušeninm monohromima“, objašnjava Agnes Huslajn, direktorka Muzeja.

„Šile je protoekspresionista, jedan od ‘mladih divljih’, kako su se zvale generacije od pariskog Fova do sloma nemačkog Vajmara. Ruke su Šileov znak prepoznavanja, ali one su univerzalni jezik u umetnostima tog vremena, pre svega filmskoj. Stigle su iz pozorišta Maksa Rajnharta kad se kroz ekspresivne geste igralo za gledaoce u zadnjim redovima“, ističe kustos Rolf Jonasen.

Izložba hrabro demaskira tamnije strane ljudskih želja. Deformisana tela se prepvode u druge medije kao erotika, seks, glad za životom, večni život, vampir. Na jednom kraju stoji Šile, na drugom rani horor filmovi – „Kaligari“, „Nosferatu“, „Faust“. Filmska industrija i danas traga za savršenim vampirom.

„Zajednički imentielj je žudnja. Šile je majstor dramske poze. Kako je umro dve godine pre Kabineta doktora Kaligarija, sigurno su reditelji kao Murnau, Vine, Lang, posuđivali od njega, ne obrnuto. Tačnije je da su razmene među umetnostima tekle paralelno. Frojdova teorija o tumačenju snova je još starija. Filmski horor ima mnogo rodonačelnika“, navodi kustos za film Roland Briand.

Kari Hauzer je bio austrijski slikar i scenograf koga su nacisti kasnije stavili u degenerisanu umetnost. Na njegovom platnu iz 1923. prepoznaju se tipični transferi smisla: Juda koji daje poljubac postaje frojdijanski Id; Isus koji prima poljubac, postaje frojdijanski

Ego. Po ekspresiji i kolorima lica nema sumnje ko je gazda – u strahu.

Većina rekordera u čekanju na ponovnu pobedu na „Pesmi Evrovizije“ ove godine ima priliku da prekine gubitnički niz. Da li će nekome od njih to i poći za rukom, saznaćemo večeras nakon finala 69. izdanja najvećeg muzičkog takmičenja na svetu.  No, da pređemo na 10 „najstrpljivijih“.

Finska – 19 godina

Od davne 1961. godine kada se Finska prvi put takmičila na najvećem muzičkom festivalu na svetu, njeni predstavnici pobedili su samo jednom.

Čuveni „Lordi“ i Hard Rock Hallelujah dobro su protresli Evropu 2006. godine i doveli takmičenje u Helsinki.

Posle toga, najbliži pobedi bio je Karja 2023. godine, čiji je zarazni hit Cha Cha Cha osvojio najviše glasova publike, ali u ukupnom poretku ipak je završio na drugom mestu.

Grčka – 20 godina

Iako je Grčka na „Evrosongu“ slavila pobedu samo jednom, u pitanju je zemlja koja ima brojne evrovizijske hitove. Evropa je pevala sa Sakisom Ruvasom Shake It 2004, a Kalomira je četiri godine kasnije prezentovala svetu svoju „tajnu kombinaciju“ (Secret Combination).

Ipak, jedina grčka dobitna kombinacija, za sada, bila je pevačica Elena Paparizu i kompozicija My Number One, 2005. godine.

Letonija – 23 godine

Letonija se uključila u biranje najbolje pesme Evrope 2000. godine i od tada ne propušta ovo takmičenje. Već 2002. godine Mari N pokazala je da muzika iz ove baltičke zemlje ima pobednički kvalitet. Pesma I Wanna osvojila je simpatije žirija i publike, a time i priliku da se Riga pokaže kao domaćin „Pesme Evrovizije“ naredne godine.

Od tada Letonci priželjkuju pobedu, ali osim jednog petog (2005) i jednog šestog (2015) mesta, nisu uspeli da se ozbiljnije primaknu evrovizijskom tronu.

Estonija – 24 godine

Predstavnicima Estonije ne manjka kretivnosti kada je reč o borbi na „Pesmi Evrovizije“. Jednom su, u čast domaćina – Srbije, imali pesmu na srpskom jeziku.

Tada im nije pošlo za rukom da se kvalifikuju u finale, ali su čak 10 puta takmičenje završili u prvih 10, a pobedili su, za sada, jednom – 2001. godine, kada su boje Estonije branili Tanel Padar, Dejv Benton i “2XL” izvodeći numeru Everybody.

Velika Britanija – 27 godina

Kao članica takozvane evrovizijske velike petorke, Velika Britanija retko propušta „Pesmu Evrovizije“. Učestvovali su 66 puta, ali ipak, pobednički pehar, to jest mikrofon, predstavnici ove zemlje podigli su svega pet puta.

Ne bi se moglo reći da su neuspešni jer ih ova statistika svrstava među najtrofejnije, a tu je i čak 16 vicešampionskih pozicija.

Žal za pobedom ipak je prisutan jer je nije bilo od davne 1997. godine i pesme Love Shine a Light, koju su izveli Ketrin i „Vejvz“.

Irska – 29 godina

Sa sedam pobeda na „Pesmi Evrovizije“, Irska je osigurala čvrstu poziciju u evrovizijskoj eliti. Samo Gospodin Evrovizija, kako zovu Džonija Logana, doneo je svojoj zemlji trijumf tri puta – dva puta kao izvođač (1980. i 1987. godine), a jednom kao kompozitor (1992).

Poslednji put Irska je slavila 1996. godine. Ejmir Kvin pevala je o glasu (The Voice) i zemlji donela četvrtu pobedu u periodu od pet godina – Irskoj je od 1992. do 1996. godine evrovizijski tron izmakao samo 1995. godine.

Belgija – 39 godina

Jedinu pobedu za Belgiju na „Pesmi Evrovizije“ izborila je 1986. tada 13-godišnja Sandra Kim sa pesmom J’aime la vie.

Predstavnici ove zemlje završili su čak osam puta na poslednjem mestu u ukupnom plasmanu, a 11 puta nisu uspeli da se kvalifikuju u finale.

Međutim, više od svega toga mora da je bolelo kada im je 2003. godine trijumf izmakao za dva boda zbog predstavnice Turske Sertab Erener.

Luksemburg – 42 godine

Luksemburg se 2024. vratio na evrovizijsku scenu posle više od tri decenije pauze. To je svakako jedan od razloga zašto je prethodnu pobedu zabeležio mnogo davno.

Korin Erme pevala je 1983. godine o tome da život treba pomatrati kao dar (Si la vie est cadeau) i upisala se u evrovizijsku istoriju kao peti predstavnik svoje zemlje koji je pobedio na „Pesmi Evrovizije“.

Francuska – 48 godina

Već nekoliko godina među najuspešnijim takmičarima nalaze se francuski predstavnici. Barbara Pravi 2021. i Sliman 2024. posebno su se dopali i publici i žiriju, ali su ostali bez trofeja.

I ova država članica velike petorke slavila je ukupno pet puta, ali se tih pobeda malo ko seća koliko su davno bile.

L’Oiseau et l’Enfant naziv je pobedničke numere iz 1977. godine koju je izvela Mari Mirijam.

Španija – 56 godina

Obožavaoci „Pesame Evrovizije“ širom sveta sa uživanjem pominju Špankinju Čanel i hit SloMo iz 2022. godine. Kao jedna od najpoznatijih španskih pesama sa ovog takmičenja često se pominje i pesma Bandido grupe “Azúcar Moreno” iz 1990. godine.

Ipak, nije reč o pobedničkim numerama jer je Španija poslednji put imala najbolju pesmu Evrope 1969. godine. Bila je to Vivo cantando koju je otpevala umetica Salome.

Prošlo je više od pola veka, a da sve bude još gore, prvo mesto te godine delile su čak četiri zemlje (Španija, Francuska, Velika Britanija i Holandija) pa se ne može zameriti Špancima što nestrpljivo čekaju novu pobedu na „Pesmi Evrovizije“.