Tromb predstavlja formiranje krvnih ugrušaka u krvnim sudovima. Ako blokira arterijski krvni sud, dotok krvi, kiseonika i hranljivih materija je onemogućen i može dovesti do srčanog i moždanog udara, odnosno izumiranja tkiva bilo kojeg dela tela. Ukoliko je tromboza u venskom sistemu, dolazi do sprečavanja odvoda krvi, a ukoliko se otkine može dospeti u pluća i izazvati emboliju.

Dr Dragan Vasić, specijalista interne medicine i angiologije i šef ultrazvučne dijagnostike Klinike za endovaskularnu i vaskularnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da ukoliko imamo poremećaj jednog od tri faktora: usporenu cirkulaciju krvi, ukoliko dugotrajno sedimo ili ležimo, imali smo neke operacije, išli smo na duga putovanja, patimo od proširenih vena, imamo oštećenje zida krvnog suda (povrede vena tokom operacije ili kateterizacije, pušenje, visok krvni pritisak), hiperkoagubilnost (genetska trombofilija, trudnoća ili postporođajni period, hormonska terapija), proces tromboze je moguć, i odvija se u trenutku.

– Razlikujemo trombozu u arterijskom i venskom krvnom sudu. Arterijska tromboza nastaje kod ljudi koji imaju aterosklerozu, ili se javlja zbog srčane aritmije ili povrede krvnih sudova. Tromboza najčešće nastaje u venskom sistemu. Proširene vene zbog zastoja i usporenog kretanja krvi su mesta sa najvećim rizikom za pojavu tromboze. U 80 odsto slučajeva tromboza dubokih vena počinje u mišićnim venama, u sinusima solealnog mišića, i proces je lokalizovan. Ukoliko imamo progresiju, dolazi do proksimalne progresije, prema poplitealnoj i femoralnoj veni – ističe dr Vasić.

Tromb se ne može direktno osetiti dok se stvara, ali njegovi posledični simptomi mogu biti očigledni. U većini slučajeva stvaranje tromba ne izaziva odmah jasne simptome i zavisi od mesta gde se tromb formira, mogu biti blagi ili zamenjeni za istegnućem mišića.

– Izolovana upala površnih vena je veoma bolna za pacijenta, na koži postoji crvenilo i otečenost u projekciji upaljene površne vene. Tromboza dubokih vena ima slične manifestacije ali je obično praćena izraženijim bolom „u dubini” ruke ili noge, veoma često uz izraženu otečenost (naročito u slučajevima kada su zahvaćene velike vene ruke ili noge ili vene ramena, karlice ili trbuha). Takođe, ruka ili noga su veoma karakteristično prebojene ljubičatomodrikastom bojom. Ponekad su bolovi tako izraženi da pacijent ne može da pomera ruku ili nogu ili zbog otečenosti ne može da obuče odeću ili obuje obuću – navodi naš sagovornik.

Lekar procenjuje rizik od tromboze na osnovu razgovora sa pacijentom (porodičnoj istoriji tromboze ili trombofilije, prethodnim epizodama tromboze, simptomima, nedavnim operacijama, povredama ili ležanju u krevetu, uzimanju hormonske terapije, kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza (specifične analize koje se koriste za procenu rizika od tromba, De-dimer, koagulacioni i genetski testovi). Treba naglasiti, kaže on, da su referentne vrednosti 500 ng/l do 50. godine, nakon toga se menjaju, pa je za nekog ko ima 80 godina referentna vrednost 800 ng/l.

– Prevencija tromboze se zove profilaksa i zavisi od pojedinačnog rizika. Koriste se antikoagulansi, lekovi za razređivanje krvi. Najčešće se daju nakon ortopedskih operacija, osobama koje leže duže vreme, trudnicama s prethodnim trombom ili trombofilijom, onkološkim pacijentima. Antiagregacioni lekovi, protiv nakupljanja trombocita, daju se u prevenciji srčanog ili moždanog udara. Nefarmakološke mere podrazumevaju nošenje kompresivnih čarapa kod proširenih vena, rano ustajanje i šetanje nakon operacije, dovoljan unos tečnosti. U slučaju da se napipa tromb, potrebno je ultrazvučno ispitivanje potvrde dijagnoze i lečenje – rekao je dr Vasić.

Kada osoba dugo leži, naročito nakon operacije, krv u venama se usporava, posebno u nogama usled tog usporenog toka krvi, pa se stvaraju uslovi za formiranje tromba. Tokom operacije dolazi do povreda tkiva i krvnih sudova, mehaničkog oštećenja, što aktivira sistem zgrušavanja krvi, pojačan koagulacioni odgovor. Dolazi do upalne reakcije organizma, interleukini i fibrinogen povećavaju sklonost ka trombozi, odnosno dodatne stimulacije i aktivacije trombocita i koagulacije. Takođe, neki anestetici i lekovi koji se koriste tokom i nakon operacije mogu usporiti cirkulaciju i smanjiti tonus vena. Individualni faktori pacijenta su stariji uzrast, gojaznost, trombofilija i prethodna tromboza.

Faktor rizika je i let avionom, kao i dugo putovanje autobusom ili automobilom.

– Kada sedimo duže od četiri do šest sati bez pomeranja, krv sporije teče kroz vene nogu, što povećava rizik da se formira tromb, posebno u dubokim venama listova nogu. Smanjen pritisak i niža vlažnost u kabini mogu izazvati blagu dehidraciju, što dodatno povećava rizik od zgušnjavanja krvi. Ako osoba već ima genetsku sklonost trombozi, prethodne tromboze, uzima kontraceptive, ima proširene vene ili je trudna, rizik u avionu se dodatno povećava. Isti mehanizam važi tokom putovanja autom ili autobusom, sa još manje prostora nego u avionu bez izlaska i hodanja. U avionu je važno da se ustaje, hoda, vežbaju noge dok se sedi. Treba savijati i ispružiti stopala, nositi kompresivne čarape, uzimati dovoljno tečnosti, izbegavati alkohol i kafu (dovode do dehidracije), kao i usku odeću. U autobusu ili kolima pravite pauze svakih sat i po ili dva sata i prošetajte – dodaje dr Vasić.

U mere prevencije spadaju redovno kretanje i fizička aktivnost, šetnje, vežbe za noge, rekreacija, izbegavanje dužeg sedenja ili ležanja, zatim kontrola telesne mase i ishrane. Gojaznost je nezavistan faktor rizika za trombozu. Takođe, naš sagovornik ističe da je bitan i prestanak pušenja cigareta zbog oštećenja endotela krvnih sudova i povećanog rizika koagulacije krvi. Potrebno je testiranje na trombofiliju ako postoji porodična istorija, kao i pravilno korišćenje hormonskih terapija.