Ostrvo Barbados – spoj tropskih plaža i bradatog drveća. Kada su se portugalski jedrenjaci oko 1536. godine prvi put približili nepoznatoj obali, moreplovci su toliko bili zadivljeni neobičnim drvećem fikusa kome sa grana padaju bele vlaknaste niti sve do zemlje da izdaleka izgledaju kao ogromna brada Deda Mraza, pa su ostrvo nazvali Os barbados, što znači bradonja.

Na jedinom međunarodnom aerodromu ovog ostrva neće vas dočekati bradati fikusi, tako da današnji posetioci prvo ugledaju plastične palme. Nema ni tropskih zanosnih lepotica, već su i one od plastificiranog kartona: izrezane u prirodnoj veličini, zaustavljene u pokretu vrelog plesa. Razigrana dama u cvetnoj haljini uslikana je i ovekovečena u plastici sa kiselim poluosmehom, kao da joj je neko svom silinom upravo stao na nogu.

Plastika: Ja volim Barbados

Ispod plastične palme na kojoj piše Ja volim Barbados, na aerodromu je zaustavljena u trku i Sade Vilijams. Osvojila je bronzanu medalju na četiristo metara na Svetskom šampionatu 2022. godine i zlato na Igrama Komonvelta 2022. godine, postavši prva žena koja je postigla ovakve sportske uspehe.

Granicu prolazim brzo i lako. Građanima Srbije, kao i većini građana sveta, nije potrebna viza za kratkotrajne turističke boravke. Na Barbados sam došao iz SAD, gde me je na izlazu začudilo odsustvo granične kontrole.

Isto će se kasnije dogoditi i pri odlasku sa ovog ostrva: avio-kompanija prijavljuje graničnoj kontroli ko je ukrcan u avion i nikakvo zaustavljanje, pečatiranje niti bilo koja druga procedura nije potrebna na izlazu iz zemlje.

Od leta sam ogladneo i na samom aerodromu zaseo u „Čefete“, barbadoški lanac restorana brze hrane rasprostranjenih širom ostrva, zbog kojeg ovde ni „Mekdonalds“ ni „Burger king“ ne mogu da osvoje veći deo tržišta. Osnovao ga je Sirijac sa susednog ostrva Trinida Asad Džon Halute 1971. godine.

Malo kvalitetne piletine, roštilja, pice i sendviča, pravi pečeni krompir umesto pomfrita i uvek odvojen prostor za dečiju igru osvojili su barbadoška srca još pre nekoliko decenija, kao i humanitarno angažovanje vlasnika. Iako je plata u ovom restoranu niska za lokalne standarde – oko hiljadu američkih dolara mesečno (većina stanovništva zarađuje oko 1500, a najbolji poslovi su plaćeni i do 5000 dolara), bez tog prihoda broj beskućnika na Barbadosu bi se značajno uvećao.

U turističkom raju, na glavnom trgu u prestonici Bridžtaunu svake noći, u travi i po klupicama kraj spomenika minulim bitkama i nezavisnosti zanoći desetak beskućnika. Jedne večeri ceo glavni trg je bio pun ljudi. Prišao sam da pitam šta se događa. Rekli su mi da dele besplatnu večeru i da stanem u red… Naravno, to nisam učinio, ali me je taj poziv štrecnuo. Mnogi se bore da održe glavu iznad površine finansijskog potopa. Čak i lepo obučeni često opstaju na tako tankoj niti, da im jedino besplatan obrok garantuje da na počinak neće otići gladni.

Mali aerodrom prepun je iznenađenja

Jedna tabla uputila me je do hangara u kojem je izložen originalni konkord! Britiš ervejs je ovom letelicom, poznatom kao Alfa Eho, jednom nedeljno povezivao Barbados sa Londonom od 1977. do 2003. godine. Time je Barbados Britancima postao jedna od omiljenih turističkih destinacija. Ovo ostrvo je dugačko tek nešto više od trideset kilometara i konkord je celu njegovu dužinu preletao za manje od jednog minuta.

Iz Londona i dan-danas najpovoljniji i najčešći letovi su do ovog ostrva

Barbados je izabran za ove letove zbog pogodnog geografskog položaja i razvijene infrastrukture. Put do Londona je skraćivao sa devet sati na tri sata i pedeset minuta. Penzionisani avion sada je spomenik koji podseća i na duboke veze Barbadosa sa njegovom nekadašnjom prestonicom, odakle su i dan-danas najpovoljniji i najčešći letovi do ovog ostrva.

Konkord je toliko doprineo razvoju turizma i samog aerodroma da ga je britanska avio-kompanija kada je odleteo u penziju pozajmila aerodromu da svedoči o slavnoj istoriji. Dugačak natpis na mesinganoj tabli u glavnom aerodromskom holu u kojem se mimoilaze putnici koji su tek došli i oni koji odlaze, objašnjava da taj avion zapanjujućom kombinacijom naprednog aeronautičkog inženjerstva i jedinstvenog dizajna fascinira ljude iz celog sveta.

Fotografije sa dugačkom, elegantnom metalnom pticom

U toku je renoviranje „Iskustva konkord“, tako da nisam uspeo da uđem u supersonični avion ali su me službenici aerodroma pustili da zavirim u hangar, osmotrim i fotografišem se sa dugačkom elegantnom metalnom pticom koja je letela čak do 2.180 kilometara na sat, dva i po puta brže od prosečnih aviona, duplo brže od zvuka, i sličnom brzinom trošila gorivo i zagađivala okolinu. Saznao sam da su karte za poslednje letove bile oko trideset puta skuplje nego za regularne letove, da je leteo na obodu atmosfere, na granici sa svemirom, da se pod toplotom i brzinom tokom leta izduživao čitavih osamnaest centimetara…

Leteo je na granici sa svemirom – penzionisani konkord na Barbadosu

„Konkord je bog neba“, reči dizajnera Džonatana Glansija izrečene po sletanju poslednjeg konkorda, istaknute su na velikom panou pored legendarnog aviona. Uz to stoji rečenica da je konkord postao „trijumf matematičkog vajarstva”, te da su konstruktori maštali o avionima nalik svemirskim letelicama, a budućnosti su bili potrebni avioni nalik autobusima.

Završavam posetu konkordu u žurbi. Kupujem telefonsku karticu, plaćam je trideset evra, ali ne uspevam da je aktiviram. Ni prodavci ne uspevaju da je učine upotrebljivom. Ostajem bez mape grada i mogućnosti da kontaktiram hotel. Odustajem od javnog prevoza i delim taksi sa nekim Holanđanima. Iznenađuju me uski putevi prepuni rupa, gužva koja se na njima začas stvorila na pravcu ka prestonici. Šesnaest kilometara se vozimo skoro sat vremena, pod suncem koje prži i obznanjuje da smo blizu ekvatora.

Adams: „Ovo ti je dozvola“

Smeštaj na Barbadosu je najveća glavobolja putnika – cena je visoka i ne opravdava „luksuz“ koji se dobija. Zato većina turista ovde dolazi kruzerima na kojima borave noću, a danju sa njih samo izmile do peskovitih plaža.

Nije moglo da me zadovolji šestočasovno leškarenje i plivanje u moru, došao sam na Barbados na desetak dana, da ga istražim, upoznam i zavolim, pa sam morao da pronađem smeštaj. Smestio sam se u centru starog dela Bridžtauna, daleko od plaže. Bilo mi je svejedno, jer planiram da kolima obilazim ostrvo.

Ali, gde pronaći automobil? Došao sam u jeku sezone, pa sam uzalud okretao telefone desetak agencija. Odlučio sam da prošetam po predgrađu. Tako sam naišao na „Adams rentakar“ u muslimanskom delu prestonice. Probudio sam Adamsa, Pakistanca u sivoj togi i sa sedom bradom do grudi, koji mi se obratio na engleskom sa čistim britanskim akcentom. Cena koju mi je ponudio učinila mi se previsokom. Rešio sam da nastavim potragu za autom, ali sam ubrzo shvatio da ovaj čovek drži nekoliko različitih parkinga i agencija po celom Barbadosu.

Njegov otac se ovde doselio pre više od pola veka i razvio biznis do neslućenih razmera – na ostrvu na kojem nema više od sto hiljada automobila, Adams poseduje najmanje hiljadu. Stekao sam utisak kao da je preko radija svima javio da tražim automobil i da ne smeju da mi ponude nižu cenu od njegove. Gde god bih se pojavio, ljudi bi ga pozvali, uglavnom pričali na arapskom, ne znajući da ja ovaj jezik pomalo razumem.

Saopštavali su mi sulude cene, pa sam ubrzo posustao i vratio se kod Adamsa. Da bi se vozilo na Barbadosu potrebno je izdavanje lokalne dozvole. Naplatio mi je deset evra, izdao mi papir koji je on potpisao i rekao mi – Ovo ti je dozvola.

Samo za iskusne plivače

Bio sam umoran, pa sam se odvezao na najbližu plažu. Ostrvo je okruženo Atlantskim okeanom, iako je deo karipskih država. Oblikom podseća na krušku. Istočna obala okrenuta je otvorenom okeanu, a to znači – veliki talasi i kupanje samo za iskusne plivače. Ja sam stigao na zapadnu obalu koja se može pohvaliti savršenom svežinom mirnog mora i najlepšim zalascima sunca nad okeanom.

Barbados oblikom podseća na krušku. Istočna obala okrenuta je otvorenom okeanu, a to znači – veliki talasi i kupanje samo za iskusne plivače

Dok upijam toplotu peska, hladi me slani morski vetar. Zamislio sam kako nebom u sekundi preleće konkord, za koji kažu da će, preobučen u moderno ruho, ponovo poleteti za koju godinu. Zamislio sam i pirate iz prošlosti kojima je ova obala bila omiljeni dom. Jedno maleno ostrvo na drugom kraju sveta već mi je prvih sati boravka nagovestilo da je posebno, puno raznovrsnog bogatstva, topline sunca, jedinstvene vegetacije, zanimljive prošlosti i dovitljivih meštana.

Barbados je pun iznenađenja, Barbados je sočna kruška u kojoj sam odmah primetio i crva, ali mi nije zasmetao, naprotiv. Nasmeših mu se, svestan da je i on deo drugačijeg života koji tek treba da upoznam i zavolim.