Eksplozija u kojoj je ubijen jedan od iranskih atomskih fizičara, Teheran, 13. jun 2025.

Upetak ujutru, nedugo pošto su utihnule detonacije prvog vazdušnog udara izraelske avijacije na Iran, pet snažnih eksplozija odjeknulo je ulicama Teherana. Kada se prašina slegla, nekoliko tela ležalo je oko spaljenih školjki uništenih automobila. Najmanje dve žrtve ovih eksplozija bili su naučnici uključeni u kontroverzni iranski nuklearni program, koji je, pored svega ostalog, bio jedan od razloga zbog kojeg je Izrael raspalio po Iranu.

Tokom prva 24 časa izraelske operacije u Iranu ubijeno je ukupno 14 nuklearnih fizičara, čime je broj naučnika koji su stradali u dve decenije dugom tajnom ili otvorenom ratu dve države dobrano prešao brojku od 20.

Prva žrtva ovog „nuklearnog“ rata bio je Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu, koji je ubijen 15. januara 2007. godine, u narednih desetak godina ubijeno je najmanje još šestorica atomskih naučnika, da bi se od pre nekoliko dana njima pridružili još njih četrnaestorica.

Antiizraelski protestanti u Teheranu sa slikama nuklearnih naučnika Mohamada Mehdija Tehrančija i Ferajduna Abasija, i generala Golama Alija Rašida, koji su ubijeni u izraelskim vazdušnim napadima 13. juna 2025.

Iranski nuklearni program je obezglavljen, objavili su slavodobitno izraelski mediji, dan pošto je počela najnovija i moguće poslednja epizoda u nekoliko decenija dugom sukobu vera, ideologija i naroda Izraela i Irana. Razlog slavlja u Jerusalimu ležao je u tvrdnjama da je u seriji vazdušnih udara, napada dronovima koje su lansirali komandosi i u eksplozijama automobila-bombi stradao sam vrh iranskog nuklearnog programa, odnosno naučnici koji su nekako preživeli dve decenije dugu Mosadovu operaciju istrebljivanja atomskih fizičara u Iranu.

„Druga najspektakularnija operacija u istoriji Mosada“, kako su je nazvali izraelski mediji, uključivala je slanje dronova na iranske lansere projektila zemlja-zemlja, navođenje laserski vođenih bombi ka protivvazdušnim sistemima, ali i postavljanje bombi pod automobile nuklearnih fizičara.

Lov na špijune

U akciji iranskih službi, koja je usledila posle likvidacija čelnika vojske, Revolucionarne garde i nuklearnog programa, pohapšeno je više od 70 navodnih agenata Mosada, a u jednom od zatvora u prestonici obešena su dva navodna izraelska špijuna.

Uz proglašavanje „ogromne pobede nad cionističkim agentima“, objavljena je i serija fotografija vezanih muškaraca pobacanih po betonskom podu nekog gradilišta.

Uhapšeni u Teheranu

Dva vešanja i desetine hapšenja rezultat su prve faze prilično panične reakcije iranskih vlasti na agente izraelskih tajnih službi, domaće izdajnike i defetiste, koji su tokom prvog dana rata dronovima, projektilima i eksplozivom uništili lansere balističkih projektila i pobili niz visokih zvaničnika režima u Teheranu.

„Izdajnici su se pretvorili u plaćenike“, izjavio je šef iranske policije, general Ahmad Reza Radan pozivajući građane da prijave sve neobične aktivnosti, uključujući čudno ponašanje, kratkoročni najam stanova ili bilo šta što bi se moglo povezati sa akcijama izraelskih špijuna u toj državi.

Iranskim kontraobaveštajcima trebalo je tridesetak sati da uspostave kontrolu nad situacijom i pokrenu lov na špijune. Jureći ulicama Teherana i još nekoliko gradova uspeli su da pronađu nekoliko skrovišta i zaplene veći broj rasklopljenih dronova, te nešto naoružanja i eksploziva.

Mosadovi dronovi, tvrde obe strane, predstavljali su vrh koplja izraelskog napada i smatraju se direktnim krivcima za oko 80 odsto štete nanete iranskoj protivvazdušnoj odbrani i lanserima balističkih projektila.

Zgrada u Teheranu pogođena izraelskim projektilom 13. juna 2025.

Delove dronova i eksploziv izraelske službe su dopremile u Iran mesecima pre početka napada. Prebacivani su navodno u prtljagu običnih putnika, skriveni u rezervoarima i tovarima kamiona, te maskirani u komercijalne pošiljke jednostavno slani poštom.

Kada su svi delovi dospeli do Irana, lokalni agenti su ih sklapali i ostavljali na lokacijama u blizini iranskih položaja ili zgrada u kojima su stanovali šefovi Revolucionarne garde ili nuklearni fizičari. Mete su, tvrde Izraelci, bile unapred određene i eksplozije su usledile neposredno pre nego što su borbeni avioni F-35 uleteli u iranski vazdušni prostor.

Kao rezultat ove operacije, usledile su sahrane komandanta Revolucionarne garde, generala Hoseina Salamija, načelnika generalštaba Mohamada Bakerija, jednog od Hamneijevih ključnih savetnika Alija Šamhanija. Stradali su i šef obaveštajnog odeljenja Revolucionarne garde i njegov zamenik, ali i 14 naučnika uključenih u nuklearni program.

Iranski naučnici ubijeni 13. juna 2025.

Lista mrtvih nuklearnih fizičara uključuje Mohamada Mahdija Tehrnašija, Akbara Motalebija Zadu, Sajeda Barjija, Amira Hasana Fahahija, Abdelhamida Minušera, Mansura Asharija, Ahmada Rezu Darjanija, Ferajduna Abasija i Alija Katrimija.

Vrhovni verski lider, ajatolah Ali Hamnei izbegao je za sada sudbinu komandanata Revolucionarne garde i atomskih fizičara samo zato jer se za njegov slučaj zauzeo lično američki predsednik Donald Tramp.

Iranska bomba

Imena još petorice ubijenih iranskih naučnika još nisu objavljena, ali izraelski izvori tvrde da se među njima nalaze i osobe ključne za vezu sa ukrajinskim naučnicima, koji su, navodno, omogućili da Iran još 2003. godine u okviru Projekta „Amad“ izvede „hladnu probu“, odnosno detonaciju bombe čije je jezgro činio prirodni, a ne obogaćeni uranijum, na šta su izraelske vlasti objavile da po svaku cenu nemaju nameru da dozvole da se režim u Teheranu dočepa atomske bombe.

Moguće mete u Iranu povezane sa nuklearnim programom

Ostalo je, međutim, nejasno da li je Iran nastavio ovakve nuklearne probe i posle 2003. godine, kada je program usmeren ka stvaranju atomskog oružja zvanično obustavljen.

Iranske vlasti, još od vremena predsednika Mahmuda Ahmedinežada pre dve decenije, tvrde da je nuklearni program namenjen isključivo civilnoj upotrebi, te da Teheran nema nameru da stvori atomsko oružje.

Istraživački centar „Marivan“, gde su atomske probe navodno obavljene, bio je van domašaja međunarodnih inspekcija do 2020. godine. Osim „Marivana“, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) tražila je pristup objektima u Lavisan Šijanu, Varaminu i Turkuz Abadu, smatrajući da ove četiri lokacije predstavljaju mrežu tajnog iranskog nuklearnog projekta na kojima se nalazi deo „neprijavljenog nuklearnog materijala“.

Postrojenje za obogaćivanje uranijuma Natanz u centralnom Iranu, 2019.

IAEA je, u posebnom izveštaju, objavila i da je Iran u stanju da obogati uranijum gotovo do nivoa potrebnog za nuklearno oružje, te da je gro uranijuma u Islamskoj republici obogaćen znatno iznad 3,67 odsto, koliko je dogovoreno danas mrtvim nuklearnim sporazumom iz 2015. godine.

Mete u Iranu

Od 2007. do 2020. likvidirano je u atentatima najmanje sedam iranskih naučnika povezanih sa iranskim nuklearanim programom. „Očekivani životni vek iranskih nuklearnih fizičara nije moj problem“, izjavio je pre deset godina, šef izraelskog generalštaba i ministar odbrane Moše „Bugi“ Jalon, odgovarajući na pitanje novinara Špigla da li je njegova zemlja umešana u seriju ubistava naučnika u Iranu. Izrael po svaku cenu neće dozvoliti da Iran napravi atomsku bombu i ima pravo da se brani, ponavljaju poslednje dve decenije izraelski zvaničnici.

Od 2003, s optužbama da Teheran razvija nuklearni program ne u cilju proizvodnje nuklearne energije kako iranski zvaničnici tvrde, već s namerom da načini atomsku bombu, dve američke republikanske administracije, Bušova i Trampova, u nekoliko navrata su najavljivale odlučni udarac na Iran, prizivajući uz to i odmazdu za poniženje koje su vlasti u Teheranu priredile Americi tokom talačke krize 1979. godine.

Mural na zgradi nekadašnje američke ambasade u Teheranu

Još u vreme mandata Džordža Buša Mlađeg, planeri Pentagona su iscrtali na mapi Irana potencijalnih 1.100 meta, spremajući se za neizbežan, kako se tada činilo, rat sa Iranom. Među potencijalnim metama bile su listom sve iranske naučne institucije i nuklearni centri, uključujući Erak, Bušahr, Darhovin, Fordo, Natanz i Ishafan, ali i stotine položaja i objekata povezanih s iranskom Revolucionarnom gardom. Mapu su, na pritisak neokonzervativaca, načinili planeri Pentagona, a njih je pratio i jednako ambiciozan projekat unutrašnje promene vlasti u Iranu, čije su arhitekte bili Donald Ramsfeld, Dik Čejni, Džon Bolton, Njut Grinič i Rudi Đulijani.

Uprkos bombastičnim najavama, napad na Iran je tada izostao, a umesto njega pokrenuta je drugačija akcija obuzdavanja iranskog nuklearnog programa – ubijanje naučnika. Akcije izraelskih tajnih agenata odvijale su se po scenarijima nalik onima iz filmova Igraj svoju igru s Džordžom Klunijem i Šakal s Brusom Vilisom.

Smrt naučnika u Teheranu

Serija ubistava počela je 15. januara 2007. godine, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.

Ardešir Hoseinpur

Nakon njegove smrti, vlasti u Teheranu su najpre saopštile da su Hoseinpur i još nekoliko naučnika umrli od posledica trovanja gasom, ali je obaveštajna kompanija Stratfor ubrzo objavila da ih je ubio Mosad. Sestra iranskog naučnika Mahmube Hoseinpur je iz Turske, gde je pobegla, kasnije rekla da je njen brat radio na razvoju atomske bombe, i to, kako je rekla, „12 puta snažnije od one koja je bačena na Hirošimu“. Prema njenoj verziji događaja, razvoj iranskog nuklearnog programa su nadgledali stručnjaci iz Severne Koreje i neimenovani ruski fizičari, ali je njen brat odbio da dalje učestvuje u projektu, zbog čega su ga pripadnici iranske Revolucionarne garde ubili.

Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obaveštajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih naučnika. Ubijen je ispred svoje kuće u Teheranu dok je ulazio u automobil, tako što je aktivirana bomba postavljena na motociklu parkiranom u neposrednoj blizini.

Na sahrana Masuda Alija Mohamadija, 14. januara 2010. u Teheranu

Iran je za ovo ubistvo najpre okrivio Ameriku i Izrael, ali je nešto kasnije na spisak potencijalnih krivaca dodao i neimenovanu „izdajničku grupa koju čine Iranci u egzilu“. Iako ona nije eksplicitno imenovana, na listu sumnjivaca uvrštena je organizacija „Mođahedin-e Kalk“, nekadašnji vrh koplja Islamske revolucije, čiji su pripadnici posle serije volšebnih preokreta nekako završili u Albaniji. Iran je potom pohapsio desetak osoba s optužbom da su za račun Mosada učestvovali u ovom ubistvu, a jedan od njih, Mađid Đamali Faši, osuđen je na smrt i pogubljen.

Krajem novembra 2010. godine stradao je Mađid Šahrijari, još jedan od važnih naučnika uključenih u iranski nuklearni program. Njemu su neidentifikovani napadači na automobil zakačili bombu u čijoj je eksploziji stradao.

Konferencija za štampu u Teheranu povodom smrti Mađida Šahrarija, 4. decembra 2010.

Istog dana teško je ranjen i Ferajdun Abasi Davani, u gotovo identičnom bombaškom napadu. Davani se, inače, od 2007. godine nalazio na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog učešća u iranskom nuklearnom programu i razvoju balističkih projektila. Za ova dva napada tadašnji iranski ministar unutrašnjih poslova Mostafa Mohamad Nađar optužio je Izrael i američku Centralnu obaveštajnu agenciju.

Abasi je jedan od četrnaestorice naučnika ubijenih 13. juna 2025.

Ferajdun Abasi, ubijen 13. juna 2025.

Krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodišnji Darjuš Rezaineđad, ekspert za visokonaponske prekidače koji su ključni delovi nuklearnih bojevih glava.

U njega su naoružani napadači na motorciklima ispalili pet metaka, kada se sa suprugom vraćao iz vrtića iz koga su pokupili ćerku; njih dve su u ovom napadu i ranjene. Vlasti u Teheranu su za smrt naučnika optužile Mosad.

Sledeća žrtva bio je Mostafa Ahmadi Rošan. Januara 2012. ubijen je pošto je aktivirana bomba postavljena ispod njegovog automobila. U eksploziji je ranjen i njegov vozač.

U policijskoj akciji koja je usledila uhapšeno je dvadesetak osoba, s optužbom za saradnju sa Amerikancima, Mosadom i britanskom službom MI6.

Sahrana Darjuša Rezaineđada

Za razliku od Bušove republikanske administracije, Barak Obama, koji na vlast dolazi krajem 2012, odlučio se za manje nasilan pristup Iranu, polažući nade da će kroz pregovore ograničiti njegov nuklearni program.

Serija atentata na iranske naučnike tada je prekinuta, da bi 2015. bio potpisan i nuklearni sporazum s Iranom, čime je rat, bar na neko vreme, skinut sa dnevnog reda. Nekoliko godina kasnije, Donald Tramp je ovaj sporazum s Iranom raskinuo.

Tome je prethodila spektakularna akcija izraelskih obaveštajaca.

Sahrana Mostafe Ahmadija Rošana, 13. januara 2012.

Mosadovih 11

Naime, krajem januara 2018. godine agenti Mosada upali su u jedno tajno stovarište u Teheranu, gde su iranske vlasti u tridesetak sefova sakrile više od pola tone dokumentacije vezane za „preosetljive“ detalje nuklearnog programa, uključujući dizajn bojevih glava, planove za njihovu proizvodnju i mesta na kojima bi takvo oružje moglo biti isprobano. Iranci su dokumentaciju u ovu halu prebacivali skoro godina dana – tajno, kako su verovali – ne znajući da svaki njihov korak snimaju agenti izraelske obaveštajne službe.

Uljuljkani procenama da je dokumentacija valjano skrivena, Iranci su nekoliko meseci pre upada ukinuli noćne čuvare, pa je tajne nuklearnog programa od Izraelaca delilo svega nekoliko prepreka – alarmi i teški čelični sefovi u čiju su se neprobojnost pouzdavale vlasti u Teheranu.

Ali 31. januara, tačno u 22:30, dvadesetak maskiranih osoba onesposobilo je alarme i upalo u stovarište smešteno među hangarima desetina trgovačkih kompanija. Relativno brzo su provalili blindirana vrata i brenerima sposobnim da dostignu temperaturu od oko 3.600 stepeni celzijusa otvorili 32 čelična sefa, zatim natovarili oko pola tone dokumenata i 163 diska s podacima, i šest i po sati kasnije nestali u nepoznatom pravcu.

Skladište u Teheranu u kome je bila smeštena iranska “atomska arhiva”

Čuvari koji su ujutru stigli na posao, mogli su samo da bespomoćno konstatuju da su vrata i sefovi provaljeni, oglase uzbunu i na noge dignu desetak hiljada policajaca, vojnika i obaveštajaca, koji su narednih nekoliko dana bez uspeha pokušavali da uđu u trag provalnicima.

Većina ukradenih dokumenata, tvrdili su Izraelci, predstavljala je dokaz da je Teheran, uprkos tvrdnjama da je nuklearni program namenjen isključivo proizvodnji energije, paralelno i sistematski nastojao da prikupi sve elemente potrebne za proizvodnju atomskog naoružanja.

Deo dokumentacije predstavljen medijima odnosio se na prepisku iranskih zvaničnika o nekoliko ključnih pitanja, pre svega o mogućnostima da se nuklearna bojeva glava montira na projektil „Šahab 3“, zatim na raspravu o lokacijama gde bi se mogle obavljati podzemne atomske probe, te na razmenu ideja o proizvodnji pet bojevih glava.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu opisuje kako je Iran nastavio sa svojim nuklearnim programom sa ciljem proizvodnje atomskog oružja, Tel Aviv, 30. aprila 2018.

Ovi dokumenti smatraju se ključnim argumentom kojim je premijer Izraela Benjamin Netanjahu uspeo da nagovori Donalda Trampa da SAD istupi iz iranskog nuklearnog sporazuma. Kada je Tramp to i objavio, došlo je do zgražavanje Rusije i zapadnoevropskih država, čije su diplomate uložile silnu energiju ne bi li približili stavove Vašingtona i Teherana.

Nezavisnom istragom, međutim, utvrđeno je da Iran nikada nije napravio bojevu glavu, što različiti izvori pripisuju širokom spektru faktora – od straha Iranaca da će njihov pokušaj biti otkriven i mogućih posledica, do stalnih napada na vodeće stručnjake uključene u nuklearni program.

Memorijal posvećen prvim pet ubijenih iranskih naučnicima, 2012.

Ispostavilo se i da je dobar deo dokumentacije star najmanje 10 do 15 godina, odnosno da potiče još iz vremena Projekta „Amad“, koji su vlasti u Teheranu obustavile još 2003. Tel Aviv je godinama tvrdio da navodno obustavljanje tog projekta predstavlja običnu prevaru, te da je program pravljenja atomske bombe prebačen na drugi, tajniji nivo, čime je ceo proces dodatno utonuo u sivu zonu. S druge strane, i Teheran je čitavu operaciju nazvao prevarom, smišljenom kako bi državi ionako osakaćenoj sankcijama bile uvedene nove kaznene mere. Deo predstavljenih dokumenata potpisao je fizičar Masud Ali Mohamadi, ubijen u januaru 2010. godine.

Nekoliko stvari je, ipak, postalo jasnije: do 2003. godine, kada je Projekat „Amad“ obustavljen, Iranci su imali ozbiljnu pomoć Pakistanaca, odnosno Abdela Kadira Kana, koji je u tom periodu tehnologiju kojom se Islamabad dokopao atomske bombe nudio brojnim stranama, od Severne Koreje do Libije, Iraka i na koncu Irana. Američki obaveštajci tvrdili su da je Teheran imao pomoć stručnjaka i iz još nekoliko stranih država, priznajući da ne postoje dokazi da su oni radili prema nalogu svojih vlada.

Vest o smrti Abdul Kadir Kana, “oca pakistanskog nuklearnog programa”, oktobar 2021.

Među fotografijama ukradenim iz skladišta u Teheranu nalazile su se i one koje prikazuju postrojenja za testiranje visokoeksplozivnih sredstava u bazi Parčin kod Teherana, koja je godinama bila van domašaja međunarodnih inspektora jer su iranske vlasti tvrdile da ova vojna baza nema nikakve veze sa nuklearnim programom. Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Jukija Amano je tek 2015. godine dobio pristup ovoj bazi, ali je ona do tada bila potpuno ispražnjena, što dokazuju i satelitski snimci koji su prethodile poseti.

Epizoda „Šakal“

Krajem novembra 2020. godine, tadašnji šef iranskog nuklearnog programa Mohsen Fahrizade izašao je iz blindiranog automobila kako bi proverio štetu koja je, kako je verovao, nastala tako što je njegov vozač zakačio neku džombu na putu.

Kada je izašao iz vozila, pogodilo ga je pet metaka ispaljenih iz mitraljeza skrivenog u „nisanovom“ kombiju parkiranom nekoliko desetina metara dalje. Nakon rafala, kombi je odleteo u vazduh. Mitraljez iz koga je pucano bio je daljinski upravljan.

Sahrana šefa iranskog nuklearnog programa Mohsena Fahrizadea, ubijenog 27. novembra 2020.

Zamenik komandanta iranske Revolucionarne garde Ali Fadavi rekao je tada da je na Fahrizadea ispaljeno ukupno 13 metaka, od kojih je pet pogodilo iranskog fizičara probivši njegov pancirni prsluk.

Pre Fadavijevog nastupa, iranske vlasti tvrdile su da je ubistvo izvela ekipa od 12 operativaca, uključujući i dvojicu snajperista koji su posle akcije misteriozno nestali. Logističku podršku, navodno, pružalo im je još pedesetak agenata. U blizini mesta gde je Fahrizade ubijen pronađeni su napušten „hjundai“ i četiri motorcikla, koji su, navodno, pripadali atentatorima. Umešanost Izraela u ovaj događaj Njujork tajmsu su potvrdila trojica američkih i zapadnih obaveštajaca.

Sedmorici ubijenih naučnika pre nekoliko dana pridodato je njih još četrnaest. Biti atomski fizičar u Iranu je najopasnije zanimanje na svetu.