Olga Danilović na startu Vimbldona igra protiv Kineskinje DŽang Šuaj

Viktor

27. jun 2025. | 08:41

Srpska teniserka Olga Danilović igraće na startu Vimbldona protiv Kineskinje DŽang Šuaj, određeno je danas žrijebom.

Olga Danilović (Foto: EPA-EFE/LUKAS COCH)

Srpkinja, 39. na WTA listi, dobila je za protivnicu 36-godišnju Kineskinju koja je do glavnog žrijeba stigla kroz kvalifikacije.

U slučaju da opravda ulogu favorita protiv Kineskinje, 127. na WTA listi, Danilović će u drugom kolu igrati protiv pobjednice meča između Medison Kiz iz SAD, koja je šesti nosilac i Elene-Gabrijele Ruse iz Rumunije.

Druga srpska teniserka u glavnom žrijebu Vimbldona Nina Stojanović će u prvom kolu igrati protiv Ruskinje Ane Kalinskaje.

Potencijalne rivalke Srpkinji u drugom kolu su Dankinja Klara Tauson ili Britanka Heter Votson.

Đoković na startu Vimbldona igra protiv Francuza Milera

Viktor

27. jun 2025. | 08:40

Sedmostruki osvajač Vimbldona Novak Đoković igraće u prvom kolu tog turnira protiv Francuza Aleksandra Milera, a prije eventualnog finala ne može da igra protiv branioca pehara Karlosa Alkaraza od kog je izgubio prethdona dva finala.

Novak Đoković (Foto: EPA/TOLGA AKMEN)

Žrijebom je odlučeno da Đoković na startu igra protiv Milera, a potencijalni rivali Srbinu u drugom kolu su Britanci Dan Evans i DŽej Klark.

U trećem kolu je moguć srpski duel, jer su potencijalni rivali Đokoviću Miomir Kecmanović i Amerikanac Aleks Mikelsen, koji međusobno igraju već u prvom kolu.

Najrealjniji potencijalni rivali Đokoviću u osmini finala su Čeh Tomaš Mahač ili Australijanc Aleks de Minor. U četvrtfinalu Srbina mogu da sačekaju Britanac DŽek Drejper ili Kazahstanac Aleksander Bublik.

Svjetski teniser broj jedan Јanik Siner je projektovani rival Đokoviću u polufinalu.

Ukoliko ne bude velikih iznenađenja tokom turnira, projektovana četvrtfinala su Đoković – Drejper, Siner – Lorenco Muzeti, Tejlor Fric – Aleksander Zverev i Holger Rune – Alkaraz.

Hamad Međedović će igrati protiv Austrijanca Sebastijana Ofnera u prvom kolu Vimbldona, dok će Laslo Đere na startu igrati protiv Rusa Andreja Rubljova

Vimbldon počinje 30. juna, a završava se 13. jula.

Poslovi u Kanadi s najvišim i najnižim prosečnim platama

Dara Milovanović

26. jun 2025. | 14:04

Ako tražite dobro plaćene poslove, Statistics Canada je objavio izveštaj koji bi vam mogao dati uvid u industrije s najboljom prosečnom platom.

Vladina agencija je u četvrtak objavila svoj izveštaj o zaposlenosti, zaradama i radnom vremenu, te slobodnim radnim mestima za april . U njemu je otkriveno da su Kanađani u proseku zarađivali 1.297,44 dolara sedmično, što je povećanje od 4,4 posto u odnosu na prošli april. U proseku su radnici u aprilu zarađivali i 9,70 dolara više nego u martu.

Stopa inflacije u Kanadi u aprilu porasla je za 1,7 posto u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na to da su prosečne plate nadmašile inflaciju.

S obzirom na visoke troškove života , možda vi tražite bolje plaćene poslove u Kanadi?

StatCan je podelio podatke o prosječnoj sedmičnoj plati u različitim kanadskim sektorima, a nalazi su zaista iznenađujući.

Radnici u rudarstvu, kamenolomima i vađenju nafte i gasa zaradili su najveću prosečnu sedmičnu platu od 2.492,50 dolara u aprilu, a odmah iza njih slede oni koji rade u komunalnim uslugama (2.090,59 dolara) i informacionim i kulturnim industrijama (1.875,15 dolara).

Poslovi s najnižom zaradom u Kanadi uključuju usluge smeštaja i prehrane, s prosečnom sedmičnom platom od 521,16 dolara, a slede maloprodaja (735,52 dolara) i umetnost, zabava i rekreacija (759,63 dolara).

Zaposleni u informacionoj i kulturnoj industriji zabeležili su najveći rast plata u odnosu na prethodnu godinu, s prosečnim sedmičnim rastom plata od 10 posto. Oni koji rade u komunalnim preduzećima zabeležili su najmanji prosečni sedmični rast plata od -2,8 posto.

Statistika Kanade

StatCan je takođe analizirao prosečne sedmične plate u svakoj provinciji. Radnici u Nunavutu zaradili su najviše u aprilu, sa prosečnom sedmičnom platom od 1.734,91 dolara. Međutim, to bi moglo biti kompenzirano vrtoglavo visokim troškovima hrane na toj teritoriji.

Alberta, Ontario i Britanska Kolumbija bili su u sredini, sa prosečnim sedmičnim platama od 1.362,04 dolara, 1.329,64 dolara i 1.310,45 dolara.

Statistika Kanade

Princ Edvarda ostrvo zabeležio je najveći rast prosečne plate od 5,8 posto u odnosu na prošlogodišnji april, a slede ga New Brunswick (5,5 posto) i Quebec (5,4 posto).

SERBIANNEWS/CANADA

Dejan Eraković imenovan za generalnog konzula Srbije u Torontu

Dara Milovanović

26. jun 2025. | 13:31

Vlada Srbije donela je rešenje o postavljenju Dejana Erakovića na funkciju generalnog konzula Srbije u Torontu, Kanada.

Odluka je objavljena u Službenom glasniku.

Filmski festival u Sopotu od 1. do 5. jula, nagrada za životno delo Želimiru Žilniku

Viktor

26. jun 2025. | 10:46

Filmski festival u Sopotu biche održan od 1. do 5. jula pod sloganom „Sloboda ili varvarizam”, uz prikazivanje 21 filma, od kojih 16 takmičarskih, najavili su organizatori.

Filmski festival u Sopotu od 1. do 5. jula, nagrada za životno delo Želimiru Žilniku

Umetnički direktor 53. Sofesta Aleksandar Avramović je rekao da će „Statueta slobode” za životno delo i izuzetan doprinos filmu i kulturi biti uručena reditelju Želimiru Žilniku na zatvaranju festivala 5. jula. Prema njegovim rečima, Žilnik je „velikan srpske, jugoslovenske i evropske kinematografije, umetnik koji već više od 70 godina stvara filmsku istoriju”.

„Predstojeće 53. festivalsko izdanje je sačinjeno u formatu nacionalnog filmskog festivala, od filmova koji su prikazani između dva jula, uključujući i tri izabrana naslova manjinskih koprodukcija”, rekao je Avramović.

Kako je naveo, festivalski program bi bio „drugačiji, svakako bogatiji, da zbog ‘više sile’ nije došlo do pomeranja FEST-a kome su se obećali neki davno završeni filmovi, dok su se drugi opredelili za startove na drugim festivalima ili bioskopskim premijerama”.

Najavljeno je da će u takmičarskom programu biti prikazani filmovi reditelja Rajka Grlića Svemu dođe kraj, kao i Dražen Danila Šerbedžije i Ljube Zdjelarevića, Prva klasa: pun gas Vladimira Popovića i Žilnikova Restitucija, ili, san i java stare garde.

U Centru za kulturu Sopota biće prikazani i Volja sinovljeva reditelja Nemanje Ćeranića, Poslednji krug momci Ilije Stojimirovića, Sunce nikad više Davida Jovanovića, 78 dana Emilije Gašić i Mudbrick: Kult mrtvih Nikole Petrovića.

Tu su i Lazarev put reditelja Ivana Jovića, Bauk Gorana Radovanovića, Ciklus Jelene Cvijanović i Marka Jovičića, Majka Mara Mirjane Karanović, Izolacija Marka Backovića, Planeta 7693 Gojka Berkuljanina i Pored nas Stevana Filipovića.

O nagradama festivala odlučivaće žiri koji čine scenarista i producent Jovan Marković, filmski i televizijski autor Dušan Bulić i reditelj Nenad Pavlović.

Van konkurencije su dokumentarni filmovi Šta hoće ti luđaci? (2007) Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića, i ŽŽŽ: Žurnal o Želimiru Žilniku (2021) Janka Baljka.

Kako je najavljeno, svečano otvaranje uveče 1. jula proteći će tradicionalno uz fijakere i vatromet, a pored nastupa KUD „Kosmaj” iz Sopota biće i koncert sastava “The Secret Getsby Society”.

U segmentu filmova za najmlađe su Sonikov film 3, Deset života i Mali Alan, a predviđena je i izložba plakata Žilnikovih filmova i njemu posvećen panel Sloboda, varvarizam i film 4. jula (12:00).

Projekcije 53. Sofesta su besplatne, kao i revija nagrađenih filmova Sofest plus koje će biti održana 8. i 9. jula u sali „Makavejev” Jugoslovenske kinoteke.

Kvadovi, Safari, paraglajding… Počela letnja sezona na Kopaoniku

Viktor

26. jun 2025. | 10:45

Turistička sezona zvanično je počela na Kopaoniku koji je, tradicionalno, najposećenija planinska destinacija tokom leta. Zajednički trud hotelijera i Skijališta Srbije, da se brojnim sadržajima, letnja turistička sezona učini atraktivnom kao i zimska, daje rezultate.

Od vožnje kvadovima, preko spusta biciklama do jahanja konja, alpinizma ili šetnje nepreglednim livadama, Kopaonik gostima tokom leta nudi brojne sadržaje za odmor, zabavu i rekreaciju.

raglajding, uspon do bližnjih vrhova, bob na šinama, obilazak srednjevekovnih manastira – samo su deo letnje turističke ponude na Kopaoniku

„Definitivno, turizam na planinama doživljava procvat tokom letnjih meseci. Menja se negde tradicionalni pogled na letovanja i u slučaju Kopaonika to znači 20 odsto više gostiju. Prošla godina je u tom mislu bila rekordna, i nadamo se da će se to ponoviti i ove”, izjavila je Svetlana Kostić, ispred hotela „Grand Kopaonik”.

Tokom leta, svakog vikenda radiće gondola od Brzeća do Malog Karamana. Za panoramsko razgledanje planine namenjena je žičara Pančić ekspres do najvišeg vrha ove planine na 2017 metara nadmorske visine.

„Trenutno smo na 40 odsto od zimske sezone po broju noćenja a nama je cilj da se približimo zimskoj sezoni”, rekla je Mirjana Skorić, direktorka TO Raška.

„Iz godine u godinu sve je više turista. Turisti su uvideli da je tokom leta prijatnije na Kopaoniku gde su mnogi sadržaji, sportski, adrenalinski i zabavni u celom ski-centru Kopaonik i da se nadamo jednoj odličnoj, uspešnoj sezoni. Tu su i Safari ture, streličarstvo, zip-lajn a mladima su posebno intersantni izviđački kampovi”, rekao je Darko Jovanović, rukovodilac SKI centra Kopaonik.

Pored brojnih sadržaja, jedna od najvećih atrakcija je letnja skijaška staza dužine 900 metara, od Krsta do Doline sportova, jedina te vrste na Balkanu.

Veliko interesovanje turista je za obilazak Metođe, Nebeskih stolica i vodopada Jelovarnik.

Sukob Izraela, Amerike i Irana: Kraj rata ili doviđenja u sledećem ratu

Viktor

26. jun 2025. | 10:42

satellite of water and land illustration

Prvim direktnim sudarom Izraela i Irana i prvim direktnim napadom Sjedinjenih Država na Iran, otvoreni rat ove tri zemlje je „normalizovan“. Svaki sledeći sukob polaziće od te linije koja je pogurana napred kao nikada u prethodnih 45 godina. Ne treba sumnjati da će tih sukoba biti, jer proglašene „pobede“ svih učesnika u ratu ogolile su i slabosti sukobljenih strana i pokazale da ni na jednoj ne postoji ozbiljno promišljanje o daljoj budućnosti i bilo kakvom kompromisu, i pored najava o novim pregovorima.

Ljudi posle 12 noći napuštaju zaštićeni prostor podzemnog parkinga, Tel Aviv, Izrael, 24. jun 2025.

Konačno je, posle 20 meseci kretanja od lošeg ka gorem, sa Bliskog istoka stigla neka dobra vest – Iran i Izrael dogovorili su se o primirju posle 12 dana intenzivnih neprijateljstava, a Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, trijumfalno je objavio da je to kraj rata koji je počeo 13. juna, napadom Izraela na Iran. Koliko će ovo krhko primirje potrajati, niko za sada ne može da predvidi.

Ipak, ništa nije delovalo da vodi tom ishodu kada su u nedelju rano ujutru američki avioni specijalnim bombama GBU-57, do sada neprimenjenim, izveli napade na nekoliko ključnih iranskih nuklearnih postrojenja uključujući Fordo, najbolje obezbeđen, ukopan duboko u planinama u blizini svetog šiitskog grada Koma, ali i Natanz i Isfahan, koje je u prethodnim danima bombardovala izraelska avijacija. Američki napad je usledio samo dva dana pošto je Tramp rekao da daje još dve nedelje pregovorima i diplomatskim rešenjima pre nego što odluči da li će da napadne Iran.

Usledila je intenzivna razmena napada Izraela i Irana, uz pretnje Irana da će sigurno odgovoriti na napad Amerike. U najžešćem bombardovanju Teherana do sada, u nedelju popodne izraelske rakete pogodile su i kapiju zatvora Evin na severu grada, uz ljudske žrtve i povređene, kao i bizarni sat na Palestinskom trgu koji odbrojava vreme do kraja postojanja Izraela. Palestinski trg nalazi se inače u gusto naseljenom centralnom delu grada, a Evin je još od vremena šaha Reze Pahlavija, potom posle pobede Islamske revolucije 1979, zloglasni simbol mesta gde završavaju najveći protivnici režima.

Snimak raketa iznad Dohe, Katar, 23. jun 2025.

Najavljeni odgovor Irana

Svet se sledio kada su u ponedeljak popodne počele da stižu slike iz Dohe, glavnog grada Katara, na kojima se videlo da nebo paraju rakete i da dejstvuje protivvazdušna odbrana, a Iran je objavio da je napao američku vazduhoplovnu bazu El Udeid udaljenu pedesetak kilometara od Dohe. Srećom, brzo se ispostavilo da su o napadu unapred obavešteni i Katar i SAD, da je baza ispražnjena pre toga i da u napadu nije bilo ni žrtava ni bilo kakve štete.

Bila je to kopija situacije iz januara 2020, kada su Amerikanci u raketnom napadu ubili u Bagdadu komandanta specijalnih snaga iranske Revolucionarne garde generala Kasema Solejmanija, jednu od simbolički najvažnijih ličnosti u Iranu (Solejmani je u Irak došao na unapred dogovoren sastanak). Iran je zapretio teškom odmazdom, ali je napad na američku vojnu bazu u Iraku bio najavljen i prošao je bez žrtava. Teheran je reagovao i „sačuvao obraz“, ali je dalja eskalacija izbegnuta.

Svega nekoliko sati posle raketiranja El Udeida, Tramp je objavio da je dogovoren prekid vatre između Izraela i Irana i da su na to pristale obe strane. Kasniji izveštaji su govorili da je veliku ulogu u pregovorima imala katarska diplomatija, na čelu sa katarskim emirom Tamimom bin Hamom el Tanijem. Katar, inače, od svih arapskih država u Persijskom zalivu ima najbolje odnose sa Iranom, sa kojim deli i najveće gasno polje na svetu, Južni Pars.

Zgrada pogođena u raketnom napadu Irana, Berševa, Izrael, 24. jun 2025.

Neposredno pred početak primirja, Teheran i Tel Aviv su ponovo razmenili baražnu vatru. U iranskim raketnim udarima pogođena je i stambena zgrada u Berševi u kojoj je poginulo četvoro ljudi i više desetina povređeno; u izraelskim napadima u provinciji Gilan na severu zemlje, pored Kaspijskog mora, poginulo je devet ljudi i 33 povređeno. Nuklearni naučnik Mohamad Reza Sadigi ubijen je u centru Teherana.

„Pobede“ i posledice

Kako to biva u sličnim prilikama, svi su proglasili pobedu. Iranski državni TV kanal IRIN objavio je prekid vatre navodeći da je on „nametnut“ Izraelu nakon „uspešnog“ iranskog napada na američku bazu u Kataru, i da je Tramp „molio“ za prekid vatre nakon napada Irana.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je proglasio „istorijsku pobedu“ i rekao da je Izrael ostvario sve svoje ciljeve, uništio iranski nuklearni program i razorio iranske kapacitete za proizvodnju i lansiranje raketa dugog dometa kojima je Izrael bio ugrožen.

Predsednik SAD Donald Tramp pre polaska na samit lidera NATO-a u Hagu, 24. jun 2025.

Tramp je odmah posle američkog bombardovanja nuklearnih postrojenja izjavio da su mete napada „potpuno uništene“, podsmevao se iranskom odgovoru u vidu najavljenog napada na bazu u Kataru, a proglašavanje „kraja rata“ u njegovoj režiji bilo je puno trijumfalizma. Istina, pre odlaska na samit NATO-a u Hagu ljutnuo se na obe strane zbog kršenja primirja, malo više na Tel Aviv jer je javljeno da su dve izraelske rakete pale na Teheran, a demantovana je vest da je Iran raketirao Izrael.

Na stranu ritualno busanje u prsa, vredi pogledati neke od rezultata svega što se od 13. juna dešavalo. Najpre, ono najvažnije, nisu pređene krajnje crvene linije, Izraelci i Iranci nisu bombardovali jedni drugima nuklearne elektrane, što bi izazvalo kataklizmu sličnu Černobilu; nije zatvoren moreuz Ormuz u Persijskom zalivu, čime je Iran pretio, niti su jemenski Huti krenuli u intenzivne napade na brodove u Crvenom moru, što bi zajedno gurnulo čitav svet u novi „naftni šok“ i posledičnu ekonomsku krizu.

No, pređene su neke druge crvene linije, od čega je čitav svet strepeo decenijama. Kada su prošle godine u dva navrata Izrael i Iran razmenili raketne napade, bilo je to prvi put da su ove dve zemlje gađale teritoriju jedna drugoj, posle decenija „podzemnog rata“ u vidu diverzija, atentata, sajber napada, ratovanja preko posrednika… Ti napadi su bili (ne otvoreno) najavljivani, kalibrisani tako da ne nanesu veliku štetu i izazovu stradanja ljudi, ali su vodili ovome što se desilo.

Zgrada u Teheranu pogođena u izrealskom napadu 25. juna 2025.

A to je prvi direktan sudar Izraela i Irana, i prvi direktan napad Sjedinjenih Država na Iran. Time je otvoreni rat ove tri zemlje „normalizovan“, i svaki sledeći sukob polaziće od te linije koja je pogurana napred kao nikada u prethodnih 45 godina. Ne treba sumnjati da će tih sukoba biti, jer sve proglašene „pobede“ ogolile su i slabosti sukobljenih strana i pokazale da ni na jednoj ne postoji ozbiljno promišljanje o daljoj budućnosti i bilo kakvom kompromisu.

Iran sam u ratu

Iran je zvanično objavio da je u izraelskim udarima ubijeno 610 ljudi i 4746 ranjeno, od toga veliki broj dece, žena i civila. Ubijani su i nuklearni naučnici, visoki oficiri Revolucionarne garde, vojske, oštećena su brojna nuklearna postrojenja, fabrike i skladišta oružja, vojni i energetski objekti, infrastruktura…

Izraelski avioni su bez problema stizali i do najudaljenijih kutaka zemlje jer iranska protivvazdušna odbrana nije sposobna da ih ugrozi. Dva puta je bombardovan Mašhad, na istoku zemlje, više od 1000 kilometra daleko od Teherana. Za vreme iransko-iračkog rata (1980-88) milioni Iranaca su izbegli u Mašhad jer tako daleko nisu mogli da dobace irački projektili Skad i avioni. No to se promenilo u modernom dobu.

Mauzolej imama Reze, Mašhad, Iran

Izrael je sigurno time hteo da pokaže i da niko nigde nije bezbedan, ali su ti napadi bili i simbolički. Mašhad je i „sveti grad“ u koji dolaze milioni šiitskih hodočasnika svake godine, to je mesto gde je u monumentalnom mauzoleju sahranjen osmi imam Reza, jedini od šiitskih imama čije telo počiva u Iranu. Sveta mesta u ovom ratu, srećom, nisu gađana ni na jednoj strani.

Od kako je obogaljivanjem Hamasa, Hezbolaha i padom Bašara el Asada pukao „šiitski polumesec“ i „osovina otpora“ prema Izraelu, koje je Iran decenijama kreirao i u njih ulagao, Iran je ostao praktično bez regionalnih saveznika koji mu mogu u slučaju rata priteći u pomoć, osim jemenskih Huta koji jesu borbeni i prkosni, ali ne mogu biti nikakav jači oslonac. To je ovaj rat potpuno ogolio. Tlapnje o uništenju Izraela nikada nisu imale smisla, sada pogotovo.

Iran je u dubokoj defanzivi, u kojoj može da poziva na pregovore koje druga strana ignoriše, poput Izraela, ili ih prihvata pa krši, kao Vašington. Može da se brani onako kako se branio, ali i da odbranu radikalizuje zatvaranjem Ormuskog tesnaca, udarom po izraelskim nuklearnim postrojenjima, napadom na američke baze u zemljama Persijskog zaliva – za to mu ne bi bile potrebne rakete dugog dometa, prekoputa su Irana.

Američke vojne baze na Bliskom istoku

Teheran očigledno izbegava i ne želi takvu radikalizaciju jer je svestan da bi posle takvih poteza teško postradao, i ne bi trebalo dovoditi ga u poziciju da bude pod takvim udarima da prestane da razmišlja o posledicama odgovora.

Izraelski ciljevi

Što se tiče Izraela, trijumfalizam zbog pokazane vojne nadmoći nad Iranom nema mnogo smisla. Jeste Iran daleko više postradao u svakom smislu, ali se Izrael našao u situaciji u kakvoj nije bio od svog osnivanja, ni tokom prvog Zalivskog rata kad je Irak na njegovu teritoriju ispaljivao Skadove, ni tokom ostalih ratova sa arapskim susedima.

Jeste Gvozdena kupola, kako kažu, zaustavljala 90 odsto iranskih raketa, ali su opet mnoge padale po izraelskim gradovima, energetskim objektima, ubijale ljude. Sve to je bilo neuporedivo sa ranijim raketiranjima od strane libanskog Hezbolaha, Hamasa, Huta.

Satelitski snimak kratera i pepela u postrojenju za obogaćivanje uranijuma Fordo posle američkih vazdušnih napada, Iran, 22. jun 2025.

Ne deluje da su ostvareni proklamovani ciljevi napada na Iran, poput potpune „demontaže“ nuklearnog programa Teherana. Nuklearni objekti sigurno su teško oštećeni, mada se ne zna koliko, pobijeni su brojni atomski fizičari, no iranski zvaničnici ponavljaju da imaju dovoljno znanja da nuklearni program nastave. Mohamad Eslami, šef iranske Organizacije za atomsku energiju, rekao je da su već u toku pripreme za njegovu rehabilitaciju. To će potrajati, ali moguća reakcija Teherana na agresiju Izraela i Sjedinjenih Država može da bude stvarni pokušaj da napravi nuklearnu bombu, kao „sredstva odvraćanja“.

Jer, pregovori su se, sa gledišta Teherana, pokazali kao bespredmetni. Ugovor o minimalnom obogaćivanju uranijuma u zamenu za ukidanje sankcija sklopljen 2015. sa administracijom Baraka Obame, koji je tri godine odlično funkcionisao, pocepao je Donald Tramp 2018; usred skorašnjih pregovora sa Vašingtonom, napao ih je Izrael, koji ponavlja da sa Iranom nema o čemu da se pregovara; dva dana pošto je Tramp izjavio da će dati dve nedelje pregovorima i diplomatiji, Amerika je napala nuklearne objekte u ovoj zemlji. Nabrajajući sve to, posle poziva iz sveta, uključujući Vašington, da se vrate pregovorima, jedan iranski zvaničnik je zavapio: „Sa kim i o čemu da pregovaramo?“

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi na sastanku Upravnog odbora IAEA, Beč, Austrija, 23. jun 2025.

Osim toga, poverenje Teherana u Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) je na nikad nižim granama, pošto je izveštaj agencije objavljen desetak dana pre napada Izrael iskoristio kao povod za početak rata, tvrdeći da se iz reči Rafaela Grosija, šefa Agencije, vidi da je Iran sposoban da napravi devet bombi u kratkom roku. Uzalud je Grosi, kada je napad već bio u toku, izjavljivao da nema dokaza da je Iran ikada pokušavao da napravi bombu, iz Teherana su mu poručili da je kasno za „vađenje“. Iran je najavio da će njegova Organizacija za atomsku energiju obustaviti saradnju sa IAEA dok ne bude dobila garancije za bezbednost nuklearnih postrojenja.

Pozivi na promenu režima

Ako govorimo o pomenutoj „potpunoj demontaži“ iranskog nuklearnog programa i načinu na koji bi Iran prestao da bude pretnja Izraelu, iz izjava izraelskih zvaničnika, što otvorenih, što dvosmislenih, vidi se da misle da bi tako nešto bilo moguće kada bi se promenio režim u Teheranu, mada se tvrdilo da to nije cilj ovog rata.

Na tu promenu čas poziva, čas to negira i Donald Tramp, a istakao se i nemački kancelar Fridrih Merc, svojom skandaloznom izjavom na samitu G7 da „Izrael ima hrabrost da obavi prljavi posao za sve nas napadom na Iran, čija je moć donela smrt i razaranje u svetu“. „Bez tih izraelskih napada, možda bismo nastavili da trpimo mesecima i godinama terorizam tog režima, koji bi možda čak završio i dobavljanjem nuklearnog oružja“, dodao je Merc.

Samit NATO u Hagu, 25. jun 2025.

Inače, izjave zapadnih zvaničnika oko Irana su u dlaku iste kao one koje su njihovi prethodnici davali o oružju za masovno uništenje Sadama Huseina kao pretnji za čitav svet 2003. godine, pre invazije na Irak koja je ovu zemlju, uz bezbrojne žrtve, potpuno uništila. Ni svet nije ostao pošteđen, klice terorizma iznikle iz iračke katastrofe i danas bujaju na mnogim stranama. Nikakvo oružje za masovno uništenje nije, inače, u Iraku kasnije pronađeno.

Što se tiče promene režima u Teheranu, jedini rezultat dosadašnje agresije na tu zemlju je da su se Iranci, i oni u zemlji i oni u dijaspori, kao nikada ranije udružili u osudi te agresije, uključujući i one koji su od režima bili proganjani i o tom režimu misle sve najgore. I svima im je pred očima slika haosa u koji je Irak potonuo posle rušenja Sadama Huseina.

Skup u Teheranu, Iran, 24. jun 2025.

To što će, kada se rat bude završio, podele i problemi, a ne manjka ih, ponovo buknuti, ne znači da je na vidiku ikakva organizovana snaga koja bi zamenila današnju iransku vlast. Domaća opozicija je odavno brutalno razbijena i ućutkana, „opozicija u egzilu“ deluje tragikomično.

Već danima zapadni mediji promovišu Rezu Pahlavija, sina pokojnog šaha Mohamada Reze Pahlavija koji je srušen u revoluciji 1979. Pahlavi junior poziva zemljake na ustanak, izbacuje fraze o novom, demokratskom i prosperitetnom Iranu, nudi sebe kao lidera zemlje i ujedinitelja. Zaboravlja, ili se pravi da ne zna da je njegov otac srušen u revoluciji u kojoj su učestvovali gotovo svi, od radikalnih levičara i komunista, očajno siromašnih radničkih masa, preko građanske klase, do radikalnih islamista.

Srušen je zbog surove diktature, besomučne pljačke i rasprodaje zemlje, socijalne bede u kojoj je živela većina Iranaca dok su se Pahlavijevi i njima bliski kupali u neopisivom bogatstvu, i to Iranci pamte. Ko je i kako izašao kao pobednik iz te revolucije i kako je bilo posle, druga je priča.

Reza Pahlavi obraća se svojim pristalicama tokom skupa na marginama Ženevskog samita za ljudska prava i demokratiju, Ženeva, Švajcarska, 18. februar 2025.

Vakuum vlasti bi izazvao nekontrolisani haos u Iranu, moguće posledice bi bile nesagledive i po region i svet. Deluje da Tel Aviv pre svega, ali i Vašington, takav haos prizivaju pozivanjem na promenu vlasti u ovim uslovima. Iz pozicije Izraela Iran u unutrašnjem haosu je manja pretnja za njega, ali šta posle Iraka, Libije, Sirije, Avganistana misle evropski i svetski lideri koji mu u tome terciraju, zdravim razumom je teško dokučiti.

Po pitanju proklamovanog uništenja iranskih mogućnosti da raketama dugog dometa zasipaju Izrael, i te mogućnosti su sigurno smanjene, ali i iranski napad na Berševu i druga mesta u zemlji pre primirja pokazuju da nisu nestale. Kako uopšte mogu da potpuno nestanu, kao i nuklearni program, osim u beskrajnom bombardovanju Irana i beskrajnom nizu iranskog raketiranja Izraela, Netanjahu nije rekao.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu tokom posete Vajcmanovom naučnom institutu koji je pogođen iranskim raketama, Rehovot, Izrael, 20. jun 2025.

Inače, pomenute podele i problemi od kojih pati Iran ne manjkaju ni Izraelu, samo što su, opet zbog ratova, gurnute duboko pod tepih. Mnogo toga je na šta će Netanjahu i njegovi saradnici morati da odgovore kada se ratovi jednom budu završili, i to je jedan od razloga zašto ovoliko traju.

Američka priča

Američka politika prema Iranu koja je eskalirala napadom u nedelju ostaje dilema u budućnosti. Napad na Iran kao rešenje problema propovedale su od 1979. sve administracije u Vašingtonu, naročito republikanske, nekada glasnije, nekada tiše.

Donald Tramp je, između ostalog, na predsedničkim izborima pobedio obećanjem da Ameriku neće više uvlačiti u ratove daleko od kuće, već da će se posvetiti domaćim problemima, a one svetske rešavati pregovorima, lakim i brzim. Koliko su naivni bili oni koji su u to poverovali, i kod kuće i u svetu, videlo se u nedelju.

Nije mali bio šok među pristalicama MAGA pokreta zbog onoga što se desilo – jeste da ima jastrebova koji su oduševljeni obračunom sa Iranom, ali mnogo je onih koji pitaju šta se desilo sa „America First!“. Dalje uplitanje u bliskoistočni haos to pitanje će produbljivati.

Bilbord kojim se zahvaljuje predsedniku SAD Donaldu Trampu zbog napada na Iran, Tel Aviv, Izrael, 22. jun 2025.

Činjenica je da oktobra 2023. i početka rata u Pojasu Gaze Vašington kaska za Izraelom, koliko mu god bilo povremeno neugodno zbog beskrajnog masakra i mrcvarenja koji se tamo dešavaju, a da Izrael čini ono što želi. (Doduše, pristajanje Izraela na primirje preko noći, i to posle bezbroj izjava da će napad na Iran trajati još dugo, možda pokazuje da se i tu nešto menja.)

Da Izrael nije napao Iran, verovatno to ne bi uradila ni Amerika. Pa opet, teško je poverovati da nije bilo nikakve koordinacije u tim napadima, takve stvari se ne planiraju i ne odlučuju preko noći, koliko god tako delovalo iz Trampovih objava na društvenim mrežama. No, nije sigurno nevažno ni šta predsednik SAD odlučuje, a on jednog dana objavljuje bezuslovnu veru u pregovore, sledećeg rat, trećeg se hvali primirjem, čas poziva na promenu režima u Teheranu, čas kaže da to ne želi, i tako u krug.

Rušenje poretka

Nivo poverenja između Teherana i Vašingtona, ionako oduvek katastrofalno nizak, sigurno nikada u istoriji nije bio niži posle svega što se dešavalo prethodnih dana i nedelja. Svi se ratovi na kraju završavaju pregovorima, ali se trenutno ne vidi, kao što reče onaj iranski zvaničnik, ni ko ni o čemu će u bliskoj budućnosti pregovarati, ni kolika je realna vrednost bilo kakvih pregovora i ugovora, koliko god se ponovo najavljivali. Što je još gore, ne vidi se ni šta je uopšte sada američka bliskoistočna politika i strategija za budućnost.

Vrhovni komandant iranske vojske Amir Hatami na sastanku u komandi iranske vojske na nepoznatoj lokaciji, 25. juna 2025.

Jedna od posledica izraelsko-američko-iranskog rata je i potpuno urušavanje ikakvog reda u međunarodnom poretku, mada je i do sada bio u jadnom stanju. Bilo je i pre ovoga samo u ovom veku, da prošli ne pominjemo, bezbroj primera licemerja, dvostrukih standarda, „jači tlači“ principa, koji su dostigli vrhunac ratom u Pojasu Gaze.

No, još gora realnost je stupila na scenu napadima usred pregovora na Iran, normalizovanjem stanja u kome taj rat potiskuje sve ono što se u Pojasu Gaze i Ukrajini dešava, stanja u kome su gađanje državne iranske televizije u kome su u programu uživo ubijene dve žene i zatvora prepunog ljudi i onih koji su im došli u posetu vesti koje za par sati nestaju iz etra, nekontrolisanih izjava i postupaka lidera mnogih po svet značajnih država, poput SAD i Nemačke, koji po prirodi stvari pregovore treba da vode.

Kako god, ostaje samo nada da će bar proglašeno primirje potrajati i da ga Tramp neće sutra ukinuti na društvenim mrežama. I da će Moharam, mesec u kome šiiti, kojima je Iran matica, žale svoje mučenike, a koji upravo počinje, proteći u miru.

Voz iz Pjongjanga stigao u Moskvu, obnovljena najduža direktna železnička linija

Viktor

26. jun 2025. | 10:40

blue and red train on rail track during night time

Putnički voz koji je krenuo iz Pjongjanga stigao je u Moskvu, označavajući ponovno otvaranje najduže direktne železničke linije na svetu između glavnih gradova Severne Koreje i Rusije nakon petogodišnje obustave zbog pandemije kovida 19.

Voz je krenuo iz Pjongjanga 17. juna, a osam dana mu je trebalo da stigne na Jaroslavsku stanicu u Moskvi, prenosi RIA Novosti.

Возови између Пјонгјанга и Москве саобраћаће два пута месечно

Vozovi između Pjongjanga i Moskve saobraćaće dva puta mesečno

Železnička linija između dve prestonice bila je obustavljena od februara 2020. godine.

Ruta Pjongjang-Moskva, duga više od 10.000 kilometara, poznata je kao najduža direktna železnička linija na svetu.

Vozovi će saobraćati dva puta mesečno, a karte će biti u prodaji oko 60 dana pre polaska.

Snažno nevreme širom Francuske – dvoje mrtvih, hiljade bez struje, prokišnjava i u parlamentu

Viktor

26. jun 2025. | 10:32

a purple sky with a lightning bolt in the distance

Najmanje dve osobe su stradale, a 17 je povređeno u snažnoj oluji koja je pogodila Francusku, saopštio je tamošnji Sektor za civilnu zaštitu. Bez struje je ostalo 11.000 potrošača. Na objavljenim fotografijama i video-snimcima vidi se kako jak vetar čupa drveće iz korena, te padanje jake kiše i grada, kao i poplavljene ulice.

Dvanaestogodišnje dete je poginulo kada se na njega srušilo drvo na jugozapadu Francuske, a jedan muškarac je stradao kada je njegov kvad udario u oboreno drvo na severozapadu, javili su francuski mediji.Udari vetra prelazili su 140 kilometara na čas, dok je grad imao prečnik i do šest centimetara.

Prokišnjavalo je i u francuskom parlamentu u Parizu, gde je tokom izlaganja premijera Francuske Fransoa Bajrua prokišnjavao krov, a voda je ušla i na aerodrom “Šarl de Gol”.

Prokišnjava i parlamentBroj letova je smanjen za 20 odsto, a zbog nevremena nije radila ni železnica u više regiona.Bajru je takođe pozvao građane na povećani oprez i zahvalio službama za hitne slučajeve na napornom radu na terenu.

Snažno nevreme koje je zahvatilo Francusku usledilo je nakon toplotnog talasa koji je pogodio tu zemlju, kada su temperature prelazile 40 stepeni.

Vučić: Država će intervenisati na Vidovdan samo ako bude prinuđena

Viktor

26. jun 2025. | 10:30

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je povodom najavljenog studentskog i građanskog protesta u subotu, 28. juna, u Beogradu, da će država intervenisati samo ukoliko bude prinuđena i da će dati sve od sebe da niko ne bude povređen.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će proći i 28. jun i da će država pobediti.

“Budemo li morali, naravno da ćemo intervenisati, ali se nadam da nas neće naterati na to. Mi ćemo da radimo u međuvremenu. Sada imam razgovor sa studentima u okviru Međunarodnog foruma studenata ‘Sloboda i suverenost naroda u 21. veku’, zatim idem u Čačak i Požegu da obiđem poslednje deonice auto-puta koji bi trebalo uskoro da bude otvoren. I to su za mene izuzetno važne stvari”, rekao je Vučić.

Poručio je da ljudi, kako kaže, moraju da vide da zemlja ide napred.

“Ljudi razumeju sve više kako i šta je tu sve izgledalo u prethodnom periodu, ali ono što je takođe za mene važno to je princip odgovornosti”, rekao je Vučić i poručio da se nikada ne sme ponoviti ono što se događalo u Nišu, gde su, navodi, tukli ljude koji drugačije misle, progonili ih i gađali jajima.

Vučić: Imamo strukturalni problem sa obrazovanjem, potrebna konkurencija

Vučić je na otvaranju Međunarodnog foruma studenata rekao da postoji strukturalni problem sa obrazovanjem i da mora drugačije da se rešava, jer se i u svetu stvari menjaju i moraju da se prate trendovi te da je njegova ideja bila da se razvija konkurencija u visokom obrazovanju, a da mladi ostaju u zemlji.

Vučić na Međunarodnom forumu studenata “Sloboda i suverenost naroda u 21. veku”

Na pitanje studenta Dušana Čulice sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu da li država može da nađe posebnu budžetsku liniju, kao što je Fond za mlade talente, da naši studenti studiraju u inostranstvu na najprestižnijim univerzitetima, kao što su Sorbona, Oksford i Kembridž, ali da budu u obavezi da se vrate u zemlju, pošto ideja da strani univerziteti dođu u Srbiju nije realizovana.

Vučić je kazao da ne postoji mogućnost da se uvede obaveza da se neko vrati u zemlju, ali da je postojala namera da se prate trendovi jer se mnogo stvari menja.

“Juče sam pričao sa sekretarom Komunističke partije, on je broj jedan čovek u provinciji Đangsu u Kini, to su mesta Nanking i Sudžou, veliki industrijski centri i kulturni centri u Kini. Oni imaju 175 univerziteta samo u provinciji Đangsu. Kako ćete to da pobedite? Što se svi pravimo da ne vidimo šta se u svetu dešava? Evo da vam pročitam top 10 globalnih instituta za istraživanje – prva je kineska akademija nauka po tim poenima 2.776 i po tekstovima i po svemu drugi je Harvard sa 1.155 i onda dolazi treći, četvrti, peti, šesti, sedmi, osmi, sve kineski univerziteti, nikada to nije bio slučaj u svetu. Nikada. Uvek su bili ili Englezi ili Amerikanci. Deveti je ‘Maks Plank’ u Nemačkoj i deseti je opet Šangajski univerzitet. Dakle, od deset, osam su kineski. Sve se u svetu menja, samo mi mislimo da je sve isto”, rekao je Vučić.

On je rekao da je postojala namera da se privuku i ruski univerziteti koji bi sigurno bili posećeni ovde, kao i da je sa Italijanima bilo dogovoreno.

“Ja bih recimo voleo da sam mogao da magistriram i doktoriram, da sam išao na Luis u Rimu, sa kojom mi sad hoćemo to da napravimo. Luis je za mene jedno izuzetno mesto za učenje. Mi smo dogovorili sa Luisom i sa Bokonijem, Rusi su pokazali interesovanje, dogovorili bismo se s njima. Sa Kinezima i te kako bismo se dogovorili”, naveo je Vučić.

Kako kaže, siguran je da bi ih bilo još sa Zapada, a država bi subvencionisala.

1...222223224...1.500 Stranica 223 od ukupno 1.500

NewsWeekPRO

Srpkinja, 39. na WTA listi, dobila je za protivnicu 36-godišnju Kineskinju koja je do glavnog žrijeba stigla kroz kvalifikacije.

U slučaju da opravda ulogu favorita protiv Kineskinje, 127. na WTA listi, Danilović će u drugom kolu igrati protiv pobjednice meča između Medison Kiz iz SAD, koja je šesti nosilac i Elene-Gabrijele Ruse iz Rumunije.

Druga srpska teniserka u glavnom žrijebu Vimbldona Nina Stojanović će u prvom kolu igrati protiv Ruskinje Ane Kalinskaje.

Potencijalne rivalke Srpkinji u drugom kolu su Dankinja Klara Tauson ili Britanka Heter Votson.

Ako tražite dobro plaćene poslove, Statistics Canada je objavio izveštaj koji bi vam mogao dati uvid u industrije s najboljom prosečnom platom.

Stopa inflacije u Kanadi u aprilu porasla je za 1,7 posto u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na to da su prosečne plate nadmašile inflaciju.

S obzirom na visoke troškove života , možda vi tražite bolje plaćene poslove u Kanadi?

StatCan je podelio podatke o prosječnoj sedmičnoj plati u različitim kanadskim sektorima, a nalazi su zaista iznenađujući.

Radnici u rudarstvu, kamenolomima i vađenju nafte i gasa zaradili su najveću prosečnu sedmičnu platu od 2.492,50 dolara u aprilu, a odmah iza njih slede oni koji rade u komunalnim uslugama (2.090,59 dolara) i informacionim i kulturnim industrijama (1.875,15 dolara).

Poslovi s najnižom zaradom u Kanadi uključuju usluge smeštaja i prehrane, s prosečnom sedmičnom platom od 521,16 dolara, a slede maloprodaja (735,52 dolara) i umetnost, zabava i rekreacija (759,63 dolara).

Zaposleni u informacionoj i kulturnoj industriji zabeležili su najveći rast plata u odnosu na prethodnu godinu, s prosečnim sedmičnim rastom plata od 10 posto. Oni koji rade u komunalnim preduzećima zabeležili su najmanji prosečni sedmični rast plata od -2,8 posto.

StatCan je takođe analizirao prosečne sedmične plate u svakoj provinciji. Radnici u Nunavutu zaradili su najviše u aprilu, sa prosečnom sedmičnom platom od 1.734,91 dolara. Međutim, to bi moglo biti kompenzirano vrtoglavo visokim troškovima hrane na toj teritoriji.

Alberta, Ontario i Britanska Kolumbija bili su u sredini, sa prosečnim sedmičnim platama od 1.362,04 dolara, 1.329,64 dolara i 1.310,45 dolara.

Princ Edvarda ostrvo zabeležio je najveći rast prosečne plate od 5,8 posto u odnosu na prošlogodišnji april, a slede ga New Brunswick (5,5 posto) i Quebec (5,4 posto).

Vlada Srbije donela je rešenje o postavljenju Dejana Erakovića na funkciju generalnog konzula Srbije u Torontu, Kanada.

Odluka je objavljena u Službenom glasniku.

Filmski festival u Sopotu biche održan od 1. do 5. jula pod sloganom „Sloboda ili varvarizam”, uz prikazivanje 21 filma, od kojih 16 takmičarskih, najavili su organizatori.

Filmski festival u Sopotu od 1. do 5. jula, nagrada za životno delo Želimiru Žilniku

„Predstojeće 53. festivalsko izdanje je sačinjeno u formatu nacionalnog filmskog festivala, od filmova koji su prikazani između dva jula, uključujući i tri izabrana naslova manjinskih koprodukcija”, rekao je Avramović.

Kako je naveo, festivalski program bi bio „drugačiji, svakako bogatiji, da zbog ‘više sile’ nije došlo do pomeranja FEST-a kome su se obećali neki davno završeni filmovi, dok su se drugi opredelili za startove na drugim festivalima ili bioskopskim premijerama”.

Najavljeno je da će u takmičarskom programu biti prikazani filmovi reditelja Rajka Grlića Svemu dođe kraj, kao i Dražen Danila Šerbedžije i Ljube Zdjelarevića, Prva klasa: pun gas Vladimira Popovića i Žilnikova Restitucija, ili, san i java stare garde.

U Centru za kulturu Sopota biće prikazani i Volja sinovljeva reditelja Nemanje Ćeranića, Poslednji krug momci Ilije Stojimirovića, Sunce nikad više Davida Jovanovića, 78 dana Emilije Gašić i Mudbrick: Kult mrtvih Nikole Petrovića.

Tu su i Lazarev put reditelja Ivana Jovića, Bauk Gorana Radovanovića, Ciklus Jelene Cvijanović i Marka Jovičića, Majka Mara Mirjane Karanović, Izolacija Marka Backovića, Planeta 7693 Gojka Berkuljanina i Pored nas Stevana Filipovića.

O nagradama festivala odlučivaće žiri koji čine scenarista i producent Jovan Marković, filmski i televizijski autor Dušan Bulić i reditelj Nenad Pavlović.

Van konkurencije su dokumentarni filmovi Šta hoće ti luđaci? (2007) Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića, i ŽŽŽ: Žurnal o Želimiru Žilniku (2021) Janka Baljka.

Kako je najavljeno, svečano otvaranje uveče 1. jula proteći će tradicionalno uz fijakere i vatromet, a pored nastupa KUD „Kosmaj” iz Sopota biće i koncert sastava “The Secret Getsby Society”.

U segmentu filmova za najmlađe su Sonikov film 3, Deset života i Mali Alan, a predviđena je i izložba plakata Žilnikovih filmova i njemu posvećen panel Sloboda, varvarizam i film 4. jula (12:00).

Projekcije 53. Sofesta su besplatne, kao i revija nagrađenih filmova Sofest plus koje će biti održana 8. i 9. jula u sali „Makavejev” Jugoslovenske kinoteke.

Turistička sezona zvanično je počela na Kopaoniku koji je, tradicionalno, najposećenija planinska destinacija tokom leta. Zajednički trud hotelijera i Skijališta Srbije, da se brojnim sadržajima, letnja turistička sezona učini atraktivnom kao i zimska, daje rezultate.

Od vožnje kvadovima, preko spusta biciklama do jahanja konja, alpinizma ili šetnje nepreglednim livadama, Kopaonik gostima tokom leta nudi brojne sadržaje za odmor, zabavu i rekreaciju.

raglajding, uspon do bližnjih vrhova, bob na šinama, obilazak srednjevekovnih manastira – samo su deo letnje turističke ponude na Kopaoniku

Tokom leta, svakog vikenda radiće gondola od Brzeća do Malog Karamana. Za panoramsko razgledanje planine namenjena je žičara Pančić ekspres do najvišeg vrha ove planine na 2017 metara nadmorske visine.

„Trenutno smo na 40 odsto od zimske sezone po broju noćenja a nama je cilj da se približimo zimskoj sezoni”, rekla je Mirjana Skorić, direktorka TO Raška.

Pored brojnih sadržaja, jedna od najvećih atrakcija je letnja skijaška staza dužine 900 metara, od Krsta do Doline sportova, jedina te vrste na Balkanu.

Veliko interesovanje turista je za obilazak Metođe, Nebeskih stolica i vodopada Jelovarnik.

Ljudi posle 12 noći napuštaju zaštićeni prostor podzemnog parkinga, Tel Aviv, Izrael, 24. jun 2025.

Snimak raketa iznad Dohe, Katar, 23. jun 2025.

Najavljeni odgovor Irana

Zgrada pogođena u raketnom napadu Irana, Berševa, Izrael, 24. jun 2025.

„Pobede“ i posledice

Kako to biva u sličnim prilikama, svi su proglasili pobedu. Iranski državni TV kanal IRIN objavio je prekid vatre navodeći da je on „nametnut“ Izraelu nakon „uspešnog“ iranskog napada na američku bazu u Kataru, i da je Tramp „molio“ za prekid vatre nakon napada Irana.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je proglasio „istorijsku pobedu“ i rekao da je Izrael ostvario sve svoje ciljeve, uništio iranski nuklearni program i razorio iranske kapacitete za proizvodnju i lansiranje raketa dugog dometa kojima je Izrael bio ugrožen.

Predsednik SAD Donald Tramp pre polaska na samit lidera NATO-a u Hagu, 24. jun 2025.

Zgrada u Teheranu pogođena u izrealskom napadu 25. juna 2025.

Iran sam u ratu

Mauzolej imama Reze, Mašhad, Iran

Američke vojne baze na Bliskom istoku

Teheran očigledno izbegava i ne želi takvu radikalizaciju jer je svestan da bi posle takvih poteza teško postradao, i ne bi trebalo dovoditi ga u poziciju da bude pod takvim udarima da prestane da razmišlja o posledicama odgovora.

Izraelski ciljevi

Jeste Gvozdena kupola, kako kažu, zaustavljala 90 odsto iranskih raketa, ali su opet mnoge padale po izraelskim gradovima, energetskim objektima, ubijale ljude. Sve to je bilo neuporedivo sa ranijim raketiranjima od strane libanskog Hezbolaha, Hamasa, Huta.

Satelitski snimak kratera i pepela u postrojenju za obogaćivanje uranijuma Fordo posle američkih vazdušnih napada, Iran, 22. jun 2025.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi na sastanku Upravnog odbora IAEA, Beč, Austrija, 23. jun 2025.

Pozivi na promenu režima

Samit NATO u Hagu, 25. jun 2025.

Skup u Teheranu, Iran, 24. jun 2025.

To što će, kada se rat bude završio, podele i problemi, a ne manjka ih, ponovo buknuti, ne znači da je na vidiku ikakva organizovana snaga koja bi zamenila današnju iransku vlast. Domaća opozicija je odavno brutalno razbijena i ućutkana, „opozicija u egzilu“ deluje tragikomično.

Reza Pahlavi obraća se svojim pristalicama tokom skupa na marginama Ženevskog samita za ljudska prava i demokratiju, Ženeva, Švajcarska, 18. februar 2025.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu tokom posete Vajcmanovom naučnom institutu koji je pogođen iranskim raketama, Rehovot, Izrael, 20. jun 2025.

Inače, pomenute podele i problemi od kojih pati Iran ne manjkaju ni Izraelu, samo što su, opet zbog ratova, gurnute duboko pod tepih. Mnogo toga je na šta će Netanjahu i njegovi saradnici morati da odgovore kada se ratovi jednom budu završili, i to je jedan od razloga zašto ovoliko traju.

Američka priča

Američka politika prema Iranu koja je eskalirala napadom u nedelju ostaje dilema u budućnosti. Napad na Iran kao rešenje problema propovedale su od 1979. sve administracije u Vašingtonu, naročito republikanske, nekada glasnije, nekada tiše.

Nije mali bio šok među pristalicama MAGA pokreta zbog onoga što se desilo – jeste da ima jastrebova koji su oduševljeni obračunom sa Iranom, ali mnogo je onih koji pitaju šta se desilo sa „America First!“. Dalje uplitanje u bliskoistočni haos to pitanje će produbljivati.

Bilbord kojim se zahvaljuje predsedniku SAD Donaldu Trampu zbog napada na Iran, Tel Aviv, Izrael, 22. jun 2025.

Rušenje poretka

Vrhovni komandant iranske vojske Amir Hatami na sastanku u komandi iranske vojske na nepoznatoj lokaciji, 25. juna 2025.

Kako god, ostaje samo nada da će bar proglašeno primirje potrajati i da ga Tramp neće sutra ukinuti na društvenim mrežama. I da će Moharam, mesec u kome šiiti, kojima je Iran matica, žale svoje mučenike, a koji upravo počinje, proteći u miru.

Putnički voz koji je krenuo iz Pjongjanga stigao je u Moskvu, označavajući ponovno otvaranje najduže direktne železničke linije na svetu između glavnih gradova Severne Koreje i Rusije nakon petogodišnje obustave zbog pandemije kovida 19.

Voz je krenuo iz Pjongjanga 17. juna, a osam dana mu je trebalo da stigne na Jaroslavsku stanicu u Moskvi, prenosi RIA Novosti.

Vozovi između Pjongjanga i Moskve saobraćaće dva puta mesečno

Železnička linija između dve prestonice bila je obustavljena od februara 2020. godine.

Ruta Pjongjang-Moskva, duga više od 10.000 kilometara, poznata je kao najduža direktna železnička linija na svetu.

Vozovi će saobraćati dva puta mesečno, a karte će biti u prodaji oko 60 dana pre polaska.

Prokišnjavalo je i u francuskom parlamentu u Parizu, gde je tokom izlaganja premijera Francuske Fransoa Bajrua prokišnjavao krov, a voda je ušla i na aerodrom “Šarl de Gol”.

Prokišnjava i parlamentBroj letova je smanjen za 20 odsto, a zbog nevremena nije radila ni železnica u više regiona.Bajru je takođe pozvao građane na povećani oprez i zahvalio službama za hitne slučajeve na napornom radu na terenu.

Snažno nevreme koje je zahvatilo Francusku usledilo je nakon toplotnog talasa koji je pogodio tu zemlju, kada su temperature prelazile 40 stepeni.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je povodom najavljenog studentskog i građanskog protesta u subotu, 28. juna, u Beogradu, da će država intervenisati samo ukoliko bude prinuđena i da će dati sve od sebe da niko ne bude povređen.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će proći i 28. jun i da će država pobediti.

Poručio je da ljudi, kako kaže, moraju da vide da zemlja ide napred.

Vučić: Imamo strukturalni problem sa obrazovanjem, potrebna konkurencija