Mesec dana do gitarskog spektakla godine: Satrijani i Vai stižu u Beograd
Gitarske legende Džo Satrijani i Stiv Vai sa svojim “SatchVai Band-om” započeli su prvu evropsku turneju “Surfing with the Hydra Tour”, koju će završiti koncertom u srpskoj prestonici 30. jula u Luci Beograd (otvoreni prostor iza Hangara). Ulaznice za fan pit su rasprodate još u martu mesecu, a u prodaji je ostao ograničeni broj ulaznica za parter po ceni od 4.900 dinara, koje se mogu kupiti na prodajnim mestima i preko online platforme eFinity.rs.
Najveći fanovi još uvek imaju mogućnost da kupe ekskluzivni VIP paket, koji podrazumeva: raniji ulazak na koncert, ekskluzivni privatni Q&A sa Džoom Satrijanijem i Stivom Vaijem pre koncerta, grupnu fotografiju ispred bine, kolekcionarski poster turneje sa autogramima, komemorativnu ulaznicu, VIP propusnicu sa trakicom i VIP domaćina na licu mesta.
“SatchVai Band” turneju je započeo u Velikoj Britaniji, a fotografije sa koncerata i kritike u britanskim medijima potvrdile su da nema boljeg gitarskog tandema na svetu. „Za fanove roka, gitarske entuzijaste i sve koji žele da dožive koncert koji ostavlja bez daha – turneja benda SatchVai je obavezna stanica.“ – Louder Than War. „To je onaj trenutak kada vam se diže kosa na vratu. Jednostavno zapanjujuće.“ – Moshville Times. „Ovo večeras nije bio koncert – bilo je to iskustvo koje potvrđuje smisao života.“ – Metal Planet Music – samo su neki od komentara britanskih medija.
Pet decenija muzičkog prijateljstva Satrijani i Vai su krunisali prošle godine osnivanjem “SatchVai Band-a”. “Igrali smo se idejom da produžimo našu SatchVai turneju prošle godine, pa smo odlučili da nastavimo da pišemo i snimamo novu muziku zajedno. Ubrzo je postalo jasno da imamo osnove za sjajan album i da bi trebalo da okupimo bend kako bismo tu novu muziku preneli publici. I sada je to stvarnost!” rekao je Satrijani.
Eksplozivnu turneju najavili su objavom singla “I Wanna Play My Guitar” sa legendarnim Glen Hjudžsom, a na set listi koncerta će se naći, osim Satrijanijevih i pesama Stiva Vaija, i obrade Metalike, “Born to Be Wild” i druge. Publiku očekuje uzbudljiva proslava opsesije sa šest žica i čistog rokenrol duha, tako da je za fanove roka, gitarske entuzijaste i sve koji žele da dožive koncert koji ostavlja bez daha, turneja benda SatchVai obavezna stanica.
Dokumentarac o legandarnoj EKV pobednik Nova Docu konkursa
Dokumentarni film „EKV: Promeniću svet do kraja pesme” pobednik je prvog regionalnog Nova Docu konkursa. Stručni žiri kompanije United Media odabrao je da podrži snimanje filma o kultnoj jugoslovenskoj rok grupi koja je svojom muzikom ostvarila veliki uticaj na brojne generacije mladih na ovom prostoru.
Dokumentarni film o Milanu, Magi i Bojanu koji su podelili tragičnu sudbinu zemlje u kojoj su stvarali muziku, pripremaju producentkinja Marija Lero, reditelj Vladimir Tagić, scenaristi Katarina Pejović i Nebojša Krivokuća. Film je dobio podršku i „Zadužbine Milan Mladenović“, a snimanje bi trebalo da počne sledeće godine.
„Žiri United Media imao je lep, ali težak posao, s obzirom da smo dobili veliki broj kvalitetnih filmova. Na kraju smo odlučili da podržimo film za koji verujemo da ima veliki potencijal, kako zbog značaja koji je bend EKV imao na brojne generacije ljudi u svim Ex Yu zemljama, tako i zbog kvaliteta predloženog scenarija koji je dobijen. Verujemo da ekipa autora koja stoji iza ovog projekta garantuje da će se EKV biti predstavljen proporcionalno kvalitetno talentu koji su Milan Mladenović i kultni bend podarili publici kroz svoju muziku i poruke koje su slali dok su stvarali“, rekao je Daniel Bukumirović, urednik projekta Nova Docu.
Autorski tim filma: Marija Lero, Vladimir Tagić, Nebojša Krivokuća i Katarina Pejović kažu da priča o bendu Ekatarina Velika i njenim članovima do sada nikada nije ispričana verodostojno i u obimu koji Milan, Margita, Bojan i ostali članovi EKV-a zaista zaslužuju. Ubeđeni su da će uz učešće i potpunu podršku Zadužbine Milana Mladenovića, bogatu arhivsku građu i drugačiji pogled na karijeru benda, koji je obeležio poslednju dekadu postojanja nekadašnje Jugoslavije, ovaj film to promeniti i postaviti nove standarde o kategoriji dokumentaraca koji su posvećeni muzičkoj sceni ovih prostora.
„Neki umetnici postaju heroji generacija zahvaljujući pričama koje se o njima pričaju. Drugi postaju heroji jer svojim delima inspirišu stvaranje novih. Ovo će biti priča o takvim herojima“, poručuju oni. Dodaju da su izuzetno ponosni na ovu nagradu – ali i da je odgovornost koju ona nosi sada još veća.
Na prvi konkurs kataloga Nova Docu, koji je sa uspehom lansiran u celom regionu krajem 2024. godine, pristiglo je više od 200 projekata sa prostora Hrvatske, Srbije, Slovenije, Bugarske i Bosne i Hercegovine. Najbolje filmove koji su već snimljeni ili su u završnoj fazi, United Media planira da otkupi i učini dostupnim gledaocima putem EON platforme u Srbiji, Hrvatskoj, Grčkoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Bugarskoj.
Nova Docu, specijalizovana platforma United Media-e za premijum dokumentarni sadržaj, nastavlja da gradi jedinstven i raznolik katalog koji objedinjuje regionalne i međunarodne naslove. Za prvih sedam meseci, Nova Docu koja broji više od 100 naslova, zabeležila je više od milion pregleda i jedan je od najpopularnijih VOD kataloga na EON platformi.
Micić drugi put trejdovan za nedelju dana: Sada stigao kod Janisa!
Srpski reprezentativac iz Šarlota prešao u Milvoki
Nema kraja seljakanju Vasilija Micića! Srpski reprezentativac je za manje od nedelju dana drugi put trejdovan. Ovog puta iz Šarlota u Milvoki Bakse, kod Janisa Adetokunba! Ekipa iz Viskonsina je za usluge sjajnog plejmejkera u drugom pravcu poslala Peta Konagtona i dva pika druge runde iz 2031. i 2032. godine, javlja Šams Čaranija sa ESPN-a.
Ovo pak i dalje ne znači da je budućnost dvostrukog šampiona Evrolige definitivno rešena za ovo leto i da je stavljena tačka na sapunicu oko njegovog novog kluba. I dalje može da se desi da dobije otkaz i karijeru nastavi u Evropi, međutim, otpuštanjem Demijana Lilarda, Miciću može da se otvori šansa za određenu ulogu.
Da podsetimo, rođeni Kraljevčanin je najvruća roba ovog leta na evropskom tržištu pošto su se mnogobrojni klubovi dovodili u vezu sa njegovim imenom. Od Hapoela iz Tel Aviva koji je možda i najzagriženiji da ga dovede, do Crvene zvezde, Olimpijakosa, Panatinaikosa, Fenerbahčea… Ma, nema ko se za njega nije raspitivao, čak je nedavno Micić i došao u Grčku, međutim kako je sam priznao, iz privatnih razloga koje nemaju veze sa košarkom.
Ranije tokom dana se desio potres u redovima Milvokija kada je odlučeno da se otpusti povređeni Demijan Lilard zarad dovođenja Majlsa Tarnera iz Indijane, dugogodišnjeg člana Indijane. Taj potez nije dobro legao prvoj zvezdi Adetokunbu čija je budućnost u Baksima još uvek maglovita.
Sve karte ostaju otvorene do kraja prelaznog roka, pa tako i da Micić promeni treći klub ovog leta. I da se vrati na Stari kontinent.
Micić od dolaska u NBA ligu nije dobio pravu šansu ni u Oklahomi, ni u Šarlotu (gde je igrao najviše i najbolje), a kamoli ne u Finiksu gde je završio prošlu sezonu bez praktično odigrane utakmice. Iako se očekivalo da mnogo ranije bude otpušten, to nije slučaj što mu povećava šanse da ipak ostane u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.
Gudurić se oprostio od Fenera: Hvala što ste me prihvatili kao svoje dete
.jpg.webp.webp)
“Ova priča, koja je simbol svega što smo godinama gradili zajedno, krunisana je najvažnijom titulom… To će biti momenti koje ću pamtiti za ceo život”
Sedam godina u dva mandata je Marko Gudurić proveo u Fenerbahčeu i za to vreme postao istinska legenda istanbulskog kluba. Sa Kanarincima je osvojio ukupno osam trofeja, a od njih se oprostio na spektakularan način – osvojenom tripl krunom. Od naredne sezone će biti stanovnik Milana i nositi dres Olimpije, a sada je preko društvenih mreža uputio emotivne reči navijačima Fenera i samom klubu koji će mu zauvek biti druga kuća.
“Mojoj Fenerbahče porodici,
Veoma mi je teško da pronađem reči dok vam pišem ovo pismo.
Kada sam došao u Istanbul sa 22 godine i obukao dres Fenerbahčea prvi put, nisam mogao ni da zamislim kakvo je putovanje ispred mene. Od prvog dana osetio sam dobrodošlicu, jedinstvo i poštovanje. Tokom vremena, u bezbrojnim mečevima, borbama, lepim i teškim momentima – taj osećaj se transformisao u nešto mnogo dublje, u istinski osećaj pripadnosti”, stoji u Gudurićevoj poruci.
Dalje ističe da će proživljene trenutke na Bosforu pamtiti dok je živ.
“Zahvalan sam za svaki dan koji sam proveo ovde. Za svaki momenat u kome sam imao priliku da igram pred vama koji nosite plave i žute boje u srcima u čast ovog velikog kluba. Hvala vam na poverenju, podršci i svemu što ste mi dali, ne samo kao igraču nego i kao osobi.
Najviše od svega, zahvalan sam na ljudima koje sam upoznao tokom ovog putovanja – mojim saigračima koji su mi kao braća, trenerima, lekarima, svima koji rade u klubu, medicinskom osoblju, predsedniku i naravno vama, navijačima…. Hvala vam što ste uvek bili uz mene i u pobedama i u porazima, što ste me prihvatili kao svoje dete.
Ova priča, koja je simbol svega što smo godinama gradili zajedno, krunisana je najvažnijom titulom… To će biti momenti koje ću pamtiti za ceo život.
Moja porodica i ja nosićemo Fenerbahče u srcima zauvek.
Do ponovnog susreta, zauvek vaš Marko Paša.“
Stanovnici Ontarija i BC-a preseljenjem u Albertu pomažu u nastavku jednog neobičnog niza
Stanovnici koji su napustili Ontario i Britansku Kolumbiju i, preselii se u Albertu, pomogli su provinciji da održi sjajan međuprovincijski niz rasta populacije, prema novim podacima statističke agencije Kanade.
Zaključno s 1. aprilom 2025. godine, broj stanovnika Alberte procenjen je na 4.980.659, a u prvom kvartalu godine provincija je dobila 20.562 stanovnika, što predstavlja kvartalnu stopu rasta od 0,41 posto – što je značajno usporavanje u odnosu na 1,06 posto zabeleženih u istom periodu 2024. godine.
Alberta je takođe prednjačila kada je u pitanju značajan međuprovincijski priliv u prvom kvartalu 2025. godine, dobivši 7.176 novih stanovnika iz drugih delova zemlje.
Nasuprot tome, Ontario je zabeležio najveći neto odliv (-5.237), a sledi ga Britanska Kolumbija (-1.636) i Quebec (-1.000). Od 2022. godine, Alberta konstantno beleži neto dobitke od međuprovincijskih migracija – što je značajan preokret u odnosu na period od 2016. do 2021. godine, kada je više ljudi napustilo Albertu i otišlo u druge delove Kanade nego što se doselilo iz drugih provincija.
Prvi kvartal 2025. godine takođe je označio jedanaesti uzastopni kvartal u kojem je Alberta zabeležila najveći neto međuprovincijski migracijski porast u zemlji.
Alberta može zahvaliti Ontariju za najveći broj novih stanovnika koji su napustili provinciju, i to 3.574, a sledi ga Britanska Kolumbija sa 1.883. Sledeća najveća provincija u koju su se stanovnici doselili u Albertu bila je Saskatchewan sa 578, a zatim Manitoba sa 517.
Statistika Kanade
Od četiri najveće provincije, Alberta je bila jedina koja je zabeležila rast stanovništva. BC i Ontario su zabeležili pad stanovništva od 0,04 posto, dok je Quebec opao za 0,01 posto. Alberta je zabeležila drugu najveću stopu rasta među provincijama i teritorijama, odmah iza Princa Edwarda ostrva (0,42 posto). Stanovništvo Kanade je poraslo u totalu za 0,05 posto.
Migracije su činile 85 posto rasta stanovništva Alberte u ovom kvartalu, sa 17.444 neto novih stanovnika. To predstavlja smanjenje od 63 posto u odnosu na 47.667 migranata u istom periodu 2024. godine.
SERBIANNEWS/CANADA
Muzej „Prado” „doputovao” u Novi Sad
U Galeriji Matice srpske izložene su reprodukcije dela velikana kao što su Dijego Velaskez, Fransisko de Goja, El Greko, Peter Paul Rubens i drugi
Потпис Отварање изложбе Фото Martin Candir
Novi Sad – Muzej „Prado” iz Madrida „doputovao” je u Novi Sad. Izložba „Prado na otvorenom” svečano je otvorena preksinoć na Trgu galerija, u parku ispred Galerije Matice srpske. Upravnica naše galerije dr Tijana Palkovljević Bugarski kazala je da će ovaj trg tokom letnjeg perioda ugostiti najbogatiji i najznačajniji španski muzej.
– Izložba „Prado na otvorenom”, kao i putujuća izložba „Ateljei umetnika”, omogućiće da se srpska i španska kultura povežu, upoznaju i uspostave dublju i raznorodniju saradnju – ističe.
Zamenik direktora muzeja „Prado” Alfonso Palasio Alvarez kazao je nekoliko reči o samom muzeju i izložbi.
– Nadam se da će ovaj projekat uspostaviti mostove saradnje između naših muzeja. Prado je trenutno jedan od najvećih muzeja na svetu i poseduje više od 8.200 slika, a 30 najznačajnijih je uvršteno u ovu izložbu – naveo je Alfonso Palasio Alvarez.
Izložene su reprodukcije dela velikana kao što su Dijego Velaskez, Fransisko de Goja, El Greko, Peter Paul Rubens i drugi.
Izložbu je otvorio ambasador Kraljevine Španije Nj. E. Huan Hose Sans Aparisio, koji je okupljenima skrenuo pažnju na dve stvari.
– Pre svega ovo je prvi put u istoriji da „Prado” donosi svoja dela na Balkan. Kao drugo, u Novi Sad su stigle slike španskog muzeja u realnoj veličini, što smatram izuzetno originalnom idejom. Ovo je veoma važna i skupa izložba. To pokazuje da moje reči pre dve nedelje sa ovog mesta nisu bile prazne i da zaista želim da povežem srpsku i špansku kulturu na dubljem nivou – rekao je ambasador.
Nakon svečanog otvaranja izložbe usledilo je otvaranje manifestacije „Leto na Trgu galerija 2025”, koncertom Aleksandar Dujin orkestra.
Izložba će biti otvorena do 31. jula 2025. godine, a manifestacija „Leto na Trgu galerija” traje do pred kraj avgusta.
Vojska Srbije postavila pontonski most do Velikog ratnog ostrva
Pripadnici pontonirskih jedinica Vojske Srbije završili su postavljanje pontonskog mosta preko Dunava, od Zemunskog keja do Velikog ratnog ostrva, koji će omogućiti građanima Beograda da i ovo leto provedu na dunavskoj plaži Lido.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, pontonski most je dužine 332 metra i moći će da ga koriste pešaci i vozila ukupne mase do 20 tona.
Dodaju da su, tokom prevoženja elemenata mosta rekom iz matičnog garnizona u Šapcu i njegovog postavljanja, uvežbavane radnje i postupci u realizaciji namenskih zadataka pontonirskih jedinica, čime je dodatno unapređena njihova osposobljenost.
Most je danas, kako ističu, predat na upotrebu turističkoj organizaciji Gradske opštine Zemun, a kako bi se obezbedila potpuna sigurnost za sve korisnike, zadejstvovana je dežurna posada koja će, dvadeset četiri časa dnevno sedam dana u nedelji, brinuti o bezbednosti i održavanju pontonskog mosta.
“Pripadnici Vojske Srbije godinama unazad premošćavaju Dunav od zemunske obale do Velikog ratnog ostrva, na veliko zadovoljstvo građana Beograda. Pontonski most će i ove godine biti u funkciji do kraja avgusta, kada sledi njegovo rasklapanje i prevoženje u matični garnizon”, zaključeno je u saopštenju.
Leskovac i Solun stripski pobratimi
Stripovsko bratimljenje nije mrtvo slovo na papiru, neki medijski spin, marketinški trik. Od pre nekoliko godina svi naši bratski gradovi dodeljuju svoje nagrade na našem festivalu, a ove godine imamo dve izložbe iz dva bratska grada, kaže Marko Stojanović
Плакат Балканске смотре младих
Ovogodišnja Balkanska smotra mladih strip-autora, 27. po redu, za promenu nije u znaku rekorda u broju učesnika – iako nas je najstariji festival stripa na Balkanu od šezdesetak trenutno postojećih ni ovaj put nije razočarao sa 3.172 učesnika iz 51 zemlje sveta sa šest kontinenata, nadmašivši prethodni rekord u brojnosti izlagača koji je 26. Balkanka smotra 2024. godine postavila sa 3.121 učesnikom. No, ovaj regionalni praznik stripa, koji se održava od 27. do 29. juna u Leskovcu, 2025. godine je u znaku balkanskih povezivanja i jubileja leskovačke škole stripa.
Centralno dešavanje 27. Balkanske smotre mladih strip-autora biće stripovsko pobratimljenje Leskovca i Soluna, koje će se desilo na otvaranju festivala 27. juna u Leskovcu. Leskovačka škola stripa je 2014. godine inicirala stripovsko pobratimljenje između Leskovca i Sofije, prestonice Bugarske, da bi se 2018. Leskovac pobratimio po stripu sa Herceg Novim iz Crne Gore, a 2022. sa Brašovim u Rumuniji. U pitanju je jedinstvena pojava kad je reč o devetoj umetnosti u Evropi, a ovogodišnje bratimljenje na bazi stripa između Leskovca i Soluna desiće se potpisivanjem protokola o saradnji između leskovačke škole stripa i najstarijeg strip-festivala u Grčkoj „Komik en plej”, koji postoji od 2002. godine. Da ovo unikatno kulturno umrežavanje donosi rezultate, najbolje pokazuje to što će danas u Narodnom muzeju u Leskovcu biti otvorena izložba „Bugarski istorijski strip” koja stiže upravo iz Sofije. U pitanju je izložba koja je realizovana u saradnji sa Odsekom za strip Udruženja likovnih umetnika Bugarske i koja sadrži radove preko 100 bugarskih strip-crtača od tridesetih godina prošlog veka, pa do danas. Iz drugog bratskog grada, Brašova u Rumuniji, stiže izložba „Drakula u rumunskom stripu”, koja će takođe danas biti otvorena u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović” u Leskovcu. Radi se o izložbi koja okuplja pedesetak najpoznatijih rumunskih strip-crtača svih generacija kroz stripove o jednom od najpoznatijih Rumuna – Vladu Cepešu poznatijem kao Drakula. Druga tema koja obeležava ovogodišnju smotru jeste jubilej od 30 godina leskovačke škole stripa, koja je počela sa radom daleke 1995. godine u Leskovcu. Ovaj jubilej obeležen je sa dve izložbe, od kojih je jedna velika dokumentarna izložba sastavljena od izbora plakata izložbi i festivala, te naslovnih strana izdanja i nagrada dodeljenih leskovačkoj školi stripa za tri decenije njenog postojanja. Druga izložba posvećena tridesetogodišnjici Leskovačke škole stripa nosi naslov „Balkan’s best: Kokan” i prikazuje retrospektivu radova jednog od osnivača škole stripa, po kojem ona danas nosi ime – Nikole Mirovića Kokana (1933–1997). Brojku od pet izložbi nadopunjava centralna izložba konkursa Balkanske smotre u Leskovačkom kulturnom centru, koja sem nagrađenih radova najboljih mladih strip-autora Balkana izloženih u papiru ostale radove sa konkursa donosi digitalnim putem.
U okviru festivala u Leskovcu, koji se i ove godine održava uz pokroviteljstvo grada Leskovca, desiće se čak 34 događanje za pet dana trajanja. Posetioci će imati prilike da, uz otvaranje pet strip-izložbi, prisustvuju i brojnim drugim dešavanjima koja će se odvijati u Leskovačkom kulturnom centru, Narodnom muzeju i Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović”. U organizaciji Škole stripa „Nikola Mitrović Kokan” i uz suorganizaciju i podršku Leskovačkog kulturnog centra posetiocima će biti omogućeno da posete raznovrsne tribine, promocije, projekcije, demonstracije crtanja, predavanja, masterklasove i okrugle stolove. U okviru Međunarodne strip-konferencije, koja se odigrava u sastavu Balkanske smotre, predstaviće se i nacionalne strip-scene Mađarske, Rusije, Turske, Belgije, Severne Makedonije, Slovenije, Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Grčke i Srbije. Tradicionalni fokus festivala je na stvaralaštvu strip-autorki, pa će se tako odigrati i okrugli sto „Umrežavanje strip-autorki na Balkanu – povezivanje, podrška i stvaranje” u kojem će učešće uzeti autorke iz Srbije, Slovenije, Rumunije, Bugarske, Kanade i Rusije. Smotri će lično prisustvovati 73 gosta, uglavnom strip-autora, iz Kanade, Holandije, Rusije, Belgije, Turske, Rumunije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Slovenije, Grčke, Bosne i Hercegovine i Srbije. Neka od najvećih imena su ruski autor Artjom Trakhanov, poznat po svom radu za američke izdavače, mađarski internacionalac Đula Nemet, koji radi za francuske i američke izdavače, organizator strip-festivala u Lilu Piter Bolen, poznati turski strip-autor Temer Demiralp, jedan od najpoznatijih slovenačkih strip-autora Iztok Sitar, jedna od najnagrađivanijih bugarskih autorki mlađe generacije Ralica Aleksieva, eminentni bosanskohercegovački strip-crtač Milorad Vicanović Maza, jedan od najperspektivnijih strip-autora i izdavača iz Crne Gore Andrija Vujović, naš proslavljeni strip-crtač i autor animiranih filmova Aleksa Gajić, poznati srpski strip-internacionalci Dejan Nenadov i Jovan Ukropina, kao i mnogi drugi…
Budući da su Balkanske smotre jedini stripski festival koji pokriva ceo region, na njemu se shodno tome dodeljuju raznovrsne nagrade. Kao strip-manifestacija sa pedagoškim karakterom, Balkanska smotra dodeljuje nagrade mladim autorima u kategorijama crtača, ilustratora, scenarista i teoretičara u nameri da se mladi autori ohrabre da nastave sa daljim bavljenjem devetom umetnošću. Smotra takođe dodeljuje i prvu nagradu za doprinos srpskom stripu „Nikola Mitrović Kokan”, a njeni dobitnici ove godine jesu Rajko Milošević Gera iz Barselone i Zoran Đukanović iz Amsterdama. Biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel” za satiričan strip, koja ovom prilikom ide našem proslavljenom ilustratoru i karikaturisti Jugoslavu Vlahoviću. Već sedmu godinu zaredom dodelje se i nagrada „Prijatelj stripa” osobi koja nije iz sveta devete umetnosti, ali toj istoj devetoj umetnosti nesebično doprinosi i pomaže, a njeni ovogodišnji dobitnici su istoričar dr Aleksandar Uzelac iz Beograda i izdavač Zoran Pejić iz Banjaluke. Bratski gradovi po stripu Leskovcu uzimaju aktivnu ulogu i u dodeljivanju nagrada, pa tako svoje nagrade na Balkanskoj smotri dodeljuju Brašov iz Rumunije, Herceg Novi iz Crne Gore i Sofija iz Bugarske. Na festivalu se dodeljuje i priznanje za doprinos balkanskom stripu. Članovi žirija za pomenute nagrade su eminentna imena devete umetnosti iz Turske, Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Bugarske.
Na pitanje kako je i zašto došlo do stripovskog pobratimljenja sa Solunom, Marko Stojanović objašnjava: „Mi smo krenuli sa stvaranjem internacionalne stripovske mreže još sa samim osnivanjem Balkanske smotre mladih strip-autora 1998. godine, ali smo 2014. godine osetili da je došlo vreme da sve to podignemo na jedan viši nivo. Tad smo se stripovski pobratimili sa Sofijom, a u međuvremenu smo u svoje bratske gradove po stripu dodali i Herceg Novi i Brašov. U godini kad spisku svojih stripovskih pobratima dodajemo i Solun, srećan sam što mogu da kažem da to stripovsko bratimljenje nije mrtvo slovo na papiru, neki medijski spin, marketinški trik. Tako od pre nekoliko godina svi naši bratski gradovi dodeljuju svoje nagrade na našem festivalu, a ove godine imamo dve izložbe iz dva bratska grada, pa nam iz Sofije stiže ’Bugarski istorijski strip’, a iz Brašova ’Drakula u rumunskom stripu’. Ono što mene još i više raduje jeste što su naši bratski gradovi preko nas stupili u međusobnu saradnju, pa je tako izložba ’Bugarski istorijski strip’ postavljena u Brašovu, a Sofija bila domaćin izložbe „CAN for BALKANS”, dok su i Sofija Brašov, ali i Solun, ugostili izložbu „15 godina Vekovnika”. Na tridesetu godišnjicu Leskovačke škole stripa možemo, dakle, mirne duše da pričamo o balkanskoj strip-sceni kao o nečemu sasvim konkretnom – dobrim delom i zaslugom upravo te škole stripa.”
Ovi horoskopski znaci su najsrećniji kao samci
Neki ljudi uživaju kad su u vezi, ali neki više vole svoju nezavisnost, srećni su kada mogu da felrtuju, a da nikome ne odgovaraju. Kako piše Bastl, nekima nisu važna ni mišljenja okoline jednostavno njihov izbor je da uživaju u slobodi i avakodnevnim avanturama.
Devica
Ničiji standardi nisu tako visoki kao kod Device. Oni teže da održe svoju energiju, nerado se troše na druge ljude, fokusirani su na svoje ciljeve. Perfekcioniste su, organizovani i imaju svoju rutinu koja im odgovara i koje se veoma teško odriču. Njima jednostavno ne treba drama u životu zbog ljubavnih svađa.
Strelac
Pripadnici ovog znaka teže da se stalno razvijaju, napreduju, što nije uvek zgodno kada su u vezi. Osim toga, ideja o bilo čemu ozbiljnom odbija ovaj vatreni znak koji voli zabavu, zadržavanje na jednom mestu suprotno je njihovoj filozofiji kako živeti život. Njima je potreban partner sa kojim će u svakom smislu proširiti svoje vidike.
Vodolija
Vodilijama je nezavisnost veoma važna. Vole da vode život koji ne zavisi od drugih, imaju tendenciju da prkose stausu mirovanja čak i kada je u pitanju ljubav. Uživaju radeći šta god smatraju prikladnim, a da im zapravo nije potrebna konvencionalna veza do kraja života. Teško ih je predvideti, a još ih je teže naterati da se skrase.