Džud Lo u ulozi Putina – Kremlj nema ništa protiv
Putin je jedan od najiskusnijih i najuspešnijih svetskih lidera na kugli zemaljskoj, istakao je Peskov
U Kremlju se sa razumevanjem i bez negodovanja odnose prema korišćenju lika predsednika Rusije Vladimira Putina u inostranstvu, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov, prenosi RIA Novosti.
“Smatramo da se treba odnositi apsolutno normalno, sa razumevanjem”, rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje kako Kremlj gleda na korišćenje Putinovog lika van Rusije.
Prethodno je portal “Dedlajn” objavio da će glumac Džud Lo tumačiti ulogu predsednika Vladimira Putina u novom filmu francuskog reditelja Olivijea Asajasa pod nazivom “Čarobnjak iz Kremlja”, snimljenom po istoimenom bestseleru Đulijana da Empolija. Premijera filma se očekuje na Venecijanskom filmskom festivalu, koji je počeo 27. avgusta.
Portparol Kremlja je naglasio da je teško preceniti uticaj Vladimira Putina na svetska dešavanja, dodavši da je interesovanje za njega u inostranstvu sasvim logično.
“Putin je svetski lider čiji je uticaj na globalna dešavanja teško preceniti. Zbog toga je interesovanje za njega u raznim zemljama sveta potpuno prirodno”, objasnio je Peskov.
On je dodao da je predsednik Putin jedan od “najiskusnijih i najuspešnijih svetskih lidera na kugli zemaljskoj”.
Preminuo Gabrijel Felc, šef dirigenata Beogradske filharmonije
Jedan od najistaknutijih nemačkih dirigenata, iza sebe je ostavio bogatu međunarodnu karijeru u operskom i simfonijskom repertoaru. Na čelo Beogradske filharmonije stao je 2017. godine
Dugogodišnji šef-dirigent Beogradske filharmonije Gabrijel Felc (54) iznenada je preminuo u Univerzitetskoj bolnici u Esenu
U saopštenju Beogradska filharmonija istakla je da je prerana smrt maestra Felca ogroman gubitak ne samo za ovaj orkestar, već i za celokupnu srpsku kulturu.
Felc, jedan od najistaknutijih nemačkih dirigenata, iza sebe je ostavio bogatu međunarodnu karijeru u operskom i simfonijskom repertoaru. Na čelo Beogradske filharmonije stao je 2017. godine, brzo osvojivši srca muzičara i domaće publike, između ostalog i time što je odmah počeo da uči srpski jezik i insistirao da razgovara sa novinarima na našem jeziku.
Tokom osam godina rada u Beogradu, Felc je orkestar podigao na svetski nivo, proširio repertoar i publici podario nezaboravne projekte poput Betovenovog, Bramsovog i Mocartovog maratona, a poslednji trijumf bio je Rahmanjinov maraton ovog juna u Dortmundu.
Suva koža, pospanost, glad: Ovo su znaci da vam nedostaju masti u ishrani
Umorni ste, koža vam je suva, ne možete da se skoncentrišete – sve to može biti posledica vaše ishrane, to jest nedovoljog unosa zdravih masti. Takvi suptilni znaci često prolaze neprimećeno, ali mogu otkriti da vašem telu nedostaje jedan od ključnih makronutrijenata.
Dijete i režimi ishrane sa niskim sadržajem masti su oduvek bile popularne metode za mršavljenje i generalno poboljšanje životnog stila. Još uvek postoji uverenje da masti same po sebi dovode do nagomilavanja kilograma, što dovodi do toga da mnogi ne unose dovoljno količina ovog važnog makronutrijenta.
Zdravi odrasli bi trebalo da dobijaju između 20 i 35 odsto dnevnih kalