Šej Gildžus-Aleksander proglašen je za najkorisnijeg igrača NBA finala
EPA-EFE/MANUELA SOLDI
Košarkaši Partizana deklasirali Spartak u prvom meču finala Superlige Srbije
Košarkaši Partizana deklasirali su Spartak rezultatom 94:74 u prvom meču finalne serije plej-ofa Superlige Srbije i nedostaje im još jedna pobeda za pehar koji čekaju od 2014. godine.
Najefikasniji u Partizanu bio je Dvejn Vašington sa 23 poena, 18 je dao Balša Koprivica, 14 Ajzeja Majk, 12 Mitar Bošnjaković, a 11 Aleksej Pokuševski,će.
U Spartaku je najefikasniji bio Dušan Miletić sa 11 poena, po 10 su dali Umodža Gibson i Rasir Bolton.
Partizan je pred 3.856 navijača u „Pioniru” posle prve deonice vodio 28:23. Na poluvremenu je bilo 54:42 za domaćina.
Sredinom treće deonice Partizan je vodio plus 20 – 67:47, a u poslednjih 10 minuta ušlo se rezultatom 79:61.
Drugi meč serije igraće se u utorak od 20 i 30 u Subotici. Osvajač titule biće klub koji prvi stigne do dve pobede. Eventualna „majstorica” zakazana je za četvrtak u Beogradu.
Borba protiv beskućnika i gladni đaci: Zašto u Kanadi niču šatorska naselja
Vlasti u Ontariju, najmnogoljudnijoj provinciji Kanade, pokrenule su program dodatne školske ishrane i suzbijanja šatorskih naselja po gradskim parkovima
Rast inflacije, pad privrede, masovne migracije, drastičan porast cene hrane od pandemije pa do danas, kao i porast kriminala u nekadašnjem “kanadskom raju”, deo su problema sa kojima se susreće vladajuća elita.
Izveštaji sugerišu da se ogroman broj stanovnika Toronta oslanja na “banke hrane”, mesta koja dele besplatne obroke siromašnima i beskućnicima. Najveća potražnja je za kikiriki puterom, pastom, konzervama sa voćem i supama, pirinčem, pasuljem i hranom za bebe.
U martu 2024. su “banke hrane” u Kanadi zabeležile više od 2 miliona posetilaca, najviše u istoriji.
Šatorska naselja niču kao pečurke
Pored toga, broj šatorskih kampova sa beskućnicima u Torontu stalno raste, a pojavljuju se i na mestima na kojima ranije nikada nisu viđeni. Čak i ispred otmenih stambenih blokova, gde prosečan stan košta više od milion dolara.
Porast broja šatorskih naselja nije iznenađujući s obzirom na to da stanarine stalno rastu, plate i prihodi ne prate visoke troškove života, a nedostaju i prihvatilišta za beskućnike.
Podaci od 14. marta 2025. pokazuju da je u gradu bilo 283 šatorskih naselja, pored kojih su gradske vlasti postavile mobilne toalete.
Zvaničnici u Torontu kažu da je gradu potrebno više stambenog prostora kako bi beskućnicima dali krov nad glavom. Takođe, ističu da svako može da postane beskućnik posle jedne ili dve propuštene plate, ili zbog nekog drugog izazova u životu.
Prema podacima iz aprila 2025, u Torontu je 10.241 osoba koristila neko od gradskih prihvatilišta, a u poslednja tri meseca u gradu je zabeležen 11.721 “aktivni beskućnik”.
U provinciji Ontario, između ostalog, najavljuju i zakon koji ima za cilj da pomogne opštinama da “uklone kampove beskućnika” iz javnih parkova. Nacrt ovog zakona predlaže i uvođenje novčanih i zatvorskih kazni za ilegalnu upotrebu droga na javnom mestu.
Iako je Kanada u oktobru 2018. legalizovala uzgoj, posedovanje, nabavku i konzumiranje kanabisa, ilegalno tržište i dalje cveta.
Novi zakon bi trebao da dozvoli policijskim i pokrajinskim službenicima za prekršaje da uhapse ljude koji koriste ilegalne droge na javnim mestima, a predložene su i kazne do 10.000 dolara ili šest meseci zatvora.
Imigracija i gladni đaci
Dok se vodi “borba” za proterivanje narkomana i beskućnika iz parkova, širi se i nacionalni program školske ishrane, u sklopu tzv. investiranja u srednju klasu
Još za vreme Džastina Trudoa najavljen je sporazum sa vladom Ontarija o povećanju finansiranja školske ishrane u pokrajini. Ovaj sporazum, u okviru Nacionalnog programa za školsku ihranu savezne vlade, obezbediće “zdrave obroke” za još 160.000 dece u Ontariju do kraja školske godine.
“Deca koja nisu gladna bolje uče, više se igraju i osećaju se snažnije”, rekla je ministarka za porodicu Džena Sads.
Vlasti ističu da će program smanjiti porodicama stresne jutarnje pripreme pred odlazak dece u školu, ali će im omogućiti i da uštede na stotine dolara. Procenjujese da će porodica sa dvoje dece u pokrajini Ontario uštedeti 800 dolara (oko 500 Evra) godišnje za namirnice.
Radićemo sa provincijama, teritorijama i autohtonim partnerima (Indijancima) kako bismo osigurali da svako dete u Kanadi ima hranu koja mu je potrebna dok je u školi, poručuju iz vlade.
Ipak, postavlje se pitanje da li zvaničnici “ne vide šumu od drveća”, jer niko ne govori o tome kako će se siromašni đaci hraniti kada dođu kući, vikendom ili tokom školskog raspusta, ali i šta će vlada preduzeti da ugroženi (srednji) sloj stanovništva bolje i sigurnije živi.
Državnim poslom protiv pada standarda
Životni standard građana Kanade i dalje pada, a vodeći ekonomisti kažu da su još tokom prethodne vlasti poslovna ulaganja pala za trećinu, dok je broj radnika u javnom sektoru rastao skoro četiri puta brže od privatnog sektora.
Svaki treći Kanađanin sada radi za vladu, zarađujući 30% više od proseka, dok je oko 1,7 miliona Kanađana na socijalnoj pomoći.
Statistički podaci kažu da je u periodu 1950-2020. u Kanadu stizalo od 200.000 do 250.000 emigranata godišnje, dok su procene da je taj broj od 2024. porastao na 1,2 miliona godišnje.
Najviše doseljenika stiže iz Indije, Filipina, Nigerije, Avganistana, Kine i Pakistana. Na ove brojke, svakako, treba dodati i ilegalne emigrante.
Od 41 miliona Kanađana, u Ontariju živi više od 15 miliona, a u širem Torontu oko sedam miliona.
SERBIANNEWS/CANADA
10 najboljih univerziteta u Kanadi trenutno
Ako još uvek niste sigurni na koje univerzitete u Kanadi da se prijavite za predstojeću školsku godinu, nova rang lista bi vam mogla pomoći u odluci.
US News and World Report objavio je listu najboljih univerziteta u Kanadi, rangirajući visokoškolske ustanove na osnovu njihovih istraživačkih rezultata i ocena akademika širom sveta i Severne Amerike.
Njihove pozicije na listi su takođe zasnovane na ukupnoj rang listi najboljih globalnih univerziteta tih škola.
Univerziteti u Kanadi koji su zauzeli prva tri mesta su uobičajeno na listi.
Spiroview Inc/Shutterstock
McGill je zauzeo treće mesto sa globalnim rezultatom od 74,3 i globalnim rangom od 62. Sastoji se od 10 fakulteta i škola: Poljoprivredne i ekološke nauke, Umetnosti, Stomatologije, Obrazovanja, Inženjerstva, Prava, Menadžmenta, Medicine, Muzike i Prirodnih nauka.
Dom je najstarije medicinske škole u Kanadi i može se pohvaliti istraživačkim dostignućima poput stvaranja prve vestacke krvne ćelije.
Shawn.ccf/Shutterstock
Univerzitet Britanske Kolumbije (UBC) zauzeo je drugo mesto sa globalnom ocenom 77,1 i globalnim rangom 41. Kampusu u Vancouveru i Okanaganu, poznati su po svojim prekrasnim planinskim pogledima i elitnim istraživačkim ustanovama, uključujući kanadsku nacionalnu laboratoriju za subatomsku fiziku TRIUMF, Centar za održive prehrambene sisteme na UBC Farm i Institut za zdrav život i prevenciju hroničnih bolesti.
Roy Harris/Shutterstock
Na prvom mestu je Univerzitet u Torontu, sa globalnim rezultatom od 83,6 i globalnim rangom 16. To je mesto gde su istraživači početkom 1920-ih otkrili medicinsku inovaciju insulin. Takođe se može pohvaliti s više od 44 biblioteke koje sadrže preko 19 miliona knjiga.
Drugi univerziteti u Kanadi koji su se plasirali među prvih 10 uključuju Univerzitet Alberta , Univerzitet Calgary i Univerzitet u Ottawi.
Najbolji univerziteti u Kanadi su:
-
Univerzitet u Torontu
-
Univerzitet Britanske Kolumbije
-
Univerzitet McGill
-
Univerzitet McMaster
-
Univerzitet u Alberti
-
Univerzitet u Montreal-u
-
Univerzitet u Waterloo-u
-
Univerzitet u Calgary-ju
-
Univerzitet u Ottawi
-
Zapadni univerzitet (Univerzitet Zapadnog Ontarija)
Ovde pogledajte kompletnu listu .
SERBIANNEWS/CANADA
Ovo je 50 najboljih restorana na svetu
Postoje razni kriterijumi za proglašavanje najboljih restorana na svetu i ima više sajtova koji se time bave.
U Torinu je World’s Best Restaurants proglasio 50 najboljih, a na prvom mestu našao se Maido iz Lime u Peruu, prenosi Index.hr.
To je restoran koji vodi šef Mitsuharu Tsumura, sin japanskih imigranata koji se školovao u SAD-u, a u restoranu spaja ukuse Perua i japanske kulinarske metode.
Ove je godine održano 23. izdanje ove prestižne dodele, a na listi su se našli restorani iz 32 grada i 22 različite zemlje, uključujući deset novih, koji se prošle godine nisu našli na listi.
50 najboljih restorana na svetu za 2025. godinu
1. Maido, Lima
2. Asador Etxebarri, Atksondo
3. Quintonil, Meksiko Siti
4. Diverxo, Madrid
5. Alchemist, Kopenhagen
6. Gaggan, Bangkok
7.Sézanne, Tokio
8. Table by Bruno Verjus, Pariz
9. Kjolle, Lima
10. Don Julio, Buenos Aires
11. Wing, Hong Kong
12. Atomix, Njujork
13. Potong, Bangkok
14. Plénitude, Pariz
15. Ikoyi, London
16. Lido 84, Gardone Riviera
17. Sorn, Bangkok
18. Reale, Kastel di Sangro
19. The Chairman, Hong Kong
20. Atelier Moessmer Norbert Niederkofler, Bruniko
21. Narisawa, Tokio
22. Sühring, Bangkok
23. Boragó, Santiago
24. Elkano, Getaria
25. Odette, Singapur
26. Mérito, Lima
27. Trèsind Studio, Dubai
28. Lasai, Rio de Žaneiro
29. Mingles, Seul
30. Le Du, Bangkok
31. Le Calandre, Rubano
32. Piazza Duomo, Alba
33. Steirereck, Beč
34. Enigma, Barselona
35. Nusara, Bangkok
36. Florilège, Tokio
37. Orfali Bros, Dubai
38. Frantzén, Stokholm
39. Mayta, Lima
40. Septime, Pariz
41. Kadeau, Kopenhagen
42. Belcanto, Lisabon
43. Uliassi, Senigalia
44. La Cime, Osaka
45. Arpège, Pariz
46. Rosetta, Meksiko Siti
47. Vyn, Skiling
48. Celele, Kartagena
49. Kol, London
50. Jan, Minhen
Plan za zaposlene: 90 minuta u kuhinji, 4 jela za celu radnu nedelju, imamo recepte
Za sve koji žele da jedu kuvano, ukusno i zdravo čak i tokom radne nedelje, ovaj plan je idealan. U samo jednom kuvarskom naletu, spremaju se četiri različita jela za dve osobe – bez višesatnog stajanja kraj šporeta. Glavni sastojak? Mleveno meso – svestrano, brzo se sprema i lako prilagodljivo raznim jelima.
Ova priprema traje oko 90 minuta i obuhvata četiri jela koja se lako pakuju i podgrevaju. Sve je osmišljeno tako da se kuvanje odvija paralelno: dok se jedno krčka, drugo se peče ili oblikuje.
Plan jela:
Dan 1 – Bolonjeze sos sa integralnom testeninom
Klasični bolonjeze sa crnim lukom, šargarepom, paradajz pelatom i začinima. Služi se uz integralnu testeninu. Sos se lako podgreva i postaje još ukusniji dan kasnije.
Dan 2 – Musaka sa tikvicama i krompirom
Složenac od tanko sečenih tikvica, krompira i mlevenog mesa u laganom bešamel sosu. Peče se u rerni dok se pripremaju ostala jela.
Dan 3 – Ćufte u paradajz sosu sa pire krompirom
Klasične ćufte sa belim lukom i začinima kuvaju se u aromatičnom paradajz sosu. Služe se uz pire od krompira sa malo maslinovog ulja.
Dan 4 – Azijski stir-fry sa mlevenim mesom i povrćem
Mleveno meso se kratko proprži na susamovom ulju sa paprikom, tikvicom i šargarepom, pa se začini soja sosom, đumbirom i belim lukom. Poslužuje se sa basmati pirinčem.
Spisak namirnica (za dve osobe, četiri dana):
Povrće:
4 glavice crnog luka
3 čena belog luka
4 šargarepe
2 tikvice
2 crvene paprike
4 veća krompira
1 konzerva paradajz pelata
1 mala konzerva koncentrata paradajza
Svež peršun (po želji)
Meso:
1.2 kg mlevenog mesa (najbolje mešano – junetina i svinjetina)
Ugljeni hidrati:
300 g integralne testenine
200 g basmati pirinča
Hlebne mrvice ili malo starog hleba za ćufte
Mlečni proizvodi i jaja:
500 ml mleka (za bešamel i pire)
2 jajeta
50 g putera
50 g brašna
Začini i dodaci:
So, biber, suvi začin
Origano, bosiljak, paprika u prahu
Soja sos, susamovo ulje (ili obično biljno ulje)
Maslinovo ulje
Savet za pripremu:
Prvo skuvati testeninu i pirinač, a zatim staviti musaku da se peče.
Dok se musaka peče, napraviti bolonjeze sos u jednoj šerpi, a u drugoj ćufte u paradajz sosu.
Na kraju, u velikom tiganju ili voku, pripremiti stir-fry.
Sve ohladiti, rasporediti u kutije i čuvati u frižideru do 4 dana.
Kina predstavlja „egzistencijalnu pretnju“
Tradicionalni proizvođači automobila suočavaju se sa „egzistencijalnom pretnjom“ kineske automobilske industrije koja je sve brža kada je reč o dizajnu vozila i smanjenju troškova, izjavio je izvršni direktor jedne inženjerske kompanije.
„Oni mogu da se promene neverovatno brzo“, rekao je Teri Dž. Vojčovski, predsednik za automobilski sektor kompanije Kersoft Global, firme za inženjerske usluge sa sedištem u Mičigenu. Kersoft analizira vozila za klijente, uključujući proizvođače automobila i dobavljače.
Gotovo tri puta brži
Kineskim proizvođačima automobila potrebno je od 14 do 18 meseci da razviju nove modele, dok tradicionalnim proizvođačima za to treba od 36 do 48 meseci, rekao je Vojčovski. Takve kompanije su „tri do pet godina iza kada je reč o tehnologiji“, dodao je.
Prema jednoj Kersoft prezentaciji koja je pratila govor, kineski proizvođači automobila u velikoj meri koriste veštačku inteligenciju tokom dizajna.
Na događaju koji je organizovalo Društvo automobilskih analitičara, a koji je održan u regionalnoj kancelariji kompanije Forvia (francuski dobavljač auto-delova sa sedištem u Nanteru u Oburn Hilsu u Mičigenu), govorio je Vojčovski.
Ispred zgrade Forvije, Kersoft je prikazao dva vozila kupljena od kineskog proizvođača BYD. Jedno je bilo električno vozilo, a drugo hibridni kamionet BYD Šark. Kamionet ima električni pogon i motor od 1,5 litara kako bi se osiguralo da baterija vozila ostane napunjena.
Tradicionalni proizvođači moraju da reorganizuju poslovanje
Kersoft ima tehnički centar u Livoniji, predgrađu Detroita, gde analizira ovakva vozila.
Vojčovski je bivši izvršni direktor kompanije Dženeral Motors, sa 47 godina iskustva u automobilskoj industriji.
Kineski i tradicionalni proizvođači automobila „govore različitim jezicima“, rekao je Vojčovski.
Tradicionalni proizvođači automobila naglašavaju vreme potrebno da vozilo ubrza od 0 do 100 kilometara na sat, snagu motora i obrtni moment. S druge strane, kineski proizvođači stavljaju akcenat na tehnologiju i povezanost, gde vozila mogu da se povežu na internet ili druga vozila, rekao je izvršni direktor Kersofta.
U Kini, proizvođači automobila i dobavljači imaju mnogo kooperativniji odnos, dok su u tradicionalnoj industriji ti odnosi često konfrontacijski, rekao je on.
BYD, najveći proizvođač automobila u Kini, ima „vertikalnu integraciju kakvu nismo videli još od vremena Henrija Forda“, uključujući sopstvenu proizvodnju baterija, rekao je Vojčovski.
Tradicionalni proizvođači automobila moraju da reorganizuju svoje poslovanje, rekao je on.
Nema mnogo vremena
„Moramo to da uradimo brzo“, istakao je. „Jedina strateška prednost koju na kraju možete imati jeste brzina. Pred nama je ozbiljan posao“.
„Moraćemo da promenimo način razmišljanja“, rekao je Skot Sislak, komercijalni direktor kompanije Detroit. „Igramo iz defanzive“.
Kineski proizvođači automobila verovatno će proizvoditi vozila u zemljama u blizini SAD, rekao je Tu Le, osnivač konsultantske firme Sino Auto Insajts. „Kinezi nas okružuju“, izjavio je.
U aprilu, tokom vebinara Auto-moto pres asocijacije, rekao je da su dileri automobila iz Kanade prisustvovali ovogodišnjem Sajmu automobila u Šangaju i iskazali interesovanje za kineska vozila.
„Zar zaista mislite da neće proizvoditi severno od granice?“, upitao je na događaju SAA. „To je realnost“.
Vodič za putovanje na Kipar: Istražite najbolje na ovom podeljenom ostrvu
Kipar, mediteransko ostrvo poznato po kristalno čistim plažama i drevnim ruševinama, jedna je od retkih podeljenih zemalja na svetu. Nudi jedinstveni spoj grčkih i turskih uticaja.
Kipar je fascinantna zemlja za posetu iz mnogih razloga, uključujući i činjenicu da, iako je članica Evropske unije, ostaje podeljeno ostrvo još od turske invazije 1974. godine.
Kao rezultat toga, postoji takozvana „zelena linija” (zona pod kontrolom Ujedinjenih nacija) koja deli ostrvo i prolazi kroz Nikoziju, glavni grad zemlje.
Južni deo ostrva kontroliše Kiparska Republika (međunarodno priznata, većinski grčko-kiparska), dok sever kontroliše Turska Republika Severni Kipar, koju priznaje samo Turska.
Uprkos zelenoj liniji, i meštani i turisti mogu slobodno da prelaze sa jedne strane na drugu kroz različite kontrolne punktove.
Posetioci mogu uživati u obe kulture i primetiti da se Grci i Turci Kiprani međusobno dobro slažu, za razliku od zvaničnog političkog zastoja.
Nikozija, glavni grad
Shutterstock/Altug Galip
Shutterstock/Altug GalipNikozija, najveći grad, nezaobilazna je destinacija čak i ako boravite na jugu.
Vođena tura oko poslednje podeljene prestonice Evrope, sa GetYourGuide, istražuje i grčku i tursku stranu podeljenog grada (ne zaboravite pasoš).
Na grčkoj strani, za ljubitelje umetnosti, Nimac u bivšoj elektrocentrali je najstariji i najveći centar savremene umetnosti na ostrvu.
Takođe, pravo uživanje je 11 Parthenon, dom Andre Zivanarija, direktora Point Centra za savremenu umetnost u Nikoziji. Prelepa modernistička privatna kuća je riznica umetničkih dela regionalnih umetnika i ima i privremene izložbe, otvorena petkom i po dogovoru.
Limasol
Shutterstock/Wirestock Creators
Shutterstock/Wirestock CreatorsLimasol na jugu je dobra baza za istraživanje plaža i istorijskih znamenitosti. Boravite u živahnom starom gradskom jezgru, blizu stare luke, srca Limasola. Kamenite ulice su pune malih prodavnica, galerija, restorana, barova i kafića.
Tu se nalazi i dvorac, koji je danas dom Kiparskog srednjovekovnog muzeja, a nezaobilazno mesto je i turska četvrt sa svojom Velikom džamijom iz 16. veka.
Drevni Kurion
Shutterstock/DaLiu
Shutterstock/DaLiuIznad Limasola, za svakoga ko je i najmanje zainteresovan za drevnu istoriju, poseta Kurionu je neizostavna.
Šetnja kroz ogromno arheološko nalazište, koje je na Uneskovom spisku, je uzbudljiva. Potiče iz 13. veka pre nove ere i predstavlja jedno od najznačajnijih drevnih gradova-kraljevina na Kipru. Tu se i danas mogu videti grčko-rimski amfiteatar, složeni rimski mozaici i rana hrišćanska bazilika. Posetite ga neposredno pre zalaska sunca da biste izbegli vrućinu i gužve.
More, sunce, pesak
Na Kipru ima mnogo prelepih plaža, ali Guvernerova plaža, oko 30 minuta od Limasola, deluje kao da nije toliko otkrivena.
Umesto da idete na veću Guvernerovu plažu, probajte malu, skrivenu peščanu plažu u zaštićenoj uvali u blizini.
Umetnost i kultura
Ako idete na proleće, Vima savremeni umetnički sajam u Limasolu je sjajan način da otkrijete kiparske galerije i umetnike, kao i umetnost iz okolnog regiona.
Prvo izdanje, održano ovog maja, prikazalo je 27 galerija sa delima u rasponu od 800 do 80.000 evra.
PSI Fondacija, smeštena u nekadašnjoj fabrici karoba, je modernistički dragulj.
Iza diskretnih crnih zavesa, galerija se otvara ka širokom prostoru sa naručenom video instalacijom „Aftermath“, britanskog umetnika Meta Kolišoua.
Ovaj hipnotišući rad uvlači posmatrače u distopijski podvodni svet. Povezuje teme tehnološke transformacije i propadanja životne sredine kroz upotrebu veštačke inteligencije i predstavlja dinamičan most između prošlosti i budućnosti.
Eins galerija, u starom delu Limasola, redovno organizuje izložbe savremene umetnosti u prostoru koji je skriven. Ali vredi truda da ga pronađete.
Trenutno, do jula, održava se samostalna izložba Sokratisa Sokratoua, čiji radovi reflektuju sećanje, mesto i tok vremena kroz skulpturu, instalaciju i crtež.
Aleksandros Diogenu i Limassol Art Walks osnovali su neprofitnu organizaciju Pylon Art & Culture kako bi prikazali regionalnu savremenu umetnost i nove načine njenog sagledavanja.
Njihova aktuelna izložba je Newcomers kiparske umetnice Marije Loizidu (do 14. septembra 2025.) u hotelu Minerva u Platresu.
Za noćni provod, uputite se u klub Sousami u Limasolu, koji vode di džej dvojac Acidfox i Pikatilis.
Di džej Pikatilis je takođe organizator najvećeg godišnjeg muzičkog festivala na ostrvu, ABR festivala.
Gde odsesti
Hotel Old Port je udoban hotel sa tri zvezdice, smešten u centru istorijskog starog grada, nasuprot lepog pristaništa i duge šetališne promenade uz more. Mali butik hotel ima 23 klimatizovane sobe, od kojih neke imaju i balkone.
Još jedan dobar izbor malih hotela je S Paul Hotel, koji se nalazi u zaštićenoj dvospratnici od kamena, takođe u istorijskom centru Limasola. Zgrada potiče iz 18. veka i početkom 19. veka služila je kao Gradska kuća Limasola. Hotel ima 22 jedinstvene sobe za goste.
Veći i luksuzniji je hotel sa pet zvezdica Amara, sa 207 šik soba sa panoramskim pogledom na Sredozemno more.
Gde jesti i piti
Jam, opušteni restoran povezan sa hotelom Old Port, otvoren je celog dana za doručak, ručak, vikend branč i večeru.
Ousio Kitchen, takođe u starom gradu, simpatičan je bistro koji koristi lokalne sastojke. Izbor sa menija uključuje pečene škampe sa belim lukom, limunovim sokom, maslinovim uljem, fermentisanim paprikama, kao i falafel sa kvinojom pomešanom sa cveklom, limunom, korijanderom i hladno ceđenim maslinovim uljem, uz pečeno povrće.
Poly nudi “grčku duhovnu hranu”, uključujući ukusne tortilje sa škampima, piletinu giros, lokalni tartar od brancina i grčku salatu.
Volta Wine Bar je odličan izbor za male zalogaje uz grčka i kiparska vina.
Koje su zemlje sem Kine i Rusije osudile američki napad na Iran?
Kina je osudila američke napade na Iran ocenivši ih kao ozbiljno kršenje međunarodnog prava koje je dodatno rasplamsava tenzije na Bliskom istoku.Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju pozvalo sve strane, a posebno Izrael, da sprovedu prekid vatre i započnu dijalog.
„Kina je spremna da sarađuje sa međunarodnom zajednicom kako bi udružila napore i održala pravdu, i doprinela radu na obnavljanju mira i stabilnosti na Bliskom istoku“, navodi se u saopštenju.
Dmitrij Medvedev, koji obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti, rekao je da je nekoliko zemalja spremno da snabdeva Teheran nuklearnim oružjem.
Nije precizirao koje zemlje, ali je rekao da je američki napad izazvao minimalnu štetu i da neće sprečiti Teheran da teži ka nuklearnom oružju.
Vlada Iraka i Hamas takođe su osudili napad.
Libanski predsednik Žozef ;Aun rekao je da bi američko bombardovanje moglo dovesti do regionalnog sukoba koji nijedna zemlja ne bi mogla da podnese i pozvao na pregovore.
„Liban, njegovo rukovodstvo, stranke i narod, danas su svesni, više nego ikada ranije, da su platili visoku cenu za ratove koji su izbili na njegovoj zemlji i u regionu. Nije spreman da plati više“, napisao je na Iksu.
Pakistan je osudio američke napade kao „duboko uznemirujuću“ eskalaciju samo nekoliko dana nakon što je nominovao predsednika SAD Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir zbog njegove diplomatske intervencije u indijsko-pakistanskom konfliktu.
Ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je da iranska nuklearna postrojenja „predstavljaju opasnost za celo područje“, ali se nada da će doći do deeskalacije sukoba i pregovora.
Holandski ministar spoljnih poslova Kaspar Veldkamp, čija zemlja je domaćin samita lidera NATO-a u utorak i sredu, a gde će biti i Tramp, rekao je da će se vladin savet za nacionalnu bezbednost sastati kasnije tokom dana kako bi razgovarao o ovom pitanju. Ali je dodao da ;američki napadi predstavljaju „dalju eskalaciju zabrinjavajuće situacije na Bliskom istoku“.
Papa Lav XIV je apelovao na mir tokom svoje nedeljne molitve na Trgu Svetog Petra, pozivajući međunarodnu diplomatiju da „utiša oružje“.
Nakon otvorenog pominjanja „alarmantne“ situacije u Iranu, prvi američki papa je naglasio da „danas više nego ikad čovečanstvo vapi i priziva mir i to je vapaj koji zahteva razum i ne sme biti ugušen“.
Pozvao je sve u međunarodnoj zajednici da preuzmu moralnu odgovornost da „zaustave tragediju rata pre nego što postane nepopravljiv ponor“.
Šta je Ormuski moreuz i koju ulogu može da ima u sukobu između Izraela i Irana?
Iranski parlament izglasao je danas preporuku da se zatvori Ormuski moreuz, ali konačnu odluku o tom pitanju treba da donese iranski Savet za nacionalnu bezbednost.