MENISNC
Pretraga
15.1 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 222

Šest stvari koje treba da znamo o Aljasci, mestu istorijskog sastanka Putina i Trampa

Od
Viktor
-
0
brown wooden signage on gray sand during daytime

Pre više od 10.000 godina poslužila je kao ulazna tačka za migracije iz Azije i naseljavanje Severne i Južne Amerike. Zemlja snega i leda, negostoljubivog terena i surovih zima, zov Aljaske fascinirao je pisce, a njeno bogatstvo u rudama i zlatu budilo ljudsku pohlepu. Po mnogima i najveća greška ruskog cara Aleksandra Drugog, koji ju je 1867. godine prodao Amerikancima, najveća savezna država SAD postala je zahvaljujući Srbinu iz Risna, a sada je ponovo u žiži interesovanja zbog predstojećeg sastanka Donald Trampa i Vladimira Putina.

Posle višemesečnog diplomatskog natezanja i brojnih (ne)spretnih pokušaja da se rat u Ukrajini što pre okonča za pregovaračkim stolom, Donald Tramp i Vladimir Putin će se konačno sastati tet-a-tet i to na Aljasci.

Доналд Трамп и Владимир Путин током прошлог састанка у Хелсинкију 2018. године

Donald Tramp i Vladimir Putin tokom prošlog sastanka u Helsinkiju 2018. godine

Nekadašnja teritorija Ruskog carstva prodata budzašto Amerikancima pre više od 150 godina, u petak će ugostiti dvojicu predsednika koji će razgovarati o potencijalnom mirovnom sporazumu.

Beringov kopneni most i naseljavanje Amerika

Tokom poslednjeg pleistocenskog ledenog doba između Evroazije i Severne Amerike postojao je kopneni most koji je omogućio i prvim homo sapijensima da dođu do Aljaske i dalje se prošire Severnom i Južnom Amerikom.

Kada je ledeni pokrivač krenuo da se topi pre oko 15.000 godina, preko njega su životinje i prvi ljudi naselili Severnu Ameriku. Kopneni most je zatvoren oko 10.000 godina pre nove ere kada je nivo mora porastao.

U narednom periodu sve do ruske kolonizacije, domorodačko stanovništvo naselilo je većinom priobalne delove Aljaske, ne zalazeći previše u unutrašnjost.

Ruska Aljaska

Aktivna kolonizacija teritorije počela je u 18. veku. Rusko carstvo je od 1732. do 1867. godine naselilo Aljasku i velike delove pacifičke obale sve do Kalifornije.

Руски брод Нева на Аљасци

Ruski brod Neva na Aljasci

Petar Veliki je 1725. godine naložio Vitusu Beringu da istraži predeo severnog Pacifika radi potencijalne kolonizacije. Rusi su pre svega bili zainteresovani za predele bogate krznenim životinjama radi trgovine i eksploatacije.

Isprva u dobrim odnosima sa domorodačkim stanovništvom, vremenom su ti odnosi počeli da se narušavaju, najviše zbog preuzimanja zemlje i izlova životinja. Do sredine 19. veka, profit od ruskih severnoameričkih kolonija bio je u padu.

Територија руских колонија у Северној Америци

Teritorija ruskih kolonija u Severnoj Americi

Suočen sa periodičnim pobunama domorodačkog stanovništva, konkurencijom, ali i političkim i ekonomskim posledicama poraza u Krimskom ratu, ruski car Aleksandar Drugi odlučio je da su severnoameričke kolonije preskupe da bi se zadržale.

Prodaja Aljaske

Nakon katastrofalnog poraza u Krimskom ratu, Aleksandar Drugi je, kako bi rasteretio i popunio državnu kasu, naložio da se vidi mogućnost prodaje državnih poseda na Aljasci.

Jedan od razloga bio je i da bi u eventualnom budućem ratu bilo veoma teško odbraniti te teritorije od Ujedinjenog Kraljevstva.

U tu svrhu, Vilijam H. Sjuard, tadašnji državni sekretar SAD, započeo je pregovore sa ruskim diplomatom Eduardom de Steklom oko kupovine Aljaske od SAD nakon Američkog građanskog rata. Sjuard i Stekl su se 30. marta 1867. godine dogovorili o ugovoru o prodaji.

Чек којим су Сједињене Државе купиле Аљаску од Руског царства

Ček kojim su Sjedinjene Države kupile Aljasku od Ruskog carstva

Dogovorena cena bila je 7,2 miliona dolara, što je jednako oko 130 miliona dolara danas. Senat SAD je ratifikovao bilateralni ugovor 15. maja, a američki suverenitet je pravno stupio na snagu na čitavom području 18. oktobra 1867. godine.

Zlatna groznica i Zov divljine

Krajem 19. i početkom 20. veka bogatstvo mineralima, a posebno plemenitim metalima izazvalo je nekoliko zlatnih groznica na Aljasci i obližnjem Jukonu.

U potrazi za bogatstvom na Aljasku je stiglo hiljade rudara i doseljenika. Samo od 1879. do 1920. godine na Aljasci je izvađeno ruda u vrednosti od 460 miliona dolara (više od sedam milijardi danas).

Рудари на путу до Клондајка током златне грознице

Rudari na putu do Klondajka tokom zlatne groznice

Masovna kolonizacija, potraga za boljim životom, rudno bogatstvo i mistika vezana za najmlađu američku severnu teritoriju, učinilo je Aljasku velikom inspiracijom u literaturi. Najpoznatiji u tome bio je Džek London, čiji su romani o dalekom američkom severu postali bestseleri širom sveta, a Beli očnjak i Zov divljine čak delovi lektire i kod nas.

Od teritorije do savezne države, zahvaljujući Srbinu

Sve do 1959. godine Aljaska je imala status teritorije. To je sve promenio advokat i pravnik Majk Stepović, sin rudara Marka Stijepovića koji je iz Risna došao u Klondajk 1897. godine u potrazi za zlatom.

Guverner teritorije Aljaske Bendžamin Frenk Hajncleman podneo je ostavku 1957. godine, nakon čega je na Aljasku stigao državni sekretar unutrašnjih poslova Fred Siton, koji je tražio potencijalne kandidate.

Iako se Majk nije ni prijavio za tu poziciju, Siton je bio veoma impresioniran njime, pa ga je preporučio u Beloj kući. Predsednik Dvajt Ajzenhauer nominovao je Majka Stepovića za guvernera 9. maja, a mandat mu je počeo 5. juna 1957. godine.

Мајк Степовић (у средини) са америчким председником Двајтом Ајзенхауером (лево) и државним секретаром Френком Ситоном након што је Аљаска добила статус државе

Majk Stepović (u sredini) sa američkim predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom (levo) i državnim sekretarom Frenkom Sitonom nakon što je Aljaska dobila status države

Mnogi stanovnici Aljaske bili su skeptični u vezi sa federalnom vlašću i nije im se dopadala ideja da Aljaska dobije status države, dok Vašington nije video velike koristi od uključivanja ogromne, zabačene i retko naseljene teritorije u federalne institucije.

Ipak, Majk Stepović naporno je lobirao širom Aljaske i SAD da bi pridobio podršku, a to je urodilo plodom i Ajzenhauer je potpisao Zakon o državnosti Aljaske, koji je zvanično proglašena saveznom državom 3. januara 1959. godine.

Sara Pejlin i izborna trka 2008. godine

Možda i najpoznatija osoba sa Aljaske, posebno u novijoj istoriji, svakako je bivša guvernerka Sara Pejlin, koja je postala prvi političar sa Aljaske koja je bila nacionalni kandidat u kampanji za predsednika ili potpredsednika.

Za guvernerku Aljaske je izabrana 2006. godine, a ono što ju je „proslavilo“ jeste što je u avgustu 2008. godine republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn izabrao nju za svog kandidata za potpredsednika.

Џон Мекејн и Сара Пејлин

Džon Mekejn i Sara Pejlin

Pejlinova je bila prva žena kandidat Republikanske stranke za položaj potpredsednika i druga žena kandidat za potpredsednika ispred jedne od dve velike stranke u SAD uopšte.

Mekejn i Pejlinova su na izborima izgubili od kandidatâ Demokratske stranke Baraka Obame i Džoa Bajdena.

Četvrto kolo Superlige: Derbi u Beogradu, Partizan putuje u Kruševac, debi Lukovića u Radničkom

Od
Viktor
-
0

U četvrtom kolu Superlige Srbije u fokusu će biti utakmica u Beogradu između Crvene zvezde i TSC-a, kao i u Kruševcu, gde će Napredak dočekati Partizan. Ovo kolo je prilika da Javor upiše prve bodove u novoj sezoni i da Aleksandar Luković debituje na klupi kragujevačkog Radničkog.

Четврто коло Суперлиге: Дерби у Београду, Партизан путује у Крушевац, деби Луковића у РадничкомČetvrto kolo Superlige: Derbi u Beogradu, Partizan putuje u Kruševac, debi Lukovića u Radničkom

Posle tri odigrana kola na vrhu tabele nalaze se Čukarički i TSC, uz jednu utakmicu više od Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine, koji nisu igrali prethodnu rundu zbog obaveza u Evropi.

Upravo ta tri tima imaju jedini pobede u prva dva kola i videćemo hoće li uspeti da nastave serije i zauzmu čelno mesto na tabeli Superlige.

Čukarički je u prva dva kola savladao Napredak i IMT i igrao nerešeno u Nišu sa Radničkim pa prvi trenutno, dok je drugo plasirani TSC u prva tri kola primio samo jedan gol, a sada će gostovati na stadion “Rajko Mitić”.

Na poslednjih šest duela tima iz Bačke Topole i Zvezde događalo se da obe ekipe zatresu mrežu protivnika, a u pet susreta crveno-beli su pobeđivali, dok je jednom bilo nerešeno.

Zvezda u ovaj meč ulazi između dva susreta sa poljskim Lehom iz Poznanja u okvoru kvalifikacija za Ligu šampiona, pa će to biti test za izabranike Vlada Milojevića u igri na dva fronta.

Trener TSC-a Darije Kalezić je rekao da zna šta da očekuje od Zvezde, ali i da je to prilika za njegov klub da proveri na kom je nivou.

TSC je pretrpeo dosta izmena ovog leta u sastavu, a dobili su i novog trenera, međutim, sjajno su započeli novu sezonu i ovo će biti pravi test za njih.

