Još jedna ubedljiva partija i još jedan ubedljiv trijumf upisali su vaterpolisti Srbije, ovoga puta u četvrtfinalu Svetskog prvenstva – selekcija SAD savladana je rezultatom 14:9.
Od prvog do poslednjeg trenutka ekipa Uroša Stevanovića držala je meč pod kontrolom, neretko i igrača i atraktivno i u potpunosti zaustavila osvaja bronze na poslednjim Olimpijskim igrama.
Slično kao u polufinalu Igara prošle godine, kada su “delfini” slavili 10:6, Amerikanci nisu imali rešenje za čvrstu odbranu srpskog tima, a ono što je moglo da prođe čekao je golman Filipović.
Na drugoj strani, Srbija je imala nekoliko raspoloženih igrača u napadu, a selektor Stevanović iskoristio je pozitivan tok meča da rasporedi minutažu najiskusnijim igračima.
Srbija je posle prve deonice imala prednost 3:1, na poluvremenu je bilo 6:3, a već posle tri četvrtine “delfini” su imali pet golova prednosti – 10:5.
U poslednjoj deonici Amerikanci su iskoristili nešto opušteniju igru u odbrani srpskog tima, pa su prvi put na meču odigrali egal.
Po dva gola u selekciji Srbije postigli su Strahinja Rašović, Nemanja Vico, Miloš Ćuk i Nikola Jakšić, dok su se po jednom u listu strelaca upisali Viktor Rašović, Dušan Mandić, Boris Vapenski i Vasilije Martinović.
Srbija će u polufinalu Svetskog prvenstva igrati protiv pobednika duela između Hrvatske i Mađarske, dok se u prvom polufinalnom susretu sastaju Grčka i Španija.
Iako se često smatraju simbolom mobilnosti i pustolovnog duha, brojni Amerikanci zapravo nikada ne pređu ni granicu svoje savezne države – a mnogi ni okruga u kojem su rođeni. Dok deo populacije putuje svetom, skoro polovina njih nema ni pasoš. U zemlji sa 50 različitih država i brojnim atrakcijama, ostaje pitanje: da li je Amerika zaista nacija putnika?
Prema najnovijim podacima američkog Stejt departmenta, važeći pasoš poseduje manje od polovine građana SAD – oko 45 do 50 procenata. Iako to predstavlja porast u odnosu na prethodne decenije, i dalje znači da milioni Amerikanaca nikada ne odu van granica zemlje. Nejednakost u pristupu međunarodnim putovanjima očigledna je: dok u bogatijim i urbanim sredinama pasoš ima više od 60% stanovnika, u siromašnijim i ruralnim delovima taj procenat pada i ispod 40.
Bruklinski most, Njujork
Razlozi za to su pre svega finansijski. Oko 50% Amerikanaca sa godišnjim prihodima manjim od 30.000 dolara nikada nije napustilo SAD. Nasuprot tome, gotovo svi iz kategorije sa prihodima većim od 80.000 dolara godišnje putovali su bar u jednu stranu zemlju. Troškovi međunarodnih putovanja, uz nedostatak vremena i plaćenog odsustva, ostaju glavne prepreke za ogroman broj građana.
Ali ni unutar granica SAD situacija nije značajno drugačija. Procenjuje se da oko 10–15% Amerikanaca nikada u životu nije napustilo saveznu državu u kojoj su rođeni, a još veći broj nikada nije leteo avionom. Više od polovine živi čitav život u istom regionu, a čak 60% mladih odraslih i dalje živi na manje od 15 kilometara od mesta gde su odrasli. To znači da su mnogi Amerikanci praktično vezani za svoj lokalni kraj – ne samo zbog životnih okolnosti, već i zbog kulture navike.
Independence Hall, Filadelfija – Mesto postpisivanja deklaracije o nezavisnosti SAD
Istovremeno, velika većina Amerikanaca iskazuje želju da putuje više. Anketa kompanije Zipcar i OnePoll pokazala je da polovina građana mašta o poseti najpoznatijim domaćim destinacijama – poput Njujorka, Grand Kanjona ili nacionalnih parkova – ali ih nikada ne poseti. Na primer, samo 30% njih je bilo kod Empire State Buildinga, a svega 22% na šetalištu Nacionalnog Mall-a u Vašingtonu. Iako se takve lokacije često nalaze visoko na listama želja, svakodnevne obaveze i ograničenja ostavljaju ih kao daleke snove.
Kuća Abrahma Linkolna, Springfild (Ilinois)
Domaća putovanja ipak dominiraju: prosečan Amerikanac obišao je oko 17 saveznih država tokom života. Popularne destinacije poput Floride, Kalifornije i Njujorka beleže visok broj poseta, dok većina manjih ili udaljenih država ostaje neistražena. Statistika pokazuje da 68% svih putovanja Amerikanaca ostaje unutar zemlje – mahom automobilom, kroz tzv. „road trips“. Međutim, i ovde finansije imaju presudnu ulogu: među građanima sa visokim prihodima, više od 80% odlazi na bar jedno turističko putovanje godišnje, dok među najsiromašnijima to čini manje od 40%.
Zanimljivo je da čak četvrtina Amerikanaca nije obišla ni glavne turističke atrakcije u sopstvenom gradu. Nedostatak vremena, prevoza i novca, ali i mentalitet „ostajanja kod kuće“, razlog su zašto mnoga putovanja ostaju neostvarena – čak i kada se nalaze „ispod nosa“. Mnogi ispitanici priznaju da vreme najradije provode na poznatim mestima, a ideja o odlasku negde dalje ostaje za neku drugu priliku.
Horseshoe Bend, Arizona
Iza slike o Amerikancima kao istraživačima i globalnim putnicima krije se sasvim drugačija realnost. Dok jedna polovina redovno putuje – kako unutar zemlje, tako i po svetu – druga polovina ostaje u svom kraju, često bez mogućnosti da obiđe čak ni sopstvenu državu. Socioekonomske razlike, radne obaveze i nedostatak resursa oblikuju geografsku stvarnost miliona Amerikanaca. U zemlji sa tolikim brojem atrakcija i raznolikosti, ostaje paradoks: mnogi sanjaju o putovanju, ali nikada ne stignu ni do najbliže znamenitosti.
Evropska komisija predložila je 18. jula prilagođavanje naknade za odobravanje putovanja u okviru Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS) odnosno poskupljenje sa sedam na 20 evra.
„Ulaznica“ za EU naplaćivaće se kada ETIAS postane operativan a očekuje se to bude u poslednjem kvartalu 2026. Plaćaće je putnici koji nisu državljani EU.
Uredbom o Sistemu iz 2018. utvrđena je naknada od sedam evra, međutim, uzimajući u obzir rast inflacije od tada i dodatne operativne troškove povezane sa npr. novim tehničkim mogućnostima, naknada će biti prilagođena na 20 evra po zahtevu i važiće tri godine.
Tako je ova naknada, koja se već duže vreme najavljuje ali odlaže, poskupela i pre nego što je uvedena.
Komisija je navela da će Brisel tako trošak odobravanja putovanja u EU uskladiti sa sličnim programima, poput britanskog ETA i američkog ESTA.
Ko neće plaćati „ulaznicu“?
Naknade će biti oslobođeni podnosioci zahetva mlađi od 18 godina ili stariji od 70, kao i članovi porodica građana EU i članovi porodica državljana trećih zemalja koji imaju pravo da se slobodno kreću širom EU.
Zahtev za odobravanje putovanja popunjavaće se preko interneta i sadržaće podatke sa ličnim informacijama, kao što su ime, datum rođenja i broj pasoša.
Prijava će biti obrađena automatski i putnik će dobiti odluku u roku od nekoliko minuta.
Predlog za prilagođavanje naknade sada ide na dvomesečno preispitivanje Saveta i Evropskog parlamenta i stupiće na snagu kada ETIAS postane operativan.
Kako je saopštila Komisija, ETIAS je deo nove informatičke arhitekture EU čiji je cilj jačanje bezbednosti u Uniji i olakšavanje putovanja državljana trećih zemalja.
Poznati jugoslovenski i bosanskohercegovački glumac i pisac Josip Pejaković preminuo je u 78. godini.
Vest o njegovoj smrti prvobitno je podelio njegov sin Dejan Pejaković, a na društvenim mrežama opraštaju se brojni kulturni radnici. U poslednjoj deceniji borio se s nizom bolesti, a imao je čak 17 operacija.
Josip Pejaković rođen je u Travniku 1948. gdje je pohađao osnovno i srednje obrazovanje. U Sarajevu je završio Dramski studio u klasi Kaće Dorić i Josipa Lešića. Diplomirao je ulogom Tuzenbaha u predstavi „Tri sestre“ Čehova i ulogom Filtosa u „Koncertu u jajetu Arabala“ u režiji Kaće Dorić.
Ostvario je preko 50 premijernih uloga u Narodnom pozorištu Sarajevo, filmovima Ljudski faktor, Kuća pored puta, desetak monodrama.
U svojoj plodnoj umetničkoj karijeri kreirao je veliki broj uloga, a dobitnik je i brojnih nagrada počev od Šestoaprilske nagrada Grada Sarajeva 1974, potom nagrade ZAVNOBIH-a za životno delo 1991, kao i nagrade Udruženja dramskih umetnika BiH.
Napisao je i nekoliko monodrama i filmskih scenarija od kojih su najznačajniji: „Oj živote“, „On meni nema Bosne“, „Ljudski faktor“, „Kuća pored puta“.
Od 2001. do 2003. godine obavljao je dužnost direktora Drame NPS.
Jedno vreme je bio pevač travničke rok grupe Veziri. Posle ga je zamenio Seid Memić Vajta. Nakon toga se posvetio glumi. Odigrao je nekoliko uloga u amaterskom pozorištu u Travniku, a posle je otišao u Sarajevo, gde je ubrzo postao omiljen kod publike i kritičara.
U maju 2022. godine objavio je i najnoviju knjigu pod nazivom Sevdalinka, a zajedno sa Rambom Amadeusom podneo je kandidaturu u UNESCO sa predlogom da sevdalinka postane nematerijalna svetska kulturna baština.
Jubilarno 25. izdanje EXIT festivala okupilo je više od 200.000 posetilaca iz celog sveta. I ove godine EXIT je poneo titulu jedinog smoke-free festivala u Evropi, a jedno od najatraktivnijih mesta na Petrovaradinskoj tvrđavi pripadalo je IQOS Curious X stejdžu, koji je predstavio bogat i pažljivo osmišljen sadržaj.
Posebnu pažnju tokom subote, najposećenijeg festivalskog dana, privukao je projekat CuriousX, koji je tradicionalne pesme „Hajde Jano“, „Čaje Šukarije“ i „Da zna zora“ predstavio u savremenom elektronskom ruhu. Umetnici su kroz nove aranžmane približili nasleđe modernim vremenima, čime je muzika postala most između epoha i senzibiliteta. Performansi su bili organizovani u specijalno dizajniranom prostoru koji je kombinovao svetlosne efekte, zvuk i atmosferu nalik audio-vizuelnoj pozornici.
U skladu sa konceptom koji reinterpretira tradiciju, IQOS koktel bar nudio je inovativne koktele na bazi rakije, klasičnog lokalnog sastojka predstavljenog na moderan način. Pored toga, pažnju je privukla i kolaboracija sa dizajnerskim duom Mates, kroz limitiranu kolekciju garderobe sa stihovima pesama iz CuriousX projekta. Posetioci su mogli da osvoje komade iz kolekcije putem “claw” mašine za izvlačenje loptica sa nagradama, a dodatni segment ove zone bila je i opcija za privremene tetovaže inspirisane stihovima pesama.
EXIT 2025 je još jednom potvrdio da festivali nisu samo mesta zabave, već i platforme za kulturološki dijalog, eksperiment i redefinisanje iskustva. IQOS je kroz CuriousX i prateće zone postavio snažan primer kako tradicija, dizajn i tehnologija mogu zajedno oblikovati savremeni festivalski izraz.
Beograd. 26.01.2021. - Pogled na Beograd na vodi sa Kalemegdana. (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIC/MO)
Jedan od najambicioznijih beogradskih projekata poslednje decenije Delta District predstavljen je investitorima na tehnološkoj konferenciji Game Changer u Crnoj Gori. Tokom prestižne konferencije, održane u ekskluzivnom ambijentu Porto Montenegra, ovaj beogradski stambeno-poslovni kompleks kompanije Delta Real Estate izazvao je izuzetno interesovanje investitora i biznis lidera iz celog regiona
Delta District, luksuzni stambeno-poslovni kompleks koji gradi Delta Real Estate, bio je jedna od najzapaženijih tačaka ovogodišnje tehnološke konferencije Game Changer u Porto Montenegru. Projekat je izazvao ogromno interesovanje investitora, developera i lidera iz sektora nekretnina, potvrđujući reputaciju promišljene, održive i dugoročno isplative investicije u srcu Beograda.
Posebnu pažnju posetilaca privukao je ekskluzivni Delta District kutak postavljen uz samu obalu marine, ispred jahte, pažljivo osmišljen kao iskustveni prostor. Kroz maketu kompleksa i multimedijalnu prezentaciju, gosti su imali priliku da sagledaju ključne benefite ovog projekta: od hotelskog servisa dostupnog svakodnevno, preko luksuzne opremljenosti, do finansijskih pogodnosti i održivih rešenja koja prate svetske standarde.
Ekskluzivna prezentacija projekta na crnogorskoj obali.
U okviru VIP večeri Black Velvet, među svega stotinak pažljivo odabranih zvanica, predstavnika investicionih fondova, banaka, developerskih kompanija i medija, Delta District se pozicionirao kao primer sledeće generacije luksuza, a povezanost sa hotelom InterContinental, čiji će servisi biti dostupni stanarima i poslovnim korisnicima 24/7, dodatno podiže standard urbanog života u prestonici.
Veliki akcenat stavljen je i na energetsku efikasnost i kvalitet života, budući da kompleks poseduje LEED i WELL sertifikate. Pravni subjekti koji investiraju u poslovne apartmane ostvaruju pravo na povraćaj PDV-a od 20%, dok celokupna oprema, uključujući kuhinje renomiranog italijanskog brenda Veneta Cucine sa vrhunskim Gaggenau uređajima – dolazi unapred ugrađena u investiciju. Kupcima je ponuđen i izbor završne obrade kupatila, a zahvaljujući visokom stepenu završenosti, stanari se mogu useliti uz minimalna dodatna ulaganja u nameštaj.
Luksuz i održivost više nisu odvojeni pojmovi
U toku konferencijskog programa, na panelu “Landmarks of the Future”, govorila je i Angelina Nekić, potpredsednica Delta Holdinga i generalna direktorka Delta Real Estate, koja je tom prilikom istakla da se savremeni luksuz meri vrednošću kroz vreme:
”Verujemo da luksuz danas ne znači samo prestižan enterijer i eksterijer – već i pažljivo planiranu sredinu koja unapređuje kvalitet života, poštuje okolinu i donosi rastuću vrednost vlasnicima. Delta District je naš odgovor na potrebe savremenog kupca i investitora – promišljen, održiv i usmeren ka budućnosti”, poručila je Nekić.
U kombinaciji sa sadržajima kao što su infinity bazen, privatni bioskop, teretana, business lounge zone, uređene zelene površine i bezbedno okruženje, Delta District se pozicionira kao nova adresa za život sa stilom i investiciju sa dugoročnim potencijalom rasta. Game Changer je to i potvrdio – interesovanje za ovaj projekat jasno pokazuje da istinska vrednost uvek pronađe svoj put do pažnje najdalekovidnijih investitora.
Srbija će i naredne sezone igrati u Ligi nacija. Iako odbojkaška reprezentacija uopšte nije bila u prijatnoj situaciji uoči trećeg turnira interkontinentalnog dela u Ljubljani, pobedama nad Ukrajinom (3:0) i Kanadom – 3:1 (15:25, 25:22, 25:18, 25:22) ostvarila je primaran cilj.
Orlovi su na taj način i izabrali najbolji mogući scenario. Kako uopšte nisu želeli da zavise od drugih nacionalnih timova ili komšijskog derbija sa Slovenijom (nedelja, 20.30 časova), savladali su selekciju iz Severne Amerike i sačuvali status u eliti. Verovatno je to i jedna od retkih pozitivnih stvari u ovogodišnjim nastupima.
A put do treće recke uopšte nije bio jednostavan. Kanada je ubedljvim osvajanjem prvog seta ozbiljnog zapretila da pokvari planiranu računicu. Međutim, Krecuova četa je u nastavku značajno podigla igru, preuzela kontrolu i na kraju bez drame izbegla poslednju, 18. poziciju.
Ponovo je Dražan Luburić bio najzaslužniji i najefikasniji za slavlje. Tehničar Nikola Jovović je još jednom ukazao ogromno poverenje korektoru, pa je i iskusni saigrač znao da uzvrati i sa 20 poena bude pravi predvodnik u “Stožicama“. Značajnu podršku pružio je i kapiten Marko Ivović, koji je nanizao 14, kao i Aleksandar Nedeljković, koji je na svom kontu zabeležio 13. Šansu je dobio i iskoristio i NikolaBrborić (6). Mladi primač servisa je uskočio u postavu umesto Pavla Perića. Evidentno i pokazao da selektor može ozbiljno da računa na njega u predstojećim izazovima.
Srpska atletičarka sjajno skače i iznova daje nadu u dobar rezultat na Svetskom prvenstvu u septembru
Prošlogodišnja povreda na Olimpijskim igrama bolna je uspomena, biser srpskog sporta se izdigao i ponovo sija. Srpska skakačica uvis Angelina Topić osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore u norveškom Bergenu. Sjajna 19-godišnja atletičarka stigla je do trijumfa preskočivši visinu od 1,95 metara, čime je izjednačila svoj najbolji rezultat u ovoj sezoni.
Topićeva je furiozno započela finale, pošto je iz prve preskočila svih pet početnih visina. Na 1,91 je imala malu poteškoću i savladala je iz drugog pokušaja, ali je odmah potom nadmašila visine 1,93 i 1,95 iz prvog puta. Time je zasluženo stala na najviši stepenik postolja.
Srebrna medalja pripala je Šveđanki Engli Nilson, koja je stala na visini 1,93. Iako je sve prethodne visine prelazila bez greške, tri neuspešna pokušaja na 1,95 metara presudila su joj. Treće mesto podelile su Nemica Joana Herman i Kipranka Stilijana Joanidu, ali je bronza pripala Hermanovoj jer je imala manje pokušaja do konačne visine od 1,91 metar.
Zanimljivo je da je svih 14 finalistkinja u ovoj disciplini do plasmana u završnicu došlo identičnim skokom – 1,81 metar.
Topićeva je i do ovog takmičenja držala najbolji rezultat u sezoni (1,95), a jedina koja joj je bila blizu bila je upravo Nilson. Njih dve već su imale priliku da se nadmeću na dvoranskom prvenstvu Evrope u Apeldornu, kada je Angelina uzela srebro, a Šveđanka bronzu.
Podsetimo, Angelina Topić je ranije ovog leta osvojila srebro na Evropskom seniorskom prvenstvu u Rimu, gde je preskočila 1,97 metara. To je bila njena druga medalja u seniorskoj konkurenciji, nakon bronze osvojene u Minhenu. Inače, vredi istaći i da sva ova takmičenja stižu kao uvertira u ono što je glavno, Svetsko prvenstvo u atletici na Olimpijskom stadionu u Tokiju od 13. do 21. septembra.
Odlične partije Pavla Nikolića i Luke Savanovića, no bez plasmana u finale
Košarkaška reprezentacija Srbije do 20 godina neće igrati finale Evropskog prvenstva. Očigledno je da su nam Italijani nešto poput Babaroge, uvukli su nam se pod kožu i dobijaju nas, gde god da na vide. Orlići su uspeli da se dignu iz nokdauna, čak su bili jako blizu preokreta nakon minusa od 19 poena, ali nisu imali dovoljno snage za završni udarac, zbog čega su ostali bez meča za zlato. Italija – Srbija 85:78 (27:18, 14:17, 24:13, 20:30).
Od došljaka koji gleda na starosedeoce kao bogate i razmažene koji hoće da sirotom emigrantu svuku kožu sa leđa, vremenom shvatiš da ogromna većina njih ima iste probleme ako ne i mnogo veće od tvojih
(ЕПА ЕФЕ – Б.З.)
Prije desetak dana stiže kratka poruka: „Kako ti je u tuđini, brate Drago”?
Da li je moj brat postavljajući ovo pitanje imao trenutak melanholične slabosti zbog želje ili brige za bratom ili je pitanje postavio u želji da sazna kako emigrant doživljava novu sredinu i rešava izazove koje mu ona postavlja, nijesam ni pokušao da dokučim.
Bilo kako bilo, ja mu poslah sledeći odgovor: „Dragi brate Đoka diko Srbinova…”
Različiti ljudi bi imali vrlo različita mišljenja i odgovor na tvoje pitanje, zavisno od njihovih pogleda, stremljenja, stepena prilagođenosti, ostvarenosti zacrtanih ciljeva, psihologije pa čak i raspoloženju u datom momentu.
Trideset četiri godine, koliko sam ja u tuđini, veliki je dio ljudskog života i pet godina duže od vremena koje sam proveo u domovini. Mnogo se sazna i iskusi u tom vremenu.
(Piksbej)
Mnogo se teškoća ali i dobroga proživi i preživi. Meni u te 34 godine najinteresantnije je koliko se moje shvatanje nove sredine mijenjalo kako je vrijeme proticalo.
Razumijevajući starosedeoce, njihove probleme, stremljenja, teškoće i stradanja. Ja sam se vremenom sve više osjećao dijelom nove sredine, postajao im bliži i razumljiviji, a time i jedan od njih. Tako sam i bio bolje shvaćen i prihvaćen.
Od novodošljaka koji gleda na starosjedioce kao bogate, nezajažljive, razmažene kojima je jedini cilj da sirotom imigrantu svuku kožu sa leđa (doduše ima i takvih) vremenom shvatiš da ogromna većina ima iste probleme, ako ne i mnogo veće od tvojih.
Počneš razumijevati njihov humor, poštapalice, izreke, fraze. Stepen u kome uspiješ u tom čini te bliži njima a time i dijelom njihove sredine. Imao sam sreće što sam imao i dobre komšije.
Malo smo jedni drugima ulazili u kuću, još manje rakiju pili, kave ni malo (znaš da kavu ne pijem), ali zato, kako bi Čedo rekao, „nijesmo imali nijedne g’rke “ a imali smo poprilično uzajamne podrške i pomoći.
Mnogo su mi bolja i prijatnija komšijska iskustva iz Kanade nego što su to iz naše male Hoćevine. Možda je to zbog toga što se drže pravila „dobre ograde (distanca) održavaju i dobre odnose”.
Toronto zovu „mixing pot” jer u ovom gradu živi oko dvjesta pripadnika različitih etničkih grupa iz svih djelova svijeta a govori se preko sto četrdeset jezika. Mnoštvo nacionalnosti sa svih strana svijeta živjeći zajedno, sarađujući i integrišući se stvara jednu novu nacionalnu kategoriju.
U tom procesu gube dio svoga identiteta gradeći jedan novi, kanadski. Uostalom kao i kroz cijelu istoriju čovječanstva.
Ne treba ići dalje i tražiti bolji primer od našeg Balkana.
(EPA EFE – Dž.S.)
U poslednjih hiljadu i više godina; Huni, Avari, Tračani, Iliri i drugi utopili su se u preovlađujuću struju Srba, Bugara, Grka, Turaka…
To se dešava i sa mnom i mojim potomcima. Srbin u nama polako umire, nastaje Kanađanin. Sve teče sve se menja, sve što se rodi i umre. Ništa ne traje vječno, tako ni nacionalni identitet. Žaliti zbog toga, a naročito voditi borbu za koju znaš unaprijed da je izgubljena, dodatni je beskorisni teret koji samo opterećuje današnjicu bez ikakva efekta čak i bližoj budućnosti.
„Za moje poste”, što reče stari stric Milko, cilj je da u ovom kratkom momentu od rođenja do smrti čovjek i njegovi najbliži iskuse što manje lošeg a koliko je moguće više dobrog.
Nekima tuđina „asistira” u ostvarenju tog cilja, a mnogome ne.
Meni, za sada, mislim da. A što se tiče izraza „tuđina”, ona to više nije. Za mene je ona nova domovina.
