U Pafosu spremni za Zvezdu: Biće ovo poseban dan, navijači treba da uživaju u njemu
“Biće teže nego u Beogradu, ali ne plašimo se i verujemo – idemo dalje“, kaže Huan Karlos Karsedo optimista pred revanš sa crveno-belima
Praznik na Kipru. Nekadašnji šampion Evrope stiže na noge Pafosu, koji ima gol prednosti iz beogradskog sudara i istorijsku šansu da se domogne Lige šampiona. Trener Huan Karlos Karsedo, fantastičan mu je utisak ostavila ekipa u prvom meču, svestan je te prilike i uveren da će je njegov tim – ugrabiti.
“Zahvalni smo što smo ovde gde smo. Srećni zbog nas samih i naših navijača. Znamo da će biti još teže nego u prvom meču. Poštujemo protivnika, ali se ne plašimo. Uvereni smo da možemo da se kvalifikujemo za Ligu šampiona“, rekao je španski strateg na konferenciji za novinare pred sutrašnji revanš.
Svestan da će Zvezda sada biti jača za Radeta Krunića, Marka Arnautovića i Nemanju Radonjića, mada će samo ovaj prvi sigurno igrati, a i drugi će imati ulogu.
“Znamo da im se neki igrači vraćaju. Ali na ovome naporno radimo odavno. I svi verujemo u taj rad. Učinićemo sve da prođemo“.
O tome da li će biti promena i u Pafosovom sastavu – gotovo ništa.
“Analizirali smo prvi meč, videli gde smo bili dobri, koje su nam bile slabe tačke. Nadam se da će mi ceo sastav biti na raspolaganju, jer verujem u sve svoje igrače“.
Za kraj i poruka ljudima na tribinama, među kojima bi trebalo da bude i 600 Zvezdinih navijača.
“Najvažnije je da tim i navijači budu jedno. Mogao bi ovo da bude poseban dan. Navijači treba da uživaju u njemu“.
Kanadski premijer u Kijevu pozvao na prekid vatre
Kanadski premijer Mark Karni zatražio je danas u Kijevu prekid vatre između Rusije i Ukrajine.
„Prvo nam je potreban prekid neprijateljstava. Potreban nam je prekid vatre. Možemo to nazvati prekidom vatre ili primirjem. Neophodno je zaustaviti ubistva“, rekao je Karni tokom zajedničke konferencije za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Karni, koji se nalazi u Kijevu na proslavi Dana nezavisnosti, rekao je da nije na Rusiji da odlučuje koje bezbednosne garancije Ukrajina može da traži od svojih zapadnih saveznika kako bi se okončao rat.
„Nije na Rusiji da odlučuje kako da garantuje suverenitet, nezavisnost i slobodu Ukrajine u budućnosti. To je izbor Ukrajine i odluke njenih partnera“, rekao je Karni i dodao da se ruska invazija na Ukrajinu neće ovde zaustaviti ako ostane bez reakcija ukrajinskih saveznika.
Zelenski je rekao da je prisustvo savezničkih kopnenih trupa u slučaju prekida vatre važno za Kijev, jer Ukrajina želi da sarađuje sa zapadnim saveznicima na mogućim bezbednosnim garancijama.
Lista gradova sa najboljim kvalitetom života u Kanadi
Ako tražite novo mesto koje biste mogli nazvati domom, Kanada sigurno nema manjak neverovatnih gradova koje možete izabrati.
Global Citizen Solutions je nedavno objavio svoj izveštaj „Najbolja mesta za život u Kanadi za 2025. godinu“ , rangirajući gradove u Kanadi na osnovu kvaliteta života, raznolikosti i mogućnosti zapošljavanja. Zavisi o tome šta tražite, ovih deset najboljih gradova verovatno će odgovarati vašim potrebama, bilo da tražite užurbanu metropolu ili opušteniji grad s atmosferom malog grada.
Svaki grad na ovoj listi rangiran je na osnovu različitih faktora kao što su mogućnosti zapošljavanja, pristupačnost i kvalitet života. Uprkos tome što je najveći grad u Kanadi, Toronto se plasirao na 11. mesto. U stvari, Waterloo je na 10. mestu nadmašio Toronto zbog niskih troškova stanovanja i života.
Čitajte dalje kako biste saznali 10 najboljih mesta za život u Kanadi sada.
10. Waterloo, Ontario.
Što se tiče gradova srednje veličine, Waterloo je ozbiljan kandidat. To je odlično mesto za porodice i nudi odlične škole i prestižne univerzitete poput Univerziteta Waterloo i Univerziteta Wilfrid Laurier. Prosečna plata je 69.820 dolara godišnje, a najveći poslodavci su u automobilskoj industriji, preradi hrane, proizvodnji, vazduhoplovstvu i tehnologiji. Prosečne cene kuća ovde su prilično visoke i iznose 764.844 dolara, ali postoje i neke pristupačne opcije. Saobraćaj nije strašan u poređenju s većim gradovima, ali imajte na umu oštre zime u Ontariju kada temperature mogu pasti ispod -20 ° C.
9. Winnipeg, Man.
Postoji mnogo prednosti života u glavnom gradu Manitobe. Za početak, ima snažno tržište rada i niske troškove stanovanja – prosečna cena kuće je 402.915 dolara. Troškovi života su takođe niski, a sama osoba može živeti sa 1.440 dolara mesečno, isključujući stanarinu. Struja i ostale rezije takođe pomažu u održavanju niskih troškova komunalnih usluga u poređenju s drugim gradovima u Kanadi. Grad je dom velikim imigrantskim zajednicama, što je posebno vidljivo tokom godišnjeg festivala Folklorama. Prosečna plata ovdje je 51.031 dolar godišnje, a najveći poslodavci su u proizvodnji, vazduhoplovstvu, rudarstvu, turizmu i poljoprivredi.
8. Vancouver, Britanska Kolumbija
Kao jedan od najskupljih gradova za život u Kanadi, verovatno ne bi trebalo da vas iznenadi činjenica da će vas kupovina kuće u Vancouveru koštati u proseku 1.239.418 dolara. Najveći poslodavci su u sektoru tehnologije i inovacija, turizma i prirodnih resursa. Nažalost, plate se jedva drže korak s rastom, a prosečni godišnji prihod je 69.512 dolara. Ali pored problema priuštivosti Vancouvera, grad se smatra jednim od najpogodnijih za život zbog svoje stabilnosti, zdravstvene zaštite, kulture i okoline, obrazovanja i infrastrukture. Osim toga, to je izuzetno slikovito mesto za život s puno zelenila i Tihim okeanom u blizini. Ako ne planirate voziti, lako se možete kretati autobusima, SeaBusovima i SkyTrainovima.
7. Halifax, Nova Srednja Škotska
Ovaj šarmantni grad poznat je po svojim znamenitostima kao što su Citadela u Halifaxu i šetalište uz obalu Halifaxa. Takođe je dom Halifax Jazz Festivala i može se pohvaliti rastućom tehnološkom i poslovnom scenom. Većina poslodavaca radi u oblasti transporta i logistike, finansijskih usluga, tehnologije, okeanske ekonomije i prirodnih nauka. Postoji mnogo drugih razloga za razmatranje Halifaxa: niska stopa kriminala i niski troškovi života, gde jedna osoba može očekivati da će mesečno potrošiti 1.475 dolara, isključujući stanarinu. Prosečna godišnja plata u Halifaxu iznosi 59.447 dolara, a prosečna cena kuće je 601.250 dolara.
6. Viktorija, Britanska Kolumbija
Glavni grad Britanske Kolumbije je odlično mesto za mlade koji traže prilike u tehnologiji, turizmu, transportu, ugostiteljstvu i zdravstvu. Za grad srednje veličine, prosečna plata je prilično konkurentna, u proseku 54.007 dolara godišnje. Cene kuća su prilično visoke, u prosjeku 961.000 dolara, kao i troškovi života koji iznose 1.542 dolara po osobi, ne uključujući stanarinu. Pozitivna strana je što stanovnici ovde uživaju u umerenim letima i blagim zimama. S mnogo plaža koje možete izabrati, uvek postoji nešto da se radi na otvorenom.
5. Hamilton, Ontario.
Poznat po svojih preko 100 vodopada, Hamilton je prilično dobro mesto za život sa snažnom ekonomijom, posebno u zdravstvu, obrazovanju i proizvodnji. Najveći poslodavci u gradu su u preradi hrane, poljoprivredi, finansijama, tehnologiji, proizvodnji, turizmu i biološkim naukama. Nedostatak je skupo tržište nekretnina u gradu, gde prosečna kuća košta 764.838 dolara. Prosečni godišnji prihod je 46.045 dolara, a mesečni troškovi za jednu osobu (bez stanarine) su prilično pristupačni i iznose oko 1.405 dolara. Grad je takođe domaćin popularnih umetničkih događaja kao što su Supercrawl i Art Crawl.
4. Montreal, Quebec.
Stanovnici Montreala imaju manje-više sve. Za tako užurban grad s uspešnom poslovnom scenom, Montreal je relativno pristupačan. Prosečna godišnja plata je 57.246 dolara, a sama osoba može očekivati da će potrošiti samo 1.385 dolara mesečno na troškove, isključujući stanovanje. U poređenju s drugim većim kanadskim gradovima, cene kuća su prilično pristupačne, u proseku 671.600 dolara. Najveći poslodavci su u oblasti inovacija i tehnologije, vizuelnih efekata i animacije, veštačke inteligencije, prirodnih nauka i zdravstvene zaštite, sajber sigurnosti i prerade hrane.
3. Edmonton, Alta.
Sa preko 50 godišnjih festivala, Edmonton je svakako zaslužio ime kanadskog “Grada festivala”, tako da možete biti sigurni da će vas zabaviti mnogo toga. Grad takođe ima snažnu ekonomiju, s najvećim poslodavcima u poljoprivredi, proizvodnji, nafti, gasu, rudarstvu, građevinarstvu, nekretninama i veleprodaji. U poređenju s drugim gradovima, prosečni godišnji prihod je prilično nizak, samo 51.965 dolara; međutim, troškovi života su takođe prilično pristupačni. Prosečna cena kuće u Edmontonu iznosi 431.300 dolara, a sama osoba može očekivati da će mesečno potrošiti 1.486 dolara na troškove.
2. Ottawa, Ontario
Stanovnici Ottawe imaju mnogo toga da biraju, kada su u pitanju aktivnosti i atrakcije. Posetite Parliament Hill, kupujte proizvode na pijaci ByWard ili prošetajte kanalom Rideau leti ili se zimi vozite na klizaljkama. U poređenju s drugim gradovima u Kanadi, poput Vancouvera ili Toronta, stanovanje je relativno pristupačno, jer je prosečna cena kuće u Ottawi 719.800 dolara. Najveći poslodavci su u tehnologiji, zdravstvu, profesionalnim uslugama, maloprodaji, obrazovanju, građevinarstvu i administraciji. Prosečna plata je 64.995 dolara, a isključujući stanovanje, jedna osoba može očekivati da će potrošiti 1.479 dolara mesečno.
1. Calgary, Alberta.
Sa svojom odličnom zdravstvenom zaštitom, niskom stopom kriminala, niskim porezima i niskim cenama nekretnina, ne čudi da je Calgary jedno od najboljih mesta za rad i život u Kanadi. Ima jedan od najvećih obrazovnih sistema u zemlji, što ga čini odličnom opcijom za porodice. Ne uključujući stanarinu, jedna osoba može potrošiti oko 1.581 dolara mesečno na troškove, a prosečna plata je 58.243 dolara. U Calgary-ju, prosečna cena kuće je 635.903 dolara. Najveći poslodavci u gradu su u poslovnim uslugama, međunarodnoj trgovini, ugostiteljstvu, građevinarstvu, nacionalnim resursima i proizvodnji. Grad je takođe poznat po svojoj prijateljskoj okolini, a ljubitelji prirode mogu uživati u blizini Stenovitih planina.
SERBIANNEWS/CANADA
Manastir Svetog Nikolaja pod Soko-gradom
Među savremenim sakralnim objektima izgrađenim u različitim delovima naše zemlje, izvesnim specifičnostima odlikuje se kompleks objekata s lepo sazidanom crkvom, posvećenom Svetom ocu Nikolaju Srpskom, znamenitom crkvenom dostojanstveniku, jednom od najvećih besednika naše prošlosti. Kao Nikola Velimirović rođen je 1880. godine u selu Lelić, kod Valjeva, a preminuo 1956. godine u Saut Kanau u Americi. Školovao se u Valjevu, Beogradu, Bernu, Londonu i Petrogradu. Doktor filozofije i teologije, bio je episkop žički i arhiepiskop ohridski, zatočenik logora Dahau. Izvesno vreme je živeo u Americi. Mošti su mu prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Lelić, koji je njegova zadužbina. Deo moštiju nalazi se u crkvi manastira pod Soko-gradom, poslednjim uporištem Turaka u Podrinju.
Izvanredan poznavalac života i dela Svetog Nikolaja bio je episkop šabačko-valjevski, nedavno preminuli, plemeniti, gospodin Lavrentije, koji je zaslužan za objavljivanje 15 knjiga na više od 12.000 stranica, koje je Sveti Nikolaj ispisao tokom vremena. I ne samo to. Na inicijativu agilnog vladike Lavrentija, u zapadnoj Srbiji, u Podrinju, nedaleko od Malog Zvornika i 15 kilometara dalje od Ljubovije, u kraju poznatom pod nazivom Azbukovica, koji se nadovezuje na Rađevinu, sagrađen je nesvakidašnji sakralni kompleks, koji blista u svojoj lepoti i značaju. Nalazi se nedaleko od nekadašnjeg utvrđenog Soko-grada, na Sokolskim planinama, visokim 973 metra. Lako pristupačan asfaltnim putem, koji se od magistrale Mali Zvornik – Bajina Bašta odvaja na levo kod mesta Uzovnica, putuje pored kroz selo Gračanica s istoimenom crkvom, asfaltnim putem brzo se stiže u gotovo uvek dobro posećen manastir, posebno u vreme manifestacije poznate pod nazivom Moba, kada se ovde okupi i po više stotine dece iz srpske dijaspore, da bi se družila, učila i negovala ljubav prema domovini. Manastir pod Soko-gradom udaljen je od Loznice 78 kilometara. Posvećen je Svetom Nikolaju Srpskom, zadužbina je episkopa Lavrentija, završena 1993–1994. godine.
Pošto je 1989. godine otkupio zemljište i Vojska Srbije pomogla u proširenju prilaznog puta iz pravca Uzovnice i Gračanice, počela je izgradnja manastirskih objekata. Crkva skromnih dimenzija, veoma razgranate krovne konstrukcije, poput snega bele fasade, glavni je objekat prostranog kompleksa. Podseća na Crkvu Svetog Nikole u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Crkveni ikonostas, dar je porodice Vrobel i Krstane Tasić, ikonopisaca iz nemačkog grada Gifrona. Pored doma vladike Nikolaja, ovde se nalaze prostrane trpezarije, soba za goste, sala za seminare, kuhinja, prostorija za sveštenstvo, prodavnica suvenira, višekrevetna spavaonica za mlade, gostinska terasa, česma, muzej posvećen Nikolaju Velimiroviću, visoki zvonik, prostrani trem ukrašen cvećem i fotografijama manastirskog kompleksa, sa ručno izrađenim stolovima i klupama, biblioteka, popločano dvorište s negovanim rastinjem, parking, malo jezero u čijoj se vodi umnožavaju okolni planinski vrhovi i objekti manastirskih zdanja, tri metra visok spomenik Svetom Nikolaju, rad vajarke Drinke Radovanović, kanalisane vode koja oplemenjuje prostor. Tekuća voda potiče od reke Gračanke, na čijem je početku slikovit vodopad. Sestrinstvo koje brine o prostranom kompleksu višestruko je zaslužno za svakodnevni život i besprekorno održavanje manastira pod Soko-gradom. Na sebi svojstven način čuva uspomenu na dva značajna crkvena dostojanstvenika, Nikolaja i Lavrentija.
Na strmom, krečnjačkom uzvišenju, 40 minuta laganog hoda od manastira i dobrog uspona širokom stazom, pored koje je postavljeno deset malih, kamenom zidanih i oslikanih kapela, svaka s po jednom božjom zapovešću, stiže se do istaknutog vrha Sokolskih planina. Ovde se nalazi drvena platforma s koje se vidik pruža daleko unaokolo, pri lepom vremenu do Drine i Bosne. U sredini platforme postavljen je 12 metara visok pozlaćeni krst od čelika, izgrađen u brodogradilištu „Sava” u Mačvanskoj Mitrovici i ovde postavljen uz pomoć helikoptera Vojske Srbije, 24. marta 2000. godine, pošto ga je prethodno osveštao patrijarh Pavle.
Manastir Svetog oca Nikolaja Srpskog svojevrsno je duhovno, kulturno i vaspitno središte, ne samo Azbukovice i Rađevine, već znatno širih prostranstava. Savremeni sakralni kompleks koji na poseban način obeležava vreme i prostor, ljude i događaje.
Stevan M. Stanković,
Beograd
Pre pola veka grupa “Kvin” je započela snimanje kultne “Boemske rapsodije”
Pre tačno 50 godina, na današnji dan, članovi legendarne grupe “Kvin” ušli u Rokfild studio u Velsu kako bi snimili svoje operatično remek-delo “Boemsku rapsodiju” (Bohemian Rhapsody), numeru sa albuma “A Night at the Opera”.
Frontmen rok benda Fredi Merkjuri napisao je ovu numeru i vodio bend tokom sesija. Zajedno sa Brajanom Mejom i Rodžejom Tejlorom, pevao je deonice i po 10 do 12 sati dnevno čak tri nedelje zaredom. Da bi snimili “hor” Fredi, Brajan i Rodžer su svaki snimili po tri verzije vokala (duboku, srednju i visoku), a zatim je to kombinovano da bi se postigao hor od stotinak glasova. Problem je bio što su tadašnje najjače miksete imale samo 24 analogna ulaza, tako da je pesma bila presnimavana više puta na istim trakama, pa si do kraja snimanja osam puta presnimljene trake.
Počelo je 24. avgusta 1975. i trajalo je preko tri nedelje. Pesmu su snimili bend i producent Roj Tomas Bejker. Merkjuri je već imao celu pesmu u glavi i samo je trebalo da prenese ideju ostalima. Prvo je snimljena pozadinska traka sa njim na klaviru, Džonom na basu i Rodžerom na bubnjevima.
Direktori i producenti su se bunili kada su dobili gotov proizvod, i tražili da se srednji deo skrati, jer je pesma bila dva puta duža od prosečnog singla u to vreme. Smatrali su da pesma neće biti puštana na radio-stanicama i da neće postići uspeh.
Singl je objavljen 31. oktobra 1975. Odmah je dospeo na prvo mesto britanskih top-listi i ostao je tamo devet nedelja. Ponovo je objavljena posle smrti kompozitora 1991, kada se ponovo uspela na liste i ostala tamo pet nedelja, što je ukupno 14 nedelja. Takođe je jako značajna zbog prvog pravog video-klipa koji je pratio pesmu, što se pokazalo kao jako dobra investicija benda. Ovaj video je umnogome začeo i definisao pojam modernih promocionalnih video-klipova.
4 saveta za izbor detalja koji vaš dom čine prostor iz snova
Kada se useljavate potrebna je značajna doza veštine, umeća i promišljanja da od zidova napravite dom. Lični pečat je ono što odaje stil, a najbolje je da sačekate malo kada se uselite.
Prvo prostor uredite, sredite, adaptirajte. Osetite ga i onda donesite detalje i lične stvari koje ćete smestiti.
Budite kreativni
Iako se smatra da su police sa knjigama odličan kućni asesoar važno je da dodate i druge predmete. Valerija Džejkobs, dekoraterka iz San Franciska, preporučuje dodavanje sitnih skulptura, vaze neobičnih boja koje će razbiti monotoniju.
Dobar izbor činija
Kada niste sigurni, postavite neku zanimljivu činiju. To je višenamenski komad koji možete lako da premestite – stavite je na gomilu knjiga u dnevnoj sobi i napunite fotografijama, koristite je kao ukras na konzoli ili stavite na noćni stočić za nakit.
Ne zaboravite na biljke
Svaki dizajner dodaće kada sređuje enterijer adekvatne biljke. Bilo da je to drvo, prava ili veštačka saksija, ili vaza sa cvećem koja će ulepšati stočić ili policu za knjige. Dodavanje nečeg živog pravi ogromnu razliku kada stilizujete svoj prostor.
Pokažite kolekcije
Ako imate kolekciju nečega, pronađite način da je uklopite u svoj enterijer. Kutije šibica mogu se izložiti u lepoj staklenoj posudi na polici, starinski tanjiri mogu biti grupisani na zidu umesto slika. To je ona vrsta ličnih, malih, ali uticajnih detalja koji čine vašu kuću domom i izazivaju radost kada ih pogledate.
Vučić danas predstavlja prvi nivo mera za prehrambene proizvode, kućnu higijenu i kredite
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će građani svojim novčanicima osetiti nove ekonomske mere koje će predstaviti danas i dodao da će se odnositi na sve proizvode, a pre svega na prehrambene i na kućnu higijenu, kao i na mogućnost dobijanja kredita po nižim kamatama.
„To će se odnositi na sve proizvode, a pre svega na prehrambene proizvode i kućnu higijenu i ono što je najvažnije na potrošačku korpu, na tome će se osetiti. Ali nije samo to, to bi neko rekao da su socijalne mere delimično, ali mi radimo i prave ekonomske mere, da bismo pomogli proizvođačima i dobavljačima”, rekao je Vučić tokom šetnje na skupu građana protiv blokada u Ubu odgovarajući na pitanje novinara gde će građani pre svega osetiti nove ekonomske mere koje je pripremila država.
On je istakao da namera države nije da dira, kako je rekao, u male trgovce.
“Ne znam da li vi znate, samo četiri najveća trgovca u Srbiji, govorimo o Maksiju odnosno Delezu, Lidlu, Merkatoru i Univereskportu, samo vam oni kontrolišu 53 odsto ukupnih prihoda ukupnog prometa. A ovo će se odnositi na, mislim, 24 najveća, na preko 70 odsto trgovinskih lanaca i imaće ograničenu maržu, ne možete da imate u Srbiji 45 odsto maržu, a da u nekim zemljama idete i sa maržom od 25 odsto i da vam to odgovara. Prosto, izvinite”, poručio je Vučić.
Kako je rekao, nismo mi najpametniji na svetu, ali nismo ni najgluplji.
“Tako da ćemo se boriti za naše građane i mislim da će to ljudi osetiti u svojim novčanicima, da je to ono što je za njih najvažnije, tako da mislim da će ljudi biti zadovoljni”, istakao je Vučić.
Napomenuo je da ima tu još mnogo stvari, a posebno kada je reč o kreditima.
„Još imamo mi večeras neke pregovore da vidimo do kog nivoa ćemo ići oko kredita i kamata, jer te kamate će biti izvanredno povoljne, samo da vidimo da ne bude isključivo za siromašne, već i za srednji sloj stanovništva, da oni mogu to da uzmu, onda je to velika stvar”, rekao je Vučić.
Na pitanje novinara da li će te mere biti dugoročne, Vučić je kazao da će neke biti na šest meseci, a da će biti doneti i zakoni o njima do kraja godine.
“Mnogo zakona po tom pitanju treba da donesemo, a ove mere će biti da može da se prođe cela jesen i zima a onda ćemo da vidimo da li možemo da produžujemo. Svakako ćemo donositi i druge zakone i spremni smo da se konsultujemo i sa svim potrošačkim udruženjima dodatno sa svim drugima koji će biti nezadovoljni”, rekao je Vučić.
Dodao je da imamo i neki problem sa zahtevima EU oko struje i da će se raditi na tome.
“Ali to još nije ušlo u proceduru i gledaćemo kako i taj problem da rešavamo, da pomognemo ljudima. Moramo da budemo na strani običnih ljudi i naroda, a ne na strani bilo kojih stranaca”, poručio je Vučić.
Na pitanje kako je moguće da opozicionim medijima smetaju čak i niže cene i niže kamate kredita, Vučić je rekao da ga ništa ne iznenađuje jer su ti isti izmislili da je maloletno dete preminulo zbog toga što ga je policija tukla.
“Ako ste tako nešto u stanju da izmislite, onda šta je drugo važno? Šta će da kažu i kako će da kažu? Ako ste to mogli da slažete i to otvoreno da slažete i da ceo dan to radite i to pred proteste ne biste li izazvali krvoproliće, a šta onda drugo da očekujem? Tako da nije važno da li su oni zadovoljni ili je neko drugi zadovoljan, važno je da je narod zadovoljan. Meni su važni ljudi”, poruičio je Vučić.
Predsednik Srbije najavio je da je planiran i drugi nivo mera i da se priprema, kako je rekao, još nešto za sredinu septembra.
“Imaćemo i drugi nivo mera i još nešto što pripremamo za sredinu septembra, za naš nacionalni praznik. Biće mnogo dobrih stvari”, poručio je Vučić tokom šetnje sa građanima Uba na skupu protiv blokada.
Kanadski premijer se „ohrabrio“ u Kijevu: Putin donosi tamu i mora biti zaustavljen
Karni je naglasio da se Putinu ne sme verovati
Канадски премијер Марк Карни – ФОТО ЕПА
Kanadski premijer Mark Karni iskoristio je svoju posetu Kijevu povodom Dana nezavisnosti Ukrajine da oštro napadne ruskog predsednika Vladimira Putina, koga je optužio da „donosi tamu“ i da ga treba „zaustaviti“.
Karni je, u izjavi za medije, naglasio da se Putinu ne sme verovati jer je, kako je rekao, više puta prekršio svoja obećanja. Uporedio je sadašnju situaciju sa istorijskim susretima američkog predsednika Ronalda Regana i sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, ali je podvukao da „Putin nije Gorbačov“ i da navodno teži oživljavanju imperije, a ne pregovorima.
„Rusija je sve izolovanija, dok saveznici Ukrajine postaju sve snažniji i odlučniji“, poručio je kanadski premijer, dodajući da je ruska ekonomija u opadanju, zbog čega „Putin može biti zaustavljen“.
Karnijeva izjava stigla je nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron nedavno okarakterisao Putina kao „predatora“, na šta je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odgovorio da se možda upravo Makron zbog takvih reči oseća neprijatno tokom noći.
Počinje Ju-Es open: Đoković kreće u pohod na 25. grend slem titulu