Partizan misli na Hibernijan, a igra u Kruševcu

Crno-beli su poraženi od Hibernijana 2:0 u prvom meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu konferencije, a do revanša odigraće duel sa Napretkom.

Put u Kruševac znači i gostujući teren gde su u prethodna dva susreta imali dosta problema i upisali jedan trijumf i jedan remi.

U prethodnih šest susreta Partizan je pobedio tri puta Kruševljane, dok su jednom izgubili uz dva nerešena ishoda.

Moraće Srđan Blagojević da promeša karte i sačuva svežinu kod igrača za revanš meč u Škotskoj.

Napredak je u prvom kolu izgubio od Čukaričkog, a potom remizirao sa Železničarom i Novim Pazarom. Sa susret sa Partizanom biće jači za Miloš Vulića, povratnika u tim pod Bagdalom.

Radnički iz Kragujevca će protiv Javora odigrati meč u kojem će na klupi debitovati Aleksandar Luković, a Ivanjičani će imati priliku da konačno upišu prve bodove u sezoni.

Raspored 4. kola Superlige Srbije:

Subota:
Radnik – Čukarički 19.00
Crvena zvezda – TSC 20.00
Spartak – Mladost 20.00
OFK – Vojvodina 20.00

Nedelja:
Radnički Niš – Novi Pazar 20.00
Napredak – Partizan 20.30

Ponedeljak:
IMT – Železničar 19.00
Javor – Radnički 19.00

Srbija sa Jokićem, Grčka bez Janisa – “orlovi” se na Kipru spremaju za Evrobasket (RTS 1, 19.30)

Od
Viktor
-
0
Jokić Nikola KOVID-19

Košarkaška reprezenacija Srbije u sklopu priprema za Evropsko prvenstvo učestvuje na „ECOMMBX” turniru u kiparskom Limasolu 9. i 10. avgusta. U dvorani „Spiros Kiprijanu“ će joj rivali biti Grčka i selekcija domaćina, a tu je i četvrti učesnik Izrael. Prvi duel „Orlova“ biće protiv Grka od 19.30. Sve utakmice Srbije možete da pratite iz časa u čas na našem portalu i putem direktnog prenosa na RTS 1.

Србија са Јокићем, Грчка без Јаниса – "орлови" се на Кипру спремају за Евробаскет (РТС 1, 19.30)Srbija sa Jokićem, Grčka bez Janisa – “orlovi” se na Kipru spremaju za Evrobasket (RTS 1, 19.30)

Vreme je da se posle pobeda iza zatvorenih vrata nad Bosnom i Hercegovinom i Poljskom izađe na videlo i pojedini prvi rezultati dvonedeljnog rada.

Pešićevi izabranici će se u renoviranoj hali „Spiros Kiprijanu“, imenovanoj po bivšem predsedniku Kipra, nadigravati protiv Grčke i Kipra sa dozom rezervisanosti i opreznosti od zadobijanja povreda. Takav pristup se očekuje i od rivala, jer pripremne utakmice služe pre svega za ulazak u formu, stvaranje sistema igre, timske hemije, pronalaženje mana i grešaka i skautiranje protivnika u slučaju ponovnog susreta sa takmičarskim značajem.

Srbija odlazi u Limasol sa širim spiskom i na pojedincima, konkretno novajlijama, je zadatak da se nametnu za konačnih 12 igrača. Selektor Pešić je naveo da su tri imena osetili manje probleme sa povredama:

“Imamo 15 igrača, dvojica su povređena i ostali su u Beogradu. Ništa nije opasno, moramo da vratimo i Micića, tu je sa ekipom, ali teško da ćemo moći da ga koristimo. Gledamo da svakom igraču damo neku priliku, da vidimo koliko može i šta može. Ako budu svi zdravi, plan je da igraju svi. To je cilj našeg boravka ovde”, istakao je Pešić.

U Beogradu su istali Alen Smailagić i Uroš Trifunović što znači da je spisak Srbije sledeći:

Aleksa Avramović, Stefan Jović, Vasilije Micić, Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić, Nikola Topić, Ognjen Dobrić, Vanja Marinković, Dejan Davidovac, Nikola Jović, Filip Petrušev, Nikola Jokić, Nikola Milutinov, Tristan Vukčević i Balša Koprivica.

„ECOMMBX” turnir je ujedno test za domaćina grupe C, u kojoj je takođe i Grčka. Komotno se može reći da su na Kipru dve selekcije domaćina.

Hala „Spiros Kiprijanu“ je najmoderniji, najveći i najimpresivniji zatvoreni objekat namenjen sportskim događajima na celom Kipru. Vršnjak „Beogradske arene“, otvoren 2005. godine, proširio je kapacitet na 8.000 mesta.

Sećanja na Jokićev i Janisov duel u “Areni” ne blede

Košarkaška javnost će na veliku žalost biti uskraćena za duel dvojice najboljih košarkaša na svetu u deceniji 2020-ih Nikole Jokića i Janisa Adetokumba, pošto daleko najpopularnije ime među Grcima preskače ovaj duel, što je objavio i Košarkaški savez Grčke.

Stanje u selekciji Grčke je takvi da se usled izostanka Nikosa Rogavopulosa, Nika Kalatesa, Tomasa Vokapa, Jorgosa Papajanisa i Tanasisa Adetokumba, od Janisa traži još više na terenu, bez obzira na težinu rivala i značaj meča. „Džoker“ ima luksuz mnogo kvalitetnijeg spiska saigrača, koji će mu omogućiti da se rastereti.

“Grčka je jedan od favorita za medalju i očekujem jaku utakmicu. Nismo još uvek spremni da odigramo kako bismo voleli, ali nisu ni oni. Kada god igramo sa njima, to su fenomenalni mečevi. Ti mečevi su nam jako važni kako bismo videli šta još možemo da popravimo”, izjavio  je selektor Srbije Pešić.

Ne tako davno su Srbija i Grčka pripredile spektakl za pamćenje. Radi se o prvom susretu u kvalifikacijama za Mundobasket u Manili, odigranom u „Beogradskoj areni“ 25. avgusta 2022. godine. Pravi „klasik“ za evropske okvire okončan je trijumfom Srbije 100:94 posle produžetka. Jokić i Adetokumbo su priredili pravi šou. „Džoker“ je pokazao svoju magiju „Sombor šaflom“ iz nemoguće pozicije, u padu, za tri, upravo preko Adetokumba, dok je lider Grčke bio neumoljiv sa 40 poena. Ni Jokić nije razočarao sa brojkama – 29 poena, osam skokova i šest asistencija.

Grci su uspeli da nam se revanširaju 97:92 posle produžetka u susretu odigranom u februarskom kvalifikacionom prozoru naredne godine, drastično slabijih sastava u odnosu na prethodni.

Srbija i Grčka su se kasnije susretale u prijateljskim duelima pred Mundobasket i Olimpijske igre, „Orlovi“ su bili uspešniji oba puta. Selektor Grčka Vasilis Spanulis u Limasol nije poveo Vasilisa Toliopulosa i Vagelisa Zugrisa.

Nikola Milutinov će se susresti sa velikim brojem svojih bivših i sadašnjih saigrača iz Olimpijakosa, kao i bivši član kluba iz Pireja Filip Petrušev.

Sve utakmice Srbije možete da pratite iz časa u čas na našem portalu i putem direktnog prenosa na RTS 1.

Raspored mečeva Srbije na turniru u Limasolu:

Grčka – Srbija 19.30
Srbija – Kipar (nedelja, 17.00)

Pomeranac od tri kilograma oterao medveda koji mu je ušao u kuću (VIDEO)

Od
Dara Milovanović
-
0

Jednog crnog medveda sačekalo je neprijatno iznenađenje kada je zalutao u kuću u Vankuveru u Kanadi i naišao na neočekivanog protivnika – hrabrog pomeranca teškog manje od tri kilograma.

Kućna sigurnosna kamera zabeležila je neverovatan trenutak kada je mladi crni medved ušetao kroz otvorena vrata u dnevnu sobu, znatiželjno razgledao prostor i onjušio kauč, neposredno pre nego što se suočio sa zaštitnički nastrojenim ljubimcem.

Pošto je prišao Skautovoj posudi sa hranom, mali pomeranac je izjurio iz sporedne prostorije, zalajao na medveda i oterao ga. Njegova vlasnica Kejla Klajn je krenula za njim, vičući mu da se vrati, ali naredni kadar pokazuje medveda kako beži niz baštenske stepenice, a Skaut ga i dalje prati, lajući sve vreme.

“Otrčala sam u dvorište, a on ga je već oterao preko ograde. Medved je bio s druge strane, a Skaut je i dalje lajao na njega”, ispričala je ponosna vlasnica za kanadski Global News.

Možda se, kaže, naljutio jer mu je medved pojeo doručak.

“Bila sam iznenađena, ali on ume da bude zastrašujuć kad se naljuti, tako da mogu da zamislim kako punom brzinom juri na medveda”, dodala je Klajn.

Ističe da medvedi povremeno prolaze kroz kraj, ali da se nikada do sada nije desilo da jedan uđe u kuću. Kaže i da će ubuduće vrata verovatno držati zatvorenim, ali da i dalje ima Skauta da štiti nju i porodicu.

“On ima neverovatan karakter… Bila sam toliko ponosna na njega, bio je tako hrabar”, rekla je Skautova vlasnica.

SERBIANNEWS/CANADA

U Srbiji za pet godina izgrađen 154.891 stan: Kako to utiče na cene kvadrata

Od
Viktor
-
0
brown concrete building under blue sky during daytime

Poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda za prvi kvartal 2025. pokazuju da je prosečna cena kvadrata 2021. bila 1.680 evra, dok je sada čak 830 evra veća i iznosi 2.513 evra

U Srbiji za pet godina izgrađen 154.891 stan: Kako to utiče na cene kvadrataGetty © picture alliance / Contributor

U Srbiji je u prethodnih pet godina izgrađen 154.891 stan, objavio je Republički zavod za statistiku i naveo da je 2024. godine izgrađeno 5,4 stanova na 1.000 stanovnika, dok je prosečna površina izgrađenog stana prošle godine iznosila 75,9 kvadratnih metara.

Najviše stanova izgrađeno je 2023. godine – 35.652, zatim prošle godine – 35.380.

Kako se navodi, 2020. godine izgrađeno je 25.326 stanova, 2021. godine 28.874, a 2022. godine 26.659 stanova. Kada je reč o građevinskim dozvolama, od 2020. do 2024. godine izdato je 143.799 dozvola.

Poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za prvi kvartal 2025. pokazuju da je prosečna cena kvadrata 2021. bila 1.680 evra, dok je sada čak 830 evra veća i iznosi 2.513 evra. Značajno je veća i cena u novogradnji, ali rast koji beleži RGZ na osnovu zaključenih kupoprodajnih ugovora, sa 2.165 na 2.472 evra, nije toliko drastičan kao kod starih stanova, prenosi Tanjug.

Lukašenko rekao da se neće kandidovati za predsednika i poručio: Zapad nikad neće pobediti Rusiju

Od
Viktor
-
0
two person walking near person riding horse statue

Zapad nikada neće pobediti Belorusiju i Rusiju, poručio je beloruski lider

Lukašenko rekao da se neće kandidovati za predsednika i poručio: Zapad nikad neće pobediti RusijuGetty © Sean Gallup / Staff

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ocenio je, u velikom intervjuu za “Tajm” magazin, da će Rusija pobediti u Ukrajini.

“Rusija neće biti poražena. Poraz bi nas sve skupo koštao. Vas (Amerikance) prve”, rekao je on i dodao da je, sa druge strane, Ukrajina na icivi kolapsa i pozvao Kijev na pregovore, prenose RIA Novosti.

“Zelenski je znao da živi pored Rusije, uspavanog medveda. Zašto je otišao i probudio ga?”, rekao je on.

Lukašenko je naglasio da je Putin spreman na mirovne pregovore. “Putin želi mir. Zaista ga želi. Samo ga tretirajte sa poštovanjem”, rekao je Lukašenko.

On je predložio rešenje za Ukrajinu. Za početak, Amerikanci bi trebalo formalno da priznaju DNR, LNR, Zaporožje i Herson.

Takav potez Amerikanaca, kaže Lukašenko, “verovatno” bi zadovoljio Putina.

“Sve je sada u Donaldovim rukama”, rekao je i dodao da Tramp to sve “može da upropasti zbog tog svog karaktera”.

Svi rokovi koje je Tramp postavio za mirovni sporazum, sve pretnje carinama i sankcijama protiv Rusije, “To je glupo. Sve su to čiste emocije”, nastavio je Lukašenko i istakao: “A, u politici to nije dozvoljeno.”

Komentarišući nedavnu izjavu američkog predsednika da Rusija i Ukrajina moraju da okončaju rat u roku od 50 dana, Lukašenko je rekao da se “to tako ne radi”.

“Došao sam, dao 50 dana. Ovo nije Iran, gde je bacio tri bombe, a zatim rekao: ‘To je to, neću to više da uradim. Hajde, momci, hajde da sklopimo mir.’ Moramo da se sastanemo, moramo da razgovaramo. U ovih 50 dana moramo da učinimo sve da: prvi korak bude da zaustavimo rakete i dronove; drugi korak je da dođemo do 50 dana da potpuno prestanemo sa pucnjavom. Prestanemo sa pucnjavom, pucanjem i pregovarajmo o konačnom miru. Ili će biti demilitarizacije, ili će biti odložena. Ljudi ne smeju da ginu”, rekao je Lukašenko.

Kada je reč o EU, beloruski lider je poručio da mogu da se “gube”.

“U ovoj situaciji, ako postignemo dogovor sa Amerikancima, Evropljani neće imati šta da kažu. Tramp je u pravu što je naterao Evropu da se pokloni”, rekao je.

Lukašenko je izrazio spremnost da organizuje razgovore ruskog i američkog predsednoika u Minsku. Prema njegovim rečima, Putin bi bio srećan da se sastane sa Trampom u beloruskoj prestonici. Američki lider bi takođe bio zadovoljan sastankom.

Lukašenko je naglasio da Putin pre svega želi da sklopi dogovor sa SAD.

“Hajde da se unapred odlučimo: na primer, grad heroj Minsk, Istanbul, Ženeva, odlučili smo – ovaj sastanak će se održati za mesec dana. Prvog dana – razgovaramo, na primer, o američko-ruskim odnosima. Drugog dana, ako se dogovorimo o nacrtu dokumenta, pozivamo Zelenskog. To će izgledati dostojanstveno”, rekao je on.

Beloruski predsednik je izjavio i da, ako se pregovori vode mudro, Rusija i Ukrajina se nikada više neće naći u sukobu.

“Ako se razumno vode pregovori i prave ustupci Rusiji, a Rusija napravi ustupke Ukrajini, Rusija se nikada više neće boriti sa Ukrajinom. Nikada”, rekao je Lukašenko u intervjuu za “Tajm” koji je prenela beloruska agencija Belta.

Lider Belorusije je takođe nazvao stav na Zapadu da Rusija navodno namerava da uđe u sukob sa NATO-om “potpunom glupošću”.

“Verujte mi, to nije slučaj. Ja to pouzdano znam. Putin i vojno-političko rukovodstvo Rusije nemaju takve ciljeve – da se bore protiv NATO-a”, rekao je on.

Kaže i da njegov ruski kolega Vladimir Putin neće narediti napade na civile. “Putin, on nije krvožedan. Bez obzira kako ga opisujete u Americi, on nije krvožedan. On zna šta su porodica, deca i neće to narediti”, rekao je.

Lukašenko (koji je na čelu Belorusije od 1994. godine) je rekao i da ne planira da se kandiduje za još jedan predsednički mandat, prenosi Belta.

“Ne, ne planiram to sada, više ne planiram”, rekao je on i dodao da njegov najmlađi sin Nikolaj neće biti naslednik.

Osvrnuvši se i na odnose sa SAD, koji su se dramatično pogoršali poslednjih godina, Lukašenko je rekao da je on “trampista”, odnosno da podržava Donalda Trampa a ne Džozefa Bajdena.

Osvrnuvši se na svoje susede, Lukašenko je naglasio da je Belorusija tradicionalni prijatelj Rusije i da je se ne odriče, dok se istovremeno “sprema za rat” i Minsk je spreman da nanese štetu Poljskoj i Baltiku.

“Spremamo se za rat. To sam otvoreno rekao: spremamo se za rat svakog dana, svakog meseca, kako bismo ga izbegli. Znamo šta da radimo. Naučili smo lekcije iz svih nedavnih ratova. Naš koncept se zasniva na činjenici da smo spremni da nanesemo neprihvatljivu štetu Poljskoj, Litvaniji, Letoniji, Estoniji – ko god da se bori protiv nas. Neprihvatljivu štetu. Upravo sam vam opisao jedan od elemenata. Stoga, oni razumeju da u ovom slučaju možda nećemo dobiti ovaj rat, ali ćemo ih dobro izmlati. A Rusija, u meri u kojoj nam je danas potrebno, pomaže i pomoći će kao saveznik”, rekao je Lukašenko u intervjuu za američki list “Tajm” koji citira Belta.

Pored nuklearnog oružja, dodao je, do kraja godine imaćemo i oružje poput “orešnika”, dodao je on.

Mumija na recept: Zašto su Evropljani jeli “lekovite mumije” u prošlosti

Od
Viktor
-
0
a group of carved wooden figures in a display case

Koliko god zvučalo kao scenario za horor film, konzumiranje mumija u Evropi nekada je bilo stvarnost. Tokom 15. veka, balsamovana tela nisu bila predmet divljenja zbog svoje starosti ili arheološke vrednosti, već su se koristila kao lekovita sredstva – od glavobolja do raka, verovalo se da prah mumije može izlečiti gotovo sve bolesti.

Mumija na recept: Zašto su Evropljani jeli "lekovite mumije" u prošlosti© Wikimedia Commons/Paul Dominique Philippoteaux
Konzumiranje mumija se smatralo lekovitim.

Neobična “velnes” praksa konzumiranja mumija zapravo je nastala iz potpunog nesporazuma. Još u 11. veku, u medicinskim tekstovima iz islamskog sveta pominjala se “mumija”, supstanca nalik asfaltu koja se prirodno pojavljivala u jednom planinskom regionu Persije. U tim krajevima, ova gusta, tamna smesa, nazvana po lokalnoj reči za vosak, smatrana je izuzetno lekovitom i korišćena u razne terapeutske svrhe.

Međutim, kada su evropski prevodioci u 11. i 12. veku počeli da obrađuju arapske medicinske tekstove, došlo je do ključne greške. Reč “mumija” je pogrešno protumačena kao nešto što se dobija od sačuvanih tela pronađenih u egipatskim grobnicama. U tom periodu, bilo je poznato da su neke drevne egipatske mumije balsamovane smolama i asfaltom, pa umesto da mumiju povežu sa prirodnom supstancom, Evropljani su počeli da veruju da je pravi lek zapravo u samim telima. Tačnije, u telima koja su dugo stajala u egipatskim grobnicama i prošla proces balsamovanja. Tako je pojam “mumija” prestao da znači lekoviti asfalt i počeo da se odnosi na same leševe.

Medicinski kanibalizam u praksi

Ovaj pogrešni prevod se spojio s već postojećim uverenjem da ljudsko telo ili njegovi delovi mogu imati isceliteljsku moć. U srednjovekovnoj Evropi to nije bilo ništa novo – u to vreme je bilo uobičajeno verovati da konzumiranje određenih ljudskih ostataka može biti lekovito. Krv gladijatora se, na primer, koristila kao lek za epilepsiju, a ljudska mast se stavljala u domaće meleme i preparate. Pojava mumije u toj pogrešnoj interpretaciji samo je postala nova vrsta medicinskog kanibalizma.

Ljudski ostaci su počeli da se tretiraju kao vredni farmaceutski proizvod. Tinkture od lobanja, prašci od kostiju, razne smese napravljene od tela koja su stara vekovima – sve to je ulazilo u apotekarske recepte tog vremena. Mumija je postala univerzalni lek, a potražnja je naglo skočila.

Trgovina mrtvima

Kako je interesovanje raslo, ljudi su istraživali egipatske grobnice ne radi blaga ili istorijskih predmeta, već zbog samih tela. Prodavci su prepoznali mogućnost lake zarade i počeli da “nabavljaju” mumije za izvoz širom Evrope.

Ponuda nije mogla da isprati potražnju, a to je otvorilo vrata jednoj bizarnoj i morbidnoj industriji: Proizvodnji lažnih mumija. Kradljivci tela, trgovci i apotekari počeli su da koriste sveže leševe, posebno one pogubljenih kriminalaca ili porobljenih ljudi. Tela bi balsamovali solju i primitivnim medicinskim sredstvima, sušili u rernama i zatim mleli u prah. Taj prah se zatim prodavao kao vredan sastojak u medicinskim preparatima.

Mumije kao zabava i mistični Egipat kao dobar marketing

Iako su ljudi počeli da sumnjaju u lekovita svojstva mumije, interesovanje za njih je nastavilo da raste. U 19. veku, u eri Egiptomanije koja je zahvatila viktorijansku Englesku, mumije su postale predmet ne samo znatiželje, već i zabave. Otvaranje sarkofaga i “raspakivanje” mumija postalo je popularno u učionicama, bolnicama, pa čak i u dnevnim sobama britanskih domova. Ljudi koji su se vraćali iz Egipta, bilo kao arheolozi, vojnici ili turisti, često su sa sobom donosili ljudske ostatke kao “suvenire”.

Uprkos pokušajima da se zabrani izvoz antikviteta, trgovina i interesovanje za mumije nastavili su se sve do kraja 19. veka. Tek tada je praksa njihove upotrebe u medicini zaista iščezla, prenosi “Nešnal džiografik”.

Iako danas više ne konzumiramo mumije u medicinske svrhe, mistika drevnog Egipta i dalje opstaje, samo je dobila novi oblik. Brojne reklame za kreme, serume i preparate koriste egipatske simbole, hijeroglife i priče o “drevnim tajnama lepote”. Iako više ne jedemo mumije, drevni Egipat je i dalje sjajan marketinški trik.

Samo jedan masni obrok pokreće “instant” efekat i remeti nam protok krvi do mozga

Od
Viktor
-
0
person holding burger

Ako masnu hranu jedemo svakog dana, šteta po zdravlje je gotovo zagarantovana. Ipak, njeni efekti mogu biti još ozbiljniji nego što se ranije mislilo – otkriveno je da čak i samo jedan obrok prepun masti može odmah pokrenuti promene u telu koje utiču na naš mozak i srce.

Samo jedan masni obrok pokreće "instant" efekat i remeti nam protok krvi do mozga© Canva/Vinícius Caricatte

Masna hrana može nam delovati samo kao kratkotrajan, bezazlen užitak, ali nova istraživanja otkrivaju da samo jedan obrok prepun zasićenih masti može privremeno narušiti protok krvi u mozgu, čime se povećava rizik od moždanog udara i demencije.

Masti su važan deo ishrane, jer su ujedno izvor energije, kao i sredstvo za transport vitamina i zaštitu organa. Postoje dve glavne vrste – zasićene i nezasićene, a njihovi efekti na organizam su različiti. Zasićene masti, koje obično unosimo kroz brzu hranu, utiču na elastičnost krvnih sudova, što nije štetno samo za srce, već i za mozak.

Naš mozak zavisi od neprekidnog snabdevanja kiseonikom i glukozom putem krvi, a taj protok se održava kroz proces koji omogućava stabilnu cirkulaciju čak i kada krvni pritisak varira (cerebralna autoregulacija), kao, na primer, kada ustajemo ili vežbamo. Ako se ovaj mehanizam poremeti, mozak može povremeno dobijati premalo ili previše krvi, što vremenom povećava rizik od neuroloških oboljenja.

U studiji koja je prvi put detaljno ispitala ovu pojavu, 41 učesnik prošao je merenja funkcije krvnih sudova pre i četiri sata nakon konzumiranja “test obroka”, to jest mlečnog napitka sa preko 1.300 kalorija i 130 grama masti, što imitira količinu masnoće u tipičnoj brzoj hrani, poput burgera i pomfrita. Rezultati su pokazali da su i kod mladih i kod starijih učesnika krvni sudovi nakon obroka izgubili sposobnost širenja, a funkcija mozga da kontroliše promene pritiska bila je oslabljena. Kod starijih je pad bio izraženiji, oko 10 odsto.

Ranija istraživanja sugerišu da je uzrok ovog efekta porast slobodnih radikala i smanjenje nivoa azotnog oksida, molekula koji omogućavaju krvnim sudovima da se opuste i omoguće protok kiseonika i hranljivih materija. Iako je malo verovatno da će povremeno konzumiranje obroka sa velikom količinom masti samo po sebi izazvati trajnu štetu, jasno je da on veoma brzo utiče na kardiovaskularni i moždani sistem nakon što ga pojedemo.

Stručnjaci savetuju ograničavanje unosa zasićenih masti – do 30 grama dnevno za muškarce i 20 grama za žene. U praksi, ta granica se često premašuje, naročito tokom obroka u restoranima ili kada jedemo brzu hranu, prenosi “Sajens alert”.

Zamena zasićenih masti polinezasićenim, koje se nalaze u ribi, orasima i semenkama, dugoročno poboljšava zdravlje srca i mozga, ali nije još poznato kako mozak reaguje na jedan obrok bogat zdravim mastima. Ipak, ovi nalazi su dobar podsetnik da nam ishrana oblikuje rad tela i mozga iz časa u čas.

Nije samo ruska zima: Šta je “pokosilo” Napoleonovu vojsku

Od
Viktor
-
0
grayscale photo of persons face

Punih 200 godina naučnici nisu mogli da odgonetnu šta je “pokosilo” Napoleonovu vojsku – da li je to ruska zima, glad, ili nešto treće. Sada su genetičari otkrili uzrok jedne od najvećih vojnih katastrofa u istoriji.

Nije samo ruska zima: Šta je "pokosilo" Napoleonovu vojsku© Wikimedia Commons / Viktor Mazurovsky (1859–1944)
Nije samo ruska zima: Šta je “pokosilo” Napoleonovu vojsku?

Na leto 1812. godine imperator Napoleon Bonaparta krenuo je zajedno sa svojom vojskom (inače, jednom od najvećih u istoriji) na istok, ka Carskoj Rusiji. Pod njegovim vođstvom bilo je oko 600 hiljada vojnika iz svih krajeva sveta. Međutim, umesto trijumfa, Napoleon je doživeo fijasko: ne samo da ga je dočekala gotovo prazna Moskva, već i surova ruska zima. Zima koja ne štedi nikoga.

Za samo 3 meseca Napoleon izgubio pola vojske

Napoleonova vojska susrela se sa strašnim gubicima – od oktobra do decembra 1812. godine stradalo je najmanje 300 hiljada vojnika, odnosno polovina armije. Istorijski spisi sačuvali su uspomene preživelih koji su opisivali užasne scene na koje su naišli: ljudi su umirali od hladnoće, gladi i iscrpljenosti i – navodno infekcije epidemijskog tifusa i rovovske gorznice.

Nije tifus, nije groznica, ali jeste…

Međutim, najnovija istraživanja otkrila su stvarni razlog poraza Napoleonove armije: u ostacima palih vojnika nisu pronađeni genetski tragovi epidemijskog tifusa i rovovske groznice, ali zato jesu tragove dveju drugih bakterija: Salmonella enterica (koja izaziva paratifus, tešku crevnu infekciju) i Borrelia recurrentis (koju prenose vaši i koja izaziva uzastopne nalete groznice i bol u mišićima).

Bakterije su dovele do fatalnog ishoda

Obe bakterije “cvetaju” u nehigijenskim uslovima, skučenom prostoru i u uslovima već oslabljenog imuniteta – u uslovima u kojima su živeli vojnici čuvenog vojskovođe. Iako ni jedna bakterijska infekcija sama po sebi nije smrtonosna, u kombinaciji sa iscrpljenošću organizma, oslabljenim imunitetom i promrzlinama vojnika, one su imale fatalne posledice.

Istraživanje se nastavlja

Do ovih zaključaka koji bacaju novo svetlo na poraz francuske vojske naučnici su došli detaljnim metagenomnim istraživanjem zuba palih vojnika – pulpa, odnosno unutrašnje meko tkivo, čuva tragove patogena koji su njihovim krvotokom strujali pre više od dva veka. Istraživanje na ovome nije završeno: naučnici će ispitati još uzoraka, kako bi potvrdili teoriju, piše Nejked Sajens.

Engleze čeka puna “Marakana”, karte puštene u prodaju

Od
Viktor
-
0

Počela prodaja ulaznica za utakmicu protiv reprezentacije Engleske u kvalifkacijama za Svetsko prvenstvo

Engleze čeka puna "Marakana", karte puštene u prodajuGetty © Clive Mason
Veliko interesovanje za meč sa Engleskom

Fudbaleri Srbije dočekaće 9. septembra od 20.45 časova selekciju Engleske na stadionu “Rajko Mitić” u Beogradu.

Kako se navodi na sajtu FSS, prodaja ulaznica počela je u 10 časova a interesovanje je ogromno.

“Kao u stara dobra vremena, petak oko 8.30 časova. Redovi ispred blagajne stadiona ‘Rajko Mitić’ dosezali su do Ulice Ljutice Bogdana. Sat i po pre zvaničnog početka prodaje ulaznica, muškarci, devojke, deca, čitave porodice, svi su pohrlili da obezbede svoje mesto za veliki meč kvalifikacija za Svetsko prvenstvo između Srbije i Engleske. Interesovanje je bilo ogromno, a entuzijazam navijača premašio je sva očekivanja”, saopštio je FSS.

Dodaje se i da je prvih 100 kupaca dobilo specijalne poklone FSS-a.

“Među njima, petorica najbržih dobila su i ekskluzivne vaučere za novi dres reprezentacije, koji će im biti uručeni prvog dana okupljanja ‘orlova’ u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi.

FSS je, uz ranije najavljenih pet vaučera, odlučio da nagradi i prvu damu koja je došla do svoje ulaznice, kao i prvog navijača koji se na blagajni pojavio u dresu reprezentacije – oboje su dobili dodatne vaučere za dres kao znak zahvalnosti za iskrenu ljubav prema nacionalnom timu.

“Navijačka groznica je počela. Meč sa Englezima biće praznik fudbala, a na tribinama će vladati atmosfera kakvu samo Srbija zna da napravi”, poručio je FSS.

Cene ulaznica su: sever – 500 dinara, istok i zapad – 1.000, tribina “Siniša Mihajlović” – 1.500, VIP galerija, VIP 1, VIP 2 – 6.000 dinara.

Jedna osoba, uz pokazani lični dokument, može da kupi najviše četiri ulaznice.

1...221222223...1.531Stranica 222 od ukupno 1.531

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković