Želju, htenje i borbu niko neće moći da ospori mladim fudbalerima Partizana tokom njihove jednomesečne ekskurzije po Evropi. Za plasman u grupnu fazu bilo kog Uefinog takmičenja je međutim potrebno više, a to su lekcije koje će izabranici Srđana Blagojevića morati da savladaju kako bi maturirali.
Snage i sreće nije bilo u dodatnih 30 minuta, te je tako došao i kraj “putešestviju” koje je Srđana Blagojevića ostavilo bez teksta. Razočaranje nije mogao da sakrije niko u crno-belom obdaništu, ali imaju u Partizanu i te kako čemu da se raduju.
Pričao je Predrag Mijatović o nezadrživoj sili mladosti koja je uverena u svoje mogućnosti i upravo su to pokazali crno-beli protiv škotskog tima, kao uostalom i nekoliko nedelja ranije protiv AEK-a.
Nisu dozvolili da ih poremeti gol koji inače vadi inspiraciju na pamuk, igrač manje u drugom poluvremenu i stadion pun ljudi koji žele da ih vide oborene glave. Nisu se uplašili i klonuli duhom, već bezrezervno napadali i verovali u čudo. I bili su jako blizu.
Nedostajali su im iskustvo, čvrstina i prepredenost koji dolaze sa godinama, utakmicama i kilometrima pod izlizanim kramponima. Falili su koncentracija i hladna glava. Manjkalo je prisebnosti u odsudnim momentima.
Nije bilo doduše realno ni očekivati da bi prerano regrutovani mladići iz omladinskog pogona mogli da se nadmudruju sa fudbalerima od kojih neki imaju više priprema u nogama nego Partizanovi igrači godina. Pokušali su Blagojevićevi izabranici da izostanak svega pobrojanog nadomeste energijom, inspiracijom i poletom, ali je za produžetak ekskurzije bilo potrebno više.
Uspomena ipak neće nedostajati. Obišli su za nešto više od mesec dana Partizanovi školarci Kipar, Poljsku i Škotsku i naučili više o fudbalu i životu nego za vreme čitavog staža u mlađim kategorijama.
Bilo je radosti, pesme, ali i suza. Pregršt golova, penala i crvenih kartona. Preokreta i neuzvraćene ljubavi. Nezaboravnih večeri i svitanja koja nestaju u magli. Vratili su se u Beograd umorni, setni i sa utiskom da je moglo i duže da potraje. Ekskurzija kakva treba da bude.
Sada međutim moraju da se vrate u školske klupe i zadovolje se izletima po Srbiji. Makar do sledeće godine. Na njihovu sreću, neke od najtežih lekcija su već naučili. Ključ je pak u ponavljanju.
Biće im neophodno da se što pre naviknu na život u seniorskim vodama, gde se gotova svaka greška kažnjava. Imaće vremena i da fizički stasaju, ali i da se što bolje nose sa pritiskom. Časovi taktičkog opismenjavanja će im biti neophodni, kao i vežbe za koncentraciju. Dodatna nastava i ostajanje posle poslednjeg zvona, u ovom slučaju zvižduka, u ovom uzrastu se smatra obaveznim.
Pitanje je međutim i kako će u “Humskoj” organizovati novu školsku godinu. Blagojevićev ostanak na klupi ne bi trebalo dovoditi u pitanje posle svega prikazanog, ali dešavala su se i veća čuda. Na čelnim ljudima i stručnom štabu je da ovu generaciju odškoluju, a zatim i zadrže što duže na okupu.
Greota će biti ukoliko se ova prilika propusti. Zbog Vukotićevih čarobnih kopački, Ugrešićevog osećaja za gol iz drugog plana i Trifunovićeve srčanosti. I još mnogo toga.
Na ispitu će biti i navijači Partizana. IMT ne bi trebalo tretirati ništa drugačije od AEK-a, Hibernijana i Oleksandrije. Bez podrške ovako mladoj ekipi, ne mogu se ni očekivati značajniji rezultati.
Učionica je spremna. Prvi čas zakazan je za ponedeljak u 19.00 časova u “Humskoj”.
Košarkaši Srbije od 20.45 protiv Češke igraju prvi od dva pripremna duela u Minhenu u okviru Superkupa. Tok utakmice iz časa u čas i njene najzanimljivije detalje možete pratiti na našem portalu.
Košarkaši protiv Češke na Superkupu u Minhenu
Srbija je uoči turnira u Minhenu imala uspešnu generalnu probu na prijateljskom turniru na Kipru, gde je ostvarila dve ubedljive pobede.
U Limasolu je najpre savladala Grčku76:66, predvođena Nikolom Jokićem koji je upisao 23 poena i 19 skokova, da bi zatim bez većine nosilaca protiv domaćina Kipra rezultatom 122:55 upisala najubedljiviju pobedu u istoriji od osamostaljenja.
Predstoji ipak dosta ozbiljniji Superkup, turnir koji okuplja četiri vrhunske evropske selekcije – Srbiju, Nemačku, Tursku i Češku. Sve utakmice igraju se u novoj dvorani “Sap garden“, smeštenoj u srcu minhenskog Olimpijskog parka.
Revijalno takmičenje od 18.00 časova otvaraju Nemačka i Turska, dok će od 20.45 sati snage odmeriti Srbija i Češka.
Pobednici polufinala sastaće se u velikom finalu u subotu 16. avgusta od 20.45 časova, a istog dana od 18.00 biće odigran meč za treće mesto. Turnir se igra po kup sistemu – dva polufinala, meč za treće mesto i finale.
Orlovi ne znaju za poraz protiv Čeha
Srbija i Češka do sada su se sastale četiri puta u zvaničnim mečevima, a orlovi imaju maksimalan učinak.
Na Evrobasketu 2015. u četvrtfinalu bilo je 89:75, u olimpijskim kvalifikacijama 2016. Srbija je deklasirala rivala sa 96:72.
Takav trend nastavljen je i na Svetskom prvenstvu 2019. godine gde je u meču za peto mesto rezultat je bio 90:81. Poslednji meč, odigran na Evrobasketu 2022. u Pragu ponovo je lako pripao orlovima 81:68. Meč je obeležio dabl-dabl učinak Nikole Jokića od 18 poena i 11 skokova.
Selektor poveo iste igrače kao i na Kipar
Selektor Svetislav Pešić nije pravio izmene u odnosu na prethodna dva meča.
Košarkaši Srbije na pripremnim mečevima u Limasolu
U Minhen je poveo: Aleksu Avramovića, Stefana Jovića, Vasilija Micića, Nikolu Topića, Bogdana Bogdanovića, Marka Gudurića, Vanju Marinkovića, Ognjena Dobrića, Dejana Davidovca, Nikolu Jovića, Filipa Petruševa, Nikolu Jokića, Nikolu Milutinova, Tristana Vukčevića i Balšu Koprivicu.
Zbog povreda, u Beogradu su ostali Alen Smailagić i Uroš Trifunović pa je malo verovatno da će ova dva igrača ući među 12 koji će odleteti u Rigu.
Očekuje se podrška navijača u “Sap gardenu”
“Sap garden“, moderna dvorana kapaciteta preko 12.000 mesta, spremna je da ugosti četiri selekcije.
Očekuje se da će sve četiri selekcije imati veliku podršku sa tribina pošto u domaćinskoj Nemačkoj postoje velike srpske, turske i češke zajednice.
Iako Srbija ulazi kao favorit, pripremni turniri često donose iznenađenja, pa će svaki meč biti i prilika za proveru forme i taktičkih rešenja pred Evrobasket.
Raspored mečeva u Minhenu:
Petak: Nemačka – Turska 18.00
Srbija – Češka republika 20.45
Subota: Utakmica za treće mesto 18.30
Finale 20.45
Kako tehnologija napreduje, tako se pojavljuju i novi načini na koje prevaranti na internetu mogu da nas dovedu u opasnost. U 2025. godini je posebno važno da budemo svesni ovih pretnji, jer sve više hakera koristi veštačku inteligenciju i napredne tehnike kako bi nas obmanuli i zloupotrebili naše podatke.
Sve češći i sve kompleksniji sajber napadi pokazuju da digitalna bezbednost više nije pitanje kvaliteta tehničke opreme – čak i uz sve postojeće mere, brojni sistemi su još uvek ranjivi, što je u julu 2025. godine potvrdio i jedan od najvećih incidenata u poslednje vreme. Hakerski upad u IT sisteme ruske avio-kompanije “Aeroflot” paralisao je deo njenog rada: Otkazani su brojni letovi, došlo je do masovnih kašnjenja i haosa u rasporedu, a i finansijski gubici bili su značajni. Samo dan kasnije, problemi su pogodili i velike apotekarske lance, prenosi “RBK Trend”.
Ovakvi napadi više nisu usmereni samo na prekid rada, jer je ubrzani razvoj tehnologija otvorio prostor za novu vrstu pretnji – sajber falsifikate. Danas se može ubedljivo kopirati gotovo sve, od pasoša i finansijskih dokumenata, preko zvaničnih pisama i QR kodova, do glasova i lica kolega, pa čak i celih kol-centara, što našu celokupnu bezbednost na internetu dovodi u pitanje.
Digitalna higijena i prepoznavanje prevare
Savremene fišing mejlove i lažne poruke, unapređene uz pomoć veštačke inteligencije, sve teže je prepoznati. Ipak, postoje znakovi koji nam govore kada je u pitanju zlonamerna poruka, posebno ako izaziva žurbu ili strah, ako se pošiljalac poziva se na autoritet, šalje uznemirujuće vesti ili nudi nestvarno dobru ponudu.
Čak i kada vam poruka izgleda uverljivo, stil i ton komunikacije, prisustvo (ili nedostatak) ličnog obraćanja, netipični zahtevi, nepoznati linkovi – sve to pokazuje da je u pitanju lažna poruka. Ukoliko se javi bilo kakva sumnja, dobro proverite informacije.
Posebnu opasnost predstavljaju dipfejkovi, to jest lažni video i audio materijali koji mogu zvučati i izgledati iznenađujuće realno. Iako su tehnologije sve bolje, uz malo pažnje možete uočiti neprirodne pokrete lica ili neprirodan ritam govora.
Opasnost u radu sa AI
Poverljivie podatke nikada ne bi trebalo da unosite u javne AI platforme, bez jasnih garancija o načinu njihovog čuvanja i brisanja. U suprotnom, postoji rizik da oni postanu deo obuke AI modela, budu zloupotrebljeni ili procure u javni prostor, što može ugroziti vašu privatnost i bezbednost.
Lozinka
Pravljenje sigurne lozinke je ključno za zaštitu vaših naloga i ličnih podataka. Ne bi trebalo da koristite istu lozinku na više naloga, niti da je delite sa drugima, jer samo jedan kompromitovan nalog može ugroziti sve ostale.
Lozinke treba da vam budu duge, da imaju najmanje 12 karaktera i budu sastavljene od fraza koje ćete lako zapamtiti, ali koje će drugi teško pogoditi. Izbegavajte korišćenje jednostavnih reči, ličnih podataka ili javnih informacija, kao što su imena, datumi rođenja, vaši omiljeni sportski timovi…
Zaštita podataka
Krađa podataka se dešava kada se poverljive informacije preuzmu sa vaših uređaja bez vašeg znanja ili odobrenja. To može da se dogodi na radnom mestu ili na ličnom računaru, a riziku su izloženi lični, finansijski, zdravstveni i poslovni podaci.
Da biste bili bezbedni, koristite antivirusni softver, redovno pravite rezervne kopije datoteka i budite oprezni prilikom preuzimanja sadržaja sa interneta, jer prevaranti često koriste trikove kako bi vas naveli da otvorite zlonamerne linkove ili softvere.
Obuka kao prva linija odbrane
Što se tiče kompanija, zaposleni moraju da poznaju osnovna pravila digitalne bezbednosti. Podaci pokazuju da više od polovine organizacija u svetu već sistematski obučava svoje osoblje kako bi smanjile unutrašnje rizike, dok preko polovine planira da uvede veštačku inteligenciju u programe obuke.
Stručnjaci predlažu da upoznavanje sa pravilima bezbednosti postane obavezan deo prilikom zaposlenja, uz redovne i ažurirane treninge, predavanja i praktične vežbe. Takvi programi uče zaposlene da prepoznaju sumnjive aktivnosti, zaštite korporativne podatke i izbegnu tipične greške koje otvaraju vrata hakerskim napadima.
Nepoznati gradovi, ulice i drugačije kulture sa kojima se susrećemo na odmoru ne samo da nam menjaju rutinu, već i podstiču bolje raspoloženje, jačaju kognitivne sposobnosti i poboljšavaju opšte blagostanje. Kada putujemo, ulažemo u našu dugovečnost i zdravlje mozga, a postoji nekoliko načina na koje nam avantura na novom mestu pomaže u tome.
Istražite nova mesta ako želite da vam mozak bude zdrav.
Odmor nije samo privremeni beg od svakodnevice, već je prilika da “napunite baterije”, isprobate nešto novo i poboljšate svoje ukupno blagostanje. Putovanje može imati daleko veći uticaj na zdravlje mozga nego što mislimo, a naučnici veruju da ima pozitivni efekat na naše kognitivne sposobnosti – pa čak i na dugovečnost. Starije osobe koje putuju češće imaju manji rizik od blagog kognitivnog oštećenja i demencije, a što više putuju, taj rizik je još manji, otkrila su istraživanja.
Pre svega, putovanje budi pozivina osećanja – čak i ako ne odlazimo na sasvim drugi kontinent, iskustva na novom mestu prekidaju rutinu na koju smo navikli i pružaju nam priliku da iskusimo drugačiji stil života. Pošto se mozak stalno stimuliše novim utiscima i okruženjima, raspoloženje nam se prirodno poboljšava, što donosi koristi mentalnom zdravlju.
Osim uživanja u novim predelima, fizička aktivnost koju obično prati putovanje takođe koristi zdravlju mozga. Na odmoru nam se dnevni broj koraka često povećava sa prosečnih 4.000 na oko 20.000 koraka tokom istraživanja novih gradova. Ovo povećanje aktivnosti stimuliše rast moždanih ćelija i jača veze unutar mozga, što je važno za pamćenje i sposobnost učenja. Redovno kretanje takođe smanjuje šanse za razvoj demencije.
Putovanje takođe mozgu daje nove zadatke, što pozitivno utiče na kognitivne sposobnosti. Kao što mišići rastu kada povećavamo težinu opterećenja kada treniramo, mozak napreduje kada se suočava sa novim okruženjima i aktivnostima.
Još jedan od načina na koji odmor stimuliše mozak je učenje novog jezika. Čak i jednostavni izazovi, poput pamćenja nekoliko novih reči ili snalaženja u javnom prevozu u novom gradu aktiviraju mozak, a istraživanja pokazuju da se simptomi Alchajmerove bolesti pojavljuju za oko pet godina kasnije kod ljudi koji govore barem dva jezika, nego kod onih koji govore samo jedan.
Osim toga, putovanje podstiče ojačavanje društvenih veza, što je važno za emocionalno i kognitivno blagostanje. Provođenje vremena sa porodicom ili prijateljima tokom odmora pruža priliku za zbližavanje, što je posebno značajno jer su brojne studije dokazale da socijalna izolacija i usamljenost negativno utiču na kognitivne funkcije, a redovni kontakt s drugim ljudima može smanjiti rizik od razvoja demencije, prenosi “Hafington post”.
Dakle, putovanje nije samo uživanje ili “bežanje” od obaveza, već aktivira mozak, podstiče učenje, poboljšava raspoloženje, povećava fizičku aktivnost i jača socijalne veze. Svi ovi aspekti zajedno pomažu da mozak ostane u formi, a životni vek bude kvalitetniji.
Pogrešno skladištenje, priprema i higijena jela mogu dovesti do trovanja hranom – posebnu pažnju treba obratiti na određene namirnice, koje su naizgleda bezopasne, a zapravo često izazivaju velike probleme.
Trovanje se događa kada pojedemo hranu kontaminiranu štetnim bakterijama, parazitima, virusima ili toksinima. Ovaj problem izaziva razne simptome, najčešće bolove u stomaku, dijareju, povraćanje, mučninu i gubitak apetita. Trudnice, mala deca, stariji, osobe sa hroničnim bolestima su u većem riziku od trovanja hranom, a još toplo vreme nikako ne ide ovoj situaciji u prilog.
Obično obratimo pažnju na meso, mesne proizvode, kao i mleko i mlečne proizvode, ali opasnost vreba od naizgled bezazlenih namirnica kao što su salata, brašno. U nastavku pročitajte na koje namirnice posebno treba obratiti pažnju.
Zelena salata
Salata i uopšte listasto povrće mogu biti kontaminirani štetnim bakterijama kao što su ešerihija koli, salmonela i listerija. Ovo se može dogoditi u različitim fazama lanca snabdevanja – kontaminacija dolazi od nečiste vode i prljave odvodne vode koja prodire u zemljište u kome raste voće i povrće. Takođe, kontaminacija se može dogoditi i zbog prljave opreme za preradu i nehigijenskih praksi u pripremi hrane. Zato je listasto povrće posebno rizično, jer se jede sirovo i ne prolazi kroz termičku obradu.
Pirinač
Pirinač je jedna od najstarijih žitarica i osnovna namirnica za više od polovine svetske populacije. Međutim, može biti rizičan kad je u pitanju trovanje hranom.
Sirov pirinač može biti kontaminiran sporama bakterije Bacillus cereus. Spore su vrsta zaštitnog “spavajućeg” oblika bakterije koji joj omogućava da preživi nepovoljne uslove kao što su suša ili toplota. Ove spore imaju sposobnost da dugo opstanu u suvom pirinču, čak i u pakovanju, a neke spore prežive i kuvanje. Ako se kuvani pirinač ostavi na sobnoj temperaturi, ove spore se aktiviraju, pretvaraju u bakterije koje se razmnožavaju u toplom i vlažnom okruženju, i proizvode toksine koji mogu izazvati trovanje hranom, piše Heltlajn.
Brašno
Sigurno ne biste uzimali brašno kašikom i jeli ga. Ali šta je sa testom za kolače ili torte? Iako je retko, brašno može biti kontaminirano bakterijom ešerihijom tokom žetve, mlevenja i prosejavanja, piše Veb med.
Čak i tokom prerade brašna bakterija ešerihija koli može preživeti i izazvati trovanje koja izazvaju krvavu dijareju, povraćanje, a u ozbiljnim slučajevima i otkazivanje bubrega i smrt. Takođe, gotove smese za torte i kolače mogu sadržati ove mikrobe, pa je važno da se izbegava da se jedu sirovi filovi prilikom pravljenja poslastica, pita.
Dinja
Infekcije salmonelom su češće tokom leta, kada više ljudi uživa u lubenicama i dinjama. Dinje rastu na zemlji, pa njihove kore mogu da budu kontaminirane bakterijama, a zbog teksture površine teško ih je potpuno očistiti i dezinfikovati. Presečene dinje mogu prenositi norovirus, listeriju i druge štetne mikroorganizme, zbog čega je najbolje jesti dobro oprane cele dinje.
“Ovako počinje zombi apokalipsa”, rekli su korisnici na društvenim mrežama kada su videli fotografije na kojima zečevi u SAD imaju neobične izrasline na licima, nalik rogovima. Mnogi su ih nazvali “Frankenštajnovim”, “demonskim” i “zombi” zečevima, koji podsećaju na bića iz drevnih mitova. Ipak, stručnjaci su odmah utvrdili razlog za pojavu “rogova”. se pojavili u Americi: Otkriven uzrok “rogova” koji im rastu na licu
Korisnici društvenih mreža su se zabrinuli zbog pojave “rogova” na zečevima.
Zečevi sa tamnim izraslinama na područjima oko očiju i usta, tako da izgledaju kao da im iz lica rastu rogovi, primećeni su u gradu Fort Kolins u Koloradu. Mnogi korisnici društvenih mreža su napisali da zečevi izgledaju “strašno” i da se nadaju da su to zapravo lažne slike.
Ipak, nije u pitanju fotomontaža, već je reč o infekciji papiloma virusom koji je specifičan za ovu vrstu zečeva, koji izaziva upečatljive, bradavičaste izrasline na licu, objasnili su stručnjaci. Tvrde da nema razloga za paniku, jer ova pojava nije nova – virus, poznat kao Šope papiloma virus, otkriven je još tridesetih godina, a veruje se da je upravo on inspirisao staru severnoameričku legendu o “rogatom zecu”.
Izrasline, koje ponekad podsećaju na rogove, uglavnom su bezopasne i ne utiču na zdravlje životinja, osim ako im ne smetaju pri ishrani ili vidu. U većini slučajeva, zečev imuni sistem sam savlada infekciju, nakon čega izrasline nestaju.
Istraživanje ove bolesti kod zečeva pomoglo je naučnicima da bolje razumeju vezu između virusa i razvoja karcinoma, uključujući i humani papiloma virus (HPV) koji je povezan sa rakom grlića materice.
Iz Agencije za parkove i divljinu Kolorada saopšteno je da dobijaju brojne pozive zabrinutih građana, ali da zaraza nije retka, posebno tokom leta, kada su buve i krpelji – glavni prenosioci virusa – najaktivniji. Bolest se prenosi samo među zečevima, ali ne i na ljude ili kućne ljubimce, prenosi “Skaj njuz”.
Ministar je rekao da su kod pojedinih povređenih policajaca konstatovane teške telesne povrede, kao i da je oštećeno pet službenih policijskih vozila i 22 komada oštećene opreme
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, izjavio je da su u noćašnjim incidentima povređena 27 policijskih službenika, kao i da su demonstranti povredili više od 70-80 građana. Dodao je da su podnete 47 prekršajne i pet krivičnih prijava.
Dačić je u obraćanju medijima u Palati Srbija izjavio da su kod pojedinih povređenih policajaca konstatovane teške telesne povrede, te da je oštećeno pet službenih policijskih vozila i 22 komada policijske opreme, prenosi Tanjug.
Kada je reč o povređenim građanima, Dačić je naveo da još nema tačnog izveštaja, ali da je sigurno da ima više od 70, 80 povređenih.
“Na mnogo mesta u Srbiji imali smo pojavu napada blokadera na prostorije SNS, u nekoliko mesta i na SPS, najteži su bili napadi na policiju uz one napade na građane koji njih ne podržavaju, a koji su pristalice SNS-a, a koji su se u većem broju okupili ispred svojih odbora”, kazao je Dačić.
Istakao je da je policija noćas radila na očuvanju javnog reda i mira i trpela masovne napade, kao i da su bili masovni napadi demonstranata na SNS.
Prema njegovim rečima, najteže je bilo u Novom Sadu, delimično u Beogradu, ali bilo je incidenata i u Kraljevu, Lazarevcu, Pančevu.
“Policija spasava živote, mi želimo da sačuvamo živote svih”, istakao je Dačić.
On je poručio da će biti sankcionisani svi koji krše zakon i da će protiv njih biti podnete krivične i prekršajne prijave.
“Mi ćemo raditi na identifikaciji svih i da se u narednih 48 sati sankcionišu svi koji su prekršili zakon i doveli do povređivanja i građana i policajaca”‘, rekao je Dačić.
Naglasio je da će se sačuvati mir i stabilnost i da će primenjivati zakon.
“Poštovaćemo pravo svakoga na javno okupljanje, ali svi moraju da poštuju pravo drugih da oni imaju isto takva prava kao i ovi što to napadaju”, rekao je Dačić.
Naglasio je da policija ne radi u interesu političkih stranaka već isključivo u zaštiti javnog reda i mira i pozvao da se prestane sa nasiljem i napadima na političke stranke i one koji drugačije misle.
Pozvao je da se prestane sa napadima na političe stranke, objekte i imovinu drugih i da se ne odlazi na privatne adrese ljudi jer se, kako je rekao, time izazivaju sukobi i povređuju, pre svega, građani.
Srbija je do sada odradila odličan posao u pripremnim utakmicama, pošto je savladala selekcije Bosne i Hercegovine, Poljske, Grčke i Kipra.
“Orlovi” su se uputili ka Minhenu, gde će odraditi nove provere pred Evrobasket.
U pitanju su dueli protiv Češke u petak i u subotu, a potom i susret sa Nemačkom ili Turskom.
Generalna proba “orlova” zakazana je za 21. avgust, kada će u “Beogradsku arenu” doći reprezentacija Slovenije,
Za pripremni turnir u Nemačkoj, selektor Svetislav Pešić odlučio je da ne povede dvojicu košarkaša sa ranijeg spiska.
U pitanju su novi član Virtusa Alen Smailagić i nedavno pojačanje Makabija Uroš Trifunović.
Pomenuti dvojac se i dalje nije oporavio od povreda pred put nacionalnog tima u Minhen.
To znači da će u Nemačku otići:
Aleksa Avramović, Stefan Jović, Vasilije Micić, Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić, Nikola Topić, Ognjen Dobrić, Vanja Marinković, Dejan Davidovac, Nikola Jović, Filip Petrušev, Nikola Jokić, Nikola Milutinov, Balša Koprivica i Tristan Vukčević.
Armand “Mondo” Duplantis (25), švedsko čudo u skoku s motkom, već godinama neprikosnoveno vlada svetskom atletikom, neprestano pomerajući granice ove discipline
Duplantis je nedavno ponovo oborio svetski rekord u skoku s motkom, po 13. put u karijeri, uvek podižući lestvicu za po jedan centimetar.
Ovom taktikom, praktično identičnom onoj koju je svojevremeno primenjivao legendarni Sergej Bubka, uspeo je da postepeno izgradi rekordnu kolekciju. Ali koliko novca je zbog svega toga do sada inkasirao ovaj Šveđanin?
Svetska atletska federacija nagrađuje svako rušenje rekorda sa 100.000 dolara, pa je Duplantis samo na tom osnovu do sada inkasirao 1.300.000 evra. Najnoviji podvig, skok od 6,29 metara u Budimpešti, ponovo je potvrdio njegovu apsolutnu dominaciju.
Ipak, taj prihod predstavlja samo deo njegove zarade. Zlatne medalje sa Olimpijskih igara u Tokiju i Parizu donele su mu po 50.000 dolara, dok mu nastupi u Dijamantskoj ligi donose znatnu dodatnu zaradu – svaka pobeda vredi 10.000 dolara, a on ih ima već 40, što čini još 400.000 dolara. Kao šampion sezone inkasirao je 2020. i 2024. godine po 1.000.000 dolara, a 2023. godine nagrađen je sa 500.000 dolara.
Drugi, još isplativiji izvor prihoda jesu sponzorski ugovori. Kompanija “Puma” mu na godišnjem nivou isplaćuje najmanje 1.000.000 dolara, što do sada čini 6.000.000 dolara, dok mu “Red Bul” donosi oko 500.000 dolara godišnje. Saradnja sa brendovima kao što su “Iton”, “Omega”, “Tomi Hilfiger” i “Akva dental” donela mu je u poslednje tri godine dodatnih oko 1,5 miliona dolara.
Procene govore da vrednost njegove imovine danas iznosi oko 13,5 miliona dolara, a već naredni trijumf u Hožovu mogao bi da je podigne na 14 miliona. I sve to za samo šest godina koliko se nalazi u samom vrhu svetske atletike.
Nekadašnji reprezentativac Srbije Nemanja Matić napustio je redove Liona, a sve ukazuje na to da je nastavak njegove karijere najizvesniji u Španiji ili Holandiji
Iako ima 37 godina, iskusni vezista i dalje uživa značajan ugled u fudbalskim krugovima i može da se pohvali izuzetno uspešnom karijerom.
Finansijska situacija u Lionu primorava klub da smanji troškove i rastereti platni fond, a u četvrtak je potvrđen raskid saradnje između dve strane. Sada će iskusni srpski internacionalac biti slobodan u pronalaženju nove sredine.
“Nemanja Matić i Lion raskidaju partnerstvo. Hvala ti na svim lepim trenucima, Nemanja. Srećno u budućnosti”, stoji u klupskoj objavi.
Najkonkretnija ponuda za njegov naredni angažman stigla je iz Valensije, koja ga vidi kao pojačanje za vezni red, dok u Amsterdamu razmatraju mogućnost da se priključi Ajaksu, gde smatraju da je timu neophodan defanzivni vezni sa bogatim iskustvom.
“Matić ima 37 godina i čini se kao da je star, no nalazi se u perfektnoj formi. Jedino bi plata mogla biti problem. Dušan Tadić bi možda mogao reći koju dobru reč za Ajaks, odlični su prijatelji”, navodi francuski “Fudbal primer”.
“Ima još godinu dana ugovora s Lionom, pa eventualni transfer ne bi bio preskup. Jedino je ta plata problem. Fantastičan je igrač kada ga okružite brzim saigračima.”
Bez obzira na izbor novog kluba, Matić bi mogao da predstavlja smisleno, kratkoročno rešenje zahvaljujući fizičkoj spremi i ogromnom iskustvu.
Nakon što u Crvenoj zvezdi i Partizanu nije dobio šansu, prvu pravu priliku pružila mu je Kolubara. Prelomni trenutak usledio je 2007. godine kada je prešao u slovačke Košice, gde je u dve odlične sezone privukao pažnju Čelsija i kao dvadesetjednogodišnjak potpisao za engleski klub. Usledile su etape u Viteseu, Benfiki, Mančester junajtedu, Romi, Renu i na kraju u Lionu.
