MENISNC
Pretraga
18.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 191

Cvijanović: Srpska će iz ovog izaći još jača

Od
Viktor
-
0

Republika Srpska će iz ovog sigurno izaći još jača i stati iza onog što su legitimna prava njenih legitimno izabranih predstavnika, da brani i svoju volju i svoje opredjeljenje da živi u slobodi, poručila je danas u Tesliću srpki član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović.

Željka Cvijanović - Foto: RTRS

Željka Cvijanović Foto: RTRS

Istakla je da je Kristijan Šmit nametno u BiH svoju frustraciju i doveo cijelu zemlju u veliku krizu.

– Važno je da se raspravlja o zaštiti institucija Republike Srpske, jer su u pitanju vrlo delikatne stvari do kojih je doveo Kristijan Šmit, uvodeći cijelu zemlju u veliku neizvjesnost i pravnu nesigurnost. Nedopustivo je da se obračunavate sa demokratski izabranim predsjednikom iza koga stoji volja naroda, a definitivno volja naroda stanuje uvijek iza onog ko je izabrani predsjednik Republike, i o tome moraju da se izjasne naše domaće institucije – rekla je Cvijanovićeva.

Ona je dodala da je uvijek imala puno poverenja u institucije Republike Srpske, u Narodnu skupštinu koja predstavlja volju naroda.

– Vjerujem u institucije Republike Srpske, vjerujem u ispravan odgovor naroda zato što ovo što mi radimo radimo zato što imamo mandat koji je došao od naroda, taj mandat nije došao ni sa jedne strane adrese, nije došao od neizabranog stranca – istakla je ona.

Srbija ubjedljiva protiv Kipra – oboren i rekord

Od
Viktor
-
0

Košarkaška reprezentacija Srbije ubjedljivo je savladala Kipar u Limasolu, rezultatom 55:122, što je ujedno i rekord u rezultatima.

Reprezentacija Srbije (Foto: KSS) -

Reprezentacija Srbije (Foto: KSS)

Najefikasniji su kod Srbije bili Koprivica i Vukčević sa po 22, a kod Kipra je Filipos Tigkas zabilježio 17 poena.

Dvocifreni su bili i Filip Petrušev sa 18, Dejan Davidovac i Ognjen Dobrić sa po 11 i Aleksa Avramović sa 10 poena.

Selektor Srbije Svetislav Pešić odlučio je da odmori ključne igrače, pa su na terenu izostali Nikola Јokić, Bogdan Bogdanović, Nikola Milutinov i Stefan Јović.

Izabranici Svetislava Pešića upisali su i drugu pobjedu na turniru u Limasolu, najubjedljiviju u istoriji Srbije od 2006. godine.

Već se poslije prve četvrtine videla velika razlika u kvalitetu. Već poslije 10 minuta igre gosti su imali 16 poena prednosti. Na poluvremenu je vođstvo Srbije iznosilo 44 poena.

Ulogu vodećeg strijelca u drugom poluvremenu preuzeo je Filip Petrušev koji je u trećoj dionici u jednom trenutku vezao 10 poena za Srbiju u nizu.

Naredne mečeve Srbija će 15. i 16. avgusta igrati u okviru Superkupa u minhenskom “Sap gardenu”.

Podsjećamo, Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je sinoć Grčku rezultatom 76:66 na startu pripremnog turnira za šampionat Evrope.

Aerodromi kao muzeji, umetnost među gejtovima i terminalima

Od
Viktor
-
0
a group of people stand near each other

Od Rima do Singapura, preko Njujorka i Milana, raste broj aerodroma koji čekanje pretvaraju u kulturno iskustvo. Dok putovanje ostaje srž, ali i samo čekanje, koje ponekad može da potraje i satima zbog tranzita ili kašnjenja, ili odlaganja letova, ostavlja prostor da se uživa u umetnosti.

Аеродроми као музеји, уметност међу гејтовима и терминалима

Sve više aerodroma širom sveta, uključujući i one u Italiji, menja svoj identitet, više nisu samo mesta prolaza, već postaju pravi savremeni muzeji.

Kulturološka revolucija polazi od činjenice koju je iznela studija kompanije “Blacklane”, a to je da prosečan putnik provede 133 minuta unutar aerodroma. To je vreme koje može biti ispunjeno dosadom, ili se može iskoristiti da se uroni u umetnost i lepotu.

Aerodromi postaju mesta kulture

Preteča ovog trenda je aerodrom u San Francisku, koji je 1999. otvorio prvi pravi aerodromski muzej – SFO Museum. Od tada se ovaj koncept proširio.

U Italiji, aerodrom Fjumićino je 2017. godine, zahvaljujući partnerstvu sa Arheološkim parkom Ostia antika, pokrenuo ovaj trend u Italiji donoseći rimske artefakte direktno u srce aerodroma.

U Bariju, aerodrom je već godinama mali kulturni centar, sa privremenim izložbama posvećenim umetnicima poput Đuzepea De Nitisa, kao i stalnom kolekcijom savremene umetnosti.

Godine 2024, novi Terminal 6 na JFK aerodromu u Njujorku podigao je ovaj trend na viši nivo, sa 18 umetničkih dela rađenih specijalno za taj prostor, od strane međunarodnih umetnika i u organizaciji prestižnog Public Art Fund-a koji je takođe osmislio i terminal A na aerodromu Njuark.

Аеродром Њуарк

Aerodrom Njuark

Na aerodromu Milano Malpensa, projekat WOW! Walls of Wonder transformisao je Terminal 1 u galeriju na otvorenom, dok Singapur Čangi nastavlja da impresionira multisenzornim skulpturama i instalacijama u proširenoj stvarnosti.

Muzej pre poletanja

Promena je očigledna, aerodromi više nisu samo tačke polaska i dolaska, već iskustva sama po sebi. Na mestima koja su godinama smatrana „ne-mestima”, prema definiciji antropologa Marka Ožea, umetnost postaje sredstvo identiteta i gostoprimstva. Terminali postaju kulturne vitrine gradova koje predstavljaju, a pauza između čekiranja i ukrcavanja dobija smisao.

Аеродром Малпенса у Милану

Aerodrom Malpensa u Milanu

Od skulptura Rabarame u bašti aerodroma u Pizi, do integrisane prašume u Međunarodnom aerodromu Kuala Lumpur, pa do Rok terminala u Velingtonu na Novom Zelandu, koji više liči na muzej savremene umetnosti nego na aerodrom, umetnost na aerodromima postaje istinsko iskustvo. Na aerodromu Hamadu u Dohi postoji oko 20 stalnih umetničkih instalacija. Aerodrom na rubu Arabije je verovatno poslednje mesto gde bi neko očekivao da vidi revolucionarna dela moderne umetnosti, ali zagriženi ljubitelji bi mogli da dođu na ovaj aerodrom samo zbog toga.

Humanizacija prostora

Vrednost umetnosti na aerodromima nije samo estetska. Ona je funkcionalna, emotivna, identitetska. Cilj joj je da učini prostore prijatnijim, da ih „humanizuje”.

U Rimu, na aerodromu Fjumićino, 2023. godine je izložen Berninijev Salvator Mundi, dok je skulptura Kit od Markantonija prenela snažnu ekološku poruku putnicima.

Ovakav pristup čini čekanje ne samo podnošljivim već smislenim. Umetnost umiruje, podstiče, budi radoznalost. Nudi trenutak lepote na mestu koje je inače posvećeno žurbi. Istovremeno, predstavlja kulturnu vizit-kartu zemlje koju posećujete – ili iz koje odlazite.

Arhitektura i umetnost, aerodromi kao ikone

U mnogim slučajevima, cela arhitektura aerodroma postaje umetnost. Baoan aerodrom u Šenženu, delo italijanskog arhitekte Masimilijana Fuksasa, ima oblik stilizovanog aviona.

Daocheng Yading aerodrom u Tibetu, na visini preko 4.400 metara, izgleda kao svemirski brod sleteo među planine.

Polar Circle Airport u Norveškoj, još u fazi projektovanja, ima za cilj da postane najseverniji aerodrom na svetu, sa strukturom inspirisanom planinama Trena.

I sama funkcija aerodroma se menja: od logističkog čvorišta ka multifunkcionalnom prostoru. Danas možete raditi, opustiti se u spa-centru, plivati u panoramskom bazenu (kao u Čangiju), kupovati dizajnerske proizvode, pa čak se i diviti muzejskim umetničkim delima.

Budućnost: Lepota, održivost, inovacija

Gledajući ka budućnosti, umetnost na aerodromima postajaće sve digitalnija, održivija i imerzivnija. Proširena stvarnost, interaktivne instalacije, ekološki materijali i bioklimatski dizajn redefinisaće ove prostore.

U vremenu kada putovanje znači i potragu za iskustvom, aerodromi uče da pričaju priče, da dočekuju putnike ne samo kontrolama i gejtovima, već kulturnim identitetom, emocijom i lepotom.

Let može trajati nekoliko sati, ali umetničko delo, viđeno između dva gejta, može ostaviti utisak koji nadilazi samu destinaciju. Aerodromi tako postaju mesta gde se vreme ne gubi u čekanju, već se dobija, na inspiraciji, kulturi i lepoti.

„Slova i životinje iz Miroslavljevog jevanđelja” – dragocenost bliža osnovcima i predškolcima

Od
Viktor
-
0
Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje bilo je izloženo javnosti u Narodnom muzeju. Da bi se dragocena knjiga približila predškolcima i osnovcima, organizovano je interaktivno vođenje pod nazivom „Slova i životinje iz Miroslavljevog jevanđelja”.

Šta je to u knjizi ispisano? Gde je sve Miroslavljevo jevanđelje putovalo? Ko ga je naručio? Koje je pismo korišćeno? Šta je srpskoslovenski jezik? Kako i gde se danas čuva? Odgovore na ova pitanja predškolci i osnovci dobili su u Narodnom muzeju.

„Naučio sam da neka slova, koja nisam znao, da su bila čudna”, rekao je Pavle Topalović iz OŠ „Gavrilo Princip”.

„Imali su čudne stvari, to je uvek mašta, i to mi je bilo najzanimljivije”, dodaje Kosta Mijatović, učenik OŠ ‚‚Gavrilo Pricip”.

„Videli smo kako su pisali knjige, da nije imalo puno knjiga, da su morali da prvo nauče nešto, pa da saznaju nešto”, kaže Sofija Šefer učenica OŠ „Lazar Savatić”.

Deca uzrasta od pet do 10 godina treba da prepoznaju neka slova, da sama pročitaju neke reči, da u digitalnom obliku vide iluminacije iz knjige.

„I ono što je možda likovno najzanimljivije za njih, jeste da će moći da vide i životinje i ljude, takođe i neka čudovišta koja su prikazana u ovoj knjizi, šta je zmaj, šta je vasilis, šta je grifon, zašto je Aleksandar Makedonski prikazan u ovoj knjizi, a nije biblijska ličnost…”, objašnjava Dena Babajić kustor edukator.

Po završetku predavanja, najmlađi posetioci muzeja strpljivo su čekali u redu da vide 103. i 104. stranicu Miroslavljevog jevanđenja, strane koje su otvorene ovog avgusta.

Svaki put kada se izlaže, otvaraju se druge strane. Zapis na poslednjem, 181. listu Jevanđelja govori da ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Program će se ponoviti uz naredno izlaganje Miroslavljevog jevanđelja.

Nasa otkrila koralnu formaciju na Marsu staru više milijardi godina

Od
Viktor
-
0
brown sand under blue sky during night time

Rover Nase Kjuriositi je napravio crno-belo snimke kamena na površini Marsa koji izuzetno liči na komad korala.

Ovaj neobični predmet je zapravo mali, svetao, kamen, koji je erodirao usled delovanja vetra, koji je rover pronašao unutar kratera Gale na Crvenoj planeti 24. jula, ali je neverovatno sličan stvorenjima koja grade grebene u okeanima na Zemlji.

Crno-bela fotografija, snimljena daljinskom mikroskopskom teleskopskom kamerom visoke rezolucije montiranom na roveru, koju je objavila Nasa 4. avgusta prikazuje kamen veličine oko 2,5 centimetra sa složenim granama.

Kjuriositi je pronašao mnogo ovakvog kamenja, koji su nastali delovanjem drevne vode i vetra, napisali su predstavnici Nasa u saopštenju.

Kamenje u obliku korala na Marsu počelo je da se formira pre više milijardi godina, kada je Crvena planeta još imala vodu.

Baš kao i voda na Zemlji, ta voda je bila puna rastvorenih minerala. Oni su prodirali kroz male pukotine u marsovskim stenama, postepeno taložeći minerale i formirajući čvrste „žilice” unutar kamenja.

Te „žilice” čine neobične grane objekta u obliku korala koje se mogu videti na slici.

Praznik Svetog Pantelejmona – veruje se da je dobro započeti posao i otići na put

Od
Viktor
-
0
a church with a cross on the top of it

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Svetog Pantelejmona. Ovaj priznati lekar živeo je oko trista godina posle Hrista. Pored lekarske veštine, koju je stekao učenjem, Pantelejmon je imao i dar isceljenja molitvom.

Sveti Pantelejmon je rođen u Nikomidiji, oko trista godina posle Hrista. Preobraćen u hrišćanstvo, pored lekarske veštine stečene učenjem, Pantelejmon je dobio i dar isceljenja molitvom i imenom Hristovim.

Svojom moći, iscelio je mnoge bolesnike, i bogate i uboge, a kažu da i danas pomaže onima koji mu se molitvom obrate. Nije hteo da se odrekne Hrista, pa je mučki ubijen na današnji dan 304. godine.

Ovaj priznati medicinski stručnjak smatra se već skoro 2.000 godina zaštitnikom medicine i farmacije.

Najlepši, i to ruski hram posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj Gori. U njemu se zamonašio Sveti Sava.

Mnogi Srbi slave Svetog Pantelejmona kao krsnu slavu, mnogi nose ime ili prezime po njemu.

Za Svetog Panteliju narod tvrdi da je ognjevit svetac, kao i Sveti Ilija i Ognjena Marija. Veruje se da je dobar dan za započinjanje poslova ili odlazak na veliki put.

Na ovaj dan se održavaju veliki vašari. Sveti Pantelejmon se na ikonama predstavlja sa kutijom sa lekovima u rukama.

Hemijsko zagađenje – pretnja koja se može uporediti sa klimatskim promenama, upozoravaju naučnici

Od
Viktor
-
0
person standing on oil spilled surface

Više od 100 miliona novih hemikalija je u opticaju, sa uticajem na zdravlje koji nije dovoljno ispitan ili je potpuno nepoznat. Ono što posebno zabrinjava, upozoravaju naučnici, je to što se ovim zagađenjem, čak i u slučajevima dokazane štetnosti, bavimo daleko manje nego drugim vrstama zagađenja, kao i klimatskim promenama.

Хемијско загађење – претња која се може упоредити са климатским променама, упозоравају научнициHemijsko zagađenje – pretnja koja se može uporediti sa klimatskim promenama, upozoravaju naučnici

Hemijsko zagađenje je „pretnja prosperitetu ljudi i prirode i može se uporediti sa opasnostima koje donose klimatske promene“, ali je možda pogubnije jer  decenijama zaostaje za globalnim zagrevanjem u pogledu javne svesti i borbe protiv posledica do kojih dovodi, upozoravaju autori novog izveštaja.

Industrijska ekonomija je stvorila više od 100 miliona „novih entiteta“, ili hemikalija koje se ne nalaze u prirodi, sa negde između 40.000 i 350.000 u komercijalnoj upotrebi i proizvodnji, navodi se u izveštaju.

Ali efekti ove široko rasprostranjene kontaminacije biosfere na životnu sredinu i ljudsko zdravlje nisu široko cenjeni, uprkos sve većem broju dokaza koji u vezu dovode hemijsku toksičnost sa efektima koji se kreću od poremećaja pažnje (ADHD) do neplodnosti i raka.

Slika

„Pretpostavljam da je to najveće iznenađenje za neke ljude. Možda ljudi misle da kada hodate ulicom udišući vazduh, kada pijete vodu, jedete hranu, koristite proizvode za ličnu negu, šampon, sredstva za čišćenje kuće, nameštaj u kući, mnogi ljudi pretpostavljaju da postoji zaista veliko znanje i ogromna dužna pažnja u vezi sa hemijskom bezbednošću ovih stvari. Ali to zapravo nije slučaj“, rekao je za Gardijan Hari Makferson, viši saradnik za klimu u kompaniji “Deep Science Ventures” (DSV), koja je sprovela istraživanje.

Tokom osam meseci, kao deo projekta koji je finansirala Fondacija Grantam, Makferson i njegove kolege razgovarali su sa desetinama istraživača, lidera neprofitnih organizacija, preduzetnika i investitora i analizirali stotine naučnih radova.

Hemijske supstance koje su oko nas, pre ili kasnije, završiće u nama

Prema izveštaju DSV-a, više od 3.600 sintetičkih hemikalija iz materijala koji dolaze u kontakt sa hranom – materijala koji se koriste u pripremi, skladištenju i pakovanju hrane – nalazi se u ljudskim telima, od kojih je 80 zabrinjavajućeg dejstva na nas.

PFAS, takozvane večne hemikalije, na primer, pronađene su kod skoro svih testiranih ljudi i sada su toliko sveprisutne da na mnogim lokacijama čak i kišnica sadrži nivoe koji se smatraju nebezbednim za piće.

U međuvremenu, više od 90 odsto svetske populacije udiše vazduh koji krši odredbe Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o zagađenju.

Kada ove hemijske supstance kontaminiraju naša tela, posledice mogu biti katastrofalne. Izveštaj je otkrio da postoje podaci koji otkrivaju veze između široko korišćenih hemijskim supstancama sa pretnjama po ljudski reproduktivni, imuni, neurološki, kardiovaskularni i respiratorni sistem, kao i jetru, bubrege i metabolizam.

Slika

„Jedna od glavnih stvari koja se prilično snažno istakla bila je veza između izloženosti pesticidima i reproduktivnih problema“, rekao je Makferson. „Videli smo prilično jake veze – korelaciju i uzročnost i kod pobačaja, ali i kod osoba koje se bore sa začećem, to jest fertilitetom.“

Istraživanje se nadovezuje na prethodne nalaze Instituta za istraživanje uticaja na klimu u Potsdamu koji su pokazali da smo već uveliko premašili bezbednu granicu za zagađivače životne sredine, uključujući plastiku.

Neophodne bolje metode procene toksičnosti

U nedelju je još jedan izveštaj upozorio da se svet suočava sa „krizom plastike“, koja uzrokuje bolesti i smrt od najranijeg detinjstva do starosti usred ogromnog ubrzanja proizvodnje plastike.

Izveštaj takođe ističe kritične nedostatke u trenutnim metodama procene toksičnosti, istraživanja i testiranja, otkrivajući načine na koje postojeće kontrolne i druge mere ne uspevaju da zaštite zdravlje ljudi pa ni čitave planete.

„Način na koji smo generalno vršili testiranje značio je da smo propustili mnogo efekata“, rekao je Makferson i posebno izdvojio procene koje upozoravaju na hemikalije koje ometaju endokrini sistem, što su supstance koje ometaju rad hormona, uzrokuju probleme od neplodnosti do raka. Utvrđeno je da one ometaju tradicionalnu pretpostavku da će niže doze uvek imati manje efekte.

„Jedan od problema je da kada imate hemikaliju koja ometa endokrini sistem, ona ponekad ima nelinearan odgovor. Dakle, videćete da će doći do odgovora pri veoma niskoj dozi, što ne biste mogli da predvidite na osnovu njenog ponašanja pri visokoj dozi.“

“Deep Science Ventures” sebe opisuje kao „kreatora poduhvata“ koji osniva kompanije usmerene na rešavanje velikih problema u oblasti životne sredine i ljudskog zdravlja. Deo svrhe izveštaja je da se otkriju problematična područja koja se mogu rešiti inovacijama.

Slika

Trenutno, hemijska toksičnost kao ekološki problem dobija samo delić sredstava koja su posvećena klimatskim promenama, što je disbalans koji bi morao da se ispravi.

„Očigledno ne želimo da se manje sredstava ulaže u klimu i atmosferu. Ali mislimo da je ovome, proporcionalno, neophodno više pažnje. Dobra stvar je što na ovo potencijalno može prilično lako da se utiče ako ljudi počnu da brinu o stvarima koje lično kupuju“, naglasio je Makferson.

Prema njegovim rečima, ne postoji nužno potreba za masovnom akcijom, to može biti samo potražnja za bezbednijim proizvodima, jer ljudi žele bezbednije proizvode.

Od početka istraživanja, Makferson pažljivo bira šta će dodirivati njegovu hranu. Za pripremu hrane koristi tiganju od livenog gvožđa. Posebno izbegava zagrevanje hrane u plastici.

„Nažalost, preporuka je da se jede više organske hrane, ali je generalno skuplja. Zato barem perite voće i povrće pre jela, važi i za organsko ako možete da ga priuštite“, poručio je Makferson.

Šest stvari koje treba da znamo o Aljasci, mestu istorijskog sastanka Putina i Trampa

Od
Viktor
-
0
brown wooden signage on gray sand during daytime

Pre više od 10.000 godina poslužila je kao ulazna tačka za migracije iz Azije i naseljavanje Severne i Južne Amerike. Zemlja snega i leda, negostoljubivog terena i surovih zima, zov Aljaske fascinirao je pisce, a njeno bogatstvo u rudama i zlatu budilo ljudsku pohlepu. Po mnogima i najveća greška ruskog cara Aleksandra Drugog, koji ju je 1867. godine prodao Amerikancima, najveća savezna država SAD postala je zahvaljujući Srbinu iz Risna, a sada je ponovo u žiži interesovanja zbog predstojećeg sastanka Donald Trampa i Vladimira Putina.

Posle višemesečnog diplomatskog natezanja i brojnih (ne)spretnih pokušaja da se rat u Ukrajini što pre okonča za pregovaračkim stolom, Donald Tramp i Vladimir Putin će se konačno sastati tet-a-tet i to na Aljasci.

Доналд Трамп и Владимир Путин током прошлог састанка у Хелсинкију 2018. године

Donald Tramp i Vladimir Putin tokom prošlog sastanka u Helsinkiju 2018. godine

Nekadašnja teritorija Ruskog carstva prodata budzašto Amerikancima pre više od 150 godina, u petak će ugostiti dvojicu predsednika koji će razgovarati o potencijalnom mirovnom sporazumu.

Beringov kopneni most i naseljavanje Amerika

Tokom poslednjeg pleistocenskog ledenog doba između Evroazije i Severne Amerike postojao je kopneni most koji je omogućio i prvim homo sapijensima da dođu do Aljaske i dalje se prošire Severnom i Južnom Amerikom.

Kada je ledeni pokrivač krenuo da se topi pre oko 15.000 godina, preko njega su životinje i prvi ljudi naselili Severnu Ameriku. Kopneni most je zatvoren oko 10.000 godina pre nove ere kada je nivo mora porastao.

U narednom periodu sve do ruske kolonizacije, domorodačko stanovništvo naselilo je većinom priobalne delove Aljaske, ne zalazeći previše u unutrašnjost.

Ruska Aljaska

Aktivna kolonizacija teritorije počela je u 18. veku. Rusko carstvo je od 1732. do 1867. godine naselilo Aljasku i velike delove pacifičke obale sve do Kalifornije.

Руски брод Нева на Аљасци

Ruski brod Neva na Aljasci

Petar Veliki je 1725. godine naložio Vitusu Beringu da istraži predeo severnog Pacifika radi potencijalne kolonizacije. Rusi su pre svega bili zainteresovani za predele bogate krznenim životinjama radi trgovine i eksploatacije.

Isprva u dobrim odnosima sa domorodačkim stanovništvom, vremenom su ti odnosi počeli da se narušavaju, najviše zbog preuzimanja zemlje i izlova životinja. Do sredine 19. veka, profit od ruskih severnoameričkih kolonija bio je u padu.

Територија руских колонија у Северној Америци

Teritorija ruskih kolonija u Severnoj Americi

Suočen sa periodičnim pobunama domorodačkog stanovništva, konkurencijom, ali i političkim i ekonomskim posledicama poraza u Krimskom ratu, ruski car Aleksandar Drugi odlučio je da su severnoameričke kolonije preskupe da bi se zadržale.

Prodaja Aljaske

Nakon katastrofalnog poraza u Krimskom ratu, Aleksandar Drugi je, kako bi rasteretio i popunio državnu kasu, naložio da se vidi mogućnost prodaje državnih poseda na Aljasci.

Jedan od razloga bio je i da bi u eventualnom budućem ratu bilo veoma teško odbraniti te teritorije od Ujedinjenog Kraljevstva.

U tu svrhu, Vilijam H. Sjuard, tadašnji državni sekretar SAD, započeo je pregovore sa ruskim diplomatom Eduardom de Steklom oko kupovine Aljaske od SAD nakon Američkog građanskog rata. Sjuard i Stekl su se 30. marta 1867. godine dogovorili o ugovoru o prodaji.

Чек којим су Сједињене Државе купиле Аљаску од Руског царства

Ček kojim su Sjedinjene Države kupile Aljasku od Ruskog carstva

Dogovorena cena bila je 7,2 miliona dolara, što je jednako oko 130 miliona dolara danas. Senat SAD je ratifikovao bilateralni ugovor 15. maja, a američki suverenitet je pravno stupio na snagu na čitavom području 18. oktobra 1867. godine.

Zlatna groznica i Zov divljine

Krajem 19. i početkom 20. veka bogatstvo mineralima, a posebno plemenitim metalima izazvalo je nekoliko zlatnih groznica na Aljasci i obližnjem Jukonu.

U potrazi za bogatstvom na Aljasku je stiglo hiljade rudara i doseljenika. Samo od 1879. do 1920. godine na Aljasci je izvađeno ruda u vrednosti od 460 miliona dolara (više od sedam milijardi danas).

Рудари на путу до Клондајка током златне грознице

Rudari na putu do Klondajka tokom zlatne groznice

Masovna kolonizacija, potraga za boljim životom, rudno bogatstvo i mistika vezana za najmlađu američku severnu teritoriju, učinilo je Aljasku velikom inspiracijom u literaturi. Najpoznatiji u tome bio je Džek London, čiji su romani o dalekom američkom severu postali bestseleri širom sveta, a Beli očnjak i Zov divljine čak delovi lektire i kod nas.

Od teritorije do savezne države, zahvaljujući Srbinu

Sve do 1959. godine Aljaska je imala status teritorije. To je sve promenio advokat i pravnik Majk Stepović, sin rudara Marka Stijepovića koji je iz Risna došao u Klondajk 1897. godine u potrazi za zlatom.

Guverner teritorije Aljaske Bendžamin Frenk Hajncleman podneo je ostavku 1957. godine, nakon čega je na Aljasku stigao državni sekretar unutrašnjih poslova Fred Siton, koji je tražio potencijalne kandidate.

Iako se Majk nije ni prijavio za tu poziciju, Siton je bio veoma impresioniran njime, pa ga je preporučio u Beloj kući. Predsednik Dvajt Ajzenhauer nominovao je Majka Stepovića za guvernera 9. maja, a mandat mu je počeo 5. juna 1957. godine.

Мајк Степовић (у средини) са америчким председником Двајтом Ајзенхауером (лево) и државним секретаром Френком Ситоном након што је Аљаска добила статус државе

Majk Stepović (u sredini) sa američkim predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom (levo) i državnim sekretarom Frenkom Sitonom nakon što je Aljaska dobila status države

Mnogi stanovnici Aljaske bili su skeptični u vezi sa federalnom vlašću i nije im se dopadala ideja da Aljaska dobije status države, dok Vašington nije video velike koristi od uključivanja ogromne, zabačene i retko naseljene teritorije u federalne institucije.

Ipak, Majk Stepović naporno je lobirao širom Aljaske i SAD da bi pridobio podršku, a to je urodilo plodom i Ajzenhauer je potpisao Zakon o državnosti Aljaske, koji je zvanično proglašena saveznom državom 3. januara 1959. godine.

Sara Pejlin i izborna trka 2008. godine

Možda i najpoznatija osoba sa Aljaske, posebno u novijoj istoriji, svakako je bivša guvernerka Sara Pejlin, koja je postala prvi političar sa Aljaske koja je bila nacionalni kandidat u kampanji za predsednika ili potpredsednika.

Za guvernerku Aljaske je izabrana 2006. godine, a ono što ju je „proslavilo“ jeste što je u avgustu 2008. godine republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn izabrao nju za svog kandidata za potpredsednika.

Џон Мекејн и Сара Пејлин

Džon Mekejn i Sara Pejlin

Pejlinova je bila prva žena kandidat Republikanske stranke za položaj potpredsednika i druga žena kandidat za potpredsednika ispred jedne od dve velike stranke u SAD uopšte.

Mekejn i Pejlinova su na izborima izgubili od kandidatâ Demokratske stranke Baraka Obame i Džoa Bajdena.

Četvrto kolo Superlige: Derbi u Beogradu, Partizan putuje u Kruševac, debi Lukovića u Radničkom

Od
Viktor
-
0

U četvrtom kolu Superlige Srbije u fokusu će biti utakmica u Beogradu između Crvene zvezde i TSC-a, kao i u Kruševcu, gde će Napredak dočekati Partizan. Ovo kolo je prilika da Javor upiše prve bodove u novoj sezoni i da Aleksandar Luković debituje na klupi kragujevačkog Radničkog.

Четврто коло Суперлиге: Дерби у Београду, Партизан путује у Крушевац, деби Луковића у РадничкомČetvrto kolo Superlige: Derbi u Beogradu, Partizan putuje u Kruševac, debi Lukovića u Radničkom

Posle tri odigrana kola na vrhu tabele nalaze se Čukarički i TSC, uz jednu utakmicu više od Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine, koji nisu igrali prethodnu rundu zbog obaveza u Evropi.

Upravo ta tri tima imaju jedini pobede u prva dva kola i videćemo hoće li uspeti da nastave serije i zauzmu čelno mesto na tabeli Superlige.

Čukarički je u prva dva kola savladao Napredak i IMT i igrao nerešeno u Nišu sa Radničkim pa prvi trenutno, dok je drugo plasirani TSC u prva tri kola primio samo jedan gol, a sada će gostovati na stadion “Rajko Mitić”.

Na poslednjih šest duela tima iz Bačke Topole i Zvezde događalo se da obe ekipe zatresu mrežu protivnika, a u pet susreta crveno-beli su pobeđivali, dok je jednom bilo nerešeno.

Zvezda u ovaj meč ulazi između dva susreta sa poljskim Lehom iz Poznanja u okvoru kvalifikacija za Ligu šampiona, pa će to biti test za izabranike Vlada Milojevića u igri na dva fronta.

Trener TSC-a Darije Kalezić je rekao da zna šta da očekuje od Zvezde, ali i da je to prilika za njegov klub da proveri na kom je nivou.

TSC je pretrpeo dosta izmena ovog leta u sastavu, a dobili su i novog trenera, međutim, sjajno su započeli novu sezonu i ovo će biti pravi test za njih.

Partizan misli na Hibernijan, a igra u Kruševcu

Crno-beli su poraženi od Hibernijana 2:0 u prvom meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu konferencije, a do revanša odigraće duel sa Napretkom.

Put u Kruševac znači i gostujući teren gde su u prethodna dva susreta imali dosta problema i upisali jedan trijumf i jedan remi.

U prethodnih šest susreta Partizan je pobedio tri puta Kruševljane, dok su jednom izgubili uz dva nerešena ishoda.

Moraće Srđan Blagojević da promeša karte i sačuva svežinu kod igrača za revanš meč u Škotskoj.

Napredak je u prvom kolu izgubio od Čukaričkog, a potom remizirao sa Železničarom i Novim Pazarom. Sa susret sa Partizanom biće jači za Miloš Vulića, povratnika u tim pod Bagdalom.

Radnički iz Kragujevca će protiv Javora odigrati meč u kojem će na klupi debitovati Aleksandar Luković, a Ivanjičani će imati priliku da konačno upišu prve bodove u sezoni.

Raspored 4. kola Superlige Srbije:

Subota:
Radnik – Čukarički 19.00
Crvena zvezda – TSC 20.00
Spartak – Mladost 20.00
OFK – Vojvodina 20.00

Nedelja:
Radnički Niš – Novi Pazar 20.00
Napredak – Partizan 20.30

Ponedeljak:
IMT – Železničar 19.00
Javor – Radnički 19.00

Srbija sa Jokićem, Grčka bez Janisa – “orlovi” se na Kipru spremaju za Evrobasket (RTS 1, 19.30)

Od
Viktor
-
0
Jokić Nikola KOVID-19

Košarkaška reprezenacija Srbije u sklopu priprema za Evropsko prvenstvo učestvuje na „ECOMMBX” turniru u kiparskom Limasolu 9. i 10. avgusta. U dvorani „Spiros Kiprijanu“ će joj rivali biti Grčka i selekcija domaćina, a tu je i četvrti učesnik Izrael. Prvi duel „Orlova“ biće protiv Grka od 19.30. Sve utakmice Srbije možete da pratite iz časa u čas na našem portalu i putem direktnog prenosa na RTS 1.

Србија са Јокићем, Грчка без Јаниса – "орлови" се на Кипру спремају за Евробаскет (РТС 1, 19.30)Srbija sa Jokićem, Grčka bez Janisa – “orlovi” se na Kipru spremaju za Evrobasket (RTS 1, 19.30)

Vreme je da se posle pobeda iza zatvorenih vrata nad Bosnom i Hercegovinom i Poljskom izađe na videlo i pojedini prvi rezultati dvonedeljnog rada.

Pešićevi izabranici će se u renoviranoj hali „Spiros Kiprijanu“, imenovanoj po bivšem predsedniku Kipra, nadigravati protiv Grčke i Kipra sa dozom rezervisanosti i opreznosti od zadobijanja povreda. Takav pristup se očekuje i od rivala, jer pripremne utakmice služe pre svega za ulazak u formu, stvaranje sistema igre, timske hemije, pronalaženje mana i grešaka i skautiranje protivnika u slučaju ponovnog susreta sa takmičarskim značajem.

Srbija odlazi u Limasol sa širim spiskom i na pojedincima, konkretno novajlijama, je zadatak da se nametnu za konačnih 12 igrača. Selektor Pešić je naveo da su tri imena osetili manje probleme sa povredama:

“Imamo 15 igrača, dvojica su povređena i ostali su u Beogradu. Ništa nije opasno, moramo da vratimo i Micića, tu je sa ekipom, ali teško da ćemo moći da ga koristimo. Gledamo da svakom igraču damo neku priliku, da vidimo koliko može i šta može. Ako budu svi zdravi, plan je da igraju svi. To je cilj našeg boravka ovde”, istakao je Pešić.

U Beogradu su istali Alen Smailagić i Uroš Trifunović što znači da je spisak Srbije sledeći:

Aleksa Avramović, Stefan Jović, Vasilije Micić, Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić, Nikola Topić, Ognjen Dobrić, Vanja Marinković, Dejan Davidovac, Nikola Jović, Filip Petrušev, Nikola Jokić, Nikola Milutinov, Tristan Vukčević i Balša Koprivica.

„ECOMMBX” turnir je ujedno test za domaćina grupe C, u kojoj je takođe i Grčka. Komotno se može reći da su na Kipru dve selekcije domaćina.

Hala „Spiros Kiprijanu“ je najmoderniji, najveći i najimpresivniji zatvoreni objekat namenjen sportskim događajima na celom Kipru. Vršnjak „Beogradske arene“, otvoren 2005. godine, proširio je kapacitet na 8.000 mesta.

Sećanja na Jokićev i Janisov duel u “Areni” ne blede

Košarkaška javnost će na veliku žalost biti uskraćena za duel dvojice najboljih košarkaša na svetu u deceniji 2020-ih Nikole Jokića i Janisa Adetokumba, pošto daleko najpopularnije ime među Grcima preskače ovaj duel, što je objavio i Košarkaški savez Grčke.

Stanje u selekciji Grčke je takvi da se usled izostanka Nikosa Rogavopulosa, Nika Kalatesa, Tomasa Vokapa, Jorgosa Papajanisa i Tanasisa Adetokumba, od Janisa traži još više na terenu, bez obzira na težinu rivala i značaj meča. „Džoker“ ima luksuz mnogo kvalitetnijeg spiska saigrača, koji će mu omogućiti da se rastereti.

“Grčka je jedan od favorita za medalju i očekujem jaku utakmicu. Nismo još uvek spremni da odigramo kako bismo voleli, ali nisu ni oni. Kada god igramo sa njima, to su fenomenalni mečevi. Ti mečevi su nam jako važni kako bismo videli šta još možemo da popravimo”, izjavio  je selektor Srbije Pešić.

Ne tako davno su Srbija i Grčka pripredile spektakl za pamćenje. Radi se o prvom susretu u kvalifikacijama za Mundobasket u Manili, odigranom u „Beogradskoj areni“ 25. avgusta 2022. godine. Pravi „klasik“ za evropske okvire okončan je trijumfom Srbije 100:94 posle produžetka. Jokić i Adetokumbo su priredili pravi šou. „Džoker“ je pokazao svoju magiju „Sombor šaflom“ iz nemoguće pozicije, u padu, za tri, upravo preko Adetokumba, dok je lider Grčke bio neumoljiv sa 40 poena. Ni Jokić nije razočarao sa brojkama – 29 poena, osam skokova i šest asistencija.

Grci su uspeli da nam se revanširaju 97:92 posle produžetka u susretu odigranom u februarskom kvalifikacionom prozoru naredne godine, drastično slabijih sastava u odnosu na prethodni.

Srbija i Grčka su se kasnije susretale u prijateljskim duelima pred Mundobasket i Olimpijske igre, „Orlovi“ su bili uspešniji oba puta. Selektor Grčka Vasilis Spanulis u Limasol nije poveo Vasilisa Toliopulosa i Vagelisa Zugrisa.

Nikola Milutinov će se susresti sa velikim brojem svojih bivših i sadašnjih saigrača iz Olimpijakosa, kao i bivši član kluba iz Pireja Filip Petrušev.

Sve utakmice Srbije možete da pratite iz časa u čas na našem portalu i putem direktnog prenosa na RTS 1.

Raspored mečeva Srbije na turniru u Limasolu:

Grčka – Srbija 19.30
Srbija – Kipar (nedelja, 17.00)

1...190191192...1.500Stranica 191 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković