Mjuzikl “Kosa”, predstava koja je promenila lice pozorišta
Kreativni tandem glumaca Džejmsa Radoa i Džeroma Ragnija, autora dijaloga i tekstova pesama, uz maestralnu muziku Galta Makdermota, stvorio je delo koje je odjekivalo duboko u srcima tadašnje generacije
Постер (Фото Видеоисечак)
Na današnji dan 1967. godine, na sceni njujorškog Public Theatre zasvetlela je premijera mjuzikla “Kosa”, delo koje će zauvek promeniti lice pozorišta i pop kulture. Kreativni tandem glumaca Džejmsa Radoa i Džeroma Ragnija, autora dijaloga i tekstova pesama, uz maestralnu muziku Galta Makdermota, stvorio je delo koje je odjekivalo duboko u srcima tadašnje generacije.
“Kosa” predstavlja svet hipika i boema koji su živeli na ulicama Njujorka, ujedinjeni u želji da izbegnu regrutaciju i strahote Vijetnamskog rata. U centru priče nalazi se Klod, mladić koji se nalazi na životnoj raskrsnici. Razdire ga dilema: da li da se pridruži slobodnom duhu hipi pokreta ili da ispuni očekivanja roditelja i ode u rat.
Nastala u samom žaru kontrakulture i antiratnog raspoloženja burnih šezdesetih, “Kosa” je bila sve samo ne konvencionalna. Korišćenje psovki, otvoreno prikazivanje i slavljenje konzumiranja droga, kao i kontroverzna golotinja na sceni, izazvali su burne reakcije u tadašnjem društvu. Ipak, već sledeće godine, mjuzikl je dobio svoju zvaničnu brodvejsku premijeru i postao fenomen. Mnoge pesme iz predstave, poput “Aquarius/Let the Sunshine In”, postale su globalni hitovi i simboli mira i slobode.
Ovaj mjuzikl nije ostao ograničen samo na američke granice. “Kosa” je izvođena u brojnim zemljama širom sveta, uključujući i bivšu Jugoslaviju. Čuvena Mira Trailović postavila je predstavu u Beogradu, a izvođenju je prisustvovao i sam Josip Broz Tito.
Naravno, ne smemo zaboraviti ni izuzetno popularnu filmsku verziju iz 1979. godine, koju je režirao Miloš Forman. Film je dodatno popularizovao mjuzikl i približio ga novim generacijama.
“Kosa” je više od mjuzikla. To je ogledalo jednog vremena, svedočanstvo borbe za mir i slobodu, ali i podsetnik na vrednosti koje ne blede.
Saradnja srpskih i ruskih lekara na vakcini za rak je velika šansa
Srbija bi mogla da postane prva zemlja u kojoj će biti dostupna pacijentima
Илустрација (ФОТО Pexels/Polina Tankilevitch)
Profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu Vladimir Jakovljević izjavio je danas da je saradnja srpskih i ruskih stručnjaka na personalizovanoj vakcini za karcinom, zasnovanoj na mRNK tehnologiji koju su razvili ruski naučnici, predstavlja veliku šansu za Srbiju, zato što ukoliko dođe do realizacije saradnje dve zemlje po ovom pitanju, Srbija bi mogla da postane prva zemlja, nakon Rusije, u kojoj će ova vakcina biti dostupna pacijentima.
Vakcina se bazira na sličnoj tehnologiji vakcina protiv kovida Fajzera i Moderne, rekao je Jakovljević za Tanjug i dodao da se ova personalizovana vakvina zasniva na tome da se uzme uzorak tumora koji se izloži telesnim tečnostima pacijenta, krvlju odnosno plazmi, nakon čega se uz pomoć veštačke inteligencije u jednom vremenskom intervalu i dodatne pretrage prave antitela specifična za tog pacijenta i tu konkretnu vrstu tumora koju taj pacijent ima.
„Ruski naučnici su u prethodnom periodu dosta radili na pokušaju personalizacije terapije za različite vidove karcinoma. Prvi put sam se susreo sa tom idejom i rezultatima tog rada prošle godine kada je Aleksandar Gincburg bio gost našeg fakulteta u Kragujvcu. On je u razgovoru sa nama i našim zvaničnicima u to vreme izneo ideju da počne da se radi na tome i da u nekoj perspketivi mogu da naprave saradnju sa našim nadležnim institucijama”, rekao je on.
Jakovljević je istakao da su rezultati na eksperimentalnim životinjama nove mRNK vakcine fascinantni, i dodao da ova vakcina sada počinje polako da se upotrebljava na ljudima „Postoji mogućnost transfera naših ljudi u Moskvu u ovom momentu, videćemo kako će to biti na državnom nivou, da li će to država da organizuje i kakvi će biti uslovi za građane po tom pitnanju. Za sada je ta terapija ekskluzivna samo za građane Rusije”, dodao je on.
Jakovljević je rekao da prvi pacijenti koji će u Rusiji moći da prime ovu vrstu vakcine su oni koji boluju od malignom melanoma i nesitnih ćelijskih karcinoma pluća, i istakao da se smatra da će ova terapija biti stopostotno uspešna čak i kod metastatskih karcinoma.
Prema njegovim rečima, za ovu vakcinu zasnovanu na mRNK tehnologiji je potrebno da se prvo uradi diganostika, da se sačeka da se napravi vakcina i da se onda ona prima u periodu od pet meseci u intervalima od 10 doza na svake dve nedelje.
Objašnjavajući kako izgleda proces prilagođavanja ove vakcine svakom pojedinačnom pacijentu, Jakovljević je rekao da je uzima uzorak tumora i telesnih tečnosti, nakon čega se uz pomoć veštačke inteligencije prave anti tela koja su specifična za taj konkretan tumor.
Jakovljević je rekao da je ova terapija predviđena za one pacijente za koje su svi ostali terapijski modaliteti isrcpljeni, odnosno oni koji su prošli imuno terapiju u sve druge varijante koji postoje za lečenje karcinoma.
„Lečenje svih vrsta karcinoma je dosta uznapredovalo u prethodnom periodu. Jedna od strategija je da se karcinom ubaci gde je to moguće u hroničnu bolest, kao što je dijabetes koji nije ništa manje opasan od karcinoma”, napomenuo je on.
Govoreći o ulozi Srbije i srpskih stručnjaka u ovom projektu, Jakovljević je rekao da ovo može da bude velika šansa za Srbiju jer ukoliko bude postojala dobra volja sa obe strane, napraviće se transfer tehnologija prema Srbiji da država ima ekskluzivno pravo da proizvodi ove vakcine. Dodao je da svi oni koji su referentni za ove oblasti će biti uključeni u ovaj projekat onako kako to ruska strana bude rekla.
„Tu postoji inicijalna komunikacija koju ja lično imam sa Sečenov univerzitetom, gde je šef katedre profesor Sergej Boljević koji je glavna spona za celu ovu priču. Mi smo tu uključeni, a verovatno će biti i ceo Zapadni Balkan, zato što je ova terapija dobrim delom vezana i sa varibilitetima u genetskom materijalu”, naveo je on.
Jakovljević je istakao da su razne studije pokazale da je srpski i ruski genetski materijal vrlo sličan, zbog čega bi ova terapija trebalo da da slične ili iste rezultate na srpskim pacijentima kao kod ruskih pacijenata.
Kada je bolje prati kosu – ujutro ili uveče
Pranje kose je jedan od onih svakodnevnih rituala oko kojeg gotovo svako ima svoje mišljenje. Dok neki ne mogu da zamisle jutro bez svežeg tuširanja i čiste kose, drugi tvrde da je veče idealno vreme za negu i opuštanje. Ali iza ovih navika krije se više od ličnih preferencija — stručnjaci ističu da vreme pranja može uticati na zdravlje vlasišta, izgled frizure i čak kvalitet sna.
Kada je reč o pranju kose, čini se da postoje u dve struje: neki vole da započnu dan tuširanjem i pranjem kose, dok drugi čekaju veče da se pozabave time. Da li je jedna metoda bolja od druge?
Stručnjaci su otkrili nekoliko bitnih detalja koji govore kada i kako treba prati kosu, a da ona ostane zdrava i lepa.
“Da li ćete kosu prati ujutru ili uveče zavisi od ličnih afiniteta, načina života i tipa kose. Obe opcije imaju svoje prednosti i nedostatke, a najbolji izbor je onaj koji se poklapa sa vašim individualnim potrebama i okolnostima. Ne zaboravite uvek pravilno negujete kosu, kako bi bila zdrava i jaka, bez obzira na to kada je perete – naglasila je Elena Lavanjii, direktorka Neville Hair and Beauty.
Evo kratkog vodiča o tome kada trebate oprati kosu prema vašem tipu kose:
• Tanka kosa koja nema volumena? Operite je ujutru.
• Gusta/kovrdžava kosa? Operite je uveče.
• Kosa je previše lepršava i lako se raščupa? Operite je veče pre, do jutra će se slegnuti.
Prednosti pranja kose ujutru
Posle jutarnjeg pranja kose osećaćete se osveženo, naročito ako uživate u osećaju čiste kose na početku dana.
Kosa oprana ujutru često ima prirodniji volumen, što može da olakša oblikovanje i napravi živahniji, puniji izgled.
Negativne strane pranja kose ujutru
Jutarnje rutine mogu da budu naporne, pa ako nemate vremena, jutarnje pranje kose može samo dodati stres vašem dnevnom rasporedu.
U zavisnosti od toga gde živite, jutarnja vlažnost ili nivoi zagađenja mogu uticati na sveže opranu kosu, potencijalno uzrokujući da ona pre vremena izgubi svoju svežinu i poprimi neobičan miris.
Prednosti pranja kose uveče
Pranje kose uveče može da bude umirujući deo rutine opuštanja i da vam pomogne da se opustite nakon napornog radnog dana.
Štedi vreme ujutru, jer se budite sa čistom kosom i možete je brže oblikovati.
Večernje pranje kose uklanja nakupljenu dnevnu prljavštinu i zagađivače. Vlasište će prodisati noću.
Negativne strane pranja kose uveče
• Ako vam je kosa još mokra kad idete u krevet, to može da dovede do pucanja ili neželjenog kovrdžanja.
• Spavanje na mokroj kosi, takođe, može da stvori probleme sa vlasištem, poput gljivičnih infekcija.
• U zavisnosti od tipa vaše kose, sledećeg dana bi mogla da izgleda ravno, slepljeno i manje voluminozno.
• Ako se znojite u snu, kosa ujutru neće toliko blistati, piše Glamur.
Vučić na „Iriškom vencu”, probijen najduži tunel u Srbiji
Projekat za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma
Александар Вучић, FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ
Predsednik Aleksandar Vučić obišao je danas radove na najdužem tunelu u Srbiji “Iriški venac” od 3,5 kilometara, u okviru projekta za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, na Fruškogorskom koridoru.
Predsednik Vučić je prisustvovao probijanju desne tunelske cevi, poslednjih 1,3 metara.
Zajedno sa Vučićem u obilasku su bili i ambasador Kine u Srbiji Li Ming, ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević, predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković i direktori Koridora Srbije i Puteva Srbije, Aleksandar Antić i Zoran Drobnjak, kao i gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin.
Ukupna dužina brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma iznosi 44,41 kilometara.
Tunel “Iriški venac” sastoji se od dve tunelske cevi dužine po oko 3,5 kilometra.
Od značajnijih aktivnosti trenutno se izvode radovi na iskopu obe tunelske cevi od ulaznog i od izlaznog portala, radovi na izradi primarne podgrade, sekundarne obloge sa prethodnim postavljanjem hidroizolacije, a počeli su radovi na postavljanju hidrotehničkih instalacija i ispune inventara.
Ukupno je izvršeno 98,77 odsto iskopa i to: desna cev 3.552/3.523 metara iskopa, a danas će biti iskopano poslednjih 1,3 metara.
Leva cev 3.399/3.484 metara iskopa.
Do sada je ukupno iskopano 6.921,7 metara tunela, računajući obe tunelske cevi od ukupno 7.007,5 metara.
Sekundarna tunelska obloga: ukupno 5.545,3 metara odnosno 78,52 odsto.
Trenutni dnevni napredak je šest do osam metara iskopa na sve četiri napadne tačke.
Desna tunelska traka biće probijena danas, a u skladu sa trenutnim napretkom i očekivanim geološkim uslovima, spajanje dve tunelske cevi očekuje se za mesec dana.
Radovi u tunelu se odvijaju bez prekida 24 časa dnevno, sa uigranim timovima u dnevnim i noćnim smenama sa oko 250 angažovanih radnika i oko 60 jedinica mehanizacije i opreme. Samo u noćnoj smeni, angažovano je oko 120 radnika.
Poslednji korak iskopa na dan proboja desne tunelske cevi iznosi 1,3 metara.
Paralelno sa tunelom, izvode se radovi na mostu preko Dunava, ukupne dužine oko 1,7 kilometara, kao i radovi duž trase Fruškogorskog koridora.
Na projektu je svakodnevno angažovano oko 920 radnika, inženjera i ostalog osoblja, kao i oko 300 jedinica mehanizacije i opreme.
Predmetna trasa se na početku vezuje na postojeći autoput E-75 Beograd – Novi Sad – Subotica, a na kraju na novoizgrađeni autoput Ruma – Šabac i brzu saobraćajnicu Šabac – Loznica kao i buduću brzu saobraćajnicu Slepčević – Badovinci, čime povezuje AP Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije.
Istovremeno saobraćajnica je povezana i sa autoputem E70.
Na ovaj način ostvarena je efikasna saobraćajna veza veoma važne administrativne i regionalne centre kao što su: Novi Sad, Ruma, Šabac, Loznica, a takođe predstavlja i posrednu vezu Srbije sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.
Pored boljeg povezivanja sa neposrednim i širim međunarodnim okruženjem, najznačajniji efekti realizacije Fruškogorskog koridora ogledaju se u poboljšanju regionalne pozicije u domenu pristupačnosti, u saobraćajnom rasterećenju urbanih područja (obilaznica oko Novog Sada, Iriga i Rume) kao i uklanjanju tranzita sa područja Nacionalnog parka “Fruška gora” (izgradnjom tunela).
Tunel “Iriški venac” spojiće Novi Sad i Rumu i ujedno će biti najduži tunel u Srbiji od 3,5 kilometra, a izgradnja tunela počela je 1. maja 2021. godine.
Tunel “Iriški venac” je, uz most na Dunavu koji će spojiti Kać i Petrovaradin, najobimniji projekat budućeg Fruškogorskog koridora.
Radove izvodi kineska kompanija CRBC.
Vučić je radove ranije obišao krajem aprila, kada je istakao da su pri kraju radovi na najdužem i najvećem tunelu u Srbiji, kao i da će se od Novog Sada do Loznice kada bude sve gotovo stizati za najviše sat i po.
Velika stvar za zapadnu Srbiju
Tunel “Iriški venac”, u okviru projekta za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, biti najduži tunel u Srbiji i da će ceo Fruškogorski koridor biti završen u 2027. godini.
Aleksandar Antić je tokom obilaska radova rekao da će i leva cev biti probijena između 10. i 15. novembra.
Vučić je rekao da će ceo taj deo, osim 12 kilometara, u dužini od 32 kilometra biti završen do kraja sledeće godine.
“A onih 12 kilometara oko Paragova biće završeno 2027”, rekao je Vučić.
Ukupna dužina brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma iznosi 44,41 kilometara, a tunel “Iriški venac” sastoji se od dve tunelske cevi dužine po oko 3, 5 kilometra.
Antić je rekao da će most biti spojen početkom drugog kvartala sledeće godine.
“Ovo je velika stvar za zapadnu Srbiju, zato što ovo će povezati i Loznicu i Šabac, ali i Šid i ceo taj zapadni deo Srema, najboljim mogućim putevima i sa Novim Sadom, ali ljudima najbliže kad idu iz Novog Sada i za Sloveniju, Italiju, bilo koju drugu zemlju na zapad. I Beogradu dobro, Beograđanima je dobro da dođu i do Iriga”, naveo je Vučić.
Istakao je da kada budu gotovi svi projekti da će cela zemlja biti premrežena autoputevima.
Vučić je rekao da dobro napreduju pripremni radovi za gradnju autoputa od Beograda do Zrenjanina i istakao da će biti izgrađen i autoput od Novog Sada do Zrenjanina.
“Znači postojaće veza autoputem sa Beogradom, Šapcem i Loznicom i zapadnom Srbijom, od Beograda sa juga Srbije, ali imaće vezu i sa Zrenjaninom, dakle sa istokom Vojvodine i srednjim i južnim Banatom”, rekao je Vučić.
Kako je rekao ostaje da se uradi i brza saobraćajnica Smajli koja će povezati Vrbas, Kulu i Sombor sa Srbobranom, Novim Bečejom i Kikindom.
“Onda je to ogromna, ogromna promena. Pripremni radovi su uvek dobro idu, dobro idu radovi, mi sad čekamo neke dozvole, nešto imaju ali sad nešto, uskoro ćemo, dobićemo to”, dodao je Vučić.
Predsednik je istakao da će autoput do Zrenjanina biti veoma značajan za stanovnike Beograda na levoj obali Dunava, kao i Opova, Ečke i za ceo Zrenjanin i srednji Banat.
“Onda ide i taj trougao da se spoji, ta još jedna kateta, između Zrenjanina i Novog Sada preko Žablja”, rekao je Vučić.
“Irig je prelepo mesto, ali je imao oronule fasade. Želja predsednika opštine Tihomira Stojakovića bila je da, uz Karlovce, bude vinska prestonica Srbije. Izgradnja tunela rasteretiće prolaz kamiona iz centra grada, a da ne govorim o nacionalnom parku Fruška gora”, rekao je Vučić.
Kako je naveo, kada bude završen, tunel “Iriški venac biće najduži u Srbiji, duži od Laza i Munjinog brda.
Prema njegovim rečima, na Fruškogorskom koridoru ima 46 objekata, 14-15 denivelisanih raskrsnica i jedan veliki most.
“Brza saobraćajnica ‘Smajli’, koja spaja Bačku i Banat, je veoma važna, brže će se stizati u Sombor, smanjiće se gužve oko Crvenke, spojiće se Sombor sa Kulom i Vrbasom, spojiće se severozapad sa severoistokom naše zemlje”, rekao je on.
Vučić je najavio i da se uskoro otvara deonica kod Golupca, da će ta saobraćajnica biti otvorena pre kraja ove godine, uz napomenu da će preostati jedna manja deonica koja će biti završena do idućeg maja.
Predsednik Srbije je najavio i završetak deonice između Čačka i Kraljeva do Vidovdana.
Obraćanje predsednika Vučića
Predsednik je pozdravio sve prisutne, i potom je poručio da je ovo najduži tunel u Srbiji.
– Na ponos svim građanima Srbije, čestitam im. Kad god radimo i gradimo i postižemo rezultate, oni koji ostaju za našu decu, to je nešto zbog čega se bavite ovim poslom. Zahvalan sam našim kineskim partnerima, bez njih ne bismo imali snage da uradimo sve ovo. Želim i vama ekselencijo da se zahvalim, između ostalog i na tome što ste dostupni 24 sata za sve. I da se zahvalim građanima Srbije koji su znali da možemo bolje i više – rekao je on.
Vučić ističe da se ovakve stvari kriju u regionu, zato što nije dozvoljeno da Srbija ovako brzo ide u budućnost.
– Takođe, da vam kažem, upravo malopre smo imali 50.000 putnika na novoj brzoj pruzi ka Subotici. I nastavićemo da gradimo i stanice, i brzu prugu prema nišu. A pregovaraćemo i o tome kako ćemo graditi od Valjeva, preko Kosjerića i Užica, prugu prema Crnoj Gori – kazao je on.
Kada sve to uradimo imaćemo jednu od najmodernijih železničkih mreža na jugoistoku Evrope, rekao je predsednik.
– Danas, eto neverovatno, u eri ovih sankcija prema NIS-u, i dizel i benzin će pojeftiniti za po dva dinara. Tako do dođe, sudbina – rekao je on kroz smeh.
Odgovori na pitanja novinara
Predsednik je o najavljenom susretu Putina i Trampa u Budimpešti rekao da je to pitanje za koje je potrebna duga i ozbiljna analiza.
– Ima u našoj zemlji i novinara i političara koji čim vide da se nešto dešava oni sve znaju. Ja koji sam sinoć pričao sa Orbanom dugo o svemu, i dalje nisam siguran šta bih vam rekao. Dobra je vest da se priča o miru, i kada god razgovarate o miru postoji šansa da se do mira dođe – rekao je predsednik.
Kaže da je posebno srećan što su izabrali Mađarsku za domaćina, i da nije siguran da li će to izazvati radost u drugim evropskim prestonicama.
– Siguran sam da ta lokacija nije slučajno izabrana. Ja ću se u ponedeljak ili u sredu videti sa Orbanom. Sada i mi imamo određene molbe, posle sankcija NIS-u, da vidimo kuda i kako to ide. To će opredeliti budućnost sveta, njihov razgovor. Verujem da će pričati i o nekim drugim stvarima, ne samo o Ukrajini. To je i nova energertska mapa sveta, kako će podeliti svet, računajući naravno na Kinu, bez nje se ne može. Nisam siguran da će Evropi biti ostavljena glavna uloga – kazao je Vučić.
On kaže da je naučio da se pretnjama ne rešavaju problemi, već da problemi samo tinjaju, a na kraju kuljaju.
– Kada kažete Indiji da ne sme da uvozi rusku naftu, i oni kažu u redu, da li mislite da je rukovodstvo te zemlje srećno? To znači da će graditi sve moguće kapacitete da bi za 10 godina mogli da kažu da ne zavise više ni od koga. Takvih slučajeva sada ima na stotine. Kada ih imate toliko, onda vidite da ti problemi rastu. U narednim danima očekujem žestok pritisak liberalne Amerike i Evrope da do samita u Ukrajini ne dođe – naglasio je predsednik.
Na pitanje o navodnom prebijanju studentkinje Poljoprivrednog, predsednik je rekao sledeće:
– To je nešto što možete da očekujete. Kako im je sve propalo, moraju da izmišljaju i lažu. Meni je žao što je glavna tema u svakom od tih pokušaja revolucije, a davno sam rekao da nema više ništa od toga, morali bi da imaju pokret sa širokom dominacijom u organima prinude, a to više nije slučaj. Zato se sada trude da od sebe prave žrtvu, iako je niko nije ni pipnuo. Reč je o devojci, borcu, sportistkinji, koja nije bila u policijskoj stanici. I žao mi je zbog napada na policiju. Kao što mi je žao što je policija zloupotrebila ovlašćenja i davala snimke po gradu oko porodice Savić, i time zajedno sa medijima pokušala da uništi jednu porodicu. To je problem, on se javio policiji da ga država zaštiti, a ne da mu uništi život – kazao je on.
Dodaje da policija pazi demonstrante kao malo vode na dlanu.
– Kada vide da im je i ovo propalo, onda će da izmisle neki video-top, razna čuda će da izmisle.
O pokušajima blokadera juče da iseku šine u Smederevu, i pretnjama inženjera Đajića, Vučić kaže da je policija trebalo da ih pusti da iseku šine, a onda sve da ih pohapsi.
– A Đajić mi kaže da ću završiti u Zabeli? Pa ja mogu da završim u Zabeli, ali on nikada neće biti u vinklu. I da ga pitam šta je radio na nadstrešnici – rekao je Vučić.
On ističe da naša opozicija mora da sagleda realnost, da vide gde stoje i šta treba da rade.
– Ako sebe ubeđujete u suprotno, živite u svojim mehurima. Tu napretka nema. Ako mislite da je Ana Brnabić trebalo da ima sastanak sa šefom Bundestaga, grešite. Ona se sastala sa šefovima CDU, tu je odlično obavila posao, i odnela je tamo ubedljivu pobedu. Oni su se iznenadili kada je ona došla, pa su onda rekli da ja nazivam neke ljude izdajnicima. A Ana je tamo pokazala podatke sa njihovih zvaničnih bloakderskih naloga gde me nazivaju izdajnikom. Onda su se oni tamo šokirali, i to je tako – rekao je on.
Za Pajtića je rekao da je on u vinklu, za razliku od Đajića.
Partizan deklasirao Baskoniju u Španiji
Karlik Džons bio je nezadrživ, predvodeći Partizan sa 18 poena i impresivnih 10 asistencija
Партизан у Шпанији (Фото ЕПА)
Košarkaši Partizana ostvarili su pobedu na gostovanju Baskoniji, savladavši je večeras rezultatom 91:79 (22:20, 26:20, 18:24, 25:15) u okviru petog kola Evrolige. Crno-beli su prikazali izvanrednu igru, nadigravši domaći tim u većem delu utakmice.
Karlik Džons bio je nezadrživ, predvodeći Partizan sa 18 poena i impresivnih 10 asistencija. Značajan doprinos pobeli dali su i Dvejn Vašington sa 17 poena, Džabari Parker sa 14, kao i Tajrik Džons sa 10.
Iako je Hamidu Dijalo pružio dobru partiju za Baskoniju sa 20 poena i šest asistencija, uz podršku Timotija Luvavua sa 19 i Luke Šamanića sa 13 poena, to nije bilo dovoljno da se zaustavi razgoropađeni Partizan.
Meč je započeo ravnopravnom borbom, gde je Partizan demonstrirao odličnu igru u napadu, što mu je omogućilo da se odvoji. Baskonija je uspela da smanji zaostatak sredinom treće četvrtine, ali je Partizan uzvratio odlučnom igrom u poslednjoj deonici.
“Crno-beli” se nalaze na 11. mestu na tabeli Evrolige sa tri pobede i dva poraza. Baskonija je na poslednjoj, 20. poziciji sa pet poraza i jedina je ekipa bez pobede u takmičenju.
Partizan će u sledećem kolu, 24. oktobra, dočekati Pariz, dok će Baskonija dan ranije igrati protiv Crvene zvezde u Beogradu.
Pobeda u Vitoriji će sigurno doneti dodatno samopouzdanje ekipi Željka Obradovića za predstojeće izazove.
Devet medalja za Srbiju
U Rumuniji održano Balkansko prvenstvo za mlađe uzraste
(Фото РСС)
U rumunskom Klužu održano je prvenstvo Balkana za pionire, kadete i juniore u obe konkurencije. Učestvovalo je 15 zemalja, a među njima su bile selekcije i izvan Balkanskog poluostrva (Izrael, Moldavija i Poljska). Tim Srbije činila su 24 takmičara. Osvojili su devet medalja, jednu zlatnu, šest srebrnih i dve bronzane.
Šampion Balkana je pionir Martin Fodor, dok su srebrna odličja osvojili pioniri David Habi, Adam Horvat, kadeti Balaž Ujhelji, Oršolja Habi, Iringo Đeri i juniorka Maša Perović. Bronze su pripale pioniru Mihajlu Steviću i njegovoj vršnjakinji Ivi Dragović.
“Zadovoljni smo rezultatima naših mladih takmičara. Pokazali su da poseduju potencijal. Ovo je, do sada, najjači šampionat Balkana jer su: Tursci, Bugari i Rumuni došli u kompletnom sastavu, sa po dva takmičara u kategoriji. Toga ranijih godina nije bilo pa je kvalitet bio na višem nivou. Time naših devet medalja, a i plasmani na četvrta i peta mesta, dobijaju na značaju”, istakao je trener Šandor Ujhelji, koji je sa Daliborom Crnobrnjom bio uz pionirsku i kadetsku selekciju, dok je juniorski tim vodio Dalibor Perović.
Košarkaši Crvene zvezde pobedili Real Madrid
Košarkaši Crvene zvezde pobedili su večeras u Beogradu Real Madrid rezultatom 90:75
Звезда боља од Реала (ЕПА ЕФЕ – А. Ч.)
Košarkaši Crvene zvezde pobedili su večeras u Beogradu Real Madrid rezultatom 90:75 (20:25, 23:14, 24:14, 23:22) u meču petog kola Evrolige.
Najefikasniji u ekipi Crvene zvezde bili su Kodi Miler-Mekintajer i Džordan Nvora sa po 18 postignutih poena. Miler-Mekintajer je zabeležio i osam asistencija i osam skokova.
Čima Moneke je postigao 15 poena, Semi Odželej 13, a Nikola Kalinić 10.
U timu Reala istakao se Čuma Okeke sa 16 poena i osam skokova.
Mario Hezonja je ubacio 15 poena, dok je Trej Lajls postigao 11.
Zvezda je na početku meča vodila 9:6. Zatim Real napravio preokret i serijom 16:4 došao do devet poena prednosti 22:13 dva minuta pred kraj prve četvrtine.
“Crveno-beli” su uspeli da smanje prednost Reala pa je posle 10 minuta igre bilo 25:20 za gostujući tim.
Real je u ranoj fazi druge deonice imao vođstvo 31:20.
Ekipa iz Beograda je potom serijom 13:2 uspela da dođe do izjednačenja 33:33.
Zvezda je do kraja druge četvrtine povela, a na poluvremenu je bilo 43:39 za domaću ekipu.
“Crveno-beli” su tokom treće deonice povećavali prednost pa je pred početak poslednje četvrtine Zvezda vodila 67:53.
Domaći tim je sigurnom igrom u poslednjoj deonici zadržao dvocifrenu prednost i tako došao do nove pobede, prenosi Tanjug.
Obe ekipe sada imaju po tri pobede i dva poraza u Evroligi.
Zvezda će u sledećem kolu, 23. oktobra, dočekati Baskoniju, dok će Real dan ranije igrati protiv Makabija.
Kanađani će uskoro morati dodatno plaćati ako žele podešavati naslone svojih sedišta u WestJet-u
Putnici WestJeta uskoro će morati platiti više za sedenje u podesivim sedištima koja se mogu naginjati tokom leta.
U septembru je aviokompanija objavila da renovira kabine svojih aviona Boeing 737-8 MAX i 737-800, koji su isključivo u ekonomskoj klasi, s ciljem da putnicima pruži različite opcije sedišta po različitim cenovnim nivoima na letovima.
Kupci su možda propustili mali, ali potencijalno značajan detalj u nadogradnjama.
Prema WestJetu, nova ekonomska sedišta će imati podesive naslone za glavu i poboljšanu potporu za jastuke i leđa s fiksnim nagibom koji “pomaže u očuvanju ličnog prostora”. To znači da putnici koji odaberu ekonomsku klasu neće moći pomeriti svoja sedišta unazad.
„Kabina je pažljivo dizajnirana kako bi ponudila WestJetovu gostoljubivu uslugu za svaki budžet“, izjavila je Samantha Taylor, izvršna potpredsednica i generalna direktorka WestJeta, u saopštenju. „To odražava našu posvećenost unapređenju svakog aspekta putničkog iskustva i ispunjavanju potražnje gostiju za širim spektrom ponude proizvoda.“
Putnici u ekonomskoj klasi mogu birati između tri vrste standardnih sedišta. Zadnji deo aviona će nuditi manje prostora (redovi od 20 do 31), dok će srednji deo nuditi nešto više prostora (redovi od 15 do 19). Sedišta bliže prednjem delu aviona imatće najviše prostora (redovi od 10 do 12).
Putnici koji žele mogućnost podešavanja nagiba sedišta moraće izdvojiti više novca.
Podesiva sedišta s mogućnošću naginjanja biće dostupna u ekonomskom delu, ali će se prodavati kao produžena udobna sjedišta. Produženi udobni deo uključivaće 36 sedišta i dodatni prostor za noge.
Prvi od 43 planirana aviona sa redizajniranim kabinama biće u upotrebi od ovog meseca.
SERBIANNEWS/CANADA
Premijera filma o Brusu Springstinu i panel diskusija sa Dejanom Cukićem i Zoranom Panovićem
Foto: Promo
Foto: The Disney Studios