NATO se još uvek „konsultuje“ hoće li pomoći Crnoj Gori
Srbija i Evropska unija već su uputile vazdušnu pomoć za gašenje požara u Crnoj Gori, dok se članice NATO-a i dalje „konsultuju“ oko odgovora na zvaničan zahtev Podgorice.
Na terenu su već angažovani specijalizovani helikopter MUP-a Srbije i hrvatski kanader aktiviran preko mehanizama Evropske unije. Njihovo delovanje usmereno je na najkritičnije tačke – u širem području Kuča, na Kakarickoj gori, u Piperima, Buljarici i drugim žarištima gde vatra i dalje preti ljudima i imovini.
Istovremeno, iz Alijanse je saopšteno da NATO „ne poseduje niti komanduje sredstvima za gašenje požara“ i da je na pojedinačnim državama članicama da odluče da li i kako će odgovoriti na zahtev. U praksi, to znači da konkretne NATO pomoći još nema, dok su Srbija i EU već na delu.
Prema najavama iz Vlade Crne Gore, očekuje se dolazak više od stotinu vatrogasaca iz Austrije, kao i uključenje aviona za gašenje požara iz Italije. Pomoć je najavljena i iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Do njihovog pristizanja, ključan teret iz vazduha trenutno nose letelice iz Srbije i Hrvatske.
Dok zapadni saveznici u okviru NATO-a još razmatraju kako da postupe, prve i najefikasnije intervencije iz vazduha već su stigle – iz Srbije i preko Evropske unije.
Rasprodati Zapad i Istok, očekuje se pun stadion
Crvena zvezda večeras od 21 čas dočekuje Leh
EPA/ANDREJ CUKIC
Crvena zvezda večeras od 21 čas dočekuje Leh.
Juče su ispred blagajni stadiona „Rajko Mitić” viđeni dugi redovi. Zvezdaši su od jutarnjih sati pohrlili ka Marakani, a za nekoliko sati prodate su ulaznice za zapadnu i istočnu tribinu, još ranije i za deo na Zapadu koji nosi ime „Siniša Mihajlović”. Nema sumnje da će i Sever biti pun, danas će verovatno ostati ulaznice za Jug, piše Žurnal.
Neće biti iznenađenje ukoliko naš najveći stadion večeras bude ispunjen do poslednjeg mesta.
Terzić odredio sastav za Svetsko prvenstvo
Selektor odbojkašica Zoran Terzić odredio je spisak od 14 igračica koje će putovati na Svetsko prvenstvo na Tajlandu, gde će naše devojke pokušati da postanu šampionke planete treći put u nizu.
Na spisku su: Tehničari: Slađana Mirković i Marija Miljević; Korektori: Tijana Bošković i Vanja Bukilić, Libera: Aleksandra Jegdić i Teodora Pušić; Blokeri: Mina Popović, Maja Aleksić, Hena Kurtagić i Maša Kirov; Primači: Katarina Dangubić, Bojana Milenković, Aleksandra Uzelac i Vanja Ivanović.
Odbojkašice Srbije će u generalnoj probi pred SP od 16. do 18. avgusta igrati na turniru u kineskom Šenženu, a rivali će im biti Bugarska, Kanada i Holandija. Polazak na Tajland je planiran za 20. avgust, a Svetsko prvenstvo će trajati od 22. avgusta do 7. septembra.
SP će igrati u Bankgoku, Čijang Maiju, Puketu i Nakonračasimi. Terzićeve izabranice će na jubilarnom, 20. Svetskom prvenstvu, igrati u grupi H u Bangkoku sa Japanom, Ukrajinom i Kamerunom. Plasman u osminu finala izboriće po dve selekcije iz svake grupe.
Zaboravite zabrane: Ova metoda dokazano smanjuje unos alkohola
Naučnici su otkrili efikasnu metodu pomoću koje ljudi mogu da piju manje alkohola: dovoljno je istaći povećani rizik od raka koji dolazi s konzumacijom alkohola – i upariti tu poruku sa jednostavnom navikom brojanja svakog popijenog pića.
Ova kombinacija poruke „zašto smanjiti“ i „kako smanjiti“ alkohol može biti korisna za promociju zdravih navika u široj populaciji, pokazalo je istraživanje iz 2021. godine.
Prekomerna konzumacija alkohola, naravno, ne dovodi samo do raka. Preterivanje u alkoholu povezano je sa čitavim nizom zdravstvenih problema, uključujući prevremenu smrt, srčana oboljenja, probleme s varenjem i povećan rizik od demencije.
„Otkrili smo da kombinovanje informacija o povezanosti alkohola i raka sa konkretnom praktičnom radnjom – brojanjem pića – dovodi do toga da ljudi zaista smanje unos alkohola“, rekla je Simona Petigru, ekonomistkinja i psihološkinja iz Instituta za globalno zdravlje „Džordž“, prilikom objavljivanja rezultata, piše Science Alert.
U studiji su sprovedene tri ankete: 7.995 osoba je učestvovalo u prvoj, 4.588 njih je odgovorilo na drugu anketu tri nedelje kasnije, a 2.687 učesnika je završilo i treću anketu tri nedelje nakon toga.
Učesnici su podeljeni u grupe i prikazane su im različite reklame i poruke o konzumaciji alkohola.
Jedna kombinacija se izdvojila u odnosu na kontrolnu grupu: televizijska reklama koja povezuje alkohol sa rakom, u kombinaciji sa savetom da se broje pića, pokazala se kao jedna od najefikasnijih kada je reč o motivaciji ljudi da smanje unos alkohola.
Takođe, to je bila jedina kombinacija kod koje su ljudi zaista značajno smanjili količinu alkohola koju konzumiraju tokom šest nedelja.
Druge metode – poput saveta da odredite unapred broj pića i držite ga se – dovele su do toga da neki učesnici pokušaju da smanje alkohol, ali ova strategija se ipak pokazala kao najuspešnija u okviru ovog istraživanja.
„Mnogi ljudi ne znaju da je alkohol kancerogen“, istakla je Petigru. „To je važna informacija do koje bi svi koji piju alkohol trebalo da dođu. Ali reći ljudima da alkohol izaziva rak je samo deo rešenja – moramo im ponuditi i konkretne načine da smanje svoj rizik.“
Svetska zdravstvena organizacija navodi da se čak 7% prevremenih smrti širom sveta može povezati sa konzumacijom alkohola, a podizanje svesti o zdravstvenim rizicima je jedan od načina borbe protiv tog problema.
Dok zdravstvene institucije razmatraju i druge pristupe – poput otežane dostupnosti alkohola i povećanja cena – u krajnjoj liniji, lične odluke će najviše uticati na to da li će se ponašanje u vezi sa alkoholom dugoročno promeniti.
U ovom istraživanju učesnici su odabrani tako da demografski predstavljaju širu sliku australijskih konzumenata alkohola, pa se ne može garantovati da bi isti pristup bio podjednako uspešan i u drugim zemljama – ali se čini da bi brojanje pića moglo biti dobra taktika za svakoga ko želi da smanji unos.
„Resursi za kampanje koje se bave smanjenjem štetnog uticaja alkohola su ograničeni, zato je važno otkriti koje poruke najbolje dopiru do ljudi – kako bi postigli maksimalan efekat“, zaključila je Petigru.
Rešite se neprijatnog mirisa iz tepiha i kauča: Potrebna su vam samo dva sastojka
Održavanje čistoće kauča često ostaje u drugom planu, iako njegova tkanina lako upija mirise poput sunđera.
Tokom leta, naš svakodnevni život se menja. Dani su duži, temperature su više, a mirisi oko nas postaju intenzivniji. Nije iznenađenje što i naši domovi poprimaju drugačiji miris. Znoj, vlaga i zatvoreni prostori bez dovoljne ventilacije često rezultiraju specifičnim, ponekad neprijatnim mirisom koji nije prisutan tokom ostatka godine. Bez obzira na redovno čišćenje, letnje vrućine donose novu dimenziju našem životnom prostoru koju osećaju i stanari i gosti. Čišćenje kauča je često jedan od najzanemarenijih poslova, ali mnogi ljudi ne shvataju da tkanina može lako da upije mirise poput i učini da vaš dom ima neugodan miris, prenosi Večernji.hr.
Kauči su izloženi mirisima tela, prosutoj hrani, mirisima kućnih ljubimaca i spoljašnjoj prljavštini koja se svakodnevno nakuplja i ispušta u vazduh, što može učiniti da vaš dom zaista miriše na buđ. Osveživači vazduha mogu samo privremeno da maskiraju miris, a tepisi takođe mogu da apsorbuju mirise, pa je važno da ih temeljno očistite barem jednom mesečno. Međutim, Erin iz „Clean and Scentsible“ je podelila da je veoma lako rešiti se svih neprijatnih mirisa na vašem kauču ili tepihu, jer vam je potrebno samo malo sode bikarbone i vašeg omiljenog eteričnog ulja, piše Daily Express.
„Soda bikarbona je odličan apsorber mirisa, a eterično ulje će ostaviti prijatan miris“, objasnila je. Soda bikarbona je prirodni dezodorans jer je veoma upijajuća, tako da će se rešiti svih užasnih mirisa umesto da ih samo prikrije kao što bi to učinio osveživač vazduha. Soda bikarbona je takođe poznata po tome što razgrađuje telesna ulja, vlagu ili prljavštinu zalepljenu za tkaninu, što olakšava čišćenje.
Kako ukloniti neprijatne mirise – recept
Potrebno vam je 120 grama sode bikarbone, 10 do 25 kapi vašeg omiljenog eteričnog ulja, topla voda i hermetički zatvorena posuda. Eterična ulja se koriste da bi vaš dom lepo mirisao, ali je važno napomenuti da neka ulja mogu biti veoma toksična za kućne ljubimce, zato budite oprezni i istražite pre nego što ih upotrebite.
-
Za početak, dodajte sodu bikarbonu i malo tople vode u posudu, a zatim dodajte nekoliko kapi eteričnog ulja.
-
Potrebna vam je samo mala količina vode da biste napravili pastu, ali vodite računa da ostane uglavnom čvrsta. Soda bikarbona se može malo zgrudviti, ali nastavite da mešate i pokušajte da je što ravnomernije izmešate. Namažite tanak sloj sode bikarbone po tepihu ili kauču i ostavite ga tamo 15 do 30 minuta. Ovo daje sodi bikarboni dovoljno vremena da upije sve mirise ili prljavštinu zarobljenu u tkanini.
-
Kada vreme istekne, koristite nastavak za četku na usisivaču i jednostavno usisajte svu smesu sode bikarbone. Vaš dom bi trebalo da miriše mnogo čistije i sveže, tako da možete pozvati goste bez brige o bilo kakvim zaostalim mirisima zarobljenim u vašem tepihu ili kauču.
Preminula Gabi Novak
Muzička diva Gabi Novak preminula je u 90. godini, piše Glazba.hr.
Gabi Novak rođena je 8. jula 1936. u Berlinu. Njen otac Đuro Novak bio je Hvaranin, a majka Elizabet Rajman Nemica.
Detinjstvo je provela u Berlinu i na Hvaru, gde se porodica preselila za vreme Drugog svetskog rata. Tragično je rano izgubila oca, a sa majkom se nakon rata preselila u Beograd gde je završila grafički smer u Školi primenjene umetnosti.
Prvo je radila u Vjesniku, a zatim u Zagreb filmu kao crtačica i scenografkinja, te je pozajmljivala glasove animiranim likovima.
Muzički je primećena nakon što je Bojan Adamič prepoznao njen talenat i pozvao je na gostovanje s Big bendom u Ljubljani.
Veću popularnost stekla je 1958. nakon nastupa s pesmom “Srećan put” iz filma H-8, te na Zagrebfestu s pesmom “Ljubav ili šala”. Gabi Novak ostala je zapamćena i kao jedina pevačica s ovih prostora koja je nastupila u duetu s legendarnim Luisom Armstrongom na Bledskom džez festivalu 1958.
Kroz bogatu i dugu karijeru pažljivo je birala pesme i saradnje, a njene interpretacije postale su sinonim za eleganciju i emotivnu dubinu.
Udala se za Arsena Dedića 1970, a njihov sin Matija Dedić takođe je bio uspešan muzičar. Gabi Novak nagrađena je brojnim priznanjima, među kojima su i Porini za najbolju žensku vokalnu izvedbu (2003) i za poseban doprinos hrvatskoj zabavnoj muzici (2006), a smatra se jednom od najvažnijih dama hrvatske šlageristike, popa i džeza.
„Moguće, ali neodrživo“: Kako ekonomisti vide najavu smanjenja cena hrane i trgovačkih marži?
Plan države da se spusti cena hrane i drugih proizvoda za 15 do 20 odsto, uz ograničavanje trgovačkih marži, mogao bi da smanji profit trgovaca i prihode od PDV-a, upozoravaju ekonomisti, dodajući da takva „naredbodavna“ rešenja na tržištu retko daju trajne rezultate.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući na televiziji Pink tokom vikenda, objavio je svojevrstan „rat“ trgovcima.
On je poručio da će omogućiti ljudima da lakše prežive jesen i zimu, u kojima se obično najviše novca troši.
Kako je ukazao, trgovci su se služili različitim trikovima.
„Mi dogovorimo da se spuste cene za 50 proizvoda, a oni podignu svoju maržu i podignu cene svih drugih proizvoda i na tome nadomeste svoj profit“, objasnio je Vučić.
On je naglasio da nema ništa protiv da veliki trgovinski lanci zarađuju dobro, ali da mu smeta da budu prebogati i da zarađuju previše, a da narod mora da plaća cenu.
U Srbiji je cena hrane i bezalkoholnih pića na nivou 95 odsto prosečnih cena Evropske unije, otkrio je Vučić i poručio da tako ne sme da bude.
On je podsetio da su marže trgovinskih lanaca od 32 do 45,2 odsto, ali je upozorio da će država ograničiti tu profitnu maržu.
Vučić je dodao da će cene biti smanjene za hiljade proizvoda, odnosno desetine grupa proizvoda.
„Očekujem da uspemo da dovedemo do toga da cene ukupno padnu više od 15 i 20 odsto, pre svega u prehrambenom delu, o žitaricama, hlebu, ulju, brašnu…“, naglasio je on.
Poručio je i da će država doneti mere, odnosno uredbe o ograničavanju marži.
„U okviru tih mera ćemo ograničiti maržu u trgovini na malo na 20 ili 22 odsto“, poručio je Vučić.
Dodao je da zbog toga mora da se menja i zakonodavni okvir i da je rok za to do oktobra 2025, a da će sve ovo stupiti ranije na snagu.
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas ukazuje da najava predsednika Srbije da će cene hiljada artikala pojeftiniti za 15 do 20 odsto nameće veliki broj nedoumica i polemika.
„Naravno da ne mora predsednik države da se razume u obračun prodajne kalkulacije trgovinskog preduzeća ili kompanije, ali se u ovom slučaju radi pojašnjenja moraju načiniti neke napomene. Prva i osnovna hipoteza je da li je to praktično izvodljivo, a druga je da li postoje preduslovi za tako nešto“, navodi on.
Poznati je princip da se u ekonomiji ne može ništa narediti, naglašava Milićević i dodaje da tako i ova „naredbodavna mera nema nikakvu snagu, niti zakona niti prinude“.
Prvo bi, prema njegovim rečima, trebalo suspendovati postojeći Zakon o trgovini, pa onda ići redom.
„Nejasno je kako će se to u praksi primeniti. Najava predsednika o visini pojeftinjenja praktično znači da će, ako nešto košta 100 dinara, ubuduće koštati 80, ako je pojeftinjenje 20 odsto. Tako razume običan građanin. Dalje, kaže predsednik da trgovci na pojedinim proizvodima zarade i 70 odsto i izveo je nasumičnu kalkulaciju“, ukazuje Milićević.
On objašnjava da se prodajna cena u trgovini sastoji od nabavne cene, marže i PDV-a.
„Vrši se obračun tako što na nabavnu cenu ide procenat marže i na to uglavnom 20 odsto PDV, dok neki proizvodi imaju niže stope. Radi svođenja prodajne cene na nabavnu, primenjuje se obrnuti princip, znači prodajna cena (100) se deli sa procentom PDV-a 20 odsto (100/1,2) i dobija se prodajna cena bez PDV-a od 83 dinara. Kada se od toga odbije procenat marže, a da citiramo predsednika da ona ide do 44 odsto, 83 dinara se deli sa 1,44 i dobija se 58 dinara, toliko je nabavna cena trgovca“, pojašnjava Milićević.
Naš sagovornik ukazuje da obični ljudi razumeju da će ono što košta 100 dinara, sada koštati 80, međutim, kako kaže, treba imati u vidu i druge stvari.
„Ako se cena smanji na 80 dinara sa primenom poreske stope od 20 odsto, vraćamo se na prodajnu cenu bez PDV-a od 67 dinara. Ako se nabavna cena, naravno, ne menja od 58 dinara, trgovac će imati maržu od devet dinara umesto kao u prvoj varijanti 25 dinara. Njegova marža sa 44 bi se svela na 14 odsto. Da li je ovo moguće, naravno da jeste, ali je neodrživo“, upozorava Milićević.
Kao drugu stvar, on napominje da bi država umesto 17 dinara PDV-a, prihodovala 13 dinara.
„I ovo je moguće, ali neodrživo“, zaključuje Milićević.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković rekao je ranije za Betu da je vlast u vreme Jugoslavije donosila mere o maksimalnim trgovačkim maržama i fiksiranim cenama, ali da je od 1989. godine to isključeno iz regulative i od tada se cene u trgovini slobodno formiraju, na osnovu ponude i tražnje.
„U izuzetnim slučajevima to se može propisati kada se dese neki veći poremećaji na tržištu, elementarne nepogode i ratovi, zbog čega se dešavaju nestašice roba, ali takva vrsta povoda za sada ne postoji“, rekao je Petković.
Dodao je da se „ovakve redovne tržišne pojave“ visokih cena, kao sada u Srbiji, u svetu, ali nekoliko decenija i na domaćem tržištu ne rešavaju zamrzavanjem trgovačkih marži.
Kada se nešto netržišno reguliše, tržište to naplati na drugom mestu, rekao je on.
Pre svega, prema njegovim rečima, ne postoji analiza da li neko od trgovaca netržišno podiže maržu, a pitanje je i kome je ograničiti.
Ako se ograniče cene trgovcima na malo počeće, kako je naveo, da se bave veleprodajom i „ugrađivaće se u veleprodajne cene“.
„Nerazumna je konstatacija da trgovac naplaćuje više, svaki trgovac naplaćuje koliko god može. Svaki biznis, pa i trgovački funkcioniše tako da naplati koliko god može, pod uslovom da to ne čini zloupotrebom (dominantnog) položaja“, rekao je Petković.
Dodao je da je problem što nema dovoljno ponude, kao i da treba ispitati da li neko ograničava ponudu, zabranom drugome da to čini, da otvori supermarket i robu prodaje po nižim cenama.
„Ne može se cenama rešavati problem siromaštva određenog sloja stanovništva, to je preskupo. Sniziti cenu hleba ili druge robe zato što neki ne mogu to da kupe, to je preskupo za privredu i nepotrebno. Ako je neko siromašan deluje se merama za suzbijanje siromaštva i to se usmerava na određen broj ljudi, a na sve“, rekao je Petković.
On je rekao da treba napraviti analizu zašto su cene neke robe u supermarketima u Srbiji više nego, na primer u Bosni i Hercegovini, da li je to neko proizveo i prodao jeftinije, ili su to odlučili trgovci.
„Takva studija je urađena pre dve – tri godine, ali nikad nije objavljena, videli su je samo članovi udruženja trgovaca u Privrednoj komori Srbije. Ne vidimo razlog da se to ne objavi i vidi gde je problem, ali gde god da je, zamrzavanje marži problem neće rešiti“, rekao je Petković.
Na ovu temu, pričao je i ekonomista Toplica Spasojević za RTS i poručio da nije lak zadatak doskočiti visokim maržama, jer imamo nivo cena koji je skoro 95 odsto evropskih cena u našim prodavnicama, iako su troškovi manipulacije rada, struje, vode, grejanja mnogo niži nego u Evropi.
„Na neki način su se naši distributeri i maloprodavci navikli na te više cene i tako nastavljaju da rade. Sigurno da možemo da učinimo nešto na najvažnijim proizvodima za stanovništvo i da se ograniče marže“, napomenuo je on.
Spasojević je izneo i računicu.
„Šest najvećih maloprodavaca ima oko četiri i po milijarde – moramo da budemo pošteni, njihove marže iznose od dva i po do pet odsto. Prošle godine su zaradili čistog profita oko 300 miliona evra, u odnosu na taj promet to nije veliki profit, ali je stabilan. Mogli bi da žrtvuju deo profita, mogli bi da naprave određene uštede“, smatra on.
Opiranje trgovinskih lanaca
Spasojević je ukazao da trgovinski lanci neće biti najzadovoljniji takvim akcijama, ali smatra da ima prostora za delovanje i kod njih i od strane države.
„Država ima instrumente kojima može da utiče, a to su stimulacije, destimulacije, ubrzavanje izdavanja dozvola za investiranje jer mnogi lanci hoće da se šire, a sa druge strane, možete da ih usporavate, tako da jedan korektan dijalog može da dovede do sniženja pre svega osnovnih životnih namirnica i onih koje potiču iz Srbije. Nema potrebe da se marže postavljaju na 40 odsto, to može da bude i mnogo niže, jer su transportni troškovi niži i manipulacija je mnogo niža nego za neke proizvode koji se uvoze iz Južne Amerike ili Australije“, objasnio je on za RTS.
Novak Đoković započeo pripreme za US open
Srpski teniser Novak Đoković započeo je pripreme za US open u Njujorku, a trenutno trenira na betonskoj podlozi u mestu Portonovi u Crnoj Gori.
Najbolji teniser svih vremena nije igrao još od Vimbldona, a otkazao je nastupe na Mastersima u Montrealu i Sinsinatiju
https://www.danas.rs/sport/hamad-medjedovic-zakazao-duel-sa-alkarazom/
Poslednji grend slem u sezoni igra se od 24. avgusta do 7. septembra, a prošle godine je ispao već u trećem kolu.
Novak Đoković je titule osvajao 2011, 2015, 2018. i 2023. godine.
Kad i gde možete gledati revanš meč Crvena zvezda – Leh?
Fudbaleri Crvene zvezde dočekuju Leh u utorak od 21 čas u revanšu trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona.