U nedavnom eksperimentu u Kini presađeno je levo plućno krilo svinje sa šest genetskih modifikacija u telo muškarca sa dijagnostikovanom moždanom smrću. Organ je funkcionisao tokom 216 sati, bez hiperakutnog odbacivanja ili znakova infekcije, što može biti revolucija u transplataciji organa.
Po prvi put su čoveku sa dijagnostikovanom moždanom smrću transplantirana pluća genetski modifikovane svinje, koja su funkcisala devet dana. Ovaj postupak predstavlja najnoviji korak u ksenotransplantaciji – oblasti koja nastoji da reši globalni nedostatak ljudskih organa za presađivanje. Danas se samo oko deset odsto potrebnih transplantacija može zadovoljiti postojećim donorskim organima, što čini ovu tehnologiju potencijalno revolucionarnom.
Ipak, već posle 24 sata primećeno je nakupljanje tečnosti i oštećenje, verovatno usled upale. Tokom vremena transplantirano pluće je bilo napadnuto antitelima, što je dovelo do značajnog oštećenja, ali je delimično nadoknađeno jer je primalac imao svoje preostalo plućno krilo.
Zbog toga stručnjaci ističu da je do praktične primene pluća iz životinja još dug put. Transplantacija pluća je složenija od presađivanja srca, bubrega ili jetre, jer pluća imaju veoma aktivan i osetljiv imunološki sistem. Svakodnevno su izložena vazduhu, zagađenju i infekcijama, što znači da moraju da reaguju na brojne spoljašnje uticaje, a istovremeno telo primaoca ne sme ih odbaciti.
Prethodna istraživanja često se sprovode na pacijentima sa moždanom smrću pre nego što se nove metode isprobaju kod živih ljudi. Iako je bilo samo nekoliko pokušaja na živim primaocima, mnogi od njih su umrli u roku od nekoliko nedelja ili meseci, iako ne uvek usled komplikacija povezanih sa transplantacijom. Ponekad su transplantirani svinjski bubrezi uspešno funkcionisali mesecima.
Istraživači ističu da je potrebno daljnje usavršavanje genetskih modifikacija, imunosupresivnih terapija i metoda očuvanja organa kako bi se rezultati poboljšali i organi mogli koristiti kod živih pacijenata. Paralelno se ispituju i druge strategije povećanja broja dostupnih organa, uključujući rehabilitaciju nepogodnih ljudskih pluća i uzgoj humanizovanih organa unutar životinja, prenosi “Gardijan”.
Ksenotransplantacija nije nova ideja – još od 17. veka se koriste životinje kao donori za krv, a u 19. veku su se koristile za transplantaciju kože. Tokom 20. veka bilo je pokušaja presađivanja organa od šimpanzi i svinja, ali su pacijenti živeloi veoma kratko nakon tih zahvata. Današnja tehnika, uz genetske modifikacije, predstavlja napredak koji bi u budućnosti mogao značajno povećati broj dostupnih organa za presađivanje i spasiti živote mnogih ljudi.
Vaterpolo savezi Srbije i Crne Gore postigli su u Beogradu dogovor o formiranju Regionalne lige koja bi trebalo da počne krajem septembra, saopšteno je iz VSS
U saopštenju se navodi da će u narednih desetak dana intezivirati razgovori na konstituisanju organa i radnih tela koji će doneti sve potrebne odluke za funkcionisanje takmičenja.
Regionalna Premijer liga će imati osam klubova. Iz Srbije će igrati Radnički, Novi Beograd, Šabac, Crvena zvezda i Partizan, a Crnu Goru će predstavljati Jadran iz Herceg Novog, Primorac i Budućnost.
Planirano je da se odigra 14 kola dvokružno i sa Fajnal-forom kao završnicom.
Takođe je dogovoreno se formira Regionalna Prva liga, koja će imati devet klubova.
Srbiju će predstavljati: Valis, Nais, Stari grad, Vukovi, Vojvodina, Zemun i Beograd, a Crnu Goru Kataro i Budva.
Na sastanku su Srbiju predstavljali predsednik VSS Viktor Jelenić, generalni sekretar Nemanja Marijan, izvršni direktor Đorđe Đorđević, sportski direktor Milan Aleksić, predstavnik Radničkog Jugoslav Vasović, predstavnik Novog Beograda Aleksandar Šoštar i predstavnik Vojvodine Vojkan Jovanović.
Ispred Crne Gore su bili potpredsednik Vaterpolo i plivačkog saveza CG Miloš Mračević, predsednik Primorca Siniša Kovačević i predsednik Budve Goran Rađenović.
Đoković i Svajda u sredu otvaraju program na stadionu “Artur Eš”, a duel je zakazan u 11.30 po lokalnom, odnosno 17.30 po srednjoevropskom vremenu.
Dvojica igrača nikada nisu imali međusobne mečeve, pa je to lepa prilika za Amerikanca da upozna najboljeg tenisera u istoriji.
Ukoliko Đoković, četvorostruki šampion Ju Es opena, eliminiše Svajdu, u narednom kolu ga čeka pobednik duela Kameron Nori (Velika Britanija) – Fransisko Komesana (Argentina).
Novak je pohod na 25. grend slem titulu počeo ubedljivim trijumfom protiv Lernera Tijena, dok je Svajda bio bolji od Mađara Sombora Piroša.
Poslednji grend slem turnir u sezoni igra se za ukupan nagradni fond od 90 miliona dolara, a finale muškog singla zakazano je za 7. septembar.
Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić rekao je da srpska selekcija nije najbolja na svetu i da je potrebno da se smanji euforija među novinarima i navijačima, a dodao je i da je grupa A najteža na Evropskom prvenstvu
Srbija će u Rigi igrati protiv domaćina Letonije, Turske, Češke, Portugala i Estonije, protiv koje u sredu od 20.15 igra meč prvog kola.
“Znamo da je košarka u Estoniji popularna, da imaju dobrih igrača širom Evrope. Mi imamo prema svakom timu koji učestvuje u Rigi veliki respekt. Nije bitno ko je na drugoj strani, uložićemo napor i reprezentovaćemo srpsku košarku svaki dan na pravi način. Veliki respekt za sve, Estonija je tim koji će sutra igrati sa motivacijom, posebnom motivacijom protiv nas i moraćemo da budemo na nivou na kojem će i oni biti, da bismo kontrolisali sve od početka do kraja”, rekao je Pešić na konferenciji za medije u Rigi.
Pešić je dodao da je grupa A najteža na prvenstvu i pozvao novinare da smanje euforiju.
“Ono što treba da znate, iako vas to ne zanima, jer vi imate ciljeve i ‘palite’ narod u Srbiji, da igramo u najtežoj grupi na prvenstvu, igramo protiv domaćina prvenstva. Tu su ozbiljni kandidati za medalje. Turska je veoma ozbiljan kandidat, jedna od šest-sedam ekipa. Takav je sistem takmičenja. Prenesite navijačima, stručnjacima, oblikujte ih, kažite im da mi nismo najbolji na svetu. Ovde igra osvajač Svetskog prvenstva Nemačka, navijači samo mogu da dižu euforiju, samo malo spustite vaša velika očekivanja. Naša su veća nego što mislite, ali mi se ne bavimo time”, dodao je Pešić.
Osvrnuo se i na zgusnut raspored na Evrobasketu.
“Kao što vidite, ovde će se igrati svaki drugi dan. Posle Portugala će se utakmica završiti oko 11 sati, a u 18 sutradan se igra sa Letonijom. Moramo da isplaniramo sve, da budemo zdravi. Možemo mi taj naš talenat i pripremu da pretvorimo u kvalitet”, podvukao je Pešić.
Selektor je na kraju imao posebnu poruku za navijače.
“Da navijaju za nas, da nas podržavaju, znam da navijači očekuju da svaki put pobedimo. Mi radimo u tišini, želimo da ih obradujemo, ne pričamo previše o rezultatima, pričamo o procesu. Pričamo o sutrašnjoj utakmici, želimo da budemo sve bolji i bolji i nadamo se da će svaki put kad se pojavimo u dvorani, da će nas podržati i dati vetar u leđa”, zaključio je Pešić.
Pompeja je danas jedno od najposećenijih arheoloških nalazišta na svetu. Na svega pola sata od Napulja, ovaj grad privlači milione posetilaca koji žele da zakorače u ulice Rimskog carstva i osete atmosferu svakodnevice od pre dve hiljade godina.
Hodanje popločanim ulicama, ulazak u kuće sa očuvanim freskama i pogled na amfiteatar u kome su se nekada borili gladijatori stvaraju doživljaj jedinstven na svetu. Posebno snažan utisak ostavljaju odlivci tela nesrećnih stanovnika, zarobljenih u trenutku bega, koji podsećaju da je istorija ovde stala u jednom danu.
Foto: Hasmik Ghazaryan Olson/Unsplash
Ali Pompeja nije samo turistički spektakl. Ona je i jedinstven prozor u prošlost – čitav grad ostao je sačuvan zahvaljujući vulkanskom pepelu koji ga je prekrio i time sačuvao gotovo netaknutim. Kuće bogatih građana, poput čuvene Kuće Fauna i Kuće Vettiya, otkrivaju luksuz rimskog društva, dok freske i mozaici oslikavaju svakodnevicu, običaje i estetiku tog vremena. Sa foruma i hramova, preko javnih kupatila i bordela, Pompeja svedoči o civilizaciji koja je iznenada nestala, ali je upravo zato ostala očuvana kao retko gde u istoriji.
Photo: Yaopey Yong/Unsplash
Katastrofa koja je zauvek promenila grad desila se u jesen 79. godine nove ere. Pretpostavlja se da je 24. avgusta Vezuv eruptirao i u svega nekoliko sati zatrpao Pompeju i obližnji Herculaneum. Hiljade ljudi izgubilo je život, a grad je nestao pod slojevima pepela i kamenja. Tragedija Rimljana postala je danas jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta i turističkih destinacija na svetu – mesto gde prošlost i sadašnjost i dalje žive jedna pored druge.
Srbija je poznata po svojoj bogatoj kulinarskoj tradiciji, a internet stranica TasteAtlas, koja ocenjivanjem tradicionalnih jela iz celog sveta daje uvid u gastronomske specijalitete, redovno objavljuje liste najboljih jela. Ovog puta su rangirali najbolja slana peciva, gde se naša zemlja nalazi na prvom mestu.
Na prvom mestu, kao najbolje slano pecivo, se nalaze pazarske mantije, sa ocenom 4.7 od mogućih 5. Tajna kvaliteta pazarskih mantija strogo je čuvana, a stručnjaci tvrde da se krije u autentičnosti domaćih proizvoda i najkvalitetnijem mesu. Mantije su specijalitet iz Novog Pazara koji se smatra jednim od najprepoznatljivijih jela ovog kraja. Pripremaju se od tanko razvučenog testa, nadevenog sitno seckanim mesom. Testo se zatim pažljivo uvija u male zalogaje i peče dok ne dobiju zlatno-smeđu, hrskavu koricu. Najčešće se služe uz kiselo mleko ili jogurt, što dodatno naglašava njihov bogat i sočan ukus.
Ovaj autentični zalogaj nije samo hrana, već deo tradicije i gostoprimstva Sandžaka, pa su mantije postale simbol Novog Pazara i nezaobilazan doživljaj za svakog posetioca, prenosi TU Magazin.
Srpska kuhinja je spoj različitih uticaja, pre svega balkanskih, osmanskih, austrougarskih i mediteranskih, što joj daje poseban karakter i raznovrsnost ukusa. Osnovne namirnice poput mesa, povrća, sira i testa čine osnovu mnogih tradicionalnih jela, dok se procesi pripreme često oslanjaju na sporo kuvanje, pečenje i dimljenje, što doprinosi bogatstvu aroma.
Veliki deo srpske kulinarske tradicije čine obroci pripremljeni za posebne prilike, kao što su slave, Božić, Uskrs, Kurban bajram ili druga slavlja. Svaka od ovih prilika nosi sa sobom specifične recepte i rituale koji se vekovima prenose unutar porodica. Pored toga, srpska kuhinja je poznata po gostoprimstvu, gde se svaki gost dočekuje bogatom trpezom i autentičnim specijalitetima.
TasteAtlas rangiranje potvrđuje da je srpska kuhinja prepoznata u svetu, ali takođe pruža priliku za dalju promociju i unapređenje gastronomskog turizma. U eri globalizacije, gde moderni restorani eksperimentišu sa inovativnim pristupima tradicionalnim jelima, Srbija ima šansu da još više afirmiše svoju kulinarsku scenu.
U najnovijoj kampanji francuskog brenda Lacoste pod nazivom „Play With Icons“, 24-struki šampion Grand Slam turnira, Novak Đoković, zauzeo je centralno mesto. Na jednoj od fotografija, Novak pozira sa zlatnom mrežom koja mu služi kao plašt, u besprekorno kombinovanom krem autfitu.
Povodom ovog izdanja, Lacoste je odlučio da privremeno zameni svoj prepoznatljivi logo zelenog krokodila sa simbolom koze – GOAT (Greatest of All Time – Najbolji svih vremena), kao počast Đokoviću. Ova posebna kolekcija, koja uključuje polo majice, majice, jakne, trenerke i kape, dostupna je u ograničenim količinama i odražava dugogodišnju saradnju između brenda i srpske teniske legende.
Francuski sportski brend, koji je osnovan još 1933. godine, širom sveta je poznat po svom zelenom logotipu u obliku krokodila. Đokovića opremaju već osam godina, a sada je krokodil zamenjen zelenom kozom (GOAT) kako bi proslavili njegov status „Najvećeg svih vremena“.
Nova, ograničena kolekcija objavljena je uz video na društvenim mrežama brenda, koji je uključivao i tvitove teniskih fanova koji hvale Đokovića i govore za njega da je ‘GOAT’.
Uz objavu je stajao natpis:
„Od krokodila do emoji koze. Otkrijte kolekciju koja slavi @DjokerNole: jedinstvenog igrača, čija karijera je obeležena strašću, upornošću i veličinom.“
Teniski fanovi brzo su reagovali na najavu kolekcije inspirisane Đokovićem, jedan je napisao:
„Novak Đoković… ‘GOAT od svih GOAT-ova’.“ „Predivno urađeno.“ „Sviđa mi se kako su fanovi uključeni – i kako izgledaju stvari.“ „Potpuno zasluženo. Nole je nedvosmisleno GOAT i ova inicijativa je neverovatna! Molim vas, uzmite moje pare odmah.“
Da je Kventin Tarantino snimio samo četvrtinu filmova koje je najavio tokom svoje karijere, njegov plan da se penzioniše nakon desetog filma bio bi nemoguć. Pa ipak, proslavljeni reditelj se drži svoje odluke, što znači da je samo još jedan film udaljen od penzije.
Nerealizovani projekti
Sa devet filmova u više od 30 godina, Tarantino je često ispunjavao vreme između projekata najavama filmova koji nikada nisu snimljeni. Lista uključuje nastavke poput „Ubij Bila: Tom 3“, prednastavke poput „Braće Vega“ i film smešten u univerzumu Zvezdanih staza.
Međutim, samo jedan projekat zaista smatra propuštenom prilikom. Gostujući u podkastu „Crkva Tarantina“, reditelj je otkrio da je jedini projekat koji ga proganja adaptacija romana Ričarda Starka iz 1963. godine „Odeća“, koju je planirao da snimi tokom šestogodišnje pauze između filmova „Džeki Braun“ i „Ubiti Bila“, izveštava Far Out.
„Odeća“ je treći roman u Starkovoj seriji o Parkeru. Prvi roman u seriji, „Lovac“, bio je inspiracija za hvaljeni film „Point Blank“ iz 1967. godine.
Idealna glumačka postava
Iako je roman već bio adaptiran u film 1973. godine sa Robertom Divalom u glavnoj ulozi, Tarantino je krajem 1990-ih imao viziju sa idealnom glumačkom postavom: Robertom De Nirom, Harvijem Kajtelom i Pam Grir.
„Sada kada su glumci stariji i više ne mogu da snime taj film, deo mene žalim što ga nisam snimio kada sam imao priliku“, priznao je reditelj.
Umesto njegove verzije, lik Parkera (ili njegove varijacije) kasnije su na velikom platnu glumili Mel Gibson u filmu „Osveta“, Džejson Stetam u filmu „Parker“ i Mark Volberg u filmu „Prljava igra“.
Prema istraživanju časopisa Time Out, brojni gradovi širom sveta će se istaći po svojoj živahnoj i raznovrsnoj ponudi noćnog života u 2025. godini.
Iako se njihova reputacija zasniva na anketama hiljada stanovnika i ocenama stručnjaka, sledeće priče otkrivaju šta svaki od njih čini jedinstvenim noću.
10. Mumbai (Indija)
Mumbaj se ističe kao užurbano srce indijskog noćnog života. Izražajna energija, mešavina tradicije i modernog – od živahnih uličnih naselja, jeftinih barova do sofisticiranih koktel mesta – čini noćni izlazak pristupačnim i uzbudljivim. Visok procenat stanovnika smatra da je to zabavno i pogodno mesto za provođenje vremena.
9. Dubai (UAE)
Luksuz u svom najčistijem obliku. Dubai je grad glamura noću – ekskluzivni barovi na visokim spratovima, vrhunski hoteli sa izvanrednim restoranima, dnevni klubovi koji se pretvaraju u noćne zabave, a svetleći spektakli fontana i neonski ambijent stvaraju luksuznu noćnu scenu za one sa afinitetom ka višim standardima.
8. Mexico City (Meksiko)
Gigantska metropola gde noćni život nikada ne prestaje. Bogata ponuda uključuje živu muziku, moderne barove, koktel barove i tradicionalne kantine koje ostaju otvorene do kasno u noć. Meštani uživaju u raznolikosti – od nastupa marijača uživo do andergraund klubova i istorijskih kafića u kolonijalnim zgradama.
7. Brighton (Velika Britanija)
Brajton, šarmantna priobalna destinacija sa urbanim prizvukom, kombinuje opuštenu plažnu atmosferu sa energičnim noćnim životom – klubovi, pešačke ulice pune barova, dreg predstava i žive muzike učinili su ga privlačnim za raznovrsne ljubitelje noćnog života. Kulturna scena i dreg festival dodaju dodatnu boju noćima.
6. Melbourne (Australija)
Melburn je multikulturalni epicentar sa bogatim gastronomskim i kulturnim noćnim životom. Poznat po svojim elegantnim barovima, muzičkim klubovima, koncertima uživo i festivalima, grad takođe nudi noćne pozorišne predstave, promišljene koktel barove i opuštene pabove, zajedno sa umetničkim četvrtima koje odišu kreativnošću.
5. Berlin (Nemačka)
Berlin je široko poznat po svojim andergraund klubovima i raznovrsnim žanrovima elektronske muzike. Klubovi u napuštenim skladištima, alternativna scena u Krojcbergu i Fridrihshajnu, kvir događaji i performansi čine ovaj grad obaveznim mestom za noćni život pun slobode i kreativnosti.
4. Šangaj (Kina)
Šangaj se etablirao kao metropola noćnog života u Aziji, sa moderno dizajniranim klubovima, barovima na krovovima sa pogledom na blistavu siluetu grada i širokim spektrom događaja – od žive muzike do digitalne impresivne zabave koja pomera granice. Grad živo gradi urbanu scenu noćnog života sa izrazito futurističkim šarmom.
3. Pariz (Francuska)
Grad ljubavi, Pariz, nudi elegantan noćni život: od šik koktel barova, vinskih barova, klubova sa vintaž vinil pločama do umetničkih događaja koji kombinuju izložbe i plesne podijume. Svetlosna scena duž Sene i modne večeri u pariskim kvartovima doprinose sofisticiranoj atmosferi.
2. Madrid (Španija)
Madrid ima živahnu noćnu scenu punu barskih četvrti, tapas barova i plesnih podijuma. Malasanja i La Latina su posebno popularni, dok je četvrt Čueka poznata kao epicentar LGBT kulture, sa raznovrsnim barovima, klubovima i živahnim događajima povodom ponosa. Noćni život se proteže do sofisticiranih koktel barova, džez salona i flamenko bina.
1. Las Vegas (SAD)
Grad koji nikad ne spava sinonim je za spektakl. Od ogromnih klubova sa vrhunskim di-džejevima i muzičkih festivala poput Electric Daisy Carnival do intimnih koktel barova i misterioznih spikizi klubova, Las Vegas nudi kompletno zabavno iskustvo za svakoga.
