Fudbaleri Partizana poraženi su večeras u Moskvi od ekipe Dinama sa 1:3, u prijateljskoj utakmici u okviru Bratskog kupa.
Trebinje: Promocija knjige Gorana Duke
U Muzeju Hercegovine u Trebinju, promovisana je knjiga Nevesinjca Gorana Duke, “Tajna Marka Pola”. Knjiga donosi zanimljive podatke o životu čuvenog istraživača, putopisca i moreplovca Marka Pola.
Promocija knjigeFoto: RTRS
Knjigu o najvećem svjetskom putniku, Goran Duka je pisao 20 godina obilazeći arhive Venecije, Zadra, Splita, Dubrovnika i Korčule. Dragocjena arhivska građa poslužila mu je za temeljno istraživanje lika, djela i porijekla Marka Pola. Tako je došao do podataka koji ukazuju na trebinjske korijene Marka Pola. Porodica Polo, kaže, ustvari su Pavlovići, koji su došli iz Dubrovnika.
– Došao sam do karte iz 1440. godine, zvanične karte BiH, Zahumlja, na njoj je regija Trebinja zaokružena posebnom bojom i piše Pavlovići, a Pavlovići su viševjekovni vladari Trebinja – rekao je autor knjige, Goran Duka.
O svojoj tezi Duka je razgovarao s mnogim domaćim istoričarima. Niko je, kaže, javno nije porekao. O knjizi će se, smatra, tek govoriti.
– Moje znanje o njemu je iz perioda 16,17 godine kada smo svi čitali o njemu, njegovim putovanjima, avanturizamu ,itd, poslije sam to nekeko pogubio to, ali zato ima ljudi koji istraže ono što je gotovo neverovatno – kaže reditelj i pisac, Milan Peca Nikolić.
Duka je autor većeg broja romana, zbirki priča i priređivač antologija poezije. Djela su mu prevođena na njemački, švedski i slovenački jezik.
Јeleni Krunić nagrada u oblasti nauke u BiH za uspjehe na međunarodnom planu
Nagrada u oblasti nauke u BiH za uspjehe na međunarodnom planu za prošlu godinu dodijeljena je prorektoru za naučnoistraživački i umjetnički rad Univerziteta u Istočnom Sarajevu Јeleni Krunić, saopšteno je iz ove visokoobrazovne ustanove.
Јelena KrunićFoto: SRNA
Ministar civilnih poslova u Savjetu ministara Dubravka Bošnjak juče je uručila nagradu Krunićevoj, istakavši da ovo priznanje potvrđuje kvalitet njenog dosadašnjeg rada i dodatno podstiče sve istraživače u BiH da nastave razvijati naučnu izvrsnost i međunarodnu saradnju.
Bošnjakova je poručila da će Ministarstvo civilnih poslova nastaviti da, u okviru svojih nadležnosti, pruža podršku projektima i inicijativama koje doprinose razvoju nauke i unapređenju stručnih kompetencija u BiH.
Krunićeva je istakla da je počastvovana priznanjem koje potvrđuje vrijednost dosadašnjeg rada naučnoistraživačkog tima sa kojim sarađuje, a ujedno služi kao snažan podsticaj za dalja istraživanja i razvoj.
Јelena Krunić je istaknuti naučni radnik, doktor stomatoloških nauka, profesor na Katedri za dentalnu patologiju Medicinskog fakulteta Foča.
Objavila je brojne naučne radove u međunardnim naučnim časopisima, publikacijama, ostvarila učešće u brojnim međunarodnim konferencijama i projektima, čime je potvrdila status jednog od vodećih stručnjaka u svojoj oblasti.
Diplomirala je kao student generacije na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, magistrirala, specijalizirala i doktorirala na Medicinskom fakultetu u Foči.
Dužnost prorektora za naučnoistraživački i umjetnički rad Univerziteta u Istočnom Sarajevu obavlja od 2019. godine.
Savjet za nauku BiH utvrđuje konačan prijedlog za dodjelu Nagrade za nauku, koja se dodjeljuje naučnom radniku za izuzetno uspješan rad u području nauke i ostvarene rezultate na međunarodnom planu.
Pri tome se uzima u obzir izuzetno naučno ostvarenje, te doprinos razvoju i popularizaciji nauke, kao i prezentovanju BiH na međunarodnom planu, navedeno je u saopštenju.
NASA otkrila novu planetu sa mogućim uslovima za život
NASA je uz pomoć teleskopa DŽejms Veb otkrila planetu TWA 7b, udaljenu 34 svetlosne godine, koja ima oko 100 puta veću masu od Zemlje i nalazi se u potencijalno nastanjivoj zoni.
NASA (Foto: EPA-EFE/CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICH)
Preliminarna analiza sugeriše da je u pitanju mlada i hladna planeta, sa temperaturom od oko 49 stepeni Celzijusa, što se uklapa u temperaturni raspon u kojem život može da opstane.
Planeta orbitira oko mlade crvene patuljaste zvijezde TWA 7, okružene diskom prašine, prenosi Ej-Bi-Si njuz.
Ovo je prvo direktno snimanje planete teleskopom Veb, korišćenjem tehnike visokog kontrasta koja omogućava uočavanje slabih objekata pored sjajnih zvezda.
Otkriće potvrđuje da teleskop može da pronađe i planete male mase u blizini zvijezda i daje nove uvide u nastanak i strukturu planetarnih sistema.
Zakon o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada po hitnom postupku
Ministarstvo ekonomije Hrvatske pustilo je u e-savjetovanje prijedlog zakona o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada.
Trgovska goraFoto: RTRS
Zakonom je jasno precizirano da je riječ o lokaciji kasarne Čerkezovac na Trgovskoj gori, u opštini Dvor, te da će se prihvatljivost zahvata Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na dijelu lokacije bivšeg vojno-skladišnog kompleksa Čerkezovac ocijeniti u postupku procjene uticaja zahvata na okolinu.
Postupak e-savjetovanja traje do 26. jula, a predloženo je da se zakon usvoji po hitnom postupku.
Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada biće organizaciona jedinica Fonda za finansiranje razgradnje i zbrinjavanja radioaktivnog otpada Nuklearne elektrane Krško.
U centru će se zbrinjavati institucionalni radioaktivni otpad s teritorije Hrvatske te polovina nisko i srednje radioaktivnog otpada iz Nuklearne elektrane “Krško”.
Za donošenje Zakona po hitnom postupku postoje posebno opravdani državni razlozi jer se stvaraju preduslovi za ispunjenje zahtjeva Međudržavne komisije da se što prije krene sa izgradnjom Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada i počne preuzimanje nisko i srednje radioaktivnog otpada iz Nuklearne elektrane “Krško” najkasnije početkom 2028. godine, te ispunjenje zahtjeva iz Direktive 2011/70/Euratom.
U skladu s odredbama Nacionalnog programa, prihvatljivost zahvata Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na dijelu lokacije bivšeg vojno-skladišnog kompleksa Čerkezovac /mikrolokacija Široko Osoje za tehnološki dio i područje Božinovica za administrativni dio s pratećim sadržajima/ u katastarskoj opštini Јavornik na području naselja Јavornik u opštini Dvor ocijeniće se u postupku procjene uticaja zahvata na okolinu.
Zahvat Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada je jedinstvena funkcionalna i prostorna cjelina koja predstavlja složenu građevinu namijenjenu skladištenju radioaktivnog otpada i iskorištenih izvora.
Sastoji se od središnjeg skladišta radioaktivnog otpada i iskorištenih izvora porijeklom s teritorije Hrvatske, dugoročnog skladišta nisko i srednje radioaktivnog otpada iz Nuklearne elektrane “Krško”, administrativnog dijela /upravna zgrada s informacijskim centrom/, infrastrukture koja uključuje saobraćajne površine, uključujući i pristupni put, vodosnabdijevanje i odvodnju, energetske, komunikacijske i druge građevine, tehničke i fizičke zaštite i video nadzora, posebnih sigurnosnih sistema i sistema nadzora i upravljanja te ostalih građevina kojima se osigurava funkcionalnost Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada.
Akti potrebni za implementaciju zahvata u prostoru u svrhu gradnje centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada mogu se izdati tek nakon provedenog postupka procjene uticaja na okolinu i ocjene zahvata prihvatljivim.
Prijedlog je u e-savjetovanje pušten 27. juna, a istog dana Ministarstvo ekonomije je u postupak e-savjetovanja pustilo i prijedlog uredbe o visini naknade i načinu finansiranja jedinica lokalne i područne / regionalne/ samouprave na čijem području se uspostavljaju ili nalaze građevine za zbrinjavanje radioaktivnog otpada u vlasništvu Fonda za finansiranje razgradnje i zbrinjavanja radioaktivnog otpada Nuklearne elektrane “Krško”.
Јedinici lokalne i područne /regionalne/samouprave na čijem području se nalazi Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada pripada naknada koja se utvrđuje u zavisnosti od faze uspostavljanja Centra.
Za prvu fazu uspostavljanja centra, od donošenja ove Uredbe do ishođenja pravosnažne saglasnosti za početak rada Centra plaća se godišnja naknada u ukupnom u iznosu od 750.000 evra.
Za drugu fazu uspostavljanja Centra, nakon ishođenja pravomoćne saglasnosti za početak rada Centra, plaća se godišnja naknada u ukupnom iznosu od 1.500.000 evra.
Od ukupnog iznosa, 70 procenata naknade platiće se jedinici lokalne samouprave na čijem se području nalazi centar, 30 procenata iznosa naknade platiće se jedinici područne /regionalne/ samouprave na čijem se području nalazi Centar.
Namjena naknade je da doprinosi poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života svih stanovnika jedinice lokalne samouprave, ubrzavanju održivog socio-ekonomskog i privrednog razvoja jedinice lokalne samouprave te da se unaprijedi zaštita okoline na području jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi centar.
Dan žalosti u Republici Srpskoj 5. jula
Vlada Republike Srpske donijela je Zaključak kojim se 5. jul 2025. godine proglašava Danom žalosti u Republici Srpskoj povodom obilježavanja godišnjice Muslimanskog zločina nad Srbima u Srednjem Podrinju i Birču 1992-1995, kao znak sjećanja i solidarnosti sa porodicama nastradalih.
Vlada Republike Srpske – zastave na pola kopljaFoto: RTRS
Na dan 5. jula 2025. godine, na svim institucijama Republike Srpske zastave će biti spuštene na pola koplja, sve kulturne manifestacije će biti otkazane, a sportski događaji prilagođeni Danu žalosti, navedeno je u saopštenju Vlade Srpske
Đoković od 14.30 časova protiv Evansa u drugom kolu Vimbldona
Najbolji srpski teniser Novak Đoković igraće od 14.30 časova protiv Britanca Danijela Evansa u drugom kolu Vimbldona, saopštili su organizatori takmičenja.
Novak Đoković (Foto: EPA/NEIL HALL EDITORIAL USE ONLY)
Duel Đokovića i Evansa planiran je kao prvi meč dana na Centralnom terenu.
Đoković je u prvom kolu pobijedio Francuza Aleksandra Milera 6:1, 6:7 (7:9), 6:2, 6:2. Evans je prvom kolu savladao sunarodnika DŽeja Klarka 6:1, 7:5, 6:2.
Đoković je šesti teniser svijeta, dok se Evans nalazi na 154. mjestu ATP liste. Srpski i britanski teniser su odigrali samo jedan međusobni duel u karijeri i to 2021. godine na Mastersu u Monte Karlu, a slavio je Evans 6:4, 7:5.
Organizatori su objavili raspored za sutra za samo Centralni i Teren broj jedan. Kompletan raspored za sutra biće objavljen kasnije danas. Drugorangirani srpski teniser Miomir Kecmanović igraće sutra u drugom kolu protiv Holanđanina Јespera de Јonga.
Vimbldon traje do 13. jula.
Poginuo Diogo Žota, fudbaler Liverpula
Fudbaler Liverpula Diogo Žota poginuo je u Španiji u saobraćajnoj nesreći, objavio je renomirani španski sportski dnevnik “Marka”.
Dijego Žota (Foto: EPA-EFE/ADAM VAUGHAN, ilustracija)
Kako je objavila “Marka”, Žota (28) je poginuo zajedno sa rođenim bratom, u saobraćajnoj nesreći u španskom gradu Zamori.
Јoš nisu poznati detalji tragedije.
Tragično preminuli Žota je za Liverpul odigrao 182 utakmice u svim takmičenjima u kojima je dao 65 golova. U dresu “crvenih” osvojio je Premijer ligu, FA Kup i Liga Kup.
Prije Liverpula igrao je za Vulverhempton, madridski Atletiko, Porto i Pasoš Fereiru.
Žota je za reprezentaciju Portugala odigrao 49 utakmica u kojima je dao 14 golova. Sa državnim timom je osvojio dvije Lige nacija, 2019. i 2025. godine.
Bio sam ponosan što sam Kanađanin. Sada podržavam Albertin separatistički put.
Nikada nisam osetio veći patriotski ponos nego kada sam pevao “O Canada” sa stotinama ljudi na protestu protiv zatvaranja graničnog prelaza Coutts.
Bio je februar 2022. Moja supruga je tada izgubila posao nakon što je odbila da se vakciniše protiv COVID-19. Brinuo sam se da bih mogao biti sledeći, ali sam se ohrabrio kada se konvoj kamiondžija uputio prema Ottawi . Nismo im se mogli pridružiti, pa smo umesto toga dva dana vozili južno od Calgary-ja do Couttsa, kako bismo pokazali našu podršku.
Gužva je bila toliko velika da smo morali pešačiti 15 minuta autoputem samo da bismo stigli do protesta. Duh zajedništva, gde je svako želeo da se uključi i pomogne, bio je gotovo neodoljiv.
Pastor nas je predvodio u molitvi, a onda je cela gomila zapevala “O Canada” ,pevajući iz sveg glasa. Čak sam video i pripadnike RCMP-a kako se pridružuju pevanju. Samo sećanje na taj trenutak mi naježi kosu na rukama.
Šta Kanada znači za mene? U tom trenutku, bio sam ispunjen ponosom. Video sam Kanadu kao snagu za demokratiju i slobodu u svetu i bio sam siguran da će poslušati glas svojih građana.
Ali taj osećaj nije potrajao. Reakcija Ottawe na ove proteste me je ostavila s osećajem izdaje, i danas sam na mestu gde nikada nisam mislio da ću biti: za separatizam.
Koreni mog otuđenja
Rođen sam u Chilliwacku, Britanska Kolumbija. Bio sam pomalo zainteresovan za politiku i obratio sam pažnju kada je reformistički kandidat Chuck Strahl došao govoriti s mojim maturantima 1993. godine. Podelio je planove stranke za inkluzivniji sistem, sistem s ravnotežom snaga koji ne bi dozvolio da separatističke debate u Quebec-u i dalje dominiraju nacionalnim dnevnim redom.
Ponavljajući stranački slogan, rekao je: “Zapad vas želi unutra!”
I meni, kao mladiću koji je prisluškivao frustrirajuće razgovore svojih roditelja, to mi se sve složilo.
Kasnije te godine, bio sam dovoljno star da glasam.
Stajao sam u redu na biračkom mestu kada sam čuo drugog birača kako kaže da su izbori za liberale Jeana Chrétiena već bili gotovi. Glasovi iz atlantske i centralne Kanade bili su dovoljni za pobedu. Osećao sam se kao da moj glas nije ni važan .
U godinama koje su usledile, mnogo sam naučio o korenima zapadno-kanadskog otuđenja.
Studirao sam političke nauke na Univerzitetu severne Britanske Kolumbije u Prince Georgeu i saznao da nikada nismo imali pravu proporcionalnu zastupljenost u Kanadi zbog klauzula o originalnom statusu i senatorskim klauzulama u Ustavu . Manje provincije u Atlantskoj Kanadi su uvek previše zastupljene u poređenju s provincijama kao što su Alberta i Ontario.
Godine 2002. preselio sam se u Calgary, gde je nafta pokretala ekonomski procvat. Bilo je to uzbudljivo; izučio sam zanat i otkrio mnogo veći ponos i svrhu nego što sam imao na univerzitetu.
Ali okružen drugim stanovnicima Alberte, počeo sam kanadski sistem izjednačavanja doživljavati kao lični problem – moji porezi i moja zajednica su bili nepoštovani zbog nepravednog sistema.
POGLEDAJTE | Šta je kanadski sistem izjednačavanja:
Počeo sam čitati o detaljima i saznao, na primer, da je Quebec najveći korisnik izjednačavanja . Subvencioniše hidro energiju za svoje stanovnike, ali nije dužan polagati račune za prihode kojih se odriče. To je politička odluka i bio bi bogatiji kada bi naplaćivao punu cenu.
Stanovnici Alberte plaćaju punu cenu za struju. Ali kroz izjednačavanje, Quebec dobija. Umesto zahvalnosti, quebečki političari vređaju našu “prljavu energiju” dok kupuju rekordne količine benzina.
Pandemija
To me je učinilo ogorčenim i ljutim, ali u tom trenutku sam još uvek imao nade za promenu i bio sam lojalan Kanadi. Na referendumu o otcepljenju ne bih markirao polje za napuštanje Kanade. Sada se to promenilo.
Pandemija COVID-19 me je snažno pogodila. Gledao sam kako mi se lična prava urušavaju. Bio sam šokiran pritiskom koji sam osećao da se vakcinišem i kako bih bio verbalno napadnut ako bih se prepirao. Još uvek sam jako ljut zbog ovoga.
Konvoj i protest na granici bili su napor da se moj glas čuje, a ja sam pažljivo pratio dešavanja iz Ottawe, proveravajući konzervativne blogove s vestima svako jutro. Bio bih s konvojem kamiondžija da sam mogao uzeti slobodno s posla.
Dve i po sedmice pre nego što je Zakon o vanrednim situacijama stupio na snagu , konvoj je okupirao blokove oko Parlamentarnog brda i nijedan automobil nije zapaljen, nijedna prodavnica nije opljačkana. Bilo je optužbi, ali nijedna za napad na policajce. Mogu razumeti zašto je stanovnicima Ottawe bilo teško živeti s tim. Ali lično, nisam vidio ništa što bih smatrao da bi moglo opravdati vladu koja se poziva na taj zakon, što smatram ekstremnim odgovorom.
Bio sam užasnut kada je, umesto da razgovara s demonstrantima u konvoju o razlozima njihove uznemirenosti, pokrajinska vlada uverila sud da zamrzne GiveSendGo račun , a što je još gore, bez sudskog naloga, Kraljevska kanadska konjička policija (RCMP) naterala je banke da zamrznu lične bankovne račune ljudi koji su protestovali. Zatim je policija intervenirala kako bi očistila ulice i došlo je do zastoja.
Za mene je to bio čisti autoritarizam, a dve godine kasnije, savezni sudija je presudio da je liberalska upotreba Zakona o vanrednim situacijama bila nerazumna.
Ali niko u vladi ili bankarskom sistemu nije disciplinski kažnjen. Nijedan novi zakon nije donesen kako bi se zaštitio integritet ličnog bankarstva, a sada je čak i liberalna vlada opet reizabrana.
Ove godine sam pevao “O Canada” s drugom publikom. U februaru sam bio u pubu u centru Calgary-ja na Kupu četiri nacije. Pokušao sam pevati kao i pre, ali ovaj put je bilo prazno.
Konačno sam izgubio nadu. Ne mislim više da nas”Zapad želi unutra”. Za mene, Zapad nas želi van. Izgubio sam nadu da će se centralna Kanada promeniti i verujem da Alberta mora pronaći svoj vlastiti put.
SERBIANNEWS/CANADA
Uz vatromet i fijakere otvoren 53. filmski festival u Sopotu
