Sekstet samuraja
Našu zemlju će u Tokiju predstavljati šest takmičara: Ivana Španović, Adriana Vilagoš, Angelina Topić, Armin Sinančević, Milica Gardašević i Marija Vučenović
Ивана Шпановић (EPA/Zsolt Czegledi)
Prvenstvo sveta u atletici, najveće takmičenje ove godine ne samo u kraljici sportova, održaće se od 13. do 21. septembra u Tokiju. Srbija će, po svemu sudeći, imati šestoro predstavnika. Jedini muškarac je bacač kugle Armin Sinančević. Devojke su brojnije: Ivana Španović (skok udalj i troskok), Adriana Vilagoš (bacanje koplja), Angelina Topić (skok uvis), Milica Gardašević (skok udalj), i Marija Vučenović (bacanje koplja). Konačni rok ističe 24. avgusta, ali teško da će im se neko pridružiti.
Nacionalni šampionati završeni su proteklog vikenda. Uslov za odlazak u Japan može da se obezbedi ili ispunjavanjem norme, ili na osnovu plasmana u određenu kvotu takmičara.
Ovaj drugi uslov je mnogo bitniji mnogima, jer su norme toliko jake da ih je u većini disciplina ispunilo po nekoliko takmičara. Ostali računaju na rangiranje. Ono se obezbeđuje tako što se računa pet najboljih takmičenja po plasmanu i rezultatu. Ne nose nadmetanja isti skor, zavisi od nivoa. Bitna su prvenstva država, gde pobednik osvaja 100 bodova na osnovu plasmana plus na rezultat. Da bi bio jasniji značaj domaćih šampionata reći ćemo i da je Prvenstvo Balkana donosilo identičan broj poena za plasmane, a učestvuju reprezentativci 22 federacije.
Čitaocima Žurnala poznato je da se Ivana Španović, svetska prvakinja u skoku udalj iz Budimpešte 2023. nacionalnim rekordom na otvorenom 7,14 m nije takmičila deset meseci, zbog povrede Ahilove tetive (zbog koje se nije plasirala u finale Olimpijskih igara u Parizu). Propustila je i zimski deo sezone. Na proleće je odlučeno da ubaci troskok u trening. Razlog je bio to što nije smela da radi dosta bitnih vežbi kako ne bi iritirala Ahilovu tetivu desne noge (leva joj je odrazna), pa je ovo bila kvalitetna alternativa.
U novoj disciplini sve se bolje snalazila. Došlo je do Kopernikanskog obrta i sad je izvesnije da će se u Zemlji izlazećeg sunca takmičiti u troskoku, a skok udalj je pod upitnikom. Kad god bi se ove sezone okrenula glavnoj disciplini dolazilo je do nekog problema. U Judžinu na Dijamantskoj ligi skočila je 5. jula udalj 6,52 metra. Potom je iz opreza propustila miting u Madridu. Kad je 27. jula, dan posle pobede u troskoku trebalo da skače udalj u Volosu (Grčka), imala je zdravstvenih problema. Na Prvenstvu Srbije vetar je duvao u grudi 2,3 metra u sekundi. Pri tim uslovima ostvarila je daljinu od 6,57 metara i osvojila drugu zlatnu medalju. Apsurdno je da dama koja je u karijeri letela do 7,24 m (na EP u dvorani 2017), ima iza svog imena tako skroman rezultat. Pošto brani titulu prvakinje sveta kapije Tokija su joj širom otvorene, ali je do nje odluka da li će učestvovati. Ima još dva mitinga posle kojih će preseći.
Što se troskoka tiče, on je potpuno izašao iz senke dalja. Da nije imala vetar u leđa od 2,6 m/s u Kraljevu (rezultati se priznaju do +2,0 m/s), sa 14,43 metra bila bi druga u Evropi. Ovako je s regularnih 14,15 m kao 22. na planetarnoj rang listi, a mesta u Zemlji izlazećeg sunca ima za 36 devojaka. Normu od 14,55 ima njih pet samo na svim meridijanima.
U skoku udalj norma je 6,86 metara. Vicešampionka Srbije iz Kraljeva (6,49 m) Milica Gardašević je ove sezone 27. na planeti sa 6,75 m.
Dvojac imamo i u bacanju koplja. Kvalifikacioni period za discipline u kojima imamo predstavnike traje od 1. avgusta 2024. do 24. avgusta ove godine. Adriana Vilagoš jedina je od Orlova ove sezone ispunila uslov Svetske atletike, koji je 64,00 m. Sa 67,22 izbila na čelo svetske rang liste na početku i samo je Viktorija Hadson bila uspešnija sa 67,76 m. Ova daljina mnogo obećava.
Marija Vučenović se učvrstila sa 61,61 m iz Lozane i mirno čeka put za Tokio s 22. pozicije od 36 učesnica.
Angelina Topić je kriterijum 1,97 metara preskočila poslednji put 9. juna 2024. prošle sezone, dakle pre početka ispunjavanja normi. U 2024. ima i 1,98 m. Kad je trebalo da realizuje ogroman potencijal povredila se na zagrevanju kvalifikacija Olimpijskih igara u Parizu. Što se plasmana tiče na narednim takmičenjima ostvarivala je maksimum, a rezultatski se vraća na poznate visine i u 2025. je na 1.96 m u dvorani odnosno 1,95 m na otvorenim borilištima.
Armin Sinančević takođe, kao Angelina, izlazi iz perioda u kome je imao problema s povredama. Oporavio je 28–godišnji rekorder Srbije (21,88 m) oba ramena i u 2025. ispalo đule do 21,07 metara. Uslov je na 21,50 m. U naletu je, siguran u sebe i zdrav, pa se od njega očekuju još bolja dostignuća kad bude najvažnije.
Partizan traži centra, Zvezda bi da udomi Nedovića
Takozvana „Rostermanija” odnosno trka za promenama i poboljšanjem tima kroz dovođenje pojačanja, kod elitnih evropskih ekipa uveliko je u toku. Naoružavaju se dobro pripadnici kontinentalne elite pred ponovo nikad ujednačeniju i težu evroligašku sezonu. Tržište slobodnih igrača sve je manje, naročito u odnosu na to kakva je situacija bila prethodnih godina. Zato su se čak i one najbogatije ekipe okrenule „otpacima” iz NBA i razvojne Dži lige, što je ranije bio rizik kakav su samo timovi manjeg renomea morali da preduzimaju. Sada svi pomno prate i čekaju takozvane „NBA katove” kako bi videli koji su igrači „odbačeni”, a činili bi dobru opciju za baš njihovu ekipu.
Veliko evroligaško more dostupnih talenata gotovo je u potpunosti presušilo. U njemu je ostala tek po neka sitna riba, eventualno starije zveri, na izmaku snaga ili mladi potencijali, koji bi ponovo predstavljali svojevrsni rizik. Ipak, ima tu još zanimljivih opcija koje bi, ukoliko se lepo uklope u određene ekipe, mogle da predstavljaju pun pogodak i dobiju epitet „dijamanta iz blata”.
Možda najzanimljiviji na visokim pozicijama u Evropi su doskorašnji igrači španske aristokratije i najvećih rivala Barselone i Real Madrida. U pitanju su naravno Čimeze Metu i Serž Ibaka. Momci sa ogromnim NBA iskustvom. Pored dobre odbrane i skakačkih mogućnosti mogu da ponude i dvocifren broj poena u napadu. Ipak, kad su igrači takvog renomea i kvaliteta i dalje slobodni, to znači da oko njih postoje određeni problemi.
Kod Metua je reč o ozbiljnoj povredi, koja će ga sa parketa udaljiti makar u prvoj polovini sezone. Ibaka pred početak sezone puni 36 godina i veliko je pitanje koliko njegovo telo može da isprati ubitačan evroligaški ritam. Partizan je u potrazi za još jednim visokim igračem, Metu bi bio idealan potpis, ali „crno-beli” nemaju vremena da ga čekaju narednih devet meseci da se oporavi, potom i uđe u formu.
Još jedno ime zanimljivo srpskom šampionu je i nekadašnji kapiten, Žofri Lovernj. Francuski centar prethodne godine je u dresu Asvela prosečno beležio prilično impresivnih 11,3 poena i pet skokova, što su zaista sjajne brojke za drugog centra. Ipak, deluje da bivši igrač ljubav prema klubu ceni veoma skupo i, kako su preneli pojedini mediji, traži isuviše visok ugovor, na šta „crno-beli” nisu mogli da pristanu.
Od slobodnih igrača na visokim pozicijama srpskoj javnosti još su zanimljivi nekadašnji igrač Crvene zvezde Džon Braun, koji se dovodi u vezu sa Makabijem, kao i nekadašnji igrač Albe Dejvid Mekormak, za koga se pričalo da je bio blizu potpisa za ekipu s Malog Kalemegdana.
Kad su bekovi u pitanju, tržište Starog kontinenta još je siromašnije kvalitetom dostojnim Evrolige. Jedan od momaka koji ispunjava te uslove svakako je Nemanja Nedovića, koga „crveno-beli” iz nepoznatih razloga žele da se reše.
Jasno je naravno da nekadašnji reprezentativac Srbije nije na nivou na kakvom je bio kad je važio za jednog od najboljih igrača i strelaca Evrope, ali daleko od toga da nema šta da ponudi. Napredovao je Nedović mnogo u segmentu organizacije igre, a u šutu iako nekonstantan, kad se zapali može da pogodi iz nemogućih pozicija i bilo kom rivalu naudi dvocifrenim brojem poena. Za relativno mali novac, u poređenju sa današnjim odgovorima, srpska haubica može da predstavlja sjajnu sekundarnu opciju i pruži odličan doprinos s klupe na poziciji kombo-beka, nebitno da li kroz asistencije, poene ili kombinaciju i jednog i drugog…
Bilo je glasina da bi Nedović mogao u Makabi, ali za sada od toga nema ništa i sudbina prekaljenog šutera ostaje nepoznata jer se Zvezda zvanično nije rastala sa njim.
Srbija prvi favorit za zlato
Evropsko prvenstvo će biti održano od 27. avgusta do 14. septembra
EPA/CAROLINE BREHMAN
Reprezentacija Srbije prvi je favorit za osvajanje zlatne medalje na predstojećem Evropskom prvenstvu, saopštila je danas Međunarodna košarkaška federacija (FIBA).
FIBA je, 22 dana pre početka šampionata, objavila novu rang-listu kandidata za titulu, a Srbija se nalazi na vrhu ispred Nemačke, koja je sada drugi favorit, napredujući sa prethodne treće pozicije.
Francuska je pala na treće mesto, dok je Turska na četvrtoj poziciji. U nastavku slede: Letonija, Grčka, Slovenija, Španija, Litvanija i Finska.
Evropsko prvenstvo će biti održano od 27. avgusta do 14. septembra. Srbija će igrati u grupi A u Rigi, zajedno sa selekcijama Portugalije, Estonije, Letonije, Turske i Češke.
Zašto ili kako, kanadska ekonomija pokazuje otpornost suočena s američkim tarifama
Uprkos gomilanju tarifa u poslednjih nekoliko meseci, ekonomisti kažu da postoji malo znakova ekonomskog kolapsa – iako kanadska ekonomija počinje pokazivati pukotine.
Ekonomista TD banke Marc Ercolao priznao je da je “pomalo iznenađujuće” videti da se ekonomija oduprla masovnim poremećajima uzrokovanim najvećim trgovinskim partnerom Kanade.
“Pre mnogo meseci, mi – kao i drugi ekonomski prognostičari – imali smo izglede za mnogo slabiju kanadsku ekonomiju. Očigledno se to sada ne manifestuje”, rekao je u intervjuu.
“Izbegavamo najgori mogući scenario.”
Prošle sedmice, guverner Banke Kanade, Tiff Macklem, izjavio je da kanadska ekonomija, pokazujući “određenu otpornost”, podnosi teret američkih tarifa.
Samo nekoliko dana kasnije, američki predsjednik Donald Trump dodao je 35% tarife na kanadsku robu, što je ujedno i veliki porez na čelik, aluminijum, automobile i, nedavno, poluproizvode od bakra.
U četvrtak je statistički zavod Kanade dao uvid u to kako je ekonomija završila drugi kvartal godine kada su mnoge od tih tarifa stupile na snagu u potpunosti.
Agencija predviđa nekoliko manjih smanjenja realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) po industrijama u aprilu i maju, ali njene preliminarne procene pokazuju da se ekonomija donekle oporavlja u junu.
Ako se ta rana očitanja pokažu tačnim, statistički zavod Kanade saopštio je da bi to bilo dovoljno dobro za ukupan stabilan rast u kvartalu.
Neki od tih rezultata su iskrivljeni volatilnošću – na primer, preduzeća koja žure da izbegnu carine podstakla su aktivnost u prvom kvartalu, a to ustupa mesto slabosti u drugom kvartalu.
Još uvek je teško odrediti tačne uticaje povezane s tarifama, rekao je Ercolao, ali se pojavljuje širok trend.
“Ono što možemo reći u poslednjih šest meseci ili nešto više jeste da je ekonomska aktivnost donekle stagnirala.”
Sektori usluga se drže relativno dobro, ali Ercolao je rekao da industrije s visokim udelom izvoza, poput proizvodnje i transporta, snose najveći teret udara.
Banka Kanade tvrdi da raste poverenje potrošača
U pokušaju da ublaži deo te slabosti, savezna vlada je najavila razne programe podrške radnicima pogođenim carinama, kao i šire planove za ubrzanje potrošnje na odbranu i infrastrukturu.
Macklem je tokom svoje konferencije za novinare u sredu istakao da je poslovno i potrošačko poverenje i dalje nisko, ali da se poboljšalo prema nedavnim anketama centralne banke.
Dok su se neki sektori izloženi trgovini suočili s gubitkom radnih mesta, a nezaposlenost je uglavnom porasla na gotovo sedam posto, poslodavci u ostalim delovima drzave nastavljaju povećavati broj zaposlenih.
„Potrošnja i dalje raste“, rekao je Macklem. „Raste skromno. Svakako je ograničena neizvesnošću uzrokovanom carinama. Ali raste i očekujemo da će se to nastaviti tokom trećeg i četvrtog kvartala.“
Prošle sedmice, Banka Kanade je zadržala svoju referentnu kamatnu stopu nepromenjenom na 2,75 posto, što je treća uzastopna odluka.
Kada ga je novinar pitao za njegov odgovor na pozive premijera Ontarija Douga Forda za smanjenje kamatne stope, guverner Banke Kanade Tiff Macklem rekao je da odluka o zadržavanju kamatne stope na 2,75 posto nije politička i da će se banka pobrinuti da problem s carinama “ne postane problem s inflacijom”.
Da je centralna banka bila zabrinuta zbog sposobnosti kanadske ekonomije da izdrži američke tarife, Ercolao je tvrdio da bi verovatno snizila tu stopu.
Prošlonedeljni podaci o BDP-u bili su dovoljno dobri da BMO podigne svoje prognoze za treći kvartal na pozitivno područje. Prognozeri banke sada očekuju da će Kanada ove godine izbeći tehničku recesiju.
Glavni ekonomista BMO-a, Doug Porter, rekao je u petak klijentima da će smanjenje poreza na dohodak građana u Ottawi početkom meseca i snažna potražnja za domaćim putovanjima usred trgovinskog rata podstaći ekonomiju u ovom kvartalu, kao i “manje loše raspoloženje” oko ekonomskih prognoza.
Neki drugi prognostičari i dalje u svoje prognoze uključuju recesiju izazvanu carinama.
U izveštaju o monetarnoj politici Banke Kanade, objavljenom uz odluku o kamatnim stopama, opisan je jedan scenario za ekonomiju pod pretpostavkom da će carinska situacija uglavnom ostati nepromenjena.
Kanada na taj način izbegava recesiju. Rast u 2025. i 2026. godini ostaje ukupno pozitivan, ali pola procentnog poena niži nego što bi bio bez tereta carina.
Vreme je za prilagođavanje, ublažavanje negativnih uticaja
Macklem je novinarima rekao da Banka Kanade očekuje da će ekonomija nastaviti rasti čak i sa današnjim tarifama, “ali će biti na trajno nižoj putanji”.
“Nažalost, tužna realnost je da carine znače da će ekonomija raditi manje efikasno.”
Porter je u svome izvestaju naveo da bi stvarni uticaj Trumpove nove carine od 35 posto na kanadsku ekonomiju mogao biti manji nego što sugerisu brojke.
Zbog izuzeća za kanadski izvoz koji je u skladu sa sporazumom između Kanade, SAD-a i Meksika (CUSMA), BMO predviđa da će efektivna američka carinska stopa prema novim carinama iznositi otprilike sedam posto, što je manje od procentnog poena više nego što je bilo pre petka.
Ali s obzirom na to da će CUSMA biti predmet ponovnih pregovora 2026. godine, Porter je rekao da bi carinska stopa od 35 posto mogla postati “prepreka” pregovorima – stupajući na snagu ako trgovinski sporazum istekne bez postizanja novog dogovora.
Banka Kanade objavila je ove sedmice zaseban scenario “eskalacije” prema kojem bi Sjedinjene Države ukinule izuzeće Kanade od CUSMA-e dok povećavaju globalne tarife.
Realni BDP bi pao za dodatnih 1,25 posto do 2027. u ovom težem slučaju; Porter je rekao da bi ovaj ishod bio “svakako ozbiljan, ali daleko od katastrofalnog”.
Ercolao je rekao da je veliki deo tmurnog raspoloženja oko carina ranije ove godine bio povezan s brzinom kojom će te uvozne carine biti uvođene.
Ali povremena priroda američkih trgovinskih ograničenja do sada dala je preduzećima vremena da se prilagode novom načinu poslovanja i stalnim kašnjenjima u implementaciji, rekao je.
„Ako se vratimo na vreme kada je Trump započeo svoje predsedništvo, da je odmah 100 posto iskoristio svoj tarifni plan, verovatno bismo videli duboku ekonomsku kontrakciju samo zato što bi to bilo tako iznenadno“, rekao je Ercolao.
“Sada nam je dato to vreme da barem pokušamo ublažiti neke od negativnih uticaja koje su ove tarife trebale imati na kanadsku ekonomiju.”
SERBIANNEWS/CANADA
Filmska čarolija u srcu Slovenije: Festival evropskog filma Brežice donosi premijere i zvezde
Na mestu gde se susreću barokna raskoš, vrhunska vina i filmska magija, grad Brežice postaje nova destinacija za ljubitelje sedme umetnosti iz regiona.
Ovaj šarmantni slovenački gradić, poznat po baroknom dvorcu sa čuvenom viteškom salom, vinorodnim brežuljcima, termalnim izvorima, ali i po nekada najvećem vojnom aerodromu bivše Jugoslavije, od prošlog leta dobio je i novu, filmsko-festivalsku dimenziju.
Poznate po brojnim domaćim i međunarodnim filmskim produkcijama, Brežice u Sloveniji odavno nose titulu “filmskog grada”.
Ovog leta otvaraju svoja vrata publici iz regiona, nudeći joj priliku da uživa u filmskim večerima koje spajaju festivalsku magiju sa pulsirajućom energijom ovog živopisnog grada.
Drugo izdanje Festivala evropskog filma Brežice (FEF Brežice) biće održano od 27. do 30. avgusta 2025. godine u Posavskom muzeju Brežice i donosi pažljivo odabran program od dvanaest ostvarenja sa najznačajnijih evropskih festivala, među kojima će tri filma imati slovenačku premijeru.
FEF Brežice, iako mlad festival, već privlači pažnju filmskih profesionalaca i publike iz celog regiona, kombinujući izuzetan filmski repertoar sa jedinstvenim doživljajem destinacije.
U festivalskoj selekciji nalazi se i srpski film “Megdan: Između vode i vatre” reditelja Todora Čapkanova i producenta Alekse Balaševića, sa Viktorom Savićem u glavnoj ulozi.
Među odabranim ostvarenjima iz Evrope su i “Armand” norveškog reditelja Halfdana Ulmana Tendela, belgijsko-francuski film “Sent-Egziperi” Pabla Aguera, “Šlager” hrvatskog reditelja Nevia Marasovića, “Partenopa” Paola Sorentina, “Vreme koje imamo” Džona Kroulija, “Limonov: Balada” Kirila Serebrenjikova, francuski film “Nebrušeni dijamant” Agat Ridinger, te animirana ostvarenja “Poplava” letonskog reditelja Gintsa Zilbalodisa, i “Bambi, priča o životu u šumi” Mišela Feslera.
Na Festivalu evropskog filma Brežice slovenačka kinematografija će se predstaviti kratkim igranim filmom “Dejan Zavec, 13. runda” reditelja Gašpera Pavlija, koji prikazuje život svetski poznatog slovenačkog boksera i šampiona Dejana Zaveca, kao i dugometražni dokumentarni film Praslovan o Zoranu Predinu, reditelja Slobodana Maksimovića, koji je osvojio nagradu publike Vesna na 27. Festivalu slovenskog filma u Portorožu.
Protagonisti oba filma, Dejan Zavec i Zoran Predin, biće prisutni i na samom festivalu.
Još od osamdesetih godina prošlog veka, Brežice su atraktivna lokacija za poznate svetske filmske autore.
Dvorac u Brežicama bio je lokacija za snimanje filma “Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi” u kojem su glavne uloge tumačili budući dobitnici Oskara, Geri Oldman i Tim Rot.
U dvorcu Mokrice britanski pop duo Pet Shop Boys snimio je spot za svoj hit Heart, u kojem igra i Sir Ijan Mekelen, a slikovit ambijent Viteške sale očarao je akcionog heroja Džekija Čena, koji je u njoj i u njenom modelu snimao scene za film “Božji oklop”. (1986).
Brojne akcione scene snimane su i na starom gvozdenom mostu preko Save i Krke. Deo televizijske serije” Vetrovi rata”, sa velikim glumcem Robertom Mičamom, sniman je u dvorcu Brežice i njegovoj okolini, a sličnih primera ima mnogo.
„U saradnji sa vrhunskim slovenačkim vinarom Mihom Istenićem, dugogodišnjim prijateljem pokojnog somelijera Stivena Spjurijera, biće prikazan film Rendala Milera Bottle Shock kao poseban događaj. Film prikazuje život čuvenog somelijera Spjurijera (koga tumači Alan Rikman), koji je američko vinarstvo stavio na svetsku mapu“, izjavio je osnivač i programski direktor festivala Aleš Pavlin.
Festival organizuju Opština Brežice, Posavski muzej Brežice i Zavod za preduzetništvo, turizam i omladinu Brežica.
Ovo je najbolja istorijska drama svih vremena, prema oceni kritičara
Jedna istorijska drama istakla se kao najbolja u svom žanru, a kritičari i publika složno je hvale zbog sposobnosti da gledaocu potpuno dočara neko drugo vreme.
Reč je o filmu Miljenica (The Favourite), satiričnoj i mračnoj komediji sa elementima apsurda, u režiji Jorgosa Lantimosa.
Glavne uloge tumače Olivija Kolman, Ema Stoun i Rejčel Vajs.
Ugledni kulturni magazin Time Out proglasio je ovaj film najboljom istorijskom dramom svih vremena.
Bizarna priča sa kraljevskog dvora
Radnja je smeštena u Englesku s početka 18. veka, dok u pozadini traje rat sa Francuskom.
Uprkos ratnim zbivanjima, dvorski život obeležen je trkama pataka i kušanjem ananasa.
Na prestolu je kraljica Ana, krhkog zdravlja i nestabilnog raspoloženja, dok stvarnu moć u rukama drži njena bliska prijateljica lejdi Sara.
Ona se brine o kraljičinom zdravlju i donosi političke odluke, sve dok se u priču ne uključi nova sluškinja Abigejl.
Zahvaljujući svom šarmu i domišljatosti, Abigejl brzo osvoji Sarino poverenje.
No iza njene pristojnosti krije se ambicija – želi povratiti izgubljeni društveni položaj i ne bira sredstva.
Kritičari i publika oduševljeni
Nakon premijere 2018. godine, Miljenica je osvojila brojne nagrade i pohvale.
Na stranici Rotten Tomatoes ima visoku ocenu od 93% na osnovu recenzija kritičara.
Piter Travers iz časopisa Rolling Stone dao je filmu maksimalnu ocenu:
„Ema Stoun, Rejčel Vajs i izvanredna Olivija Kolman pretvaraju istorijsku priču u oštru komediju o osveti, sa puno cinizma, ali i elegancije.
Film je odvažan, a Lantimos ga režira sa istim umetničkim senzibilitetom i buntovničkom energijom kao i svoje prethodne filmove.“
U recenziji časopisa Time Out navodi se:
„Ova crna komedija ekscentričnog reditelja zasniva se na stvarnim događajima. Početkom 18. veka navodno je postojala lezbejska afera između kraljice Ane i njenih rođaka, Sare i Abigejl.
Lantimos taj istorijski zapis pretvara u uzbudljiv, gotovo nadrealan prikaz moći, ljubomore i manipulacije.“
Film koji se pamti
Gledaoci širom sveta nisu ostali ravnodušni. Jedan od komentara glasi:
„Apsolutno neverovatan film, sa tri vrhunske glumice i rediteljem koji zna kako da šokira i oduševi. Ne smete ga propustiti.“
Danas je praznik belog vina, da li ga više pijemo: Somelijeri preporučuju osam jedinstvenih evropskih brendova
Vrhunski somelijeri dele svoja omiljena bela vina koja će vas izvući iz zone komfora sa Sovinjon Blanom ili Pinom Griđom.
Nacionalni dan belog vina obeležava se 4. avgusta (reč je o neformalnom prazniku u SAD, koji su prihvatili i ljubitelji vina širom sveta), i s obzirom na rastuću popularnost belog vina poslednjih godina, to je savršena prilika da se nazdravi ovoj kategoriji.
Prošlog leta, globalna kompanija za analizu potrošačkog ponašanja NIQ objavila je srednjoročni izveštaj o alkoholnim pićima koji je pokazao da su bela stona vina jedina kategorija vina koja je zabeležila rast vrednosti prodaje u odnosu na prethodno leto. Taj rast se nastavlja. Prema predviđanjima Biznis Riporta, složena godišnja stopa rasta (CAGR) dostići će 5,3% do kraja 2025.
Generalno gledano, globalna ponuda i potražnja za belim vinom raste još od 2000. godine. Prema podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV), proizvodnja belog vina porasla je za 13% u 2021. godini u odnosu na najniži nivo iz 2002.
Ipak, belo vino ostaje široka kategorija koju potrošači treba da istraže. U Sjedinjenim Državama, najčešće se naručuju Šardone, Sovinjon Blan i Pino Griđo. A postoje stotine sorti koje su nepoznate ili potcenjene.
„Svet belog vina je ogroman i zaslužuje onoliko pažnje koliko mu možete posvetiti“, kaže Kalvin Barnet, somelijer u restoranu Perilja u Čikagu. „Naravno, Pino Griđo i Šardone su laki za izgovaranje i jednostavni za konzumiranje. Ali, postoje i izvanredne sorte kao što su Karikante, Vermentino, Rusan, pa čak i Palomino, koje nude slične osobine. Istovremeno vas podstiču na istraživanje“.
Umesto da ovaj praznik provedete uz poznatu etiketu ili sortu, iskoristite dan belog vina kao priliku da probate nešto novo. U nastavku otkrijte osam jedinstvenih belih vina koje su odabrala dva vrhunska somelijera kako bi vas podstakli da izađete iz zone komfora.
Osam jedinstvenih belih vina
IDDA Etna Bianco iz 2022
Kako je već pomenuo, Barnet je ljubitelj Karikantea, autohtone sicilijanske sorte grožđa. Za ovo vino iz čuvene porodice Gaia kaže da nudi „izražene note slatkih citrusa, kajsije, limunove trave i morske soli koje lagano ležu na nepcu, ali mame na još jedan gutljaj“.
Benanti Etna Bianco Carricante
Kao još jednu priliku da probate Karikante, somelijer i direktor za vina i žestoka pića u Wally’s-u, Filip Dan, predlaže Benanti, jednog od pionira vina sa Etne. „Kada je u pitanju Karikante, samo nekoliko proizvođača zaista uspeva da uhvati suštinu vulkanskog terena Etne“, kaže Dan. Benanti je jedan od njih, poznat po „elegantnim vinima od Karikantea koja mogu dugo da odleže“.
Sylvain Pataille Aligoté iz 2022
„Bela vina nude neverovatan spektar ukusa i stilova koji se često zanemaruju“, kaže Dan. On ističe ovu nekada zaboravljenu belu sortu iz Burgundije. Zahvaljujući strastvenim vinarima kao što je Silvan Pataj, Aligoté doživljava preporod, sa osvežavajućim citrusnim i cvetnim notama. „To je sjajna alternativa Sancerre-u, koji zbog svoje popularnosti ponekad može delovati predvidivo“.
Alois Lageder ‘Misto Mare’ Blanco iz 2024
Ovo biodinamičko belo vino iz regiona Trentino-Alto Adiđe u severnoj Italiji primer je tzv. fild blenda — mešavine više sorti belog i crnog grožđa (u ovom slučaju 14) koje se fermentišu zajedno. „Note kore citrusa, belog cveća i planinskog bilja sjedinjuju se u ovom vinima inspirisanom Alpima“, opisuje Dan.
Shutterstock/Goskova Tatiana
Shutterstock/Goskova TatianaPedro Méndez Albariño, Rias Baixas iz 2023
Albariño je bela sorta grožđa poreklom sa Iberijskog poluostrva u severozapadnoj Španiji. Sveža je i živahna, ali slojevita, što je čini pogodnijom za uparivanje s hranom u odnosu na neka druga bela vina. „Pedro je pravi majstor Albariña“, kaže Barnet. „Preplavljeno citrusima i tropskim voćem, sa izraženim mineralnim i slanim aromama… Ova boca daleko nadmašuje svoju klasu“.
Hiedler ‘Thal’ Grüner Veltliner, Ried, Kamptal iz 2022
Austrijska autentična sorta belog grožđa je Gruner Veltliner, ili skraćeno Gruner. Daje suvo belo vino. Ovo vino sadrži „sočno koštunjavo voće poput kajsije, nektarine i breskve, uz začinsko bilje i osvežavajuću limunovu kiselinu koja sprečava da vino bude preteško“, objašnjava Barnet.
Rumor Cotes de Provence White iz 2022
Rolle je naziv iz Provanse za sortu koju Italijani zovu Vermentino. „Rolle često blista u roze mešavinama. Kao monosortno vino nudi zaobljeniji profil koštunjavog voća, manje je opor i odlično se slaže sa salatama i laganim proteinima“, objašnjava Dan. Rumor je jedan od proizvođača koji „njegovu šarmantnost prikazuje savršeno“, sa notama zrelog voća, belih cvetova i živahne kiselosti.
Renaissance ‘Cote de l’Epee’ Sancerre iz 2023
Sancerre je francuska vinsko područje u dolini Loare, poznato po single-varietal Sovinjon Blanu koji se razlikuje po izraženoj citrusnosti i oštroj mineralnosti (često opisanoj kao kremenasta), za razliku od verzija iz „Novog sveta“. „Ova boca iz vinarije Renaissance odlikuje se čistoćom i tenzijom, sa elegantnim profilom i postojanom slanom završnicom,“ kaže Dan.
Ostrvo na kom živi 7.000 zmija nalazi se u komšiluku: Evo kako izgleda meka poskoka po kojoj su do skoro šetali samo biolozi
Ako vam je potreban beg od gužve, turista i predvidivih letnjih destinacija – a pritom se ne bojite i ne bežite od zmija – postoji mesto koje vam može pružiti potpuno drugačije iskustvo. Usred Prespanskog jezera, nedaleko od Ohrida i granica sa Grčkom i Albanijom, leži Golem Grad – ostrvo toliko neobično da deluje kao da nije sa ove planete.
Poznat i kao Ostrvo zmija, Golem Grad je pravo malo čudo prirode, ali i istorijska enigma. Zatvoren za javnost sve do 2008. godine, ovo ostrvo veličine svega 20 hektara vekovima je bilo nenaseljeno i prepušteno prirodi. Danas je zaštićeni prirodni rezervat i retka oaza divlje flore i faune, kakva se retko gde može pronaći, ne samo na Balkanu, već i u čitavoj Evropi.
foto: agrofruti / Alamy / Alamy / Profimedia
foto: agrofruti / Alamy / Alamy / ProfimediaPutopisac i youtuber Robert Dacešin nedavno je posetio Golem Grad i podelio svoje utiske sa ovog neobičnog mesta. „Na ostrvu danas živi oko 7.000 zmija ribarica i više od 2.000 poskoka – to znači oko 100 zmija po hektaru“, kaže Dacešin. Uz njih, svoje mesto pod suncem pronašle su i brojne barske kornjače, ptice i retke biljne vrste, pa nije ni čudo što je Golem Grad zanimljiv istraživačima, biolozima, ali i svim radoznalim avanturistima.
Balkanska divljina na malom prostoru
Ostrvo je dugačko svega 750 i široko 450 metara, okruženo liticama i pećinama visokim do 30 metara. Na njegovom vrhu nalazi se plato sa dva brda i ostacima nekadašnjih građevina – uključujući crkvu koja je danas proglašena spomenikom kulture. Arheolozi su ovde pronašli tragove koji ukazuju na to da je ostrvo bilo naseljeno još u antičko vreme.
Do Golem Grada nećete naići slučajno – potrebno je brodom stići iz makedonskog sela Konjsko, a poseta se preporučuje isključivo uz vodiča. Iako se situacija polako menja i ostrvo postaje sve pristupačnije turistima, gužvi za sada nema. Što je, ruku na srce, i razumljivo – nije svako spreman da se suoči sa tolikom količinom zmija na tako malom prostoru.
Upravo zato Golem Grad ostaje tajanstvena, gotovo zaboravljena tačka na mapi Balkana – savršena za one koji letnji odmor ne zamišljaju pod suncobranom, već u potrazi za pričama koje se retko prepričavaju.
Više od 10.000 hotela iz više od 25 evropskih zemalja pokrenulo zajedničku tužbu protiv Bukinga
Više od 10.000 hotela iz više od 25 evropskih zemalja pokrenulo je zajedničku tužbu protiv kompanije Buking (Booking.com), tvrdeći da su bili prisiljeni da se pridržavaju takozvanih „best price“ klauzula, koje su im zabranjivale da sobe nude po nižim cenama bilo gde osim na platformi Booking.com, uključujući i njihove sopstvene internet stranice.