MENISNC
Pretraga
14.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 236

Strahinja Rašović: Znamo kako igraju Mađari, daćemo sve od sebe da obradujemo Srbiju

Od
Viktor
-
0
ILUSTRACIJA

Reprezentativac Srbije u vaterpolu Strahinja Rašović izjavio je pred utakmicu polufinala Svetskog prvenstva da će odbrana biti presudna u duelu protiv Mađarske.

Vaterpolisti Srbije igraće u utorak od 15.35 časova u Singapuru protiv Mađarske u polufinalu Svetskog prvenstva.

Тим Србије

Tim Srbije

“Preostale su još četiri najvažnije utakmice. Drago mi je da smo ispunili cilj i da se borimo za medalju. Znamo kako igraju Mađari, kontre su im najjači adut i moramo da uradimo sve da ih zaustavimo. Imaju stalna uplivavanja, nemaju klasičnog centra i na nama je da nađemo odgovor na igru jakih individualaca”, rekao je Rašović, kako je navedeno na sajtu Vaterpolo saveza Srbije.

On je ukazao da sve polazi od odbrane i dodao da će ona biti presudna za prolazak u finale SP.

“Naš recept se zna. Ako odbrana bude na nivou, naše šanse za pobedu će biti veće. Mogu samo da poručim da ćemo  dati sve što možemo da obradujemo Srbiju”, poručio je Rašović.

Vaterpolista Srbije Miloš Ćuk istakao je da reprezentacija Mađarske može brzo da se transformiše iz odbrane u napad.

“Igrali smo nedavno na turniru u Budimpešti. Videli smo ih i ovde. Predvode ih sjajni vaterpolisti Manherc i Vamoš. Promenili su stil igranja. Koriste kontakte, imaju veliki broj uplivavanja”, rekao je Ćuk.

On je dodao će predstojeće utakmice u borbi za medalju na SP biti veoma naporne.

“Nema tu mnogo dileme. Ovo su najvažnije utakmice na turniru. Naš stil se svodi na odbranu iz koje sve polazi. Treba da se zaustave, ponavljam, Manherc i Vamoš, da se odbranimo od pokušaja uplivavanja i da utakmicu uvedemo u naš ritam igre”, izjavio je Ćuk.

U drugom polufinalu sutra od 11.35 časova igraće Španija i Grčka.

Šest utisaka sa Evropskog atletskog prvenstva za mlađe seniore

Od
Viktor
-
0
brown track and field

Petnaesto izdanje Evropskog prvenstva za atletičare do 23 godine pokazalo je da nema prevelikog zalogaja u ambicijama. Nils Laros postigao je atletski trip-dabl. Ove Fišer-Brajholc oborio je Varholmom rekord šampionata na 400 metara sa preponama, dok je Henrijeta Jeger na istoj distanci bez prepona, istrčala brže nego što je Olga Zajceva pre dvadeset godina. Srbija je osvojila dve zlatne i jednu bronzanu medalju.

Шест утисака са Европског атлетског првенства за млађе сениореŠest utisaka sa Evropskog atletskog prvenstva za mlađe seniore

Tri medalje za Srbiju

Dva puta se himna “Bože pravde” čula u Bergenu. Angelina Topić i Adriana Vilagoš opravdale su uloge favoritkinja za najsjanije odličje na šampionatu Starog kontinenta u kategoriji mlađih seniorki.

Topićeva je nastavila pobednički niz u skoku uvis. Jerusalim je obeležio njen juniorski staž, gde je osvojila zlato za atletičarke do 18 i 20 godina, a Bergen će ostati upamćen po najvišem postolju za mlađe seniorke.

Iako će za dve godine ponovo imati mogućnost da nastupi, već je sa nepunih 20 godina uspela da ispuni svoj san i objedini sve evropske i svetske medalje, kompletirajući zlatnu kolekciju.

Sličan uspeh postigla je i Adriana Vilagoš, njoj u odnosu na Topićevu nedostaje samo zlato za mlađeg juniorskog Evropskog prvenstva.

Vilagoš je bila jedina finalistkinja čiji je koplje letelo preko 60 metara, a najdalje u poslednjoj seriji – 62,41 metar.

Srpska predstavnica je u Bergenu, ne računajući pobednički hitac, imala još četiri bolja rezultata od drugoplasirane Čehinje Petre Sičkove.

Treću, odnosno prvu medalju za Srbiju, osvojila je Aleksandrija Mitrović u troskoku. Još jedna atletičarka čija karijera ide uzlaznom putanjom.

Juniorskoj bronzi iz Jerusalima, dodala je još jednu iz Bergena.

Tripl-dabl Larosa

U kraljici sportova, on je njen kralj. Hoanđanin Nils Laros treći put zaredom osvojio je po dve zlatne medalje na Evropskom prvenstvu.

Slično Topićevoj, za dve godine opet će imati pravo nastupa na Evropskom za mlađe seniore, a već je osvojio zlatnu medalju od mlađih juniora do mlađih seniora i to dvostruku. Svaki put u različitom paketu.

Evropski prvak do 18 godina bio je na 1.500 i 3.000 metara.

Na najviše postolje za atletičare do 20 godina popeo se pobedama na 1.500 i 5.000 metara.

U kategoriji do 23 godine zlatni tribl-dabl komletirao je trijumfom na 800 i 5.000 metara.

Dva finala u razmaku od tri sata

Norvežanka Henrijeta Jeger trčala je svaki dan na Evropskom, nekada i po dva puta, jer je prijavila nastup na 200, 400 i štafeti 4×400 metara.

U individualnoj konkurenciji prošla je u finale obe discipline. Prvo je u 18 časova postavila novi rekord šampionata koji je 20 godina držala Ruskinja Olga Zajceva i semafor zaustavila na 49,74 sekunde.

Tačno tri sata kasnije bila je na četiri stotinke od atletskog podviga da osvoji još jedno zlato na dupno kraćoj deonici. Jeger se bacila u cilj u trci na 200 metara, ali je uspešnija u foto-finišu bila Sakses Eduan.

Nemački podijum

Retke su situacije da se na sva tri podijuma u nekoj disciplini nađu atletičari iz jedne države. U Bergenu je to viđeno u dve discipline, a glavni akteri su bili bacačice kugle iz Nemačke i njihove reprezetantivne kolege diskaši.

Освајачице медаља у бацању кугле

Osvajačice medalja u bacanju kugle

Nina Čioma Ndubuisi, Jolina Lange i Helena Kop u glas su pevale “Pesmu Nemaca”, dok su iste tonove slušali i Stiven Rihter, Mika Sosna i Marius Karges.

Oboren rekord svetskog rekordera

Nemac Ove Fišer-Brajholc oborio je rekord šampionata Norvežanina Karstena Varholma, koji je postavljen 2017. godine u Bidgošću.

Samo jednu stotinku bio je iznad granice od 48 sekundi i za 36 stotinki nadmašio rezultat aktuelnog svetskog rekordera.

Varholm nije zadržao ni drugo mesto na listi najboljih Evropljanina do 23 godine, već je pao na četvrto, pošto su i ostali osvajači medalja istrčali brže od 48,37 sekundi.

Izmail Nezir iz Turske pretčao je deset prepona u atletskom krugu za 48,33 sekunde i u foto-finišu pobedio Slovenca Matica Gučeka za jednu stotinku.

Suncobran umesto kišobrana

Sinonim za Norvešku su blaga leta i jake zime, a atletičare na Evropskom je iznenadila visoka temperatura koja je išla i do 30 stepeni.

Вруће је

Vruće je

Iako su u Bergenu česte padavine, nije bio potreban kišobran.

Vidite kako se rangira Vankuver na novoj listi najsrećnijih gradova u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

Verovatno niste iznenadjeni ako u poslednje vreme vidite više namrštenih ljudi u i okolo Vancouvera. Zvanično smo jedan od najmanje srećnih gradova u Kanadi, prema novoj rang listi.

Istraživač tržišta Leger nedavno je objavio svoj najnoviji Indeks sreće , koji pruža „pregled sreće kako je percipiraju Kanađani“.

Ukupno 39.841 Kanađana starosti 18 + godina učestvovalo je u anketi tokom proleća. Izveštaj rangira nivo sreće u provincijama i gradovima u Kanadi.

Britanska Kolumbija i Vancouver su se našli pri dnu svojih lista.

„Legerovi rezultati predstavljeni u ovom dokumentu u skladu su s glavnim nacionalnim i međunarodnim istraživanjima, potvrđujući nivo sreće koji je relativno visok, ali stagnira ili čak blago opada u poređenju s periodom pre pandemije“, navodi se u Legerovom izveštaju.

Na rang listi 10 najvećih gradova u Kanadi, Vancouver se nalazi na osmom mestu s indeksom sreće od 66,3.

On je nekoliko bodova niže od Mississauge, koja je na prvom mestu liste najsrećnijih gradova, sa 70,3, kao i od prosečnog indeksa sreće u Kanadi od 68,7.

Evo gde se nalazi 10 najvećih kanadskih gradova kada je u pitanju sreća:

  1. Mississauga, Ontario — 70.3

  2. Montreal, Quebec — 69,4

  3. Hamilton, Ontario — 67,5

  4. Calgary, AB. — 67,4

  5. Brampton, Ontario — 66,7

  6. Ottawa, Ontario — 66,4

  7. Edmonton, AB. — 66,3

  8. Vancouver, Britanska Kolumbija — 66,3

  9. Winnipeg, Man. — 65.9

  10. Toronto, Ontario — 65,8

Britanska Kolumbija je prošla samo neznatno bolje na lestvici najsrećnijih kanadskih provincija, zauzevši sedmo mesto s indeksom od 68.

Poređenja radi, Quebec je izglasan kao najsretnija provincija.

Evo rang liste najsrećnijih kanadskih provincija:

  1. Kvebek — 72,4

  2. Novi Brunsvik — 70,2

  3. Newfoundland i Labrador — 69,5

  4. Saskačevan — 68,5

  5. Nova Škotska — 68,2

  6. Alberta — 68

  7. Britanska Kolumbija — 68

  8. Ontario — 67,2

  9. Manitoba — 66,7

  10. Princa Edvard ostrvo — 66,5

Legerov indeks srećnih gradova kreiran je na osnovu rezultata web ankete provedene među 39.841 Kanađaninom starosti 18 i više godina koji govore engleski ili francuski.

Palićki festival počinje sutra uručenjem nagrada i filmom “Sedef magla”

Od
Viktor
-
0
A body of water surrounded by trees and a hill

Posetioci će moći da pogledaju svetsku premijeru filma “Sedef magla” nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića (1965-2025)

Palićki festival počinje sutra uručenjem nagrada i filmom "Sedef magla"© Logo

Festival evropskog filma Palić biće otvoren u subotu uveče uručenjem nagrade “Aleksandar Lifka” ukrajinskom reditelju Sergeju Loznici i nagrade “Andergraund spirit” austrijskom reditelju Peteru Čerkaskom, najavili su danas organizatori.

Kako je navedeno, posetioci će potom moći da pogledaju svetsku premijeru filma “Sedef magla” nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića (1965-2025).

Film će biti prikazan u Glavnom takmičarskom programu 32. Palićkog festivala, ali van konkurencije, a radnja je smeštena u 1882. godinu, kada je Jelena Ilka Marković pokušala da ubije kralja Milana Obrenovića u Sabornoj crkvi.

“Osuđena je na 20 godina zatvora i ubrzo zatim je pronađena mrtva u zatvorskoj ćeliji – zvanična verzija glasi da se obesila peškirom o krevet. Tragovi govore da samoubistvo nije bilo moguće”, saopštio je Palićki festival.

Scenario su potpisali Milinković i Dragoljub Stojković, a glavne uloge tumače Miloš Timotijević, Petar Strugar, Jana Ivanović, Nebojša Dugalić, Voja Brajović, Luka Grbić, Miona Marković, Jelena Ilić i Mariana Aranđelović.

U Glavnoj takmičarskoj selekciji su “Dva tužioca” Loznice, kao i “Sanjati lavove” portugalskog reditelja Paola Marino-Blanka i “Sve je u redu” Mađara Balinta Danijela Šoša, podsetio je festival.

Na letnjoj pozornici će biti prikazani i “Odraz u mrtvom dijamantu” belgijskog rediteljskog dua Elen Kate i Bruno Forzani, “100 litara pivskog zlata” finskog reditelja Temua Nikija i “Ogledala br. 3” Nemca Kristijana Pecolda.

Tu su i “Nestašne devojke” Slovenke Urške Đukić, “Miran život” Aleksandrosa Avranasa iz Grčke, “Samo mi reci da me voliš” Francuskinje An Le Ni, kao i “Ej, salaši” Maje Uzelac, koji je van konkurencije.

U takmičarskoj selekciji “Paralele i sudari”, u palićkom bioskopu Abazija biće prikazani filmovi “Lotos” litvanske rediteljke Signe Birkove i “Poverenica” turskog rediteljskog para Čagla Zenčirči i Gijom Đovaneti.

Tu su i “Toksično” Litvanke Saule Bluvajte, “Zečji nasip” Čejen Černić Čanak iz Hrvatske, “Komatogen” Rumuna Igora Čobileanskog, “Tako je govorio vetar” Jermenke Marije Rigel i “Medeni mesec” Ukrajinke Žane Ozirne.

U “Paralelama i sudarima” su i srpska “Restitucija, ili, San i java stare garde” Želimira Žilnika, “Crna rupa” Finkinje Monike Simec i “Horovođa” Čeha Ondžeja Provaznjika.

Tokom trajanja festivala, biće prikazani i filmovi u okviru selekcija “Mladi duh Evrope”, “Novi mađarski film”, “Novi evropski dokumentarci”, “Eco dox” i drugo.

Palićki festival tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA i drugi.

Ovim greškama u ishrani sabotirate rezultate vežbanja

Od
Viktor
-
0
woman exercising indoors

Redovno vežbate, ustajete rano, dovoljno spavate, ne preskačete zagrevanje – sve su to dobri koraci ka napretku, ali ako ishrana ne prati tempo vašeg treninga, velike su šanse da nećete dobiti željene rezultate. Čak i neke česte, naizgled bezazlene navike mogu ozbiljno sabotirati vašu energiju, oporavak i ukupne performanse. Za najbolje rezultate, dovoljno je da se držite nekoliko osnovnih saveta.

Ovim greškama u ishrani sabotirate rezultate vežbanja© Canva/Rido
Obroci pre i posle jela mogu biti odlučujući faktor kada je u pitanju napredak.

Vežbanje pravi veliku razliku u kondiciji i zdravlju, ali ishrana pre i posle treninga ima podjednako važnu ulogu. Pametan unos ugljenih hidrata, proteina i tečnosti u pravo vreme ne samo da poboljšava rezultate, već čuva energiju, smanjuje rizik od povreda i omogućava bolji oporavak, te stručnjaci preporučuju da izbegavate sledeće:

Vežbate na prazan stomak

Ako vežbate ujutru i preskačete doručak, misleći da ćete time ubrzati rezultate ili izbeći stomačne tegobe, možda nesvesno pogoršavate performanse treninga, posebno ako vežbate duže od 45 minuta ili radite intenzivne treninge. Telu su potrebni ugljeni hidrati kao izvor goriva. U suprotnom, performanse opadaju, brže se umorite, a povećava se i rizik od povreda, posebno kostiju. Uz to, treniranje na prazan stomak može dovesti do manjeg unosa kalorija tokom dana, što vremenom šteti energiji i celokupnom zdravlju.

Dovoljna je lagana užina poput banane, urmi, kašike meda ili sportskog pića nekoliko minuta pre treninga. Ako imate više vremena (pola sata do sat i po) pojedite nešto sa ugljenim hidratima i malo masti ili proteina, poput tosta sa puterom od kikirikija.

Preterujete s vlaknima

Iako su vlakna korisna, unos velikih količina pre treninga može izazvati nadimanje, gasove ili dijareju. To je zato što se sporo vare i ostaju duže u digestivnom sistemu, što može biti problematično ako treba da budete aktivni.

Umesto toga, vlakna jedite posle treninga. Pre vežbanja se oslonite na ugljene hidrate koji se lakše vare, poput belog tosta, krekera i banana, kako biste dobili energiju bez tegoba.

Fokusirate se samo na proteine

Proteini jesu važni za izgradnju mišića, ali ako se konzumiraju u velikim količinama neposredno pre treninga, mogu usporiti varenje i izazvati nelagodnost. Uz to, ugljeni hidrati su efikasniji izvor energije za vežbe visokog intenziteta. Malo proteina pred duži trening je u redu, ali fokus treba biti na ugljenim hidratima. Posle treninga, unos proteina je ključan za oporavak mišića. Takođe, rasporedite unos proteina ravnomerno tokom dana, ne samo u jednom obroku.

Potpuno izbegavate prerađenu hranu

Prerađena hrana često ima lošu reputaciju, posebno u svetu fitnesa, ali ipak može biti korisna. Na primer, proizvodi poput krekera ili voćnih pločica mogu vam obezbediti energiju bez opterećenja za želudac. Ako vam je ostatak ishrane baziran na kvalitetnim namirnicama, ova vrsta “pomoći” nije problem, već jednostavno i brzo rešenje.

Zanemarujete obrok posle treninga

Odlaganje obroka nakon vežbanja usporava oporavak, pojačava bol u mišićima i smanjuje energiju za sledeći trening. Telu su potrebni ugljeni hidrati da obnovi zalihe energije, kao i proteini za regeneraciju mišića. Ako ne jedete u roku od sat vremena nakon vežbanja, makar užinu, efekat se smanjuje. To može biti smuti ili sendvič, a ako možete da imate celi obrok u roku od 90 minuta, to je još bolje.

Preterujete s energetskim napicima

Kofein u ovim pićima može poboljšati izdržljivost, ali mnogi energetski napici sadrže i druge stimulanse, poput guarane ili taurina, koji nisu dovoljno istraženi, a sadrže i velike količine šećera, veštačkih boja i drugih aditiva. Pored toga, prekomerna doza kofeina može izazvati dehidrataciju i gubitak elektrolita, što smanjuje fizičke i mentalne sposobnosti, prenosi portal “Self”.

Umesto energetskih napitaka, konzumirajte kafu ili čajeve koji sadrže kofein. Dodajte elektrolite u vodu ako planirate naporniji trening. Pratite količinu kofeina koji unosite tokom dana i izbegavajte da prelazite preporučene doze.

U šest zemalja EU prosečan radni vek traje više od 40 godina: Gde se radi najduže, a gde najkraće

Od
Viktor
-
0
a man wearing a red hard hat and jacket

Za muškarce u Evropskoj uniji očekivano trajanje radnog veka je prošle godine u proseku bilo 39,2 godine, a za žene 35 godina

U šest zemalja EU prosečan radni vek traje više od 40 godina: Gde se radi najduže, a gde najkraćeGetty © ridvan_celik

Očekivano prosečno trajanje radnog veka za žitelje Evropske unije starije od 15 godina u 2024. godini iznosilo je 37,2 godine, objavio je “Evrostat”. Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da se to trajanje razlikovalo među članicama Evropske unije, a u šest zemalja bilo je 40 godina ili duže.

Najduži prosečni radni vek zabeležen je u Holandiji (43,8 godina), a slede Švedska (43), Danska (42,5), Estonija (41,4), Irska (40,4) i Nemačka (40).

Nasuprot tome, najkraće trajanje radnog veka bilo je u Rumuniji (32,7 godina), Italiji (32,8) i Hrvatskoj, Grčkoj i Bugarskoj (po 34,8).

Za muškarce u EU očekivano trajanje radnog veka u proseku je bilo 39,2 godine, a najduže u Holandiji (45,7 godina), Danskoj (44,2) i Švedskoj (40 godina), dok je najkraće u Rumuniji (35,9), Hrvatskoj i Bugarskoj (po 36).

Mint Images / Getty

Što se tiče žena, prosečno trajanje radnog veka u EU bilo je 35 godina, a najduže je zabeleženo u Estoniji (42,2), Švedskoj (42) i Holandiji (41,8), dok je najkraće bilo u Italiji (28,2), Rumuniji (29,2) i Grčkoj (31,1).

MUP i RHMZ izdali upozorenje: Srbija na udaru, opasnost i po zdravlje i od požara

Od
Viktor
-
0

Toplotni talas u narednim danima dodatno će doprineti porastu opasnosti od iniciranja i širenja požara na otvorenom

MUP i RHMZ izdali upozorenje: Srbija na udaru, opasnost i po zdravlje i od požaraGetty © Royalty-free

Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije izdao je upozorenje na jak i dugotrajan toplotni talas sa maksimalnim temperaturama od 37 do 40 stepeni Celzijusa u trajanju od najmanje pet dana u kontinuitetu, počev od sutra.

Republički hidrometeorološki zavod takođe je izdao upozorenje na novi toplotni talas koji će biti najizraženiji na jugu i istoku Srbije od ponedeljka 21. jula do petka 25. jula, a u petak lokalno i do 42 stepena uz pojačan jugozapadni vetar.

Vreme u svim krajevima, a u severnoj, zapadnoj i centralnoj Srbiji u utorak i sredu biće manje toplo – od 31 do 36 stepeni.

Na području Beograda najtopliji dani biće ponedeljak i četvrtak uz maksimalne temperature u intervalu od 35 do 38 stepeni.

U ostalim danima u toku perioda prognozira se oko 33 stepena.

Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije upozorava da će toplotni talas u narednim danima dodatno doprineti porastu opasnosti od iniciranja i širenja požara na otvorenom.

Rizici će biti najizraženiji u regionima sa najvećim deficitom vlage u zemljištu, odnosno sa najvećim nedostatkom padavina iz prethodnog perioda, naročito u petak, 25. jula, kada će u brdsko-planinskim predelima duvati i umeren do jak jugozapadni vetar.

U regionima u kojima se očekuje udruženi efekat izraženog toplotnog talasa (pet dana uzastopno sa maksimalnom temperaturom od 38 stepeni i više) i dugotrajne suše, građanima će biti poslata i SMS upozorenja – najpre u Topličkom, Jablaničkom, Pčinjskom, Pirotskom, Nišavskom i Zaječarskom okrugu.

Kremlj: Šta bi Putin i Tramp mogli da dogovore lično na sastanku

Od
Viktor
-
0
a large building with a clock tower

Tramp potvrđuje svoju nameru da i dalje čini sve što je u njegovoj moći kako bi doprineo mirnom rešavanju ukrajinskog sukoba, rekao je portparol Kremlja

Kremlj: Šta bi Putin i Tramp mogli da dogovore lično na sastankuGetty © Chris McGrath / Staff
Donald Tramp i Vladimir Putin 2018. godine u Helsinkiju

Sastanak američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina će se sigurno održati, u Vašingtonu shvataju da će rešavanje sukoba u Ukrajini biti dug proces, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

“Predsednik Putin je više puta govorio o svojoj želji da se rešavanje ukrajinskog sukoba što pre izvede na mirovni kolosek”, podsetio je Peskov.

Navodi i da će ovo biti dug i složen proces, ali da i u Vašingtonu to sve više i više shvataju.

Kada je u pitanju potencijalni sastanak dva predsednika, Peskov je rekao da je on neophodan i da će se obavezno dogoditi.

“Možda će biti neophodan kako bi se utvrdili neki krupni dogovori, koji će sa vremenom biti postignuti, nakon što bude odrađen ogroman posao”, rekao je Peskov.

Ipak, dodaje da još uvek nije došlo vreme za to.

“Svi su već navikli na njegovu žestoku i direktnu retoriku”, naveo je Peskov, govoreći o nedavnim Trampovim izjavama, između ostalog i o Putinu.

Istovremeno, kako ističe, Tramp potvrđuje svoju nameru da i dalje čini sve što je u njegovoj moći, kako bi doprineo mirnom rešavanju ukrajinskog sukoba.

Prema njegovim rečima, za Rusiju je prioritet da ostvari svoje ciljeve i spremna je da deluje brzo.

“Naši ciljevi su jasni i očigledni, oni se ne menjaju, ali proces ne zavisi samo od nas”, poručuje Peskov.

Komentarišući situaciju sa isporukom zapadnog oružja Ukrajini, izjavio je da “antiruski i militaristički zanos, hvala Bogu, još nije naišao na zajedničko razumevanje“.

“Tendencija je generalno, naravno, veoma loša i veoma opasna. I mi to vidimo, uzimamo to u obzir i polazimo od toga kada pravimo planove”, rekao je Peskov novinaru “Rusije 1” Pavelu Zarubinu.

On je primetio i da niz zapadnih zemalja sprovodi koncentrisani profesionalni rad kako bi predstavile Rusiju “kao leglo pakla”, kako unutar svojih zemalja, tako i u inostranstvu.

“Delfini” držali čas vaterpola Amerikancima – Srbija je u polufinalu Svetskog prvenstva

Od
Viktor
-
0

Vaterpolisti Srbije savladali su selekciju SAD 14:9 i plasirali se u polufinale na Svetskom prvenstvu u Singapuru

"Delfini" držali čas vaterpola Amerikancima – Srbija je u polufinalu Svetskog prvenstvaGetty © Adam Pretty

Još jedna ubedljiva partija i još jedan ubedljiv trijumf upisali su vaterpolisti Srbije, ovoga puta u četvrtfinalu Svetskog prvenstva – selekcija SAD savladana je rezultatom 14:9.

Od prvog do poslednjeg trenutka ekipa Uroša Stevanovića držala je meč pod kontrolom, neretko i igrača i atraktivno i u potpunosti zaustavila osvaja bronze na poslednjim Olimpijskim igrama.

Slično kao u polufinalu Igara prošle godine, kada su “delfini” slavili 10:6, Amerikanci nisu imali rešenje za čvrstu odbranu srpskog tima, a ono što je moglo da prođe čekao je golman Filipović.

Na drugoj strani, Srbija je imala nekoliko raspoloženih igrača u napadu, a selektor Stevanović iskoristio je pozitivan tok meča da rasporedi minutažu najiskusnijim igračima.

Srbija je posle prve deonice imala prednost 3:1, na poluvremenu je bilo 6:3, a već posle tri četvrtine “delfini” su imali pet golova prednosti – 10:5.

U poslednjoj deonici Amerikanci su iskoristili nešto opušteniju igru u odbrani srpskog tima, pa su prvi put na meču odigrali egal.

Po dva gola u selekciji Srbije postigli su Strahinja Rašović, Nemanja Vico, Miloš Ćuk i Nikola Jakšić, dok su se po jednom u listu strelaca upisali Viktor Rašović, Dušan Mandić, Boris Vapenski i Vasilije Martinović.

Srbija će u polufinalu Svetskog prvenstva igrati protiv pobednika duela između Hrvatske i Mađarske, dok se u prvom polufinalnom susretu sastaju Grčka i Španija.

Polovina Amerikanaca putuje svetom, a ostali nemaju ni pasoš

Od
Viktor
-
0
brown framed sunglasses on map

Iako se često smatraju simbolom mobilnosti i pustolovnog duha, brojni Amerikanci zapravo nikada ne pređu ni granicu svoje savezne države – a mnogi ni okruga u kojem su rođeni. Dok deo populacije putuje svetom, skoro polovina njih nema ni pasoš. U zemlji sa 50 različitih država i brojnim atrakcijama, ostaje pitanje: da li je Amerika zaista nacija putnika?

Prema najnovijim podacima američkog Stejt departmenta, važeći pasoš poseduje manje od polovine građana SAD – oko 45 do 50 procenata. Iako to predstavlja porast u odnosu na prethodne decenije, i dalje znači da milioni Amerikanaca nikada ne odu van granica zemlje. Nejednakost u pristupu međunarodnim putovanjima očigledna je: dok u bogatijim i urbanim sredinama pasoš ima više od 60% stanovnika, u siromašnijim i ruralnim delovima taj procenat pada i ispod 40.

Bruklinski most, Njujork

Razlozi za to su pre svega finansijski. Oko 50% Amerikanaca sa godišnjim prihodima manjim od 30.000 dolara nikada nije napustilo SAD. Nasuprot tome, gotovo svi iz kategorije sa prihodima većim od 80.000 dolara godišnje putovali su bar u jednu stranu zemlju. Troškovi međunarodnih putovanja, uz nedostatak vremena i plaćenog odsustva, ostaju glavne prepreke za ogroman broj građana.

Ali ni unutar granica SAD situacija nije značajno drugačija. Procenjuje se da oko 10–15% Amerikanaca nikada u životu nije napustilo saveznu državu u kojoj su rođeni, a još veći broj nikada nije leteo avionom. Više od polovine živi čitav život u istom regionu, a čak 60% mladih odraslih i dalje živi na manje od 15 kilometara od mesta gde su odrasli. To znači da su mnogi Amerikanci praktično vezani za svoj lokalni kraj – ne samo zbog životnih okolnosti, već i zbog kulture navike.

Independence Hall, Filadelfija – Mesto postpisivanja deklaracije o nezavisnosti SAD

Istovremeno, velika većina Amerikanaca iskazuje želju da putuje više. Anketa kompanije Zipcar i OnePoll pokazala je da polovina građana mašta o poseti najpoznatijim domaćim destinacijama – poput Njujorka, Grand Kanjona ili nacionalnih parkova – ali ih nikada ne poseti. Na primer, samo 30% njih je bilo kod Empire State Buildinga, a svega 22% na šetalištu Nacionalnog Mall-a u Vašingtonu. Iako se takve lokacije često nalaze visoko na listama želja, svakodnevne obaveze i ograničenja ostavljaju ih kao daleke snove.

Kuća Abrahma Linkolna, Springfild (Ilinois)

Domaća putovanja ipak dominiraju: prosečan Amerikanac obišao je oko 17 saveznih država tokom života. Popularne destinacije poput Floride, Kalifornije i Njujorka beleže visok broj poseta, dok većina manjih ili udaljenih država ostaje neistražena. Statistika pokazuje da 68% svih putovanja Amerikanaca ostaje unutar zemlje – mahom automobilom, kroz tzv. „road trips“. Međutim, i ovde finansije imaju presudnu ulogu: među građanima sa visokim prihodima, više od 80% odlazi na bar jedno turističko putovanje godišnje, dok među najsiromašnijima to čini manje od 40%.

Zanimljivo je da čak četvrtina Amerikanaca nije obišla ni glavne turističke atrakcije u sopstvenom gradu. Nedostatak vremena, prevoza i novca, ali i mentalitet „ostajanja kod kuće“, razlog su zašto mnoga putovanja ostaju neostvarena – čak i kada se nalaze „ispod nosa“. Mnogi ispitanici priznaju da vreme najradije provode na poznatim mestima, a ideja o odlasku negde dalje ostaje za neku drugu priliku.

Horseshoe Bend, Arizona

Iza slike o Amerikancima kao istraživačima i globalnim putnicima krije se sasvim drugačija realnost. Dok jedna polovina redovno putuje – kako unutar zemlje, tako i po svetu – druga polovina ostaje u svom kraju, često bez mogućnosti da obiđe čak ni sopstvenu državu. Socioekonomske razlike, radne obaveze i nedostatak resursa oblikuju geografsku stvarnost miliona Amerikanaca. U zemlji sa tolikim brojem atrakcija i raznolikosti, ostaje paradoks: mnogi sanjaju o putovanju, ali nikada ne stignu ni do najbliže znamenitosti.

1...235236237...1.530Stranica 236 od ukupno 1.530

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković