“Alberta republika”: Kako je Trampova pobeda ojačala zahteve za otcepljenjem od Kanade

Dara Milovanović

5. jul 2025. | 12:25

Stotine ljudi probile su se kroz dim kanadskih šumskih požara da bi se okupile u ogromnom sportskom centru u gradu Red Diru, u Alberti. Tim iz Alberte, Edmonton Oilersi, te večeri igra protiv Florida Pantersa u finalu Nacionalne hokejaške lige. U vazduhu se oseća napetost. Ali ovi ljudi nisu došli zbog hokeja. Ovo je skup pristalica nezavisnosti Alberte.

Možda zvuči neverovatno, s obzirom na to da su kanadski navijači nedavno izviždali američku himnu, ali nisu svi Kanađani bili uvređeni kada je američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje suverenitet njihove zemlje. U Alberti, bogatoj naftom, gde pokret za otcepljenje od Kanade očigledno dobija na snazi, mnogi u Trampu vide moćnog i važnog saveznika, a njegovo verbalno napadanje bivšeg premijera Džastina Trudoa bilo im je jednako dobrodošlo kao i njegovi pozivi da se “buši, samo buši“.

Iako neki smatraju da bi pripajanje Sjedinjenim Državama bilo previše radikalan korak, mnogi okupljeni u Red Diru veruju da bi američki predsednik – kao konzervativac naklonjen naftnoj industriji – priznao nezavisnu Albertu ako bi referendum o nezavisnosti prošao.

“Donald Tramp nije spasitelj sveta, ali u ovom trenutku, on je najveći adut Severne Amerike.“ , kaže za CNN Albert Talsma, zavarivač iz mesta Bentli.

Sa kačketima na kojima piše “Učinimo Albertu ponovo velikom“, majicama sa natpisom “Alberta republika“ i plakatima na kojima stoji “Albertanci za Albertu!“, paralele sa Trampovim MAGA (Make America Great Again) pokretom i silama koje su ga pokrenule nameću se same po sebi.

Separatisti u Alberti već dugo tvrde da kanadski federalni sistem ne zastupa njihove interese; da savezna vlada svojim merama protiv klimatskih promena sputava njihovu unosnu naftnu industriju (najveću u Kanadi); da u budžet uplaćuju više nego što dobijaju zauzvrat; i da njihove konzervativne vrednosti potiskuju liberalnije istočne provincije.

“Alberta nije pošteno tretirana još od 1905, kad smo se pridružili Konfederaciji. Zapad Kanade su u suštini koristili kao koloniju, uzimali su bogatstvo sa zapada da bi finansirali istok“, kaže Kejt Grejem, baka iz Kalgarija koja se bavi pevanjem. Ona otvara skup pesmom “Mercedes benc“ Dženis Džoplin, čiji je tekst prepravila kako bi promovisala nezavisnost. Kao i Dženis, peva a kapela, a ostatak večeri provodi pored štanda kraj vrata, prodajući robu sa sloganom “JA SAM ALBERTANAC“.

Slična ogorčenost čuje se iz usta mnogih Albertanaca koji se smenjuju na bini postavljenoj između stativa fudbalskog gola na kojoj je razapeta velika provincijska zastava.

“Oni žele da uguše našu (naftnu) industriju“, kaže Mič Silvestr, biznismen iz Bonivilla i jedan od glavnih organizatora skupa, njegov promukli glas odjekuje razglasom.

“Imamo rak. Imamo problem. I to ozbiljan“, kaže Silvestr.

PROFIMEDIA / Artur Widak/NurPhoto/Shutterstoc / Shutterstock Editorial / Profimedia

Nada u referendum u ‘jednom od Božjih blaga’

Ironično, zalaganje za izlazak Alberte iz Kanade dobija zamah upravo u trenutku kada se ostatak zemlje ujedinio u patriotskom zanosu zbog Trampovih tarifa i pretnji aneksijom. Nedugo pošto su liberali premijera Marka Karnija u aprilu 2025. pobedili na saveznim izborima zahvaljujući talasu antitrampovskog raspoloženja, zakonodavno telo Alberte usvojilo je zakon koji olakšava organizovanje referenduma o nezavisnosti.

Po novom zakonu, peticija za referendum u celoj provinciji sada zahteva samo 177.000 potpisa – umesto ranijih 600.000 – a rok za njihovo prikupljanje produžen je sa tri na četiri meseca. Prema podacima Zavoda za statistiku Kanade, u provinciji živi skoro pet miliona ljudi, što je više od desetine ukupnog stanovništva zemlje.

Jedan od najglasnijih zagovornika referenduma je Džefri Rat, advokat i suosnivač projekta Alberta prosperiti prodžekt (APP), koji je organizovao skup u Red Diru. Rat, koji je u kaubojskom šeširu i čizmama viši od dva metra, ima ranč nadomak Kalgarija. Tamo uzgaja trkačke konje i pažljivo prati konjičke trke, posebno Kentaki derbi – gde je, uz osmeh ističe, “’Sovereniti’ pobedila ’Džurnalizm’.“

“Ako hoćete da znate šta je posebno u vezi sa Albertom, samo pogledajte oko sebe“, kaže Rat, zamahujući rukom.Pogled sa brežuljka iznad njegovog ranča zaista je impresivan: drhteće jasike, beli borovi i zeleni valoviti brežuljci.

“Ovo je jedno od Božjih blaga na Zemlji. A ljudi ovde su veoma posebni, sa svojom posebnom kulturom, i žele da tu kulturu očuvaju“, kaže on. Za Rata, Trampov stav prema Kanadi predstavlja priliku. Njegova organizacija računa na podršku američke vlade u slučaju pobede na referendumu.

“Trampova pobeda nam je ulila mnogo nade. Ako iko ima hrabrosti da prizna nezavisnu Albertu, to je Trampova administracija“ kaže Rat.

PROFIMEDIA / Widak/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Zapadna otuđenost

Separatizam nije nov u Kanadi, ali je političku snagu imao uglavnom u frankofonoj provinciji Kvebek, gde postoji više stranaka koje se zalažu za nezavisnost i gde su u proteklih 50 godina održana dva referenduma. Na prvom, 1980. godine, nezavisnost je odbijena sa 60 prema 40 odsto, a na drugom, 1995, za svega jedan procenat.

U Alberti, entuzijazam za otcepljenje pojavljivao se i nestajao decenijama, a prvi zamah dobio je zahvaljujući “zapadnoj otuđenosti“ – osećaju zapostavljenosti u zapadnim provincijama zbog federalnog sistema kojim dominiraju brojnije istočne provincije. U novije vreme, pokret je pridobio i one Albertance koji su se razbesneli zbog saveznih mera zatvaranja tokom pandemije kovida. Među njima je i Džefri Rat, koji je ranije izazvao kontroverzu izjavama da bi državni zvaničnici trebalo da odgovaraju za ubistvo ili za nesavesno postupanje zbog, kako tvrdi, štetnih posledica vakcine protiv kovida.

Nedavna anketa instituta Angus Reid pokazala je da oko trećina Albertanaca trenutno podržava nezavisnost, iako ta podrška nije ravnomerno raspoređena među svim grupama stanovništva. Najjače protivljenje dolazi iz starosedelačkih zajednica u Alberti, čiji su ugovori sa britanskom krunom stariji čak i od same provincije. Pod pritiskom starosedelaca, u zakon o referendumu ubačena je odredba koja garantuje da njihova ugovorna prava ostaju na snazi bez obzira na ishod.

Druga anketa, koju je sproveo kanadski partner CNN-a – CBC, pokazala je da bi više od polovine članova vladajuće Ujedinjene konzervativne partije (UCP) glasalo za odvajanje od Kanade kad bi imali priliku. Takođe, iako ukupna podrška nezavisnosti ostaje stabilna poslednjih godina, udeo onih koji je “snažno“ podržavaju u porastu je.

“Ne možemo da zanemarimo činjenicu da je trećini ili više ljudi u Alberti svega preko glave“, kaže premijerka Alberte Danijel Smit, liderka UCP-a. Iako je upravo njena partija predložila zakon o referendumu, Smit kaže da se lično protivi otcepljenju i da više voli da “Alberta ojača svoj suverenitet unutar ujedinjene Kanade“.

“Imali smo ovakve inicijative i ranije. I gotovo uvek se pojavljuju kada je savezna vlada van kontrole. A sve su se povukle kad bi se federalni nivo vratio u svoje okvire“, kaže Smit. Ona dodaje da je to upozorenje za Otavu da ovo pitanje mora da shvati ozbiljno.

“Pitanje je: šta možemo da učinimo da odgovorimo na to?“ dodaje ona.

PROFIMEDIA / Artur Widak/NurPhoto/Shutterstoc / Shutterstock Editorial / Profimedia

Pedeset i prva država?

Jedno od najeksplozivnijih pitanja u vezi sa secesijom jeste – da li bi nezavisna Alberta mogla da se pridruži Sjedinjenim Državama. U februaru se duž autoputa između Kalgarija i Edmontona pojavio bilbord na kojem je, preko fotografije premijerke Danijel Smit kako se rukuje sa Trampom, stajao natpis: “Recite premijerki Smit da Alberta treba da se pridruži SAD!“

“Ne mislim da Albertanci jedva čekaju da loš odnos sa Otavom zamene lošim odnosom sa Vašingtonom“, kaže Smit na pitanje o toj mogućnosti.

U Red Diru, publika deluje podeljeno. Većina onih koji su razgovarali sa CNN-om kaže da bi radije videli Albertu kao potpuno nezavisnu državu. Ali ima i onih, poput građevinskog radnika Stivena Larža iz mesta Czar, koji smatraju da bi bilo dobro imati američku moć iza sebe – naročito ako pregovori propadnu u slučaju pobede opcije za nezavisnost.

“Čim se ovde desi bilo šta u pravcu nezavisnosti, naša savezna vlada će poludeti“, kaže Larž, koji nosi crveni kačket sa natpisom “Učinimo Albertu ponovo velikom“.

“Uložiće sve što imaju – vojsku, policiju, sve što im padne pod ruku – da nas zaključaju, zatvore“, tvrdi on.

Larž kao primer navodi kako je bivši premijer Trudo nakratko aktivirao Zakon o vanrednim situacijama kada su kanadski vozači kamiona 2022. blokirali centar Otave u znak protesta protiv prekograničnih vakcinalnih mera. Ovaj zakon, koji nikada ranije nije bio primenjen, omogućio je kanadskim vlastima da preduzmu vanredne mere za uspostavljanje javnog reda – uključujući zamrzavanje bankovnih računa nekih demonstranata i zabranu okupljanja na određenim mestima u Otavi. Zakon takođe omogućava i raspoređivanje vojske unutar Kanade, iako Trudo tu opciju tada nije iskoristio.

“Trebaće nam podrška odnekud, a jedina sila na svetu čija podrška nešto znači jeste američka vojska“, kaže Larž.

Jedna žena koja sedi ispred njega čuje šta govori i okreće se s klimoglavom odobravanjem.

“Slažem se s njim“, kaže, predstavljajući se kao Evelin Rendžer iz Red Dira. “Nisam sigurna da Alberta, pa čak ni zapadne provincije zajedno, mogu same da opstanu. Zato su Sjedinjene Države i dalje bolja opcija – jer već imaju vojsku, imaju trgovinske sporazume i sve ostalo što nam treba.“

Što se tiče Džefrija Rata, on odbija da spekuliše da li bi federalna vlada mogla da upotrebi Zakon o vanrednim situacijama ili druge mere da uguši njegov pokret ako bi Alberta jednostrano proglasila nezavisnost nakon “da“ na referendumu.

“Preći ćemo taj most kad do njega dođemo, ali ne vidimo da će se to desiti“, kaže Rat.

Na pitanje da li bi tada bio voljan da da intervju, smeška se:

“Da“, odgovara Rat, pa se nasmeje. “Možda iz zatvorske ćelije.“

SERBIANNEWS/CANADA

Predlog 10 letnjih vina za uživanje

Viktor

5. jul 2025. | 04:34

Letnja vina su mnogo više od samo belih i roze etiketa. Zabavite se uparujući sezonske ukuse sa ovim bocama koje preporučuju stručnjaci.

Nacionalni dan vina možda je iza nas, ali dani uživanja u letnjim vinima tek su počeli.

Iako stereotipi često predstavljaju leto kao sezonu belih i roze vina, Džes Kar, direktor sektora hrane i pića u Virdžin hotelu u Nju Orleansu, razbija te predrasude: „Leto je odlično vreme da uživate u širokom spektru vina“.

Na primer, ako idete na roštilj, penušava vina i rashlađena crvena vina savršena su za balansiranje masnijih jela.

„Potražite vina sa visokom kiselošću, poput Cave, Cremanta ili francuskih penušavih vina fermentisanih u tankovima“, savetuje Kar. Kada su u pitanju crvena vina, on preporučuje crvena vina iz Žure (Jura), crvene pét-nate i Božole (Beaujolais), jer su najbolja kada se blago rashlade.

Naravno, bela vina i dalje imaju svoje mesto na letnjoj trpezi.

Pored domaćih sve popularnije su međunarodne sorte koje osvajaju američko tržište, poput mineralnih vina Txakolina sa severozapada Španije ili italijanskog Vermentina.

Diego Deleon iz restorana Kaori u Majamiju posebno ceni Vermentino kao vino uz bazen – bez mehurića, ali sa „osvežavajućim i okrepljujućim“ karakteristikama. „Ono prija, a da ne zahteva previše ozbiljnosti“, kaže on.

Preporuke za najbolja letnja vina

U nastavku otkrijte spoj ličnih favorita i preporuka stručnjaka iz industrije – idealna letnja vina koja vredi imati pri ruci.

1. The Vice Orange of Gewürztraminer, Kalifornija, „The Brooklynites“

Ako tražite lagano vino koje ipak ima strukturu, ovo vino iz vinarije The Vice je pravi izbor.

Iako je osvežavajuće samo po sebi, Deleon predlaže da se ovakvo vino kombinuje sa jelima sa roštilja. „Oksidativne, orašaste note dobrog narandžastog vina savršeno se slažu sa mnogim ukusima i karamelizacijom mesa i povrća sa roštilja“, objašnjava on. „Imaju taman dovoljno taninske čvrstine i kompleksnosti da isprate jelo, a da ga ne nadvladaju“.

2. Whitehall Lane Winery Sauvignon Blanc, St. Helena

Često mi vino Sauvignon Blanc iz Napa doline deluje previše zeljasto ili da je previše odležalo u hrastu.

Whitehall Lane Winery me je prijatno iznenadila. Njihov Sauvignon Blanc iz 2022. je istovremeno oštar i to ga čini osvežavajućim, ali i slojevitim vinom. Uživajte u čaši pre večere kako biste osetili slojeve limunske trave, žutih jabuka… Tu su i note belih breskvi. Ili ga uparite sa lososom u soja-čili glazuri da ublažite ljutinu.

„Sunce u boci“

3. Early Mountain Vineyard Intention, Virdžinija

Intention iz vinarije Early Mountain je pravo „sunce u boci“. Mešavina od 52% Petit Mansenga i 48% Sauvignon Blanca daje belo vino sa izraženom strukturom, tropskim notama i živahnom kiselošću. Savršeno se slaže sa ražnjićima sa roštilja prelivenim limun-vinegretom ili sa škampima u belom vinu (shrimp scampi).

4. Benvenuto Zibibbo, Kalabrija – narandžasto vino

Ovo narandžasto vino iz Kalabrije napravljeno od sorte Zibibbo (poznate i kao Muscat of Alexandria) donosi aromatičnost i karakter koji podseća na zlatne suve plodove, začinsko bilje i cvetne note.

Idealno je za letnje večeri, posebno uz jela sa začinjenim orijentalnim ukusima ili slatko-slanim kombinacijama.

Za „intenzivno, a ipak aromatično“ izdanje narandžastog vina, Tamra Prisli Veis, direktorka vinskog programa restorana Coco Pazzo u Čikagu, preporučuje ovo suvo vino od muskata.

„Izuzetno je ukusno kad je dobro rashlađeno i može se piti samo kao aperitiv, ali se takođe slaže gotovo sa svim vrstama predjela“, kaže Veis.

Ne treba da vas uplaši ako izgleda mutno, dodaje ona – to je samo znak da je reč o prirodnom vinu, koje će imati više punoće i izraženiji ukus.

Foto: Shutterstock/il21

Predlozi još nekoliko letnjih vina

5. Atzei Saragat Vermentino IGP, Sardinija

Kao dugogodišnji ljubitelj Vermentina, laganog, suvog belog vina iz Italije koje je savršeno za toplo vreme, raduje me što ga sve češće viđam na vinskim kartama.

Tu je rame uz rame sa klasicima poput Pinot Grigia i Sauvignon Blanca.

Ova boca predstavlja Vermentino u svom najboljem izdanju – biljno, sa blagim cvetnim notama i osvežavajućim završetkom. Idealno je uz letnje čašćenje uz dasku sa suhomesnatim proizvodima pored bazena.

6. Ameztoi Getariako Txakolina 2023, Španija

Hrskavo, osvežavajuće i blago penušavo, špansko vino Txakolina je pravo otkriće za ljubitelje portugalskog Vinho Verde.

„Ima tu laganu perlastu notu i obalnu slanost koja ga čini savršenim za vreme provedeno na terasi ili uz roštilj“, kaže Kai Vilson, menadžer bara u restoranu Mercat a la Planxa.

Ova konkretna boca iz vinarije Ameztoi, prema njegovim rečima, „zaista definiše tradicionalni Txakolina u stilu iz Getarije“ – sa „prirodno niskim procentom alkohola i izuzetnom svežinom“.

Vilson ga preporučuje kao letnji favorit uz morske plodove (sirove ili kuvane), tvrde sireve i belo meso.

Laganije crvene opcije

7. Capezzana Barco Reale di Carmignano DOC, Toskana

Ovo crveno vino iz Toskane je elegantno, voćno i idealno za laganije letnje crvene opcije. Napravljeno pretežno od sorte Sangiovese, uz dodatak lokalnih sorti, Barco Reale di Carmignano nudi note višnje.

Tu se oseća ukus šljive i blagih začina, uz uravnoteženu taninsku strukturu. Odlično ide uz jela sa roštilja, italijanske kobasice ili čak hladna jela od mesa tokom toplijih dana.

Kada su u pitanju crvena vina koja se mogu hladiti, Italija zaista izdvaja nekoliko impresivnih primera iz centralnih i ostrvskih vinskih regiona.

Među njima je i Capezzana Barco Reale di Carmignano.

Ova mešavina crvenih vina sa dominacijom Sangiovesea (15% Cabernet Sauvignona, 5% Canaiola i 5% Cabernet Franca) je idealna za rashlađivanje zbog ukusa sočnih crvenih bobica i svetle kiselosti.

Njene nežne note zaslužuju jednostavne kombinacije koje će vinom zaista zablistati, poput pršute ili blago začinjene piletine sa roštilja.

Predlozi još vina

Shutterstock/il21

8. Mascota Vineyards ‘Unanime’ Malbec, Mendoza

Sočno i bogato, Pablo Breda, prvi master somelijer iz Argentine, voli da služi ovaj Malbek rashlađen.

„Malbek je pun zrelog crvenog i crnog voća – šljiva, tamnih trešanja i divljih bobica. Obogaćen je notama svežih ljubičica, sladića i primesama crnog bibera i slatkih začina za pečenje“, navodi Breda.

On dodaje da je ovo mekano i lako vino za pijenje „odlično za letnji roštilj – burgere, crveno meso uopšte, pa čak i ribu sa roštilja“.

9. Pierre & Antonin Petit Sauvage Rouge Vin de France

Proizvedeno od grožđa Cabernet Cortis, tamnog i debelo-oljuštenog grožđa koje je najbliže Cabernet Sauvignonu ovo prirodno vino je puno aroma crnog ribiza i smokvinog džema.

Njegov jedinstveni ukus najbolje dolazi do izražaja kad je rashlađeno, jer tada prirodne biljne i zemljane note savršeno korespondiraju sa divljim voćem.

Uživajte uz bruskete ili jednostavne špagete pomodoro.

10. Hecht & Bannier Bandol Rosé, Francuska

Nije tajna da je južna Francuska moćna regija za neka od najboljih roze vina na svetu (koja su postala najpopularnija letnja vina).

Ova klasična mešavina Mourvèdre, Grenache i Cinsault potvrđuje taj ugled. Laganog tela, ali složenog ukusa, Hecht & Bannier Bandol Rosé donosi izražene citrusne note crvenog grejpfruta i narandže, u kombinaciji sa džemom od kajsije.

Završni ukus je suv i osvežavajući. To ga čini svestranim izborom uz letnju hranu – od osvežavajućih salata sa voćem do pice iz peći na drva.

Vučić: Blokaderima pada podrška, ljudi na ivici živaca jer ne mogu da trpe divljanje

Viktor

5. jul 2025. | 04:30

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da blokaderima i svim političkim protivnicima „na dnevom nivou pada podrška“, navodeći da je poznato da on radi „ozbiljna istraživanja na dnevnom nivou“.

„Dođu vremena kad sav talog socijalni, mulj, sve najgore u jednom društvu ispliva. To nam se događalo 2000. godine, to nam se događalo i sad, te smo lekcije prošli i naučili. I zato ih pobeđujemo“, rekao je Vučić na ceremoniji otvaranja deonice Preljina-Požega, na autoputu Miloš Veliki, kojim se vozio sa grupom novinara i ministrima.

On je rekao da je „bes naroda“ zbog blokada sve veći, da su „ljudi na ivici živaca jer ne mogu da više trpe to divljanje“, ali mora da se spreči da narod reaguje i dođe do incidenata.

Kako je dodao, policija je „iznurena“ ali je stalno na terenu i ispuniće sve svoje zadatke, navodeći i da neko „mora biti kreten da uništava svoju policiju koju svi plaćaju da bi čuvala red“.

Na pitanje da su neki političari najavili da će blokirati i ovu deonicu, rekao da je „to tužna priča sa tužnim krajem nekih tužnih političara“.

Vućić je naveo da je ova deonica najteža u istoriji Srbije za izgradnju i predložio da do 15. jula bude besplatna za korišćenje.

Šesti dan protesta u Srbiji: Blokirana glavna ulica u Zemunu i pretovarno mesto za Ekspo

Viktor

5. jul 2025. | 04:28

Prema najavama, blokade širom Srbije nastavljaju se i danas.

12.51 Dok građani Srbije blokiraju ulice i trpe represiju policije, predsednik proslavlja otvaranje deonice auto-puta do Požege – blokadom. Vučić je naveo da ovaj put neće biti blokiran, kao što nisu uspeli da blokiraju ni mostove, ni rafinerije, ali na snimku koji je dostavljen N1 vidi se veliki broj autobusa sa njegovim pristalicama koji blokiraju put. Oni čekaju u redu jedan iza drugog, verovatno da stignu na proslavu. Možda je to razlog zbog kojeg će ova deonica puta zvanično biti otvorena za saobraćaj od sutra.

Foto: Z. S. M.

12.20 Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu hirurg Vladimir Dugalić izjavio je danas da premlaćivanje i hapšenje anesteziologa Vladimira Stefanovića, dok je pružao pomoć povređenim građanima na protestu, predstavlja neviđenu policijsku represiju odlazećeg režima.

12.03 Član Predsedništva Stranke slobode i pravde (SSP) i narodni poslanik Branko Miljuš optužio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da, kroz medijsku i političku kampanju, priprema teren za povratak Miloša Vučevića na mesto predsednika Vlade, i to uprkos tome što je aktuelni premijer Đuro Macut formalno na toj funkciji, prenosi Nova.rs.

Foto: Danas/A. L.

11.28 Advokatica Sara El Sarag savetovala je danas onima koji su dobili prekršajne naloge zbog učestvovanja u blokadama saobraćajnica da u roku od osam dana zatraže da se o tome odluči u nadležnom prekršajnom sudu.

„Potpiše se prekršajni nalog, iskopira se original, kopija se zadrži za sebe, a original se šalje u Prekršajni sud u roku od osam dana. Time se traži sudsko odlučivanje“, navela je Sara El Sarag za FoNet.

11.07 Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije tokom prethodne noći izvršili su proveru identiteta ukupno 1.130 osoba, od kojih je 107 dovedeno do službenih prostorija, uglavnom zbog prekršaja, saopštio je danas MUP, navodeći da su incidenti zabeleženi u Beogradu i Zrenjaninu.

11.02 Zborovi Banovog brda, Rakovice i Belih voda najavili su da će danas blokirati saobraćaj kod Ada Mola, piše BBC na srpskom.

10.47 U Zrenjaninu je blokirana Glavna pijaca, javlja Nova.rs.

10.30 Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu traže ponišenje mere pritvora lekaru anesteziologu Vladimiru Stefanoviću.

Doktor Vladimir Vlada Stefanović, anesteziolog iz bolnice ,,Đorđe Joanović” u Zrenjaninu, kako su saopštili studenti ovog fakulteta, lišen je slobode nakon Vidovdanskog protesta.

10.17 Uruženje građana „Za naš kej“ objavilo je na X da su biciklama blokirali pretovarno mesto za EXPO. Kako su na društvenim mrežama objavili iz organizacije Za naš Kej, kamioni koji su krenuli ka EXPO su zaustavljeni i sada se vraćaju prazni.

10.00 Kako javlja reporterka Danasa, u Zemunu je u toku blokada. Prisutan je mali broj građana i jedan policijski auto.

Foto: J. Lukač/Danas

09.37 Poslanica Evropskog parlamenta Katlin van Brent iz Belgije 6. maja ove godine u EP obratila se Marti Kos i rekla da je „vreme da nešto učine jer gube Srbiju“ i da su „srpski studenti hrabriji od Evropske komisije, možda i od cele Evropske unije“ jer, kako je objasnila, pokazuju celoj Evropi šta zapravo znači demokratija i da zbog toga zaslužuju pun podršku, prenosi Nova.rs.

Katlin van Brent uoči jučerašnjih blokada i posle nasilnog i agresivnog postupanja policije prema studentima i građanima na X-u pružila je podršku građanima Srbije i napisala da je „došlo vreme da se pruži podrška“, ali i da režim Aleksandra Vučića treba da snosi odgovornost.

09.30 Zbor zdravstvenih radnika Srbije „najoštrije osuđuje sramno i nezakonito pritvaranje svog kolege, dr Vladimira Stefanovića, specijalizanta anesteziologije iz Zrenjanina“, koji je 28. juna – na dan velikog protesta u Beogradu – priveden nakon što je pokušao da pruži prvu pomoć povređenom licu, navode oni u saopštenju, prenosi N1.

„Uprkos tome što je prišao policiji nenaoružan i jasno se predstavio kao lekar brutalno je uhapšen i protiv njega je podneta krivična prijava zbog navodnog napada na policiju – optužba koju odbacujemo kao lažnu i konstruisanu“, rekli su.

Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Gradski javni prevoz funkcioniše jutros u Beogradu po uobičajenom režimu, osim u Zemunu, gde je blokirana Glavna ulica, ali najavljene su nove blokade i u drugim delovima grada.

Očekuje se da će se studenti Poljoprivrednog fakulteta pridružiti tokom jutra građanima koji blokiraju Glavnu ulicu u Zemunu, proglašenu za slobodnu zonu.

Zborovi Banovog brda, Rakovice i Belih voda najavili su za 10 sati blokadu kod Ada Mola.

U Ulici Pariske komune na Novom Beogradu postavljena je jutros bila barikada kontejnerima, što je izazvalo zastoj u saobraćaju, ali su, kako javlja RTS, građani izašli iz zaustavljenih autobusa Gradskog saobraćajnog preduzeća i uklonili ih, pa je saobraćaj ponovo normalizovan.

Policijska vozila mogu se videti na lokacijama širom grada.

Autogol golmana presudio u finišu, Čelsi u polufinalu Svetskog prvenstva

Viktor

5. jul 2025. | 04:08

Fudbaleri Čelsija plasirali su se u polufinale Svetskog klupskog prvenstva, pošto su noćas u Filadelfiji u četvrtfinalu pobedili Palmeiras 2:1.

Prednost Čelsiju doneo je Kol Palmer golom u 16. minutu, a izjednačenje brazilskom timu Estevao pogotkom u 53. minutu.

Čelsi je do pobede došao autogolom golmana Palmeirasa Vevertona u 83. minutu.

Čelsi će u polufinalu igrati protiv Fluminensea, u utakmici koja je na programu u utorak u 21 čas u Ist Raderfordu.

Kad i gde možete gledati meč Novaka Đokovića i Miomira Kecmanovića na Vimbldonu?

Viktor

5. jul 2025. | 04:06

Srpski teniseri Novak Đoković i Miomir Kecmanović će „ukrstiti rekete“ u trećem kolu Vimbldona.

Meč je na programu u subotu, treći po redu na Centralnom terenu, posle duela Janik Siner (Italija) – Pedro Martinez (Španija) i Iga Švjontek (Poljska) – Danijel Kolins (SAD).

Program počinje u 14.30, a Novak i Miomir će teško na teren pre 19.00 časova.

Prenos možete gledati na TV kanalima RTS 1 i Arena Premijum 1.

Pobednik ovog meča će igrati protiv boljeg iz duela August Holmgren (Danska) – Aleks de Minor (Australija).

Oko 62 odsto Kanađana na letovanje troši manje od 4.000 kanadskih dolara

Dara Milovanović

4. jul 2025. | 13:20

Landing airplane — Photo of an airplane just before landing in the early morning. Runway lights can be seen in the foreground.

Oko 62 odsto Kanađana planira da potroši isti ili veći iznos na odmore i putovanja ovog leta u poređenju sa 2024. godinom, sa prosečnim budžetom od 3.825 kanadskih dolara, pokazala je anketa.

Prosečni budžet od 3.825 kanadskih dolara takođe uključuje troškove letova, hotela i smeštaja, iznajmljivanja, goriva i hrane, prenosi Toronto san.

Istraživanje “Indeks stvarnog finansijskog napretka BMO” takođe ističe da se 59 odsto građana odlučuje za putovanja unutar Kanade kako bi uštedeli novac, a 55 odsto njih je promenilo planove za odmor zbog rastućih troškova i inflacije.

Istovremeno, 46 odsto Kanađana je smanjilo potrošnju tokom godine kako bi priuštilo planove za letnji odmor, a skoro jedna trećina (32 odsto) priznaje da je ugrožila dugoročnu ušteđevinu kako bi priuštila planove putovanja.

”Uprkos ekonomskim pritiscima, Kanađani i dalje planiraju da maksimalno iskoriste leto kroz značajna iskustva kao što su putovanja i proslave sa voljenima”, rekao je Entoni Tintinali, šef specijalizovane prodaje BMO.

Anketa je takođe otkrila da skoro četiri petine (77 odsto) Kanađana planira da putuje ovog leta.

Trgovinski rat sa SAD i dalje izaziva zabrinutost za mnoge kanadske radnike i domaćinstva, ali je nedavni napredak ka deeskalaciji, zajedno sa oporavkom na tržištima akcija, podigao raspoloženje potrošača u aprilu i maju, dodaje Toronto san.

SERBIANNEWS/CANADA

Najviši most na svetu upravo je sagrađen u Kini – i izgleda nestvarno

Viktor

4. jul 2025. | 13:15

Najviši most na svetu završen je u kineskoj provinciji Guejdžou. Most Velikog kanjona Huađijang premošćuje reku Beipan na nadmorskoj visini od 1.100 metara, 625 metara iznad rečnog korita, dugačak je 2.890 metara i težak više od 22.000 tona. Ovaj impozantni most skratio je putovanje sa 70 na samo dva minuta, a biće otvoren za saobraćaj za nekoliko nedelja.

Novi najviši most na svetu

Izgradnja mosta trajala je tri godine, a pored funkcionalnosti, mnogo pažnje je posvećeno i njegovom izgledu, tako da će uskoro postati nova turistička atrakcija ove kineske provincije, piše Punkufer.hr.

Pored mosta biće stakleni lift, kafić sa pogledom na dramatičan predeo koji je usekao kanjon, ispod mosta biće platforma za turiste sa staklenim podom, a sa mosta će biti moguće izvesti najviši bandži skok na svetu.

Uz most kanjona Huađijang biće izgrađen veliki posetilački centar, koji će prikazivati ne samo faze izgradnje mosta, već i istoriju premošćavanja reke Beipan, koja je započeta pre 125 godina.

Zanimljivo je i da je ovo najnovije inženjersko čudo treći uzastopni most koji obara rekorde ne samo u svetu već i preko ove reke. Prvi rekord je oboren 2003. godine kada je most Beipanđijang Guanksing postao prvi viseći most na svetu na visini većoj od 300 metara. Zatim, 2016. godine, dugački most Beipanđijang „premašio“ je visinu od 500 metara, a sada je oborena i granica visine od 600 metara.

Kanada je u maju zabeležila trgovinski deficit manji za oko 22 odsto nego u aprilu

Dara Milovanović

4. jul 2025. | 12:58

Kanada je u maju zabeležila trgovinski deficit od 5,9 milijardi kanadskih dolara (oko 3.7 milijardi evra), objavila je danas kanadska nacionalna statistička agencija Statistics Canada.

Foto: Sean Kilpatrick/The Canadian Press / Tanjug/AP

Mark Karni na samitu Kanada-EU

To predstavlja smanjenje za oko 22 odsto u odnosu na manjak od 7,6 milijardi kanadskih dolara (oko 4.8 milijardi evra) koji je evidentiran u aprilu, preneo je Trejding ekonomiks

Poboljšanje je usledilo zahvaljujući smanjenju uvoza i rastu izvoza.

Uvoz je pao za 1,6 odsto na 66,7 milijardi kanadskih dolara (oko 41.83 milijardi evra), što je treći uzastopni mesečni pad.

Uvoz iz Sjedinjenih Američkih Država pao je za 1,2 odsto, jer je Kanada zadržala svoje recipročne tarife.

Izvoz je porastao za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec na 60,8 milijardi kanadskih dolara.

Kanada je zabeležila veću inostranu prodaju kada je reč o proizvodima od metala i nemetalnim mineralima (za 15,1 odsto), a izvoz robe široke potrošnje je porastao za 2,6 odsto.

SERBIANNEWS/CANADA

Crvena zvezda lako izašla na kraj sa austrijskim drugoligašem

Viktor

4. jul 2025. | 12:56

Crvena zvezda je pobedila austrijski Amšteten sa 2:0 u prijteljskoj utakmici na priprema pred početak nove sezone.

Na početku utakmice Duarte je imao nekoliko prilika, ali nije uspeo da donese prednost crveno-belima.

Ipak ono što nije mogao da uradio Duarte uspeo je da učini Mirko Ivanić i da u 53. minutu zatrese mrežu austrijskog drugoligaša.

Nije se dugo čekalo na novi gol Zvezde, a ovoga puta je strelac bio Endiaje koji je krunisao sjajnu akciju Kataija i Ivanića.

Trener Crveno-belih Vladan Milojević iskoristio je ovu utakmicu da pruži priliku čak 22 fudbalera, a deluje da je dobio jasnu sliku na koga može da računa na samom početku sezone koji počinje 19. jula utakmicom prvog kola Superlige Srbije protiv Javora

Beogradski crveno-beli će u Austriji odigrati prijateljske utakmice i protiv Blau-vajs Linca (9. jul), Hartberga (10. jul) i Puškaš akademije (13. jul).

1...216217218...1.500 Stranica 217 od ukupno 1.500

NewsWeekPRO

Iako neki smatraju da bi pripajanje Sjedinjenim Državama bilo previše radikalan korak, mnogi okupljeni u Red Diru veruju da bi američki predsednik – kao konzervativac naklonjen naftnoj industriji – priznao nezavisnu Albertu ako bi referendum o nezavisnosti prošao.

“Donald Tramp nije spasitelj sveta, ali u ovom trenutku, on je najveći adut Severne Amerike.“ , kaže za CNN Albert Talsma, zavarivač iz mesta Bentli.

Sa kačketima na kojima piše “Učinimo Albertu ponovo velikom“, majicama sa natpisom “Alberta republika“ i plakatima na kojima stoji “Albertanci za Albertu!“, paralele sa Trampovim MAGA (Make America Great Again) pokretom i silama koje su ga pokrenule nameću se same po sebi.

Slična ogorčenost čuje se iz usta mnogih Albertanaca koji se smenjuju na bini postavljenoj između stativa fudbalskog gola na kojoj je razapeta velika provincijska zastava.

“Oni žele da uguše našu (naftnu) industriju“, kaže Mič Silvestr, biznismen iz Bonivil­la i jedan od glavnih organizatora skupa, njegov promukli glas odjekuje razglasom.

“Imamo rak. Imamo problem. I to ozbiljan“, kaže Silvestr.

Nada u referendum u ‘jednom od Božjih blaga’

“Ako hoćete da znate šta je posebno u vezi sa Albertom, samo pogledajte oko sebe“, kaže Rat, zamahujući rukom.Pogled sa brežuljka iznad njegovog ranča zaista je impresivan: drhteće jasike, beli borovi i zeleni valoviti brežuljci.

“Ovo je jedno od Božjih blaga na Zemlji. A ljudi ovde su veoma posebni, sa svojom posebnom kulturom, i žele da tu kulturu očuvaju“, kaže on. Za Rata, Trampov stav prema Kanadi predstavlja priliku. Njegova organizacija računa na podršku američke vlade u slučaju pobede na referendumu.

“Trampova pobeda nam je ulila mnogo nade. Ako iko ima hrabrosti da prizna nezavisnu Albertu, to je Trampova administracija“ kaže Rat.

Zapadna otuđenost

“Imali smo ovakve inicijative i ranije. I gotovo uvek se pojavljuju kada je savezna vlada van kontrole. A sve su se povukle kad bi se federalni nivo vratio u svoje okvire“, kaže Smit. Ona dodaje da je to upozorenje za Otavu da ovo pitanje mora da shvati ozbiljno.

“Pitanje je: šta možemo da učinimo da odgovorimo na to?“ dodaje ona.

Pedeset i prva država?

“Ne mislim da Albertanci jedva čekaju da loš odnos sa Otavom zamene lošim odnosom sa Vašingtonom“, kaže Smit na pitanje o toj mogućnosti.

“Čim se ovde desi bilo šta u pravcu nezavisnosti, naša savezna vlada će poludeti“, kaže Larž, koji nosi crveni kačket sa natpisom “Učinimo Albertu ponovo velikom“.

“Uložiće sve što imaju – vojsku, policiju, sve što im padne pod ruku – da nas zaključaju, zatvore“, tvrdi on.

“Trebaće nam podrška odnekud, a jedina sila na svetu čija podrška nešto znači jeste američka vojska“, kaže Larž.

Jedna žena koja sedi ispred njega čuje šta govori i okreće se s klimoglavom odobravanjem.

Što se tiče Džefrija Rata, on odbija da spekuliše da li bi federalna vlada mogla da upotrebi Zakon o vanrednim situacijama ili druge mere da uguši njegov pokret ako bi Alberta jednostrano proglasila nezavisnost nakon “da“ na referendumu.

“Preći ćemo taj most kad do njega dođemo, ali ne vidimo da će se to desiti“, kaže Rat.

Na pitanje da li bi tada bio voljan da da intervju, smeška se:

“Da“, odgovara Rat, pa se nasmeje. “Možda iz zatvorske ćelije.“

SERBIANNEWS/CANADA

Letnja vina su mnogo više od samo belih i roze etiketa. Zabavite se uparujući sezonske ukuse sa ovim bocama koje preporučuju stručnjaci.

Nacionalni dan vina možda je iza nas, ali dani uživanja u letnjim vinima tek su počeli.

Iako stereotipi često predstavljaju leto kao sezonu belih i roze vina, Džes Kar, direktor sektora hrane i pića u Virdžin hotelu u Nju Orleansu, razbija te predrasude: „Leto je odlično vreme da uživate u širokom spektru vina“.

Na primer, ako idete na roštilj, penušava vina i rashlađena crvena vina savršena su za balansiranje masnijih jela.

„Potražite vina sa visokom kiselošću, poput Cave, Cremanta ili francuskih penušavih vina fermentisanih u tankovima“, savetuje Kar. Kada su u pitanju crvena vina, on preporučuje crvena vina iz Žure (Jura), crvene pét-nate i Božole (Beaujolais), jer su najbolja kada se blago rashlade.

Naravno, bela vina i dalje imaju svoje mesto na letnjoj trpezi.

Pored domaćih sve popularnije su međunarodne sorte koje osvajaju američko tržište, poput mineralnih vina Txakolina sa severozapada Španije ili italijanskog Vermentina.

Diego Deleon iz restorana Kaori u Majamiju posebno ceni Vermentino kao vino uz bazen – bez mehurića, ali sa „osvežavajućim i okrepljujućim“ karakteristikama. „Ono prija, a da ne zahteva previše ozbiljnosti“, kaže on.

Preporuke za najbolja letnja vina

U nastavku otkrijte spoj ličnih favorita i preporuka stručnjaka iz industrije – idealna letnja vina koja vredi imati pri ruci.

Ako tražite lagano vino koje ipak ima strukturu, ovo vino iz vinarije The Vice je pravi izbor.

Često mi vino Sauvignon Blanc iz Napa doline deluje previše zeljasto ili da je previše odležalo u hrastu.

„Sunce u boci“

Ovo narandžasto vino iz Kalabrije napravljeno od sorte Zibibbo (poznate i kao Muscat of Alexandria) donosi aromatičnost i karakter koji podseća na zlatne suve plodove, začinsko bilje i cvetne note.

Idealno je za letnje večeri, posebno uz jela sa začinjenim orijentalnim ukusima ili slatko-slanim kombinacijama.

Za „intenzivno, a ipak aromatično“ izdanje narandžastog vina, Tamra Prisli Veis, direktorka vinskog programa restorana Coco Pazzo u Čikagu, preporučuje ovo suvo vino od muskata.

„Izuzetno je ukusno kad je dobro rashlađeno i može se piti samo kao aperitiv, ali se takođe slaže gotovo sa svim vrstama predjela“, kaže Veis.

Ne treba da vas uplaši ako izgleda mutno, dodaje ona – to je samo znak da je reč o prirodnom vinu, koje će imati više punoće i izraženiji ukus.

Foto: Shutterstock/il21

Predlozi još nekoliko letnjih vina

Kao dugogodišnji ljubitelj Vermentina, laganog, suvog belog vina iz Italije koje je savršeno za toplo vreme, raduje me što ga sve češće viđam na vinskim kartama.

Tu je rame uz rame sa klasicima poput Pinot Grigia i Sauvignon Blanca.

Ova boca predstavlja Vermentino u svom najboljem izdanju – biljno, sa blagim cvetnim notama i osvežavajućim završetkom. Idealno je uz letnje čašćenje uz dasku sa suhomesnatim proizvodima pored bazena.

Hrskavo, osvežavajuće i blago penušavo, špansko vino Txakolina je pravo otkriće za ljubitelje portugalskog Vinho Verde.

„Ima tu laganu perlastu notu i obalnu slanost koja ga čini savršenim za vreme provedeno na terasi ili uz roštilj“, kaže Kai Vilson, menadžer bara u restoranu Mercat a la Planxa.

Ova konkretna boca iz vinarije Ameztoi, prema njegovim rečima, „zaista definiše tradicionalni Txakolina u stilu iz Getarije“ – sa „prirodno niskim procentom alkohola i izuzetnom svežinom“.

Vilson ga preporučuje kao letnji favorit uz morske plodove (sirove ili kuvane), tvrde sireve i belo meso.

Laganije crvene opcije

Ovo crveno vino iz Toskane je elegantno, voćno i idealno za laganije letnje crvene opcije. Napravljeno pretežno od sorte Sangiovese, uz dodatak lokalnih sorti, Barco Reale di Carmignano nudi note višnje.

Tu se oseća ukus šljive i blagih začina, uz uravnoteženu taninsku strukturu. Odlično ide uz jela sa roštilja, italijanske kobasice ili čak hladna jela od mesa tokom toplijih dana.

Kada su u pitanju crvena vina koja se mogu hladiti, Italija zaista izdvaja nekoliko impresivnih primera iz centralnih i ostrvskih vinskih regiona.

Među njima je i Capezzana Barco Reale di Carmignano.

Ova mešavina crvenih vina sa dominacijom Sangiovesea (15% Cabernet Sauvignona, 5% Canaiola i 5% Cabernet Franca) je idealna za rashlađivanje zbog ukusa sočnih crvenih bobica i svetle kiselosti.

Njene nežne note zaslužuju jednostavne kombinacije koje će vinom zaista zablistati, poput pršute ili blago začinjene piletine sa roštilja.

Predlozi još vina

Shutterstock/il21

Sočno i bogato, Pablo Breda, prvi master somelijer iz Argentine, voli da služi ovaj Malbek rashlađen.

„Malbek je pun zrelog crvenog i crnog voća – šljiva, tamnih trešanja i divljih bobica. Obogaćen je notama svežih ljubičica, sladića i primesama crnog bibera i slatkih začina za pečenje“, navodi Breda.

On dodaje da je ovo mekano i lako vino za pijenje „odlično za letnji roštilj – burgere, crveno meso uopšte, pa čak i ribu sa roštilja“.

Proizvedeno od grožđa Cabernet Cortis, tamnog i debelo-oljuštenog grožđa koje je najbliže Cabernet Sauvignonu ovo prirodno vino je puno aroma crnog ribiza i smokvinog džema.

Njegov jedinstveni ukus najbolje dolazi do izražaja kad je rashlađeno, jer tada prirodne biljne i zemljane note savršeno korespondiraju sa divljim voćem.

Uživajte uz bruskete ili jednostavne špagete pomodoro.

Nije tajna da je južna Francuska moćna regija za neka od najboljih roze vina na svetu (koja su postala najpopularnija letnja vina).

Ova klasična mešavina Mourvèdre, Grenache i Cinsault potvrđuje taj ugled. Laganog tela, ali složenog ukusa, Hecht & Bannier Bandol Rosé donosi izražene citrusne note crvenog grejpfruta i narandže, u kombinaciji sa džemom od kajsije.

Završni ukus je suv i osvežavajući. To ga čini svestranim izborom uz letnju hranu – od osvežavajućih salata sa voćem do pice iz peći na drva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da blokaderima i svim političkim protivnicima „na dnevom nivou pada podrška“, navodeći da je poznato da on radi „ozbiljna istraživanja na dnevnom nivou“.

On je rekao da je „bes naroda“ zbog blokada sve veći, da su „ljudi na ivici živaca jer ne mogu da više trpe to divljanje“, ali mora da se spreči da narod reaguje i dođe do incidenata.

Kako je dodao, policija je „iznurena“ ali je stalno na terenu i ispuniće sve svoje zadatke, navodeći i da neko „mora biti kreten da uništava svoju policiju koju svi plaćaju da bi čuvala red“.

Na pitanje da su neki političari najavili da će blokirati i ovu deonicu, rekao da je „to tužna priča sa tužnim krajem nekih tužnih političara“.

Vućić je naveo da je ova deonica najteža u istoriji Srbije za izgradnju i predložio da do 15. jula bude besplatna za korišćenje.

Foto: Z. S. M.

12.20 Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu hirurg Vladimir Dugalić izjavio je danas da premlaćivanje i hapšenje anesteziologa Vladimira Stefanovića, dok je pružao pomoć povređenim građanima na protestu, predstavlja neviđenu policijsku represiju odlazećeg režima.

Foto: Danas/A. L.

11.28 Advokatica Sara El Sarag savetovala je danas onima koji su dobili prekršajne naloge zbog učestvovanja u blokadama saobraćajnica da u roku od osam dana zatraže da se o tome odluči u nadležnom prekršajnom sudu.

„Potpiše se prekršajni nalog, iskopira se original, kopija se zadrži za sebe, a original se šalje u Prekršajni sud u roku od osam dana. Time se traži sudsko odlučivanje“, navela je Sara El Sarag za FoNet.

“Oni žele da uguše našu (naftnu) industriju“, kaže Mič Silvestr, biznismen iz Bonivilla i jedan od glavnih organizatora skupa, njegov promukli glas odjekuje razglasom.