Air Canada postepeno otkazuje letove uoči nadolazećeg štrajka

Od

Dara Milovanović

-

13. avgust 2025. | 12:35

0

Kanađani koji su ove sedmice rezervisali letove kompanije Air Canada možda bi trebali razmotriti alternativne opcije putovanja pre predstojećeg štrajka.

Aviokompanija je izdala 72-satno obaveštenje o zatvaranju kanadskom sindikatu javnih službenika (CUPE) nakon što je obavestila da namerava započeti štrajk već u subotu, 16. augusta. Sindikat predstavlja 10.000 stjuardesa/stjuarta u kompanijama Air Canada i Air Canada Rouge, koje prevoze otprilike 130.000 putnika dnevno, koji bi mogli biti pogođeni poremećajem u radu.

„Kako bi putnicima pružila sigurnost, Air Canada će započeti postepeno smanjivanje većine svojih operacija koje će biti završeno u naredna tri dana“, navodi se u saopštenju od srede. „Aviokompanija je takođe zatražila arbitražu pod liderstvom vlade kako bi rešila situaciju.“

Komponenta Air Canada organizacija CUPE, izdala je u sredu obaveštenje o 72-satnom štrajku , tvrdeći da aviokompanija “odbija priznati da stjuardese trebaju biti plaćene za sve vreme provedeno na poslu”.

„Tokom proteklih devet meseci, predstavili smo čvrste, na podacima zasnovane predloge o platama i neplaćenom radu, a svi su utemeljeni na pravednosti i industrijskim standardima“, rekao je Wesley Lesosky, predsednik Air Canada komponente CUPE-a. „Odgovor Air Canada na naše predloge jasno pokazuje jednu stvar: oni nisu zainteresovani za rešavanje ovih kritičnih pitanja.“

Aviokompanija tvrdi da je osam meseci trajalo “pregovora u dobroj veri” koji su uključivali pomoć saveznih posrednika.

Air Canada je dodala da je 11. augusta sindikatu podnela revidirani sveobuhvatni predlog, koji ne traži nikakve ustupke od stjuardesa/stjuardesa zauzvrat i predviđa ukupno povećanje naknade od 38 posto u periodu od četiri godine. Ponuda se takođe odnosi na pitanje plate dok su na zemlji, poboljšanih penzija i beneficija, produženog odmora posade i drugih poboljšanja.

„Razočaravajuće ponašanje pregovarača CUPE-a i izjavljena namera sindikata da pokrene štrajk stavljaju nas u poziciju u kojoj je naš jedini odgovoran postupak pružanje sigurnosti provođenjem uredne obustave rada Air Canada i Air Canada Rouge putem lockouta“, rekao je Michael Rousseau, predsednik i glavni izvršni direktor Air Canada.

„Kao što smo videli i u drugim delovima naše industrije s drugim poremećajima u radu, neplanirana ili nekontrolisana zatvaranja, poput onih kojima sada preti štrajk, mogu stvoriti daleko, daleko gori haos za putnike.“

Avio-prevoznik navodi da će letovi Air Canada Expressa koje obavljaju Jazz i PAL Airlines nastaviti sa normalnim radom.

Ako mislite da će vas pogoditi ova preventivna otkazivanja letova, proverite svoje mogućnosti šta vam je činiti.

SERBIANNEWS/CANADA

Kako je Koko Šanel promenila turizam i način na koji letujemo?

Od

Viktor

-

13. avgust 2025. | 11:01

0

Početkom 20. veka, letovanje na moru nije ličilo na današnje prizore atraktivnih plaža i kupača u šarenim kupaćim kostimima. More je, za gospodu iz viših društvenih slojeva, bilo više dekorativna pozadina nego mesto za aktivan odmor.

Plaže su služile za šetnju u dugim haljinama i odelima, dok se sunčanje smatralo nepoželjnim. Bela, „porcelanska“ koža bila je znak prestiža i aristokratije. Tada na scenu stupa žena koja nije samo preoblikovala modu, već je gotovo slučajno i promenila način na koji doživljavamo turizam na moru.

Koko Šanel je 1923. godine boravila na francuskoj rivijeri, u tada još uvek ekskluzivnom i manje poznatom letovalištu Dovil (Deauville). Ta godina je bila prekretnica za primorski turizam. Vraćajući se s kratkog izleta brodom, zatekla je same sebe i fotografe sa licima i ramenima preplanulim od sunca. Do tada bi takva „greška“ bila društveni skandal, piše TU Magazin.

Foto: Unsplash

Međutim, Šanel je svojim instinktom modnog revolucionara pretvorila nezgodu u trend. Njena preplanula put, u kombinaciji s jednostavnom, laganom letnjom garderobom od prugaste majice i širokih pantalona, postala je simbol sofisticiranosti i modernog života.

Uticaj je bio trenutni. Francuska i italijanska rivijera postale su epicentar nove kulture odmora – ne više zatvorenih salona i hladnih terasa, već otvorenih paluba, ležaljki, kupanja i sunčanja. Preplanulost je od simbola siromašnog fizičkog rada postala znak luksuznog dokolice i egzotičnih putovanja. Ljudi su počeli masovno da hrle na more, želeći da „uhvate“ isti zdrav, blistav ten koji je Koko nosila sa takvom nehajnom elegancijom.

Turizam na moru time je dobio novu dimenziju. Letovališta su počela da se prilagođavaju novim gostima. Pojavljuju se ležaljke, suncobrani, otvoreni barovi i lagani obroci uz plažu. Garderoba se menja, od teških kupaćih kostima i odevnih slojeva, ka lepršavim haljinama, kratkim pantalonama i elegantnim šeširima. Jadranska obala, Azurna obala, italijanska rivijera, sva mesta doživela su procvat, jer su turisti želeli da uživaju u istom „slobodnom luksuzu“ koji je Šanel nesvesno promovisala.

Treba naglasiti da Šanel nije baš sama „izmislila“ ovu promenu, već ju je snažno ubrzala i učinila modno prihvatljivom.

Foto: Unspalsh/Jude Infantini

Tačno je da se pre 1920-ih sunčanje nije smatralo poželjnim u višim slojevima društva. Bela koža bila je znak statusa, a preplanulost se povezivala s fizičkim radnicima.

Šanel je zaista provodila vreme na francuskoj rivijeri i poznato je da se vratila s jednog izleta preplanula. To je izazvalo interesovanje javnosti i doprinelo promeni estetike. Neki istoričari mode istakli da nije bila jedina odgovorna za taj trend, već je bila ključna figura koja ga je popularizovala u modnim krugovima.

Širenje trenda – Istina je da je modna industrija i turizam brzo reagovao. Lakša odeća, letovališta koja nude ležaljke i suncobrane, i sve veća popularnost rivijere kao destinacije.

Uticaj na more i turizam – Nije Koko Šanel direktno izmislila turizam na moru, ali je svojim stilom i statusom modne ikone učinila da preplanuli ten i opušten, ali elegantan odmor postanu poželjni među elitom. Taj trend se potom proširio na širu javnost.

Na kraju, Koko Šanel nije samo promenila način na koji se oblačimo za plažu, ona je promenila samo značenje letovanja. Od pasivnog „gledanja mora“, prešli smo na aktivno uživanje u njemu. Njena estetska i društvena revolucija pretvorila je more u modnu pistu, a turizam na obali u globalni fenomen.

Koji su najbezbedniji gradovi za putovanje u Evropi?

Od

Viktor

-

13. avgust 2025. | 10:41

0

brown concrete building near body of water during daytime

Bezbednost je jedan od glavnih faktora koji putnici uzimaju u obzir prilikom odabira destinacije. Prema novoj analizi turoperatora Riviera Travel, Dubrovnik je proglašen najbezbednijim gradom Evrope.

Rezultati su deo Safest Destinations Indexa, koji rangira gradove prema trenutnom nivou kriminala, stopi njegovog rasta u poslednjih pet godina, javnoj percepciji sigurnosti i infrastrukturnim uslovima poput osvetljenosti ulica i pristupa hitnim službama, prenosi Euronews Travel.

1. Dubrovnik, Hrvatska

“Biser Jadrana” zauzeo je prvo mesto zahvaljujući izuzetno niskim stopama kriminala i dobro organizovanim javnim službama. Posetioci se često dive ne samo impozantnim zidinama i starom gradu, već i činjenici da se ovde osećaju bezbedno i u večernjim satima.

Dubrovnik, Hrvatska

Iako Dubrovnik privlači ogroman broj turista i ima dinamičnu noćnu scenu, nasilni incidenti su retki, a lokalna zajednica neguje prijateljski odnos prema gostima.

2. Talin, Estonija

Na drugom mestu našao se šarmantni Talin, grad koji kombinuje srednjovekovni duh sa modernom bezbednosnom infrastrukturom. Stari grad pod zaštitom UNESCO-a odiše atmosferom iz bajke, dok posebne usluge poput “Women for Women” taksija pružaju dodatnu sigurnost stanovnicima i turistima. Niska stopa kriminala i visoko poverenje u policiju čine Talin jednim od skrivenih dragulja severne Evrope.

3. Varšava, Poljska

Poljska prestonica je poslednjih godina prošla kroz ozbiljnu transformaciju. Danas nudi dobro osvetljene ulice, razvijen javni prevoz i snažnu policijsku prisutnost, naročito u centralnim zonama. Ekonomija je u usponu, nezaposlenost niska, a stopa kriminala stabilno mala, što doprinosi osećaju sigurnosti i kod turista i kod lokalnog stanovništva.

4. Prag, Češka

“Grad stotinu tornjeva” nije samo romantična destinacija, već i jedna od najbezbednijih evropskih metropola. Policija efikasno pokriva turističke zone, a javne kamere doprinose smanjenju sitnog kriminala. Turisti se slobodno kreću i u kasnim večernjim satima, a lokalna zajednica neguje kulturu gostoprimstva.

5. Krakov, Poljska

Još jedan poljski grad našao se u top pet. Krakov, sa svojim istorijskim centrom i bogatom kulturnom scenom, ulaže mnogo u sigurnost posetilaca. Policijska patrola u starom gradu, sigurni noćni autobusi i nizak broj nasilnih incidenata čine ga omiljenom destinacijom i za porodična putovanja.

6. Amsterdam, Holandija

Poznat po liberalnom duhu i kosmopolitskoj atmosferi, Amsterdam je uspeo da održi reputaciju jednog od najsigurnijih gradova u Evropi. Građani imaju veliko poverenje u policiju, a efikasna infrastruktura i visoka stopa socijalne povezanosti doprinose bezbednom okruženju.

Iako su ovi gradovi rangirani kao najbezbedniji, stručnjaci podsećaju da putnici uvek treba da prate osnovne mere opreza — posebno u velikim turističkim centrima gde su džepne krađe i dalje moguće.

Gledaoci jedva čekaju Netflix seriju o mračnim stranama plastične hirurgije

Od

Viktor

-

13. avgust 2025. | 10:39

0

Japanske glumice Maju Macuoka, poznata po filmu „Shoplifters“, i Riisa Naka, zvezda serije „Alice in Borderland“, glumiće u novoj Netfliksovoj dramskoj seriji „Plastic Beauty“.

Radnja je smeštena u intrigantni svet plastične hirurgije, a seriju je kreirao tim koji stoji iza hvaljenih naslova „The Naked Director“ i „Tokyo Swindlers“.

Serija prikazuje glamurozni, ali i mračni svet kozmetičke hirurgije. Macuoka igra Fumi Numatu, talentovanu doktorku hirurga koju životne okolnosti primoravaju da napusti opštu hirurgiju i pređe na estetsku hirurgiju. Tamo se sukobljava sa Rin Tohjamom, poznatom doktorkom koju igra Naka, a koja lepotu vidi kao oblik spasenja.

Scenario je napisao Džunja Ikegami, a režirao Juki Saito. „Šta je lepota? To pitanje je postalo polazna tačka za „Plastičnu lepotu“, rekao je Šiniči Takahaši, šef produkcije igranih filmova za Japan u Netfliksu. Dodao je da će serija istražiti stvarnost glamurozne industrije plastične hirurgije kroz dubinsko istraživanje, uključujući procedure koje mnoge zanimaju, ali se malo ko usuđuje da isproba, prenosi Deadline.

Sukob i razumevanje

Režiser Saito naglašava da će serija pokazati i svetle i tamne strane sve popularnije kozmetičke hirurgije. „Kada se dve tako različite glumice, poput Maju Macuoke i Riise Nake, nađu jedna nasuprot druge, one se sukobljavaju, ali vremenom razvijaju razumevanje. Ako možemo da uhvatimo čak i najsuptilnije emocionalne promene u njihovim glumačkim izvedbama, verujem da će to duboko dotaći gledaoce“, rekao je.

Međunarodni dan levorukih: Zanimljive činjenice i poznati koji pišu levom rukom

Od

Viktor

-

13. avgust 2025. | 10:37

0

person in black adidas cap sitting on bench writing on notebook

U svetu u kome je većina stvari osmišljena za desnoruke, levoruki često moraju da se snalaze na kreativne načine. Međunarodni dan levorukih, koji se svake godine obeležava 13. avgusta, prilika je da se proslavi jedinstvenost ove manjine i podigne svest o izazovima, ali i prednostima koje donosi levorukost.

Prema istraživanjima, svega 10–12% svetske populacije koristi levu ruku kao dominantnu. Iako to ponekad znači borbu sa „neprijateljski nastrojenim“ makazama, većina levorukih će reći da je njihova osobenost zapravo prednost.

Poznate ličnosti koje pišu levom rukom

Lista slavnih levorukih impresivna je i raznovrsna. Među njima su sportske legende poput Rafaela Nadala i Lionela Mesija, muzičke ikone Pol Mekartni i Lejdi Gaga, kao i glumice Dženifer Lorens i televizijska zvezda Opra Vinfri.

Zanimljiva je i priča o Justinu Biberu, prvi put je gitaru uzeo u ruke kao desnoruk, ali pokušaji da svira „unazad“ bili su pravi izazov, tada je ipak shvatio da bolje svira „sa druge strane.“

Tvorac „Simpsonovih“ Met Groning takođe je levoruk, a upravo zato su mnogi likovi iz serije, uključujući Barta Simpsona, levoruki.

Levoruki koji su menjali istoriju

Iako čine manjinu, oni su ostavili snažan trag u svetskoj politici. Među njima su bivši američki predsednici Bil Klinton i Barak Obama, britanski premijeri Vinston Čerčil i Dejvid Kameron, kao i budući kralj Velike Britanije, princ Vilijam.

Foto: Unsplash

Njegov pradeda, kralj Džordž VI, prirodni levak, u mladosti je bio primoran da piše desnom rukom, praksa koja je, nažalost, bila česta sve do sredine 20. veka.

Od praznoverja do nauke

Istorija nije bila blagonaklona prema levorukim ljudima. U srednjem veku u Britaniji, levorukost se povezivala sa zlom i veštičarenjem, a u nekim jezicima i danas postoje negativne konotacije – francuska reč „gauche“ znači i „nespretan“, dok latinsko „sinister“ vekovima ima mračnu simboliku.

Ipak, tragovi levorukih sežu duboko u prošlost, arheolozi su pronašli dokaze da su i neandertalci pre 500.000 godina imali pripadnike koji su preferirali levu ruku. Analizom ogrebotina na njihovim zubima, utvrđeno je da je oko 10% njih koristilo alat u levoj ruci.

Zašto je levorukih ljudi tako malo?

Iako tačan razlog nije poznat, jedan od mogućih odgovora krije se u evoluciji. Ljudi su kroz istoriju živeli u zajednicama gde je korišćenje iste ruke olakšavalo zajednički rad i upotrebu alata. Tako je desnorukost postala dominantna, dok je levorukost ostala ređa.

Nauka, međutim, otkriva i prednosti – istraživači sa Univerziteta u Oksfordu ustanovili su da su kod levorukih dve strane mozga bolje povezane, naročito u oblastima zaduženim za jezik. Iako nema čvrstih dokaza da su levaci kreativniji, mnogi primeri iz umetnosti i muzike idu im u prilog.

Levorukost u životinjskom svetu

Levorukost nije rezervisana samo za ljude. Kanguri češće koriste levu šapu za hranjenje i negu, dok čak 90% papagaja hvata hranu levom nogom. Ipak, kod većine životinja – pa i kod majmuna, ne postoji jasna dominacija jedne strane.

Jednostavno, biti levoruk danas znači biti deo male, ali ponosne zajednice koja se u istoriji izborila za pravo na svoju posebnost. Od pećinskih ljudi do savremenih muzičkih i sportskih zvezda, levoruki ljudi su dokaz da „drugačije“ često znači i „posebno“. A 13. avgusta – to je njihov dan da zablistaju.

Efekat Marakane ponovo na delu, sledi napad na 50.000

Od

Viktor

-

13. avgust 2025. | 10:34

0

Prodaja ulaznica za susret sa Pafosom već počela

U najavi utakmice Crvena zvezda – Leh pisali smo o podatku da beogradski tim nije izgubio na svom stadionu u evropskim kvalifikacijama čak devet godina, kao i da Vladan Milojević ima maksimalan učinak u prolazima u narednu fazu. Obe te serije su nastavljene.

Efekat Marakane se još jednom pokazao na delu. Navijači su obojili tribine u crveno-belo, a na krilima sjajne posete i podrške, igrači su ponovo odbranili svoju kuću, dok je Milojević kao trener Crvene zvezde eliminisao i petnaestu prepreku u nizu kada su u pitanju kvalifikacije za međunarodna takmičenja.

Pozitivan rezultat iz Poznanja (3:1) izazvao je euforiju među zvezdašima, pa je broj gledalaca (45.371) u utorak uveče bio i iznad očekivane. Po zvaničim podacima Crvene zvezde, reč je o drugoj najvećoj poseti u poslednjih 10 godina kada je reč o utakmicama trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona. Iza duela sa Ludogorecom 2016. godine (47.678), a nadmašeni su okršaji sa Kopenhagenom (40.812), Pjunikom (40.456), Spartakom iz Trnave (37.112) i Šerifom (24.433).

Novi izazov za Zvezdine navijače je već sledećeg utorka, kada na stadionu Rajko Mitić gostuje Pafos. Kiprani su eliminisali Dinamo Kijev i stigli do poslednje runde borbi za mestu u Ligi šampiona. Dosad im je najveći uspeh na međunarodnoj sceni bilo prošlosezonsko (debitantsko) igranje u Ligi konferencije. Kao 12. na tabeli prošli su u plej-of i tamo preskočili komšijsku Omoniju, ali ih je u osmini finala zaustavio švedski Jurgorden.

Probaće Pafos sada da napravi istorijski podvig i plasira se u Ligi šampiona, dok Crvena zvezda želi treće uzastopno učešće u društvu najboljih evropskih klubova. Beograđani u ovaj dvomeč ulaze sa epitetom favorita, ali će u prvoj utakmici biti oslabljeni neigranjem suspendovanih Krunića i Rodrigaa. Mirko Ivanić i Marko Arnautović su iz predostrožnosti preskočili revanš sa Lehom, Timi Maks Elšnik je igrao pod temperaturom, dok se tokom sinoćnjeg meča Šerif žalio na probleme s grčevima. Svi oni bi, međutim, trebalo da se nađu u timu za megdan Pafosu, a očekuje se da u konkurenciji bude i novajlija Frenklin Tebo Učena.

Ko god da istrči na teren, nema sumnje da će ga dočekati ponovo veliki broj gledalaca na najvećem srpskom stadionu. Nadaju se na Marakani da će ponovo biti nadmašene neke ranije posete. Kada se govori o mečevima plej-ofa kvalifikacija (bilo za Ligu šampiona ili Ligu Evrope) to su dueli sa Krasnodarom (50.720) i Jang Bojsom (48.000).

Ulaznice za prvi meč protiv Pafosa (utorak, 21.00) već su puštene u onlajn prodaju, dok će se narednih dana naći i na blagajnama Zvezdinog stadiona. Cene su: 1.200 dinara za mesto na severnoj ili južnoj tribini, 2.200 za istočnu, 2.600 za zapadnu, a 4.000 dinara za tribinu Siniša Mihajlović u centralnom delu zapada.

Blagojević: Svi misle da smo prežaljeni… Osim nas! Davno je bio Njukasl

Od

Viktor

-

13. avgust 2025. | 10:33

0

“Imam jednu dilemu oko sastava”, kaže trener Partizana

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Edinburga/

Svi veruju. A niko nije prepotentan. Dešavanja iz prve utakmice protiv Hibernijana, pre crvenog kartona Vukašina Đurđevića, ranije i neiskorišćene šanse Milana Vukotića, sugerišu da je Partizan bio u najmanju ruku ravnopravan, ako ne i bolji rival od škotskog predstavnika u trećem kvalifikacionom kolu za mesto u Ligi konferencije. Zato je u završnom obraćanju Srđan Blagojević ostavio utisak čoveka koji veruje u čuda.

Baš zbog tih pola sata iz Humske.
“Doputovali smo u Škotsku s namerom da napravimo bolji rezultat nego u Beogradu. Žao mi je što smo 60 minuta igrali sa igračem manje, a pre toga u prvih pola sata se pokazalo da mlada ekipa ima adute protiv Hibernijana. Čak i sa igračem manje smo pokazali karakter, odlučnost, hrabrost, želju, htenje i kvalitetet da se suprotstavimo protivniku. Nesrećeni penal je prelomio taj meč, međutim, u Edinburg smo stigli bez bele zastave, iako su nas mnogi već otpisali. Mnogi smatraju da smo prežaljeni, ali nismo takvog stava, želimo da se nadmećemo i ako Bog da nadoknadimo minus iz prvog susreta“, u dahu je govorio šef stručnog štaba Parnog valjka.

Crno-beli će probati da igraju verovatno na isti način kao u Beogradu.
“Imam jednu dilemu, ali sam 95 siguran da znam sastav“, rekao je Blagojević i samim tim ostavio prostor za debatu da li je u pitanju plan da se na terenu nađu dvojica napadača od početka.
“Ne bih otrkivao detalje, postoji opcija igre i sa dva napadača, ali koliki broj igrača učestvuje u završnici akcija ne znači da je ekipa ofanizvna, jer bismo onda morali da izvučemo jednog iz sredine terena, a to je dodatni izazov. U pitanju su taktičke stvari, ne bih otkrivao, međutim, postoji opcija da tokom igre budu i dva špica“.

Ako će crno-beli igrati isto kao na svom terenu, tako nešto se očekuje i od Hibernijana.
“Ne verujem da će Hibsi menjati strategiju koja im je donela pozitivan rezultat. Opet će se osloniti na direktnu igru, prekide, čvrstinu, blok… Očekujem da budu agresivni i nametljivi, jer su domaćin i njih će energija sa tribina vući napred. Posle odgledane utakmice smo uvereni da naša mlada ekipa ima adute, jer je u 35 minuta bila pod kontrolom. Pokazalo se da u fudbalu može sve da se preokrene za deset sekundi. Naš zadatak je da odaberemo put za koji mislimo da će biti pravi i dobitan“.

Da li to znači reprizu velikog podviga Partizana baš na teritoriji Velike Britanije? Pošto je posle negativnog rezultata na Topčiderskom brdu 2003. savladao Njukasl i plasirao se u Ligu šampiona.
“Prošle su 22 godine od tog meča. Svi koji smo u Partizanu dobro pamtimo taj trenutak, ali niti je Partizan isti kao tad, niti je fudbal identičan tom vremenu. Dosta se toga izmenilo, statistika i sećanja su uvek zanimljivi medijima, odatle se crpe uspomene i emocije, ali sad moramo da crpimo iz onoga što je trenutno. Ovo je sasvim drugačija ekipa u odnosu na tu iz 2003. Naša mlada ekipa ima ambiciju, strast, energiju, osećaj pripadnosti i raduje me što sam osetio da i momci imaju veru. Meč u Kruševcu je pomogao povratku pozitivnih emocija. Neće biti isti meč kao proti Napretka, jer su drugačiji ulozi, protivnici, takmičenja… Fokusirani smo više na sadašnjost, nego na prošlost“.

A u budućnosti će Partizan biti bez očekivane podrške na stadionu u Humskoj, usled nove kazne UEFA.
“Navijači Partizana imaju energiju koja pozitvno utiče na našu ekipu, bez njihove podrške ćemo teško uspeti i zato me je vest o kazni baš rastužila. Svestan sam da ovoj ekipi podrška znači. U slučaju pozitivnog rezultata u Škotskoj očekuje nas nova utakmica u Beogradu, odlučujuća za plasman i jasno nam je koliki bi hendikep bio ako ne bude nikog na istočnoj tribini. Zato apelujem da svi povedu računa zbog načina na koji iskazuju podršku. Ako svi kažemo da volimo ovaj klub, nikako ne bi trebalo da radimo one stvari koje nam štete“, dodao je Blagojević.

Ivana Španović nije rekla poslednju reč: Nastupaće na Svetskom prvenstvu

Od

Viktor

-

13. avgust 2025. | 10:31

0

Ali ne u skoku udalj, već u troskoku

Oprostila se Ivana Španović od skoka udalj, ali ne i od atletike. Proslavljena Srpkinja se vraća na zaletište pošto će učestvovati na predstojećem Svetskom prvenstvu u Tokiju (Od 13. do 21. septembra), međutim ne u disciplini u kojoj je svetska i evropska šampionka, već u troskoku u kojem se takmiči poslednjih nekoliko meseci.

Ona je na svom Instagram profilu obelodanila da će biti deo planetarnog takmičenja, međutim na njemu neće braniti zlato od pre dve godine u Budimpešti osvojeno u skoku udalj, već će probati da se domogne odličja u potpuno novoj disciplini.
“Odlučili smo da se u Tokiju ne takmičim u skoku udalj gde sam trebala da branim titulu, već ću umesto toga da učestvujem u troskoku. Srećna sam što mogu da kažem da sam zdrava, uzbuđena i veoma sigurna u sebe kada je reč o toj disciplini. Čekala sam deset godina na zeleno svetlo na ovo”, napisala ja Ivana.

Na Balkanskom prvenstvu održanom krajem jula u Grčkoj Španovićeva je bila zlatna upravo u troskoku, rezultatom 14,12 m. Srebro je osvojila na Evropskom ekipnom prvenstvu u junu (Druga divizija), kada je skokom 14,15 m ostala iza Rumunke Andree Taloš.

Tek 16. maja Ivana je odlučila da se oproba u novoj disciplini, a letnjim rezultatima pokazala je da i u troskoku može da se bori za najviši plasman. Najbolji rezultat u karijeri ostvarila je u Krajovi 2022, kada je dosegla 14,24 m.

Venus ne staje ni sa 45 godina – igraće na US Openu

Od

Viktor

-

13. avgust 2025. | 10:29

0

Američka 45-godišnja teniserka biće najstarija takmičarka u singlu još od 1981. godine

Američka teniserka Venus Vilijams dobila je specijalnu pozivnicu organizatora za učešće na Otvorenom prvenstvu SAD u Njujorku.

Američka 45-godišnja teniserka biće najstarija takmičarka u singlu još od 1981. godine, kada je Rene Ričards učestvovala kao 47-godišnjakinja, navela je Međunarodna teniska federacija.

Vilijams je osvojila sedam grend slem titula, od kojih dve na Ju Es openu, 2000. i 2001. godine. Sa mlađom sestrom Serenom osvojila je 14 grend slem titula u dublu, a ima i dva grend slema u mešovitom dublu.

Takmičenje na poslednjem grend slem turniru u sezoni počinje 24. avgusta u Njujorku.

Pre toga, 19. i 20. avgusta održaće se takmičenje mešovitih dublova, prema novom formatu sa 16 timova.

Hoću da budem Nišlija

Od

Viktor

-

12. avgust 2025. | 10:08

0

A ĸad se zaljubiš u nišlijĸu nema da vidiš dalje od Čumurliju. Ni do Ćele ĸulu. Samo nju će gledaš, u Tvrđavu će gu vodiš, u ladovinu, u Čair će se ĸriješ od njenog baju, što gu čuva od mangupi, da te ne vidu

(Фото М.Т.)

Polagačko bre s’ taj Niš! Hoću da budem Nišlija! Hoću! Hoću! Pa će si budeš! A video si naši ćevapi, a ? A znaješ li ĸoliĸo treba da izedeš od tija ćevapi pa da si postaneš Nišlija. A znaješ li ĸo je bio gazda Ivĸo? A Koštan’?

Ne znaješ. Će naučiš. A znaješ li gu onu pesmu, nišlijsĸu — Udavija se jedan nišlijsĸi ĸalfa u Nišavu baš ĸod Brzi Brod”? Ne znaješ? Pa će gu naučiš. Polagačke, ka’ oni autobusi što si idu za Durlan. A onu — „Žal za mladost”.

Ne znaješ. I to će gu naučiš. A je si čuo za Kalču, a? Nisi. A je si gled’o gazda Kalču i onog Sremca ĸaĸo si sedeju na stoličke i igraju se sas šah — tamo ĸod Kazančijsĸo soĸače? Ne znaješ šah? Pa će gi naučiš. A i ne moraš.

Mož’ samo da gi gledaš. A je si l’ plaĸao neĸad ĸa’ gazda Mitĸe? Pa punio čoĸanjče sas suze? I ĸoliĸo je bre, on, čoĸanjča popio sas suze? To si niĸi ne znaje. A ĸaĸav si sas ĸola? Ne od ona kola, kakvo su auti od oni Tojoto i od Fordovi. Od ovakva kola, što se igraju uz muziĸu? Ne li si igrao kolo?

Pa onako ĸaĸo ti ripa srce, taĸo će da ripaš. To ne mož’ da naučiš u čĸole. To se, bre bato oseća u dušu. Taĸav se rodiš. Sa ĸolo se rodiš.

A znaješ li dušu nišlijsĸu, ĸaĸvo je? Ne znaješ, a? Pa ni to ne mož’ da naučiš. To nema ni u onu čĸolu što gu piše na zgradu ”Učitelj Tasa”. To si moraš da gu osetiš. A ĸad gu osetiš — će se zaljubiš.

A ĸad se zaljubiš u nišlijĸu nema da vidiš dalje od Čumurliju. Ni do Ćele ĸulu. Samo nju će gledaš. U Tvrđavu će gu vodiš. U ladovinu, u Čair će se ĸriješ od njenog baju, što gu čuva od mangupi, da te ne vidu.

Pa će posle da piješ ĸod onog Kalču. U Kazačinsĸo soĸače će sediš — ĸad si ostariš. Suze da na nalivaš u čoĸanjče. Još li si imaš meraĸ da budeš nišlija, a? A znaješ li, što smo se ovde sĸupili?

Na ovi piĸniĸ, što ga ovde, u Kanadu, taĸo zovu? Baš u Milton. Ima nas dvesta familije. Nismo brojali. I pola ĸad dođe ne mož’ se raziđemo do ponoć. Pa Slava gu nam je. Sa veliĸo slovo. Danas gu je Slava od Niš, bre bato! Car Konstantin i carica Jelena — Slava od Niš!

„Konstantinu caru ĸrst sesvetli javi,

Konstantin ga videi Boga proslavi.”

Toj da si zapamtiš. Nije slava ĸ’o ona Ivĸova, da gu slaviš tri dana. Ne mož’se u ovu Kanadu da si tri dana od pos’o. A ĸuj te, bre bato, doveja na ovu nišlijsĸu slav u? Vidim, bato, utego si se k’o fićko za tehnički pregled.

My name is Stiven. I got married last year. My wife is from Niš. She took me to a picnic to show me how the people of Niš celebrate „Slava”. I even went to monastery.

Pa što ne reče po srpski — Zovu te Stefan. Oženija si se prošle godine. Žena ti je iz Niš. Dovela te na ovi piĸniĸ da si vidiš ĸaĸo mi, Nišlije, slavujem o. I u manastir si se pomolija. Pa što bre ne reče da si ženjet sa Nišlijku? Da ti ne držim govoranciju. A ja ĸad si popijem, jeziĸ mi podmaž e, ĸ’o sas ono vital ulje. A u ĸuću si ćutim ĸo mutav.

E, moj bato, pa ti i ne znaješ da te Bog pogledaja kad si imaš ženče od Niš. Pa polagačke bre. Će si naučiš ti i po nišlijski. Laĸo će gu naučiš. Ona će te nauči. U nišlijsĸi jeziĸ ima samo tri padeži. Jes’ da je pomlogo, al će si naučiš.

Dođi da si popijemo, moj Stevčo. Takoj će te zovu. Tamo u Niš. Pa ĸad popijemo — će se izljubimo. Ne ĸo ono ljubljenje s jezik. Bože me sačuvaj. Ovoj ti onaĸo, ĸaĸoj se mi u Niš i oĸolinu ljubimo. U Srbiju. Po tri put’. Isto ĸol’ĸo se ima i padeži. I nemo’ da si misliš da je nešto lično.

Taĸo se to tamo radi. A i ovde — ĸad se sretnemo. Mi se siti izljubimo. Da si budem pošten — više se izgrlimo po ovaj kandski način. Nema veze.

Ajde, ajde. To nam si je ostalo od Tursĸu. I ćevapi nam ostali od Tursĸu. I meraĸ nam ostao. Jedino smo meraĸ poneli u ĸofere, ĸad smo se paĸovali u Kanadu. I po jedno čoĸanjče da si lijemo suze u njeg’. I ĸolo da razvijem o. I sa Mitĸe da zapevamo onu — Otvori mi belo Lenče… pa da naučiš ovo — „da znaješ mori mome, da znaješ ĸol’ĸa je žal za mladost” — Ovo će samo da ti dođe u glavu!

NewsWeekPRO

Kanađani koji su ove sedmice rezervisali letove kompanije Air Canada možda bi trebali razmotriti alternativne opcije putovanja pre predstojećeg štrajka.

„Kako bi putnicima pružila sigurnost, Air Canada će započeti postepeno smanjivanje većine svojih operacija koje će biti završeno u naredna tri dana“, navodi se u saopštenju od srede. „Aviokompanija je takođe zatražila arbitražu pod liderstvom vlade kako bi rešila situaciju.“

Komponenta Air Canada organizacija CUPE, izdala je u sredu obaveštenje o 72-satnom štrajku , tvrdeći da aviokompanija “odbija priznati da stjuardese trebaju biti plaćene za sve vreme provedeno na poslu”.

Aviokompanija tvrdi da je osam meseci trajalo “pregovora u dobroj veri” koji su uključivali pomoć saveznih posrednika.

„Kao što smo videli i u drugim delovima naše industrije s drugim poremećajima u radu, neplanirana ili nekontrolisana zatvaranja, poput onih kojima sada preti štrajk, mogu stvoriti daleko, daleko gori haos za putnike.“

Avio-prevoznik navodi da će letovi Air Canada Expressa koje obavljaju Jazz i PAL Airlines nastaviti sa normalnim radom.

Ako mislite da će vas pogoditi ova preventivna otkazivanja letova, proverite svoje mogućnosti šta vam je činiti.

Početkom 20. veka, letovanje na moru nije ličilo na današnje prizore atraktivnih plaža i kupača u šarenim kupaćim kostimima. More je, za gospodu iz viših društvenih slojeva, bilo više dekorativna pozadina nego mesto za aktivan odmor.

Međutim, Šanel je svojim instinktom modnog revolucionara pretvorila nezgodu u trend. Njena preplanula put, u kombinaciji s jednostavnom, laganom letnjom garderobom od prugaste majice i širokih pantalona, postala je simbol sofisticiranosti i modernog života.

Treba naglasiti da Šanel nije baš sama „izmislila“ ovu promenu, već ju je snažno ubrzala i učinila modno prihvatljivom.

Tačno je da se pre 1920-ih sunčanje nije smatralo poželjnim u višim slojevima društva. Bela koža bila je znak statusa, a preplanulost se povezivala s fizičkim radnicima.

Širenje trenda – Istina je da je modna industrija i turizam brzo reagovao. Lakša odeća, letovališta koja nude ležaljke i suncobrane, i sve veća popularnost rivijere kao destinacije.

Uticaj na more i turizam – Nije Koko Šanel direktno izmislila turizam na moru, ali je svojim stilom i statusom modne ikone učinila da preplanuli ten i opušten, ali elegantan odmor postanu poželjni među elitom. Taj trend se potom proširio na širu javnost.

Bezbednost je jedan od glavnih faktora koji putnici uzimaju u obzir prilikom odabira destinacije. Prema novoj analizi turoperatora Riviera Travel, Dubrovnik je proglašen najbezbednijim gradom Evrope.

Rezultati su deo Safest Destinations Indexa, koji rangira gradove prema trenutnom nivou kriminala, stopi njegovog rasta u poslednjih pet godina, javnoj percepciji sigurnosti i infrastrukturnim uslovima poput osvetljenosti ulica i pristupa hitnim službama, prenosi Euronews Travel.

1. Dubrovnik, Hrvatska

“Biser Jadrana” zauzeo je prvo mesto zahvaljujući izuzetno niskim stopama kriminala i dobro organizovanim javnim službama. Posetioci se često dive ne samo impozantnim zidinama i starom gradu, već i činjenici da se ovde osećaju bezbedno i u večernjim satima.

Iako Dubrovnik privlači ogroman broj turista i ima dinamičnu noćnu scenu, nasilni incidenti su retki, a lokalna zajednica neguje prijateljski odnos prema gostima.

2. Talin, Estonija

3. Varšava, Poljska

4. Prag, Češka

5. Krakov, Poljska

Još jedan poljski grad našao se u top pet. Krakov, sa svojim istorijskim centrom i bogatom kulturnom scenom, ulaže mnogo u sigurnost posetilaca. Policijska patrola u starom gradu, sigurni noćni autobusi i nizak broj nasilnih incidenata čine ga omiljenom destinacijom i za porodična putovanja.

6. Amsterdam, Holandija

Poznat po liberalnom duhu i kosmopolitskoj atmosferi, Amsterdam je uspeo da održi reputaciju jednog od najsigurnijih gradova u Evropi. Građani imaju veliko poverenje u policiju, a efikasna infrastruktura i visoka stopa socijalne povezanosti doprinose bezbednom okruženju.

Iako su ovi gradovi rangirani kao najbezbedniji, stručnjaci podsećaju da putnici uvek treba da prate osnovne mere opreza — posebno u velikim turističkim centrima gde su džepne krađe i dalje moguće.

Japanske glumice Maju Macuoka, poznata po filmu „Shoplifters“, i Riisa Naka, zvezda serije „Alice in Borderland“, glumiće u novoj Netfliksovoj dramskoj seriji „Plastic Beauty“.

Radnja je smeštena u intrigantni svet plastične hirurgije, a seriju je kreirao tim koji stoji iza hvaljenih naslova „The Naked Director“ i „Tokyo Swindlers“.

Sukob i razumevanje

Prema istraživanjima, svega 10–12% svetske populacije koristi levu ruku kao dominantnu. Iako to ponekad znači borbu sa „neprijateljski nastrojenim“ makazama, većina levorukih će reći da je njihova osobenost zapravo prednost.

Poznate ličnosti koje pišu levom rukom

Lista slavnih levorukih impresivna je i raznovrsna. Među njima su sportske legende poput Rafaela Nadala i Lionela Mesija, muzičke ikone Pol Mekartni i Lejdi Gaga, kao i glumice Dženifer Lorens i televizijska zvezda Opra Vinfri.

Zanimljiva je i priča o Justinu Biberu, prvi put je gitaru uzeo u ruke kao desnoruk, ali pokušaji da svira „unazad“ bili su pravi izazov, tada je ipak shvatio da bolje svira „sa druge strane.“

Tvorac „Simpsonovih“ Met Groning takođe je levoruk, a upravo zato su mnogi likovi iz serije, uključujući Barta Simpsona, levoruki.

Levoruki koji su menjali istoriju

Iako čine manjinu, oni su ostavili snažan trag u svetskoj politici. Među njima su bivši američki predsednici Bil Klinton i Barak Obama, britanski premijeri Vinston Čerčil i Dejvid Kameron, kao i budući kralj Velike Britanije, princ Vilijam.

Njegov pradeda, kralj Džordž VI, prirodni levak, u mladosti je bio primoran da piše desnom rukom, praksa koja je, nažalost, bila česta sve do sredine 20. veka.

Od praznoverja do nauke

Ipak, tragovi levorukih sežu duboko u prošlost, arheolozi su pronašli dokaze da su i neandertalci pre 500.000 godina imali pripadnike koji su preferirali levu ruku. Analizom ogrebotina na njihovim zubima, utvrđeno je da je oko 10% njih koristilo alat u levoj ruci.

Zašto je levorukih ljudi tako malo?

Iako tačan razlog nije poznat, jedan od mogućih odgovora krije se u evoluciji. Ljudi su kroz istoriju živeli u zajednicama gde je korišćenje iste ruke olakšavalo zajednički rad i upotrebu alata. Tako je desnorukost postala dominantna, dok je levorukost ostala ređa.

Nauka, međutim, otkriva i prednosti – istraživači sa Univerziteta u Oksfordu ustanovili su da su kod levorukih dve strane mozga bolje povezane, naročito u oblastima zaduženim za jezik. Iako nema čvrstih dokaza da su levaci kreativniji, mnogi primeri iz umetnosti i muzike idu im u prilog.

Levorukost u životinjskom svetu

Levorukost nije rezervisana samo za ljude. Kanguri češće koriste levu šapu za hranjenje i negu, dok čak 90% papagaja hvata hranu levom nogom. Ipak, kod većine životinja – pa i kod majmuna, ne postoji jasna dominacija jedne strane.

Prodaja ulaznica za susret sa Pafosom već počela

U najavi utakmice Crvena zvezda – Leh pisali smo o podatku da beogradski tim nije izgubio na svom stadionu u evropskim kvalifikacijama čak devet godina, kao i da Vladan Milojević ima maksimalan učinak u prolazima u narednu fazu. Obe te serije su nastavljene.

“Imam jednu dilemu oko sastava”, kaže trener Partizana

Ali ne u skoku udalj, već u troskoku

Na Balkanskom prvenstvu održanom krajem jula u Grčkoj Španovićeva je bila zlatna upravo u troskoku, rezultatom 14,12 m. Srebro je osvojila na Evropskom ekipnom prvenstvu u junu (Druga divizija), kada je skokom 14,15 m ostala iza Rumunke Andree Taloš.

Tek 16. maja Ivana je odlučila da se oproba u novoj disciplini, a letnjim rezultatima pokazala je da i u troskoku može da se bori za najviši plasman. Najbolji rezultat u karijeri ostvarila je u Krajovi 2022, kada je dosegla 14,24 m.

Američka 45-godišnja teniserka biće najstarija takmičarka u singlu još od 1981. godine

Polagačko bre s’ taj Niš! Hoću da budem Nišlija! Hoću! Hoću! Pa će si budeš! A video si naši ćevapi, a ? A znaješ li ĸoliĸo treba da izedeš od tija ćevapi pa da si postaneš Nišlija. A znaješ li ĸo je bio gazda Ivĸo? A Koštan’?

Ne znaješ. Će naučiš. A znaješ li gu onu pesmu, nišlijsĸu — Udavija se jedan nišlijsĸi ĸalfa u Nišavu baš ĸod Brzi Brod”? Ne znaješ? Pa će gu naučiš. Polagačke, ka’ oni autobusi što si idu za Durlan. A onu — „Žal za mladost”.

Ne znaješ. I to će gu naučiš. A je si čuo za Kalču, a? Nisi. A je si gled’o gazda Kalču i onog Sremca ĸaĸo si sedeju na stoličke i igraju se sas šah — tamo ĸod Kazančijsĸo soĸače? Ne znaješ šah? Pa će gi naučiš. A i ne moraš.

Pa onako ĸaĸo ti ripa srce, taĸo će da ripaš. To ne mož’ da naučiš u čĸole. To se, bre bato oseća u dušu. Taĸav se rodiš. Sa ĸolo se rodiš.

A znaješ li dušu nišlijsĸu, ĸaĸvo je? Ne znaješ, a? Pa ni to ne mož’ da naučiš. To nema ni u onu čĸolu što gu piše na zgradu ”Učitelj Tasa”. To si moraš da gu osetiš. A ĸad gu osetiš — će se zaljubiš.

A ĸad se zaljubiš u nišlijĸu nema da vidiš dalje od Čumurliju. Ni do Ćele ĸulu. Samo nju će gledaš. U Tvrđavu će gu vodiš. U ladovinu, u Čair će se ĸriješ od njenog baju, što gu čuva od mangupi, da te ne vidu.

Pa će posle da piješ ĸod onog Kalču. U Kazačinsĸo soĸače će sediš — ĸad si ostariš. Suze da na nalivaš u čoĸanjče. Još li si imaš meraĸ da budeš nišlija, a? A znaješ li, što smo se ovde sĸupili?

Na ovi piĸniĸ, što ga ovde, u Kanadu, taĸo zovu? Baš u Milton. Ima nas dvesta familije. Nismo brojali. I pola ĸad dođe ne mož’ se raziđemo do ponoć. Pa Slava gu nam je. Sa veliĸo slovo. Danas gu je Slava od Niš, bre bato! Car Konstantin i carica Jelena — Slava od Niš!

„Konstantinu caru ĸrst sesvetli javi,

Konstantin ga videi Boga proslavi.”

Toj da si zapamtiš. Nije slava ĸ’o ona Ivĸova, da gu slaviš tri dana. Ne mož’se u ovu Kanadu da si tri dana od pos’o. A ĸuj te, bre bato, doveja na ovu nišlijsĸu slav u? Vidim, bato, utego si se k’o fićko za tehnički pregled.

My name is Stiven. I got married last year. My wife is from Niš. She took me to a picnic to show me how the people of Niš celebrate „Slava”. I even went to monastery.

E, moj bato, pa ti i ne znaješ da te Bog pogledaja kad si imaš ženče od Niš. Pa polagačke bre. Će si naučiš ti i po nišlijski. Laĸo će gu naučiš. Ona će te nauči. U nišlijsĸi jeziĸ ima samo tri padeži. Jes’ da je pomlogo, al će si naučiš.

Taĸo se to tamo radi. A i ovde — ĸad se sretnemo. Mi se siti izljubimo. Da si budem pošten — više se izgrlimo po ovaj kandski način. Nema veze.

Brgo će gi naučiš. I neće gi niĸo iz glavu da ti gu izbije. I će gu pevaš kad ostariš, baš k’o za men’ s’g — „da znaješ mori momče, da znaješ…

Miodrag Topić