U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se novim rešenjima zakonska regulativa usklađuje sa onom u EU, a deo pravnika tvrdi da se njima otvara prostor za zloupotrebe
(Фото А. Васиљевић)
Očev hobi pretvorio u carstvo oldtajmera
Traktor „hart-par 30”, model A, proizveden je 1920. godine. Predstavlja 14. primerak na svetu. Davno je jezdio žitnim poljima, a sada je jedan od najstarijih primeraka u Muzeju „Žeravica”
Чедомир Жеравица (Фото М. Обадић)
Novo Miloševo – Očev hobi Čedomir Žeravica iz Novog Miloševa pretvorio je u carstvo oldtajmera. Traktori, razne starovremenske mašine, automobili i brojni starinski predmeti deo su neobične postavke, jedinstvene u svetu, koja mami uzdahe i budi sećanja na neka stara vremena.
Ljubav prema starim predmetima, koji su godinama u celosti prikupljani na domaćem tlu, Čedomir Žeravica nasledio je od oca Milivoja iz Novog Miloševa. Prvi put je ova privatna kolekcija otvorena za javnost još 1991. godine, u namenski izgrađenom industrijsko-tehničkom Muzeju „Žeravica”. Sve je pomalo romantično jer prikazuje život vezan uz njive, žito i velike porodice, koje su dane provodile u poljima. Cela priča počinje kupovinom traktora „fordson”. Lepotan je to koji se ponosi svojim godinama.
– Sve je krenulo od mog oca, koji je hteo da kupi jedan traktor koji mu je oduzet prilikom konfiskacije. Nabavio ga je, postavio u dvorište, da ga podseća na to vreme. Ali je prilikom kupovine video da ima sličnih traktora koji su bili spremni da se prodaju u inostranstvu. Hteo je da ih sačuva, ne znajući da je to kulturno dobro, kupio je, kako se ispostavilo, petnaestak najvrednijih traktora koji se danas nalaze u ovom muzeju – objašnjava Čedomir.
U ovom neobičnom voznom parku ima svega. Istina, nisu toliko brzi, a ni toliko aerodinamični, jer je reč o oldtajmer traktorima, a takvih je u muzeju u Novom Miloševu više od 180, svih boja, modela i godina proizvodnje. A ispred svakog stoji istorijat o njegovom nastanku. Jedan od njih je i „hart-par 30”, model A, i proizveden je 1920. godine. Predstavlja 14. primerak na svetu. Davno je jezdio žitnim poljima, a sada je jedan od najstarijih primeraka u Muzeju „Žeravica”.
– Da bi takav jedan traktor doveli u funkcionalno stanje, potrebno je puno angažovanja, vremena, nabavke i pravljenja delova, pošto više ne mogu da se kupe. Potrebno je i puno novca, tako da to sada čeka na red – navodi Žeravica.
Nasledivši očevu ljubav prema mašinama, Čedomir je nakon školovanja u Nemačkoj, pored razvijanja porodične radionice, nekada malu zbirku doveo do nivoa ugledne i jedinstvene u našoj zemlji, ali i svetu. Pored toga, muzej sadrži deo etno-postavke sa starim zanatima, kao i veću kolekciju starih radio, TV i fotografskih aparata.
– Gore, na galeriji, imamo četrdesetak starih, zaboravljenih aparata, gde može da se vidi kako su nekada ljudi živeli od svog rada. Imamo čak i jedan deo male fabrike koja je radila uz pomoć transmisije. Nekada je bio jedan motor za celu fabriku i to smo imitirali i možemo da pustimo u rad, da se vidi kako je funkcionisalo – priča vlasnik jedinstvenog muzeja.
Uz traktore i razne starovremenske mašine, svi oldtajmer divovi stigli su iz nekog mesta u našoj zemlji, poput prve parne mašine. Proizveo ju je „Ruston, Proctor and Co.” u engleskom Linkolnu.
– Mi to znamo, pošto smo dokazali i ispitali njeno poreklo. Proizvedena je 1884. godine i najstarija je u regiji – ističe Čedomir.
Impresivna kolekcija s vremenom se dopunjavala, zbog čega se godinama ulagalo u proširenje ovog jedinstvenog muzeja. Od 2002. godine prvi put su automobili uvršteni u postavku. Muzej „Žeravica” zvanično je upisan u registar ustanova kulture. Prostire se na površini od oko 1.700 kvadratnih metara, pod krovom, dok se na prostoru ispred zgrade muzeja nalazi još sedamdesetak izloženih limenih giganata, kao i brojne poljoprivredne mašine.
Deke iz Rakovice
Zbirku starih traktora dopunjuju domaći primerci iz naše najstarije Industrije motora „Rakovica”. Sećanje na jedinu fabriku u bivšoj Jugoslaviji sa programom razvoja sopstvenih motora čuvaju neki od najstarijih modela – „IMR zadrugar dizel P2” iz 1959. i „IMR zadrugar 50/1 – landini” iz 1961. godine. Društvo im pravi IMT 555 iz 1964, proizveden u Industriji motora i traktora u Beogradu.
Život i smrt Mome Kapora
Momo Kapor je jedan od najčitanijih pisaca srpske književnosti. Pripovedač, slikar, novinar i boem.
Svaka njegova priča podseća na blisku i ljudsku priču iz komšiluka i mnogi su uživali u nekim od njegovih najlepših citata.
„Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom.”
„Sva su godišnja doba prolazna, samo je leto najprolaznije. Jedino je zima konačna, baš kao i smrt.”
Kada je Momčilo Kapor imao četiri godine, majka mu je spasila život. Za vreme bombardovanja Sarajeva, aprila 1941. godine, Momina majka Bojana je poginula, zaštitivši telom četvorogodišnjeg sina i tako ga spasila sigurne smrti. Tog strašnog sarajevskog proleća, u toj istoj kući, od tih istih bombardera poginulo je 40 nevinih ljudi koji su se tu zatekli. Čak i mače koje je mali Momo držao u rukama. U toj strašnoj tragediji Bog je za Momu imao drugi plan. Jedna majka u Krajini spasila je od bombe svoju dvomesečnu bebu. Majka je teško ranjena, a beba je ostala živa i zdrava. I za krajišku bebicu Bog je imao drugi plan. Ko zna, možda će se o njoj tek čitati.
Rastao je mali Momo u Sarajevu, posle strašnog rata, upisao je gimnaziju, bio veoma darovit. Kao gimnazijalac počeo je da se bavi novinarstvom. Ubrzo je već bio među prvim TV zvezdama. I kreće njegov veliki uspon. Princeza Jelisaveta bila mu je inspiracija za roman. Radio je intervjue sa svetskim zvezdama. Napravio je veliki intervju sa Erikom Džong, koja je napisala i objavila planetarni književni bestseler „Strah od letenja”.
Uradio je intervju sa Pjerom Kardenom i američkim piscem Bernardom Malamudom, dobitnikom Pulicerove nagrade, i Sol Belouom, dobitnikom Nobelove nagrade za književnost. Momo je voleo svet i svet je voleo Momu. Koreni su čudo, nije prvi u njegovoj lozi koji je bio poštovan i slavan. Potiče iz ugledne porodice, u kojoj je deda poznavao Pašića, a baba kraljicu Nataliju. Divan svet, neki drugi ljudi…
Momo je, malo se znalo o tome, jedan od scenarista kultnog filma „Valter brani Sarajevo”. Završio je likovnu akademiju, posle koje je uglavnom izlagao u svetu, najviše u Njujorku, gde je živeo od prodaje slika. U Ženevi je njegova izložba bila proglašena kulturnim događajem godine.
Miroslav Krleža ga je nazvao „srpski Čehov”. Roman „Foliranti” doneo mu je veliku slavu. Pored toga, pokazao se kao još veći folirant od njegovih „foliranata”.
O čemu se radi? Momo je bio veliki prijatelj sa Nebojšom Bogunovićem, tadašnjim šefom kabineta svemoćnog Branka Pešića, gradonačelnika Beograda. Požali se Nebojši kako nema stan. Nebojša, zbunjen, upita ga: „Pobogu, čoveče, gde živiš?” Moma iz prve: „U podrumu.”
Nebojša obavesti Branka Pešića. On zgranut kaže Nebojši: „Pošalji mog zamenika i neka vidi gde veliki Momo Kapor živi.”
Dolaze Nebojša i zamenik u stan gde živi veliki srpski pisac. Ulaze kod Mome u podrum. U samo za tu priliku „iznajmljenom” podrumu od prijatelja – scene strave i užasa, skučen prostor, vlaga, na zidu slike Momine, na stolu pisaća mašina i tekstovi. Zamenik je zanemeo. Da li je moguće da jedan Momo Kapor živi u podrumu i to vlažnom? Adaptirani podrum je bio savršena scenografija za komisiju skupštine Beograda.
Naravno, brzo je dobio stan u centru Beograda. I tom prilikom Momo se pokazao kao veći folirant od svih njegovih omiljenih „foliranata”…
Radeći na knjizi o životu i smrti, zamolih Momu da mi da svoje viđenje života i smrti. I evo šta je Momo zabeležio:
„Veliki američki pisac Viljem Sarojan je godinu dana pre no što je napustio ovaj svet, ostavio zatvorenu kovertu uredniku ’Njujork tajmsa’ sa nalogom da je otvori mesec dana nakon njegove smrti. Ovaj je to i učinio. Na listu hartije je napisano:
’Kao i ostali, znao sam da svako jedanput mora da umre,
ali nisam verovao da će se to dogoditi i meni.
E, pa, dogodilo se!
Viljem Sarojan’
Toliko ljudski strah od smrti mnogo više osećaju oni koji više mogu da izgube, nego oni koji nemaju ništa ili oni drugi, što sa smrću druguju čitavog Života.
’Mislio sam da se učim kako živeti’, piše Leonardo u svojim sveskama, ’a u stvari čitavog života sam učio kako umreti…’
Od jednog starog monaha na Hilandaru naučio sam da na tom svetom tlu, u svakom trenutku dana i noći, a naročito u molitvama, postoje istovremeno i živi i mrtvi i tako mi je postalo jasno da svi oni ispunjavaju sve moje dane i noći.
Slikajući, ja neprestano razgovaram sa njima, a kada opisujem njihove živote, oni oživljavaju. Pitam ih za savete, molim da mi oproste što sam se ponekad ogrešio o njih, pitam se šta bi rekli za ovo ili ono, kako bi postupili.
Za mene, naime, niko od onih koje sam poznavao, voleo ili mrzeo, od onih, dakle, koji su mi nanosili zlo ili dobro nije mrtav. Svi oni sačinjavaju moj život, kao da sam i sam napravljen od njihovog tkanja.
Verovatno, ako Bog da, neću ni primetiti kada budem umro. Plašim se da taj odlazak kod onih koje sam pomenuo, ne bude isuviše dug i dosadan, ali sve je to u Božjim rukama i nije dobro isuviše razmišljati o tome.”
Tako je živeo, o životu i smrti govorio veliki Momo Kapor. Dok gledam sa Mominog malog trga iza hrama decu koja igraju školice na prelepom Mominom crtežu, razmišljam kako sam do juče ja bacao kamenje, i primao kamenice u životu od moje rodne Dalmacije do moga voljenog Beograda.
*Reditelj
Igra za peti ulazak u Ligu šampiona
Crvena zvezda protiv Pafosa sa Kipra, uz pomoć publike, na svom stadionu može da u utorak ostvari rezultat koji bi je približio grupnoj fazi Lige šampiona. U beogradskom taboru se respektuju Kiprani, ukazuje na kvalitet igara kojim su, za mnoge neočekivano, izbacili u prethodnom kolu Dinamo iz Kijeva.
Sijaset iskusnih interacionalaca, taktički besprekorno obučenih, sa čvrstom odbranomi brzim kontrama je sastav koji ne sme da se potceni. Zbog toga „crveno-beli” moraju da budu oprezni, publika strpljiva i da se korak po korak gradi željeni uspeh.
Mediji i portali sa različitih adresa šire optimizam i veru u kvalitet Crvene zvezde. Jedan od najboljih stranaca Ben, zatim Stošić, Jelić, Marković nekadašnje perjanice kluba veruju u konačan trijumf i plasman u Ligu šampiona. Kažu da je Crvenoj zvezdi ponovo mesto u tom takmičenju, peti put.
Sve do sezone 2018/19 uzaludni su bili pokušaji nekadašnjeg prvaka Evrope da se nađe među najkvalitetnijim timovima Evrope. Štaviše devet godina je postojala pauza izmeću sezona u kojima su „crveno-beli” tražili svoje mesto na najjačoj evropskoj sceni.
Podsetimo, treće kolo kvalifikacija je najčešće bio poslednji ali neuspešni korak. U sezoni 2000/2001 Beograđani su protiv Dinama iz Kijeva u gostima odigrali 0:0. Očekivao se prolaz ali su Kijevljani u gostima izborili 1:1.
Godinu dana kasnije Bajer iz Leverkuzena je bio preveliki zalogaj. U Beogradu su Nemci lako odigrali bez golova da bi na svom terenu još lakše slomili otpor ekipe koju je trenirao Slavoljub Muslin 3:0.
Ljupko Petrović u narednoj sezoni nije bio bolje sreće. PSV je u Beogradu poražen 3:2 ali je minus od jednog gola lako nadoknađen u revanšu. Bilo je čak 5:0 za Holanđane.
U sezoni 2006/07 Dušan Bajević je imao tim sa velikim ambicijama. Ipak Milan, kanije prvak Evrope, je na svom terenu pobedio 1:0. Pred punim tribinama stadiona u Beogradu sastav Karla Anćelotija je slavio 2:1.
I u poslednjoj godini tog ranog perioda Milorad Kosanović je vodio Crvenu zvezdu protiv Rendžersa. U prvoj utakmicu u Glazgovu njegov tim je poklekao u poslednjem minutu 1:0. U revanšu su se Škoti umešno branili i sa 0:0 otišli dalje.
U ovim sezonama sa manje ili više uspeha se Crvena zvezda predstavljala u Ligi Evrope ali je uvek nad tima, takođe kvalitetnim utakmicama, bila senka neuspeha u realizaciji glavnog cilja, plasmana u Ligu šampiona.
Pauza je trajala do sezone 2016/17. Miodrag Božović je bio na klupi. Protiv Ludogoreca u gostima je ostvaren odličan rezultat 2:2 mada je Zvezda primila gol u poslednjim minutima. U Beogradu, srpski šampion je gubio 2:1 da bi na poluvremenu Kanga napravio glupost i dobio crveni karton. Izjednačio je Garsija iz penala ali je u produžetku Vandreson sa dva gola ugasio Zvezdine nade.
I konačno Vladan Milojević je „crveno-bele” odveo u grupnu fazu. U odlučujućoj utakmici, koja je ušla u istoriju kluba, eliminisan je Red Bul Salcburg. U Beogradu je bilo 0:0. U revanšu je domaćin početkom drugog poluvremena poveo 2:0 da bi El Fardu Ben za samo dva minuta postigao dva gola. Od 66. minuta Crvena zvezda je uspela da sačuva remi ravan pobedi.
Uzbuđenja je bilo i naredne godine. Rival je bio Jang Bojs. U gostima je Zvezda golovima Degeneka i Garsije izborila 2:2. U šahovskom meču u Beogradu Vukanović je doveo „crveno-bele” u vođstvo u 59. minutu. Švajcarci su autogolom Bena izjednačili deset minuta pre kraja. Nije bilo promena, Milojevićev tim je prošao u nastavak takmičenja.
Usledile su sušne godine. Na klupi je 2020/21 bio Dejan Stanković. Omonija je posle 1:1 penalima izbacila Beograđane. Naredne sezone pravi šok. Šerif iz Tiraspolja je bio bolji u mečevila odluke 1:1 i 1:0. Konačno tužna trilogija je završena 2022/23. Makabi je u Tel Avivu pobedio 3:2 , u Beogradu je bilo 2:2. Zvezda je vodila 2:0. Izraelci su smanjili posle greške Kange a u poslednjem minutu je Pavkov postigao auto-gol za veliku tugu.
Direktan plasman je obezbeđen u sezoni 2023/24 . Prošle sezone je sa Milojevićem na klupi Crvena zvezda izbacila Bode Glimt 1:2 i 2:0 i po četvrti put ušla u elitni deo.
Pafos je novi izazov, Crvena zvezda ima pravo na optimizam, na svoje peto učešće u grupnoj fazi.
Odbojkašice Srbije osvojile turnir u kineskom Šenženu
Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je turnir u kineskom Šenženu, pošto je danas u poslednjem, trećem kolu pobedila selekciju Holandije rezultatom 3:0, po setovima 25:21, 25:20, 25:21.
Odbojkašice Srbije su zabeležile tri pobede u Šenženu i osvojile prvo mesto na turniru sa devet bodova. Srbija je u prvom kolu savladala Bugarsku sa 3:1, a potom je istim rezultatom pobedila Kanadu.
Turnir u Šenženu bio je poslednja provera odbojkašicama Srbije za predstojeće Svetsko prvenstvo, koje će biti održano od 22. avgusta do 7. septembra u Tajlandu.
Srbija će na SP igrati u grupi H sa selekcijama Japana, Ukrajine i Kameruna.
Maserati s kojim možete da razgovarate: Kakav je osećaj sedeti u modelu Gran Kabrio
Maserati se poslednjih godina nije previše eksponirao. Rešili su da se rebrendiraju. Primenili su novu strategiju i razvili V6 tvin turbo motor koji ugrađuje u sve modele. Jedan od glavnih ciljeva kompanije je i da bude uspešna u svetu automobilskih trka. Posebno u Formuli E, u kojoj se takmiče bolidi na električni pogon.
Skoti Rajs, saradnica Forbes, vozila je Gran Kabrio Trofeo, jedan od kabrioleta u ponudi proizvođača Maserati. U njenom videu pogledajte šta sve od karakteristika nudi ovaj model. Počev od kože u enterijeru, preko mogućnosti davanje instrukcija automobilu glasovnim porukama do Sonus Fejber zvučnog sistema.
Najsunčanije mesto na Balkanu, odmah nakon Hvara je ovo selo i nalazi se u Srbiji
Kada pomislimo na sunce i vedro nebo, prva asocijacija je morska obala i ostrva poput Hvara, koje drže titulu najsunčanijeg mesta na Balkanu. Međutim, selo Rudno u Srbiji je odmah iza njega, po broju sunčanih dana godišnje.
Smešteno na 1.100 metara nadmorske visine, na obroncima planine Golije, Rudno se diči sa čak preko 280 sunčanih dana godišnje. Iako mnogi za njega još uvek nisu čuli, meštani ovog malog sela, udaljenog oko 60 kilometara od Kraljeva, žive pod jednim od najsvetlijih neba u regionu.
Zahvaljujući specifičnom spoju mediteranske i planinske klime, Rudno ima idealne uslove za odmor, boravak u prirodi i oporavak duha i tela. Nije ni čudo što ga posećuju i turisti iz inostranstva, posebno iz Skandinavije, koji dolaze da uživaju u tišini, čistom vazduhu i jednostavnom životu daleko od gradske vreve.
Selo Rudno, šta sve ima u blizini?
U blizini sela nalaze se i prirodne i kulturne znamenitosti vredne obilaska: manastiri Studenica i Gradac, planina Golija – zaštićeni rezervat biosfere pod okriljem UNESCO-a, kao i tvrđava Maglič, jedna od najlepših srednjovekovnih utvrda u Srbiji.
Ako ovog leta tražite autentičnu i sunčanu destinaciju, ne morate dalje od Rudna. Možda nema more, ali ima svetlost, tišinu i prirodu koje će vas nahraniti na sasvim drugačiji način.
Penicilin za letnje vrućine: Znate li zašto Meksikanci dodaju krastavac u vodu kad su nesnosne temperature?
Agua fresca je meksički „penicilin“ protiv nesnosnih vrućina, a veruje se da su još Asteci ukus i lekovitost ovog napitka.
Uz svežu vodu potrebno vam je samo voće po izboru, voda i malo šećera po želji, ali recept se može obogatiti i povrćem, jestivim cvećem, začinima ili dodatkom alkohola poput ruma ili votke. Ipak, ideja je da meksička voda bude lagana, pitka i da brzo ugasi žeđ. Zato se često dodaju listići nane i malo soka od limete. Voda od krastavca (agua de pepino) je ultimativno osveženje koje nam je zapalo za oko – i to ne samo zbog finog ukusa, piše Pun kufer.
Zašto je krastavac zdrav?
Krastavci su bogati kalijumom, koji pomaže u snižavanju visokog krvnog pritiska i na taj način štiti srce i krvne sudove. Sadrže flavonoide, lignane i triterpene koji deluju protivupalno, ali i ublažavaju glavobolje. Poboljšavaju varenje i odlično hidriraju organizam, pa su sjajan dodatak svakom letnjem jelu.
foto: shutterstock/Julie208
foto: shutterstock/Za meksičku vodu s krastavcem biće vam potreban i limun ili limeta, po želji šećer, med ili agavin sirup. Za bogatiji ukus možete dodati i prstohvat soli. Agua fresca je najbolja kada se pije istog dana kada se napravi, ali u frižideru može da traje 2–3 dana.
Agua fresca – sastojci:
2 velika krastavca
1,5 dl soka od limuna
1 kašika šećera ili meda
5 do 6 šolja hladne vode
kockice leda
Po želji:
kriške krastavca i limuna za ukras
listići nane za ukras
prstohvat soli za pojačavanje ukusa
Agua fresca – priprema:
Očišćen i iseckan krastavac stavite u blender sa sokom od limuna i šećerom, pa dodajte malo vode – tek da prekrije krastavac. Miksajte dok smesa ne postane potpuno glatka.
Stavite fino sito preko velikog bokala ili posude, pa procedite smesu. Pulpu bacite.
Dodajte kockice leda i ostatak vode, pa dobro promešajte. Probajte i po želji prilagodite količinu limunovog soka ili šećera. Bokale i čaše možete ukrasiti kriškama krastavca i listićima nane. Poslužite dobro ohlađeno ili čuvajte u frižideru do posluživanja.
Ovo je Putinova ponuda za kraj rata, Rojters objavio sve detalje
Rusija bi se odrekla manjih dijelova okupirane Ukrajine, a Kijev bi prepustio velike dijelove istoka zemlje koje Moskva nije uspjela osvojiti – to je okvir mirovnog prijedloga o kojem su na summitu na Aljasci razgovarali ruski predsjednik Vladimir Putin i američki predsjednik Donald Trump, tvrde ovi izvori upoznati s razmišljanjima Moskve.
Ovaj opis sastanka pojavio se dan nakon što su se Putin i Tramp susreli u vojnoj bazi na Aljasci, što je bio prvi susret američkog predsjednika i šefa Kremlja od početka rata u Ukrajini, podseća Index.hr.
Zelenski ide u Vašington
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sutra putuje u Vašington kako bi s Trampom razgovarao o mogućem okončanju rata koji je Putin započeo u februaru 2022.
Tramp je rekao da na samitu nije postignut prekid vatre koji je priželjkivao, ali je u intervjuu za Foks njuz izjavio da je s Putinom razgovarao o predaji teritorija i bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, te da su se „u velikoj meri složili“.
„Mislim da smo veoma blizu dogovora“, rekao je Tramp, dodajući: „Ukrajina mora da se složi. Možda će reći ‘ne’.“
Prema dva izvora, Putinova ponuda se trenutno zasniva na razgovorima između evropskih, američkih i ukrajinskih lidera, ali nije jasno da li je to početni stav ili praktično konačna ponuda. Tramp je obavestio Zelenskog i evropske lidere o svom razgovoru u subotu.
Ukrajinska teritorija za mir
Putinova vizija dogovora isključuje prekid vatre pre nego što se postigne sveobuhvatni sporazum, što je u suprotnosti sa zahtevom Kijeva.
Prema ruskoj ponudi, Ukrajina bi se potpuno povukla iz Donjecka i Luganska, a zauzvrat bi Rusija pristala da zamrzne linije fronta u južnim regionima Herson i Zaporožje, tvrde izvori.
Kijev je ranije odbacio svaku ideju o povlačenju iz Donjecka, gde su ukrajinske snage dobro utvrđene i gde grad služi kao ključna odbrambena barijera.
Rusija bi vratila delove Harkova i Sumija
Izvori tvrde da bi Moskva bila spremna da vrati relativno male delove teritorije koje drži u severnoj Sumi i severoistočnom Harkovu – ukupno oko 440 kvadratnih kilometara. Poređenja radi, Ukrajina kontroliše oko 6.600 kvadratnih kilometara Donbasa, koji obuhvata Donjeck i Lugansk i koji Rusija smatra svojom teritorijom.
Putin bi takođe tražio barem formalno priznanje ruske vlasti nad Krimom, koji je anektirao 2014. godine. Nije jasno da li bi ovo priznanje trebalo da dođe samo od SAD ili od svih zapadnih zemalja i Ukrajine.
Sankcije, NATO i bezbednosne garancije
Moskva takođe očekuje da će barem neke od sankcija biti ukinute. Izvori nisu mogli da potvrde da li se to odnosi na američke ili evropske mere.
Putin bi, kažu, blokirao ulazak Ukrajine u NATO, ali je otvoren za ideju bezbednosnih garancija. Tramp je u subotu evropskim liderima pomenuo mogućnost „Člana 5 van NATO-a“ – vrstu garancije po uzoru na pravilo NATO-a da je napad na jednu članicu napad na sve.
Pridruživanje NATO-u je strateški cilj Ukrajine, zapisan u ustavu zemlje.
Jezik i Ruska pravoslavna crkva
Prema izvorima, Rusija bi takođe zahtevala zvanični status ruskog jezika u delovima ili celoj Ukrajini, kao i pravo Ruske pravoslavne crkve da slobodno deluje.
Ukrajinske službe bezbednosti optužuju crkvu povezanu sa Moskvom da pomaže ruskoj agresiji širenjem propagande i skrivanjem špijuna, što crkva poriče, rekavši da je prekinula veze sa Moskvom. Ukrajina je usvojila zakon kojim se zabranjuju verske organizacije povezane sa Rusijom, ali on još nije stupio na snagu.
Sindikat osoblja Er Kanade i dalje u štrajku: Spor oko ugovora sa stjuardesama eskalirao, otkazano 700 letova
Sindikat, koji predstavlja 10.000 članova kabinskog osoblja aviokompanije Er Kanada koji su u štrajku, saopštio je danas da će osporiti naređenje da se vrate na posao, dodajući da će nastaviti da štrajkuje.
Kanadska vlada juče je preduzela mere kako bi okončala štrajk kabinskog osoblja, tako što je zatražila od nacionalnog odbora za rad da donese obavezujuću arbitražu, što je i najveći avio prevoznik u zemlji tražio, a osoblje u štrajku se tome protivilo, preneo je AP.
Kanadski Odbor za industrijske odnose naložio je osoblju da se vrati na posao danas do 14 sati po lokalnom vremenu.
“Mi ćemo osporiti ovu drastično neustavnu odluku”, naveo je sindikat u saopštenju, dodajući da nastavlja štrajk.
Štrajkom je pogođeno preko 100.000 putnika širom sveta, u jeku letnje turističke sezone, a kompanija je bila primorana da otkaže svih 700 letova.
Er Kanada je danas saopštila da će prvi letovi biti nastavljeni kasnije tokom dana, ali da će biti potrebno nekoliko dana dok se situacija ne normalizuje.
Kako su naveli, neki letovi će biti otkazani u narednih 7 do 10 dana, dok se red letenja ne stabilizuje.
Kompanija je obustavila sve operacije jer je juče, nakon što je prošao rok za postizanje dogovora, više od 10.000 stjuardesa stupilo u štrajk ostavljajući putnike širom sveta u haosu.
Portparol Kanadskog sindikata javnih službenika (CUPE) Hju Pulio potvrdio je da je štrajk započeo jer dogovor nije postignut, a avio-kompanija je ubrzo potom saopštila da će obustaviti sve operacije, prenosi AP.
Ministarka za rad, Peti Hajdu, kazala je na pres konferenciji da je zatražila od nacionalnog Odbora za industrijske odnose da donese odluku obavezujuću za obe strane i naredi trenutni prekid štrajka.
Ona je dodala da je avio kompanija ukazala da će im biti potrebno četiri do pet dana da u potpunosti nastave sa radom.
Er Kanada je ponudila povećanje od 38 odsto totalne kompenzacije za stjuarde i stjuardese tokom četiri godine, dok bi u prvoj godini to povećanje iznosilo 25 posto, za šta su sindikati naveli da je nedovoljno.
Kompanija je saopštila da su među obustavljenim letovima i oni kojima upravlja njihov ogranak Er Kanada Ruž, dok će sa letovima normalno nastaviti regionalne podružnice – Er Kanada Džez i PAL Erlajnz.
Žestoka borba oko ugovora između najveće kanadske avio-kompanije i sindikata koji predstavlja 10.000 njenih stjuardesa i stjuarda eskalirala je u petak kada je sindikat odbio zahtev kompanije o arbitraži uz posredovanje vlade, što bi ukinulo pravo na štrajk i omogućilo trećoj strani, medijatoru, da odluči o uslovima novog ugovora.
Stjuardese su napustile posao juče oko 1 sat ujutro po istočnom vremenu u subotu, a otprilike u isto vreme, iz Er Kanade je saopšteno da će im biti zabranjen pristup aerodromima.
SERBIANNEWS/CANADA