Restoran iz „Breaking Bad“ zaista postoji: Deset godina od završetka serije je i dalje potpuni hit
„Breaking Bad“, jedna od najhvaljenijih serija svih vremena, ne samo da je donela priču o nastavniku hemije koji postaje proizvođač metamfetamina, već je i upoznala svet sa nekim od najznačajnijih lokacija u istoriji televizije.
Među njima je i „Los Pollos Hermanos“, restoran brze hrane koji je služio kao paravan za Gasovu operaciju u seriji. Ali ono što je počelo kao fikcija pretvorilo se u stvarnu turističku atrakciju i onu koja i dalje živi više od 10 godina nakon završetka serije.
Pravi restoran je Tvisters u Albukerkiju
U stvarnosti, Los Polos Hermanos je zapravo Tvisters Burgers & Burritos, koji se nalazi u Albukerkiju, na adresi 4257 Isleta Bulevar SZ. Mnoge scene iz serija „Breaking Bad“ i „Better Call Saul“ su snimljene tamo, a lokacija je i danas prepoznatljiva fanovima – mural sa logom koji su držali na ulazu u restoran, enterijer, pa čak i „Voltov kutak“ su i dalje tu.
Tvisters ostaje izuzetno popularan, posebno među turistima i fanovima serije. Gosti rado dolaze i sednu za isti sto gde je Volter Vajt nekada razgovarao sa Gasom, a osoblje restorana često podstiče posetioce da se slikaju i potpišu u knjigu gostiju.
Iako mnogi dolaze zbog serije, većina recenzija potvrđuje da se ovde može i dobro jesti. Jedan posetilac iz Velike Britanije je napisao da je to „destinacija koju svaki fan serije Breaking Bad obavezno mora da poseti“, dok je drugi napomenuo da je „uživao u burgeru Scorpion i osećaj sedenja na istom mestu gde je sedeo Volt je neverovatno zabavan“.
Da li ste fit za budućnost? Veštine koje menjaju pravila igre
Više puta u životu uhvatio sam sebe kako vozim “na autopilotu”. Sastanci, mejlovi, izveštaji, projekti… Rutina koja se vrti po jasno utvrđenim pravilima. A onda se “parkiram” i postavim sevi pitanje – kada si poslednji put naučio nešto novo, što će ti stvarno trebati za sutra? I tako sam se tri puta do sada u karijeri prekvalifikovao, da ne kažem reskilovao.
Piše: Nikola Milosavljević, Senior HR Consultant/Managing Partner @ HR Fabrika
I tu ne mislim na sitnice – tipa nove funkcije u Excelu ili neke nove fraze u poslovanju. Mislim na novu veštinu, novu paradigmu razmišljanja pa čak i veštine za novu karijeru. Ako ne mogu da se setim – to znači da kasnim. A ako kasnim ja, kao neko ko je HR konsultant, onda kasne i ljudi oko mene.
Ista ta pitanja bi trebalo da postavimo svi – menadžeri, HR i zaposleni. Jer tržište nas neće pitati da li smo spremni, ono će nas jednostavno kazniti ako nismo.
HR kao budilnik, a ne birokratija
U Srbiji se i dalje često HR svodi na ugovore, regulative, administraciju, selekciju i isplatu zarada. I u nedostatku budžeta, vremena ili nečeg trećeg svi se pravimo da je to dovoljno. Ali HR mora da bude mnogo više: budilnik i radar za veštine budućnosti.
Svetski ekonomski forum u svom izveštaju za 2025. kaže da će 39% osnovnih veština koje koristimo danas nestati ili se promeniti do 2030. godine, a to je samo za 5 godina, Zamislite – skoro polovina onoga što znaš danas postaće beskorisno za pet godina. A ako HR ne pomogne menadžerima i liderima da vide unapred, da razvijaju ljude i da mapiraju veštine – organizacije će tonuti polako, ali sigurno.
Koje su to veštine budućnosti?
Kada kažemo veštine budućnosti, svi odmah pomisle na digitalne veštine i AI. I da, to je deo priče. AI pismenost postaje obavezna, moraš da znaš da postaviš dobro pitanje, da proceniš odgovor i da znaš gde AI ima smisla, a gde ne. Ali, nije samo AI u pitanju. Ključne veštine budućnosti, prema istraživanjima TechLearning i Harward Univerziteta su:
Data literacy – sposobnost da čitaš i koristiš podatke za odluke.
Kognitivna fleksibilnost – sposobnost da menjaš disciplinu i pristup.
Etička i digitalna pismenost – jer AI bez etike je opasan.
Međuljudska inteligencija u hibridnom svetu – jer moraš da vodiš ljude i kada ih fizički nemaš pored sebe.
Kreativnost i rešavanje kompleksnih problema – jer tu mašine još ne mogu da nas stignu.
Drugim rečima: kombinacija hard i soft veština. Više ne možeš da biraš “ili-ili”. Moraš da se razvijaš u oba smera.
HR kao arhitekta razvoja
Ako HR i dalje misli da je dovoljno organizovati trening, onda smo u velikom problemu. Naša uloga je da kreiramo ekosistem učenja, a to podrazumeva sledeće korake i faze:
Asesment potrebnih i postojećih veština i pozicija – da znamo koje veštine nam nedostaju.
Kompetencijski modeli – jasni opisi šta se od koga u timu očekuje i koje veštine će podrazumevati rada mesta u narednih pet godina.
Agilno učenje – nema više tromih akademija. Učenje mora biti brzo, kroz projekte i realne izazove i primere. Mentorstvo i učenje iz prakse je danas prioritet.
Razvoj lidera – jer lideri budućnosti moraju da budu agilni, emotivno inteligentni i spremni da vode promene.
Ako HR ne radi na ovim stvarima, samo je još jedna administrativna funkcija sa fensi nazivom.
HR i sopstvene veštine
Ono što smo naučili iz prakse- na kraju se svede na to da HR mora sam da uči. Ako ne znamo da radimo sa podacima, ako ne razumemo AI, ako ne znamo da vodimo transformaciju – kako očekujemo da ćemo biti relevantni?
Zato najnovije istraživanje AIHR-a iz 2025 kaže da HR mora da razvija: analitiku, scenarijsko planiranje, stakeholder menadžment, etiku, organizacioni dizajn i agilnost. Ukratko – HR mora da razvije nove veštine da bi mogao da pomogne drugima u transformaciji i savladavanju novih veština.
Ali – zaposleni imaju svoj deo odgovornosti
HR može da napravi sistem, ali zaposleni moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. Danas imamo milione besplatnih i jeftinih online resursa. Coursera, LinkedIn Learning, Udemy, YouTube su samo neke od platformi gde možemo da stičemo nova znanja i veštine. Ako čekaš da ti kompanija sve servira, onda nisi “fit for the future”.
Studije Talent LMS-a pokazuju da 80% zaposlenih želi više ulaganja u razvoj od strane kompanija. Ipak, većina priznaje da ne koristi dovoljno resurse koji im već stoje na raspolaganju.
Dakle – problem je i u kompanijama i u ljudima. Najčešći izgovori sa obe strane su – Nemam vremena za trening”
Hm. Ako biste zapisali vreme koje potrošite u toku dana podaci vam nikako ne idu u korist. Balkanci u proseku potroše 40 minuta dnevno na zabavu na društvenim mrežama. Pored toga sat i dvadeset minuta nam odlazi na gledanje serija i filmova, sporstke aktivnosti i čitanje beletristike. Jedan prosečan online kurs traje 20ak minuta i ako nemate vremena da dva puta nedeljno pogledate i saznate nešto novo, onda nemojte da se ljutite kada vas tržište prestigne.
Budućnost je zajednički projekat
Iako deluje komplikovano šema razvoja je vrlo jednostavna. HR pravi sistem i povezuje razvoj sa strategijom, lideri stavljaju razvoj ljudi ispred kratkoročnih targeta, zaposleni preuzimaju odgovornost i sami istražuju i uče.
Ako jedna karika otkaže – lanac puca. Jer do 2030. skoro polovina onoga što znaš danas neće vredeti. Ako HR ne evoluira – postaće suvišan. Ako lideri ne razvijaju ljude – postaće menadžeri samo na papiru. Ako zaposleni ne preuzmu kontrolu – postaće zamena koju je lako naći na tržištu.
Zvuči grubo? Pa jeste. Tržište rada nikada nije bilo surovije i kompetitivnije. Ali sada konkurencija nam nisu samo ostali kandidati na tržištu, već su to i roboti. I zato sledeći put kada pomisliš da nemaš vremena za učenje ili da HR “ništa ne radi”, seti se ovog teksta. “Fit for the future” znači da nema izgovora. Ili igraš igru razvoja – ili ispadaš iz nje.
Ljubaznost – Najpotcenjenija veština u poslu
Nedavno sam u hodniku jedne velike firme bio svedok jednostavne, ali moćne scene. Saradnica, očigledno pod stresom, slučajno je prosula kafu. U sekundi je krenula lavina izvinjenja i nervoze. A onda je njen kolega samo rekao: „Hej, sve je u redu. To se svakom desi. Hajde da obrišemo zajedno.” Ništa spektakularno, ali njeno lice se promenilo u trenu. Kao da je neko skinuo kamen sa njenih leđa. Pomislio sam: da li znamo koliko su važni ovakvi trenuci?
Piše: Radomir Lale Marković , SIY trener
U vremenu kada se uspeh meri rokovima, brojevima i ambicijama, često zaboravimo da su ljudi sa kojima radimo – ljudi. Sa svojim brigama, pritiscima, nadama. A još češće zaboravimo i na sebe. Da bismo mogli da budemo ljubazni prema drugima, moramo to prvo naučiti prema sebi. I to nije fraza iz priručnika samopomoći. To je poslovna veština koja menja sve.
Radomir Lale Marković, SIY trener – Foto: Matija Vukov
Ljubaznost prema sebi: prvi korak koji preskačemo
Koliko puta si rekao sebi: „Nisam dovoljno dobar”, „Kako sam mogao da napravim ovakvu grešku”, „Moram još više da guram”? U poslovnom svetu često verujemo da nas samokritika gura napred. Ipak, istraživanja psihološkinje Kristin Nef pokazuju da saosećanje prema sebi (self-compassion) ne vodi u pasivnost, već u veću otpornost, kreativnost i stabilnost.
Kada prestanemo da budemo najstroži sudija sebi, otvaramo prostor za zdravije odnose s drugima. Postajemo manje reaktivni, a više prisutni. Ljubaznost prema sebi nije slabost, već oblik hrabrosti.
Ljubaznost u poslu: mikrogestovi koji pokreću makropromene
Zamislimo sledeći sastanak tima. Jedna osoba je pažljivo saslušala kolegu, postavila pitanje bez prekidanja i dodala: „Sjajna ideja, hajde da je dalje razvijemo!” Taj mali gest može pokrenuti lanac pozitivnih interakcija. Naučnici ga zovu „kindness ripple effect” – efekat talasa koji se širi od jedne pozitivne akcije.
U organizacijama gde se neguje kultura dobrote zaposleni prijavljuju veći nivo zadovoljstva, bolju saradnju i manji stepen sagorevanja. I nije reč o idealizmu, već o poslovnoj realnosti. Ljubaznost povećava psihološku sigurnost u timovima, što je preduslov za inovaciju.
Liderstvo dobrote: odlučnost bez grubosti
Lideri koji praktikuju empatiju i poštovanje često postižu dublju lojalnost i bolje rezultate. Satja Nadela, izvršni direktor Majkrosofta, transformisao je kulturu te kompanije upravo kroz vrednosti saosećanja i inkluzije. Nije postao manje odlučan, ali je postao više – čovek.
Biti ljubazan lider ne znači popuštanje, već jasnoću u komunikaciji i poštovanje u svakom tonu. Ljudi neće pamtiti sve što ste rekli, ali će zapamtiti kako su se osećali dok su radili s vama.
Ljubaznost nije luksuz – to je dugoročna strategija
U svetu koji nagrađuje brzinu, mi nudimo pažnju. U svetu koji forsira natprosečnost, mi nudimo ljudskost. U svetu gde se sve meri metrima, mi unosimo milimetre topline.
Ljubaznost nije romantizovana osobina iz prošlosti. To je strategija budućnosti. Ona ne košta ništa, a menja sve. Počinje tako što sebi, svakog jutra, kažeš: „Danas biram da budem nežniji prema sebi.” Odatle sve kreće. I sve se menja.
MARKO, VASO, SADA JE VAŠE VREME!
_Cropped.jpg.webp)
Posle odlaska Bogdana Bogdanovića iz Rige zbog povrede, neki drugi momci moraju da pokažu da su spremni da preuzmu lidersku palicu
/Od izveštača Mozzart Sporta iz Rige/
Srbija večeras u Rigi (20.15, RTS) igra protiv Češke, u utakmici koja na papiru deluje kao rutinski zadatak. Tri pobede iz prva tri kola postavile su Orlove na čelo grupe, dok su Česi ostali bez trijumfa i bez rezultatskog motiva. Ipak, ovaj duel nije samo još jedna stanica na putu ka drugoj fazi, on je prekretnica, trenutak u kojem se menja lice reprezentacije Srbije.
Naime, u nedelju je kapiten Bogdan Bogdanović napustio glavni grad Letonije i vratio se u Sjedinjene Države kako bi započeo rehabilitaciju povređene zadnje lože. Održao je emotivan sastanak sa saigračima u nedelju u hotelu, iskreno im priznao da nije u stanju da nastavi i ostavio im poruku da nastave borbu bez njega. Time je stavljena tačka na jedno poglavlje koje smo zamišljali da će mnogo drugačije izgledati. Bogdan, čovek koji je bio simbol reprezentacije u poslednjih deset godina, više neće voditi Srbiju na ovom Evrobasketu.
Njegov odlazak je i emotivni i takmičarski udarac. Srbija je izgubila lidera, igrača koji je uvek preuzimao odgovornost, koji je bio lice generacije. Sada je na ostalim momcima da pokažu da su spremni da nose teret. Svi pogledi usmereni su ka dvojici bekova – Vasiliju Miciću i Marku Guduriću.
Micić je do sada prolazio kroz turnir u senci, sa skromnijom minutažom i bez prepoznatljivog ritma. Ali baš u trenutku kada je Bogdan otišao, Vasa je poslao znak da je spreman. U nedelju popodne ostao je sam u dvorani, trenirao šut i pokušavao da pronađe osećaj koji ga je krasio kroz karijeru zbog kojih je u jednom trenutku bio najbolji igrač Evrope.
Takvi trenuci, u tišini prazne hale, govore više od reči. To je znak da razume težinu trenutka i da želi da preuzme ulogu lidera.
Gudurić je već protiv Letonije pokazao da može da odgovori izazovu. Ubacio je 11 poena, igrao smireno i donosio dobre odluke. On je igrač koji zna šta znači pogađati u najtežim trenucima,navijači Fenerbahčea to dobro znaju jer im je Srbin doneo titulu prvaka Evrope u Abu Dabiju, i upravo to će biti potrebno Srbiji da nadoknadi Bogdanov odlazak.
Češka u ovoj priči gotovo da pada u drugi plan. Iako večerašnji rival nije u rangu najboljih evropskih selekcija, on će poslužiti kao prvi pravi test za novu Srbiju, Srbiju bez kapitena. Utakmica će biti više od borbe za četvrtu pobedu u nizu, biće to prilika da se pokaže koliko je tim zaista jak, koliko je spreman da se ujedini i pronađe nove heroje.
Ako Micić i Gudurić podignu nivo igre, ako tim zajedno podigne glavu i krene napred, Bogdanov izostanak možda neće ostaviti trag na rezultatima. Ali trag koji je ostavio njegov oproštaj u svlačionici sigurno će ostati duboko urezan u svakog igrača. Upravo zbog toga duel sa Češkom nosi emotivnu težinu koja prevazilazi običnu utakmicu grupne faze.
Za kraj moramo da pomenemo još jednog čoveka, najboljeg igrača na prvenstvu i na svetu – Nikolu Jokića. Njegove partije su do sada bile temelj reprezentacije. Somborac sve to do sada radi bez ikakve pompe. Ne daje izjave, mediji ne mogu ni da ga vide na treninzima, ali kada dođe utakmica, on izdominira i ode. U subotu protiv Letonije postigao 39 poena i imao 10 skokova, postavši jedan od četiri igrača koji su postigli više od 35 poena i imali 10+ skokova na jednoj utakmici Evropskog prvenstva u poslednjih 30 godina (takođe su to uradili Pau Gasol dva puta, Dirk Novicki i Luka Dončić). Imao je 10+ skokova u svakoj od poslednjih sedam utakmica sa 20+ minuta igre na takmičenju.
On je to oružje koje ima još samo Grčka u vidu Janisa Adetokunba i Slovenija sa Lukom Dončićem. I dok zaista sada vi gledamo ka Vasi i Marku da vidimo da li će moći da preuzmu sve odgovornosti od Bogdana Bogdanovića, Srbija ima sigurnosnu mrežu u vidu Jokića koji je očigledno ulazi u MVP mod.
Sve ovo videćemo i večeras protiv Čeha, utakmica koja će služiti i za pripremu za okršaj protiv Turaka koji su objektivno najviše pokazali u grupi u Rigi.
PIKSI: ENGLESKA ZABRANJENA TEMA, U RIGI NAS ČEKAJU ZLATNI BODOVI
„Poziv Ugrešiću impuls za ostale mlade igrače“, poručuje selektor Stojković
Posle skoro tri meseca Orlovi su ponovo na okupu, jer od danas kreću turbo kvalifikacije za Svetsko prvenstvo: do sredine novembra odigraće šest utakmica. Posle toga će znati kakva im je sudbina.
Prve dve prepreke, u septembarskom ciklusu su Letonija u Rigi (6.9.) i Engleska (9.9.), ali selektor Dragan Stojković ne dozvoljava ni da se pomene na današnji dan, pa dok ne prođe gostovanje na Baltiku, taj dugo čekani duel sa Gordim Albionom, kojeg će dočekati pun stadion u Beogradu.
Koga ujedu kroz istoriju Azerbejdžan, Kazahstan, Litvanija, taj i Letoniju respektuje, rezon je sa kojim Piksi počinje pripreme sa Orlovima za meč u subotu.
“Englezi su zabranjena tema! Interesuje me samo Letonija. Pa, kada ona bude prošla, onda ćemo o narednoj utakmici”, odmah je podigao prst selektor Stojković.
Kako kaže, bodovi koje treba osvojiti u Rigi su – zlatni.
“To nisu obični bodovi, nego – zlatni. Moramo da dođemo do njih. Kvalifikacije su proste i logične: ako pobedite, dobijate bodove, penjete se na tabeli i bližite se cilju. Ako ne pobeđujete, niko na svetu ne može da vam pomogne. Naš cilj je plasman na Svetsko prvenstvo. Znate li kako smo otišli u Katar? Svi kažu, pobedom u Portugaliji. Ali, pobedili smo Luksemburg i Azerbejdžan, to su bili zlatni bodovi. Ne smemo sebi da dozvolimo situaciju da prosipamo bodove koje ne bi trebalo. Siguran sam da su igrači svesni zadatka i da će ga uspešno obaviti”.
Ima i pred ovo okupljanje i dobrih i loših vesti kada su igrači u pitanju. Najbolja je stigla u nedelju veče iz Torina: povratnik u reprezentaciju Filip Kostić je centrirao, a Dušan Vlahović golom doneo pobedu Juventusu. Mogli bi da tu akciju repriziraju u Rigi.
“Vidi se da je bila uigrana akcija, sve je bilo na svom mestu. Svaki trener će vam posle toga reći da su momci uradili ono što su trenirali. Kostić i Vlahović su duže vreme bili van stroja ili igrali po 10-15 minuta. Ovo je dobro za njihovo samopouzdanje, pogotovo za Vlahovića, koji na leđima nosi broj devet i od njega se automatski očekuju golovi. On je prošao težak period, da li ostaje ili ide, nikako da se dogovore, ali drago mi je što naši fudbaleri daju doprinos svojim klubovima, to je dobra vest”.
Ali, loše je što minute u nogama nema Aleksandar Mitrović i to još od meča sa Andorom u Leskovcu.
“Pričao sam sa Mitrovićem, bio je na Svetskom klupskom prvenstvu, ali nije igrao. Ne znam kakav je njegov status u klubu. Voleo bih da više igra, ali on nije fudbaler kojeg je potrebno proveravati. On mnogo znači našoj reprezentaciji. Videćemo kada dođe u kakvom je stanju i na osnovu toga ćemo donositi odluke”.
Jedini debitant na spisku je Ognjen Ugrešić, mladi vezista Partizana.
“Ovo je nagrada za njegove dobre igre u Evropi. Partizan je dostojno reprezentovao Srbiju i pored svega. Imaju talente, mnogo mladih igrača na terenu, Ugrešić je samo jedan od njih. Tu su i Trifunović, Dragojević, Milošević, ali je dosta njih u mladoj reprezentaciji. Ovaj poziv je i impuls za ostale igrače iz naših klubova koji imaju potencijal. Poruka da se dobar rad i požrtvovanje uvek isplate”.
Kada su u pitanju igrači koji su mogli da budu na spisku, a nisu, izdvajaju se imena Dejana Zukića i golmana Aleksandra Jovanovića.
“Vidim da se Zukićevo ime stalno provlači po novinama. Dobar je momak, dobar igrač, bio je ranije na spisku. Imamo dosta fudbalera koji su pod radarom, ne samo ovi na spisku, nego i momci iz Briža, Štutgarta, Union Berlina… Vrata su svima otvorena. Kao što je Kostić povratnik, a jedno vreme ga nije bilo. Da bi neko novi došli, neko mora da otpadne sa spiska. Isto važi i za golmana Jovanovića, sada nije tu, možda će biti sledeći put”, poručio je Dragan Stojković Piksi.
Stojković je istakao da je svakom reprezentativcu Srbije pomogao koliko je mogao i da će tako uvek biti.
“Ne postoji igrač kojem nisam pomogao, kome nisam izašao u susret, kojem nisam pružio šansu ili ruku. Selektor može da donese odluke kakve želi. Ovde mogu polovinu da izbrišem sa spiska bez ikakvog problema, sa obrazloženjem. Ako je neko korektan, ta druga strana mora da odgovori na pozitivan način da bi reprezentacija bila uspešna. Mnogim igračima sam pružao šansu, bez ikakvog interesa, osim da reprezentacija igra dobro i pobeđuje. Igrači napreduju, potpisuju ugovore, menjaju klubove, to bi trebalo da se ceni”.
Srbija će mečeve sa Letonijom i Engleskom da dočeka u novim, plavim dresovima.
“Novi dres nisam probao, jer mi ne daju da igram više. Promenjena je boja, a da li crveni ili plavi, to je bitno. Važno je kako se borimo, kako igramo, da li smo dobri na terenu”.
Dobra vest je da će Srbiju protiv Engleske bodriti pune tribine „Marakane“.
“Čuo sam, to je dobra poruka za igrače, o njima se ovde radi. Podrška sa tribina je uvek važna. Momenat je da ljudi dođu da vide jednu od najboljih i najskuplju reprezentaciju na svetu”.
Na kraju, u Rigi će u isto vreme biti fudbaleri i košarkaši Srbije. Ali se, verovatno, neće sresti.
“Voleo bih, vrlo rado, da se vidimo, dobili smo i zvaničan poziv. Ali, mislim da će to biti malo teže, jer će nam se termini poklopiti. Svim srcem smo uz košarkaše, žao mi je zbog Bogdana Bogdanovića, veliki peh. Mislim da su košarkaši na dobrom putu da nastave sa pobedama, navijaćemo za njih”, poručio je Stojković.
Kapi za oči bi mogle uskoro da zamene naočare za čitanje
Milioni ljudi širom sveta bore se sa gubitkom vida na blizinu koji dolazi sa godinama, pa svakodnevne aktivnosti poput čitanja ili korišćenja telefona postaju pravi izazov. Nauka sada nudi rešenje.
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je kapi za oči VIZZ, koje se koriste jednom dnevno, a razvila ih je kompanija LENZ Therapeutics. Ove kapi funkcionišu tako što blago sužavaju zenicu i stvaraju tzv. „efekat rupice igle“, što omogućava oštriji vid na blizinu, bez uticaja na gledanje na daljinu.
Efekat traje i do deset sati, a za razliku od ranijih tretmana, ne izaziva neprijatnost niti ozbiljne nuspojave.
Ovo otkriće moglo bi da promeni svakodnevni život za više od 100 miliona Amerikanaca koji se trenutno oslanjaju na naočare za čitanje. Zahvaljujući ovim kapima, ljudi će moći da čitaju, kuvaju ili rade na blizinu bez dodatnih pomagala.
Očekuje se da kapi budu dostupne krajem 2025. godine.
Posledenji obredi – film koji će vas progoniti
Jedna od najuspješnijih horor franšiza studija Nju Lajn Sinema, „Prizivanja Zla” zatvara svoje glavno poglavlje filmom PRIZIVANjE ZLA: POSLEDNjI OBREDI koji u domaće bioskope stiže 3.9. u distribuciji Blitz filma. Ova završna priča ponovno okuplja Patrika Vilsona i Veru Farmigu u ulogama Eda i Loraine Voren, poznatih paranormalnih istražitelja, koji se suočavaju s jednim od svojih najstrašnijih slučajeva.
Za novo uzbudljivo poglavlje kultne priče nastale prema istinitim događajima režiju potpisuje veteran franšize Majkl Čaves, a produkciju tvorci serijala Džejms Van i Piter Safran. Radnja filma smeštena je u 1986. godinu, pet godina nakon događaja iz prethodnog filma. Voreni su se povukli iz aktivnog istraživanja zbog Edovog zdravstvenog stanja, ali ih novi slučaj, zasnovan na stvarnim događajima porodice Smurl iz Pensilvanije, ponovno uvlači u svet paranormalnog. Porodica Smurl tvrdila je da su u njihovoj kući prisutne zle sile koje ih proganjaju, što je privuklo pažnju javnosti i medija.
Farmiga i Vilson glume uz Miu Tomlinson i Bena Hardija, koji tumače likove Edove i Loraineine ćerke Džudi Voren i njenog dečka Tonija Spere. U filmu se pojavljuju i Stiv Koulter, koji se vraća kao otac Gordon, zatim Rebeka Kolder, Eliot Kouan, Kila Lord Kesi, Bo Gadsdon, Džon Broterton i Šenon Kuk.
Film režira Čavez prema scenariju Ijana Goldberga i Ričarda Nejnga, kao i Dejvida Leslija Džonsona-Mekgoldrika, na osnovu priče koju potpisuju Džonson-Mekgoldrik i Džejms Van, a po likovima koje su stvorili Čad Hejs i Keri V. Hejs. Prvi film iz serijala prikazan je pre 12 godina, a glavna glumica Vera Farmiga ističe da je tada jedino razmišljala o tome kako ima ogromnu sreću što joj je partner u filmu Patrik Vilson:
„Nisam mogla da poželim boljeg saradnika za oživljavanje Eda i Lorejn. Da mi je tada neko rekao da će ovo postati najuspešnija horor franšiza svih vremena, ne bih želela da znam – drago mi je što nisam imala taj pritisak. A sada, sa The Conjuring: Last Rites, publika već zna da će se prepustiti napetosti, skokovima i vriscima, ali ono što možda ne očekuju jeste snažan emotivni tobogan. Ovo je, iskreno, najemotivniji film do sada – donosi i suze, jer priča ide veoma lično i duboko”.
Patrik Vilson dodaje da nije očekivao toliki uspeh serijala:
„Producent Džejms Van i ja smo znali da ako pogodimo prvi film makar ćemo dobiti priliku za nastavak. Od samog početka, zbog same strukture, sve je bilo spremno za pravu franšizu. Pratimo porodicu, pratimo njihove uspone i padove, a svaki put novi slučaj – to je san svakog producenta. To je tako neuobičajeno za horor franšizu, koja obično prati ili žrtvu ili ubicu. Ovde nije tako – iako smo mi ponekad žrtve. Sve je postavljeno na zanimljiv i inovativan način”.
Hit u Americi i Nemačkoj: Stakloterapije za oslobađanje od stresa
Poznati art psihoterapeuti Liona i Edvad Somer objavili su studiju u jednom od uticajnijih časopisa u ovoj oblasti – Američkom časopisu za art terapiju, koja je pokazala da staklarski zanati doprinose katarzičnom oslobađanju od stresa prilikom razbijanja stakla, transparentnost i refleksija stakla uspešno se koriste u terapijama trauma, dok stvaranje nečeg novog od razbijenog pomaže ljudima da izgrade samopouzdanje i pozitivan stav prema određenim situacijama.
U Srbiji je počela sa radom Laboratorija za kreativno staklo, u okviru koje se uče hladne tehnike obrade stakla koje se u svetu koriste kao terapeutski medijum za oslobađanje od stresa, lečenje trauma i jačanje samopouzdanja, sprovode u školama i radu sa mladima kako bi se osnažili u suočavanju sa nasiljem ili lošijim rezultatima učenja.
„U mobilnoj Laboratoriji za kreativno staklo, koriste se hladne tehnike obradem gde nema termičke obrade poput graviranja, bojenja stakla, šlifovanja, listera, ecovanja i tu do izražaja dolazi individualna kreativnost i umetnički osećaj. Radi se u grupama do 10 osoba, a proces izrade stakla zahteva da svi članovi tima funkcionišu kao deo staklarske „brigade” gde imaju tačne zadatke i moraju da budu sinhronizovani, što ljude uči solidarnosti i socijalizaciji. Kontrolisano zagrevanje i hlađenje stakla kako bi se sprečile unutrašnje napetosti doprinose da se suočite sa neuspehom i gubitkom, jer staklo često može da popuca i vaš rad bude uništen. Međutim, ponavljanjem procesa ljudi uče kako se staklo ponaša, a savladavanje ovog kompleksnog zanata postižu radost i ushićenje. Kada vidite krajnji rezultat svog stvaralaštva, njegovu lepotu i prelamanje svetlosti kroz staklo, to vas osnažuje i daje vam nadu. Jednostavno rečeno, rad sa staklom u svim njegovim aspektima leči dušu i pomaže ljudima da se bolje osećaju“, kaže Hristina Mikić, direktorka inicijative Kreativnostaklo Srbije koja se bavi istraživanjem tradicije staklarstva u Srbiji i kreiranjem inovacija u toj oblasti.
Staklo terapije su naročito popularne kod psihoterapeauta u Americi i Nemačkoj. Poznati art psihoterapeuti Liona i Edvad Somer objavili su studiju u jednom od uticajnijih časopisa u ovoj oblasti – Američkom časopisu za art terapiju, koja je pokazala da staklarski zanati doprinose katarzičnom oslobađanju od stresa prilikom razbijanja stakla, transparentnost i refleksija stakla uspešno se koriste u terapijama trauma, dok stvaranje nečeg novog od razbijenog pomaže ljudima da izgrade samopouzdanje i pozitivan stav prema određenim situacijama.
U Americi, u školama, popularan je jedan nesvakidašnji program – FIRE, koji rad sa staklom koristi za lečenje trauma i omogućava da se osnaže đaci u suočavanju sa nasiljem u školama, ili da se socijalizuju oni sa lošijim rezultatima u školama. Program su razvili umetnica u staklu Perl Dik i klinički psiholog Bredli Stolbah. Koristi se duvanje stakla kako bi se izgradila psihološka i društvena snaga pojedinaca, a na kraju programa učesnici stiču i praktična znanja koja im omogućavaju bolju zapošljivost u budućnosti. Program radi i sa mladima koji su bili žrtve oružanih napada u Čikagu, a uporedo se kombinuje učenje staklarskih zanata, mentorstvo, psihoterapeutska podrška i zajednički rad u staklu. On izgleda tako što 25 mladih ljudi provodi nekoliko meseci kako bi savladala staklarske tehnike, zatim nekoliko sati nedeljno učestvuju u grupnoj podršci koja se bavi pitanjima bezbednosti, emocija i traumama. Rad u radionici zahteva fokus i saradnju, pa se tako da između grupe stvara poverenje. Posle intenzivnog rada u staklarskom ateljeu, mladi su spremniji da se otvore kroz terapeutski rad. Neuspeh u izradi staklenih predmeta usled lošeg procesa njegovog pečenja, uči ove polaznike kako da se nose sa gubitkom i razočarenjem, a ponovna izrada staklenih predmeta iznova im daje smisao i vraća nadu.
Staklarska umetnica Karlin Rejm koja ima uspešan studio u Dalasu, razvila je program koji učenicima od šest do 12 godina omogućava da lakše razumeju najteže školske predmete kroz rad sa staklom. Njen program izrade staklenih Klaeidoskopa jedan je od najpoznatijih, u kome učestvuju članovi lokalne zajednice i deca.
Postoje i programi poput „Mantra stakleni mozaik” koji kombinuju meditativne vizualizacije sa izradom mozaika od stakla. Učesnici koriste različite materijale kako bi stvorili umetnička dela koja odražavaju njihove unutrašnje misli i osećanja, što doprinosi emocionalnom oslobađanju i introspekciji.
Ako pronađete ovakvog muškarca – ne ispuštajte ga iz ruku
Partnerstvo je često mnogo jednostavnije nego što ga ljudi doživljavaju. Birajte uvek kako srce kaže
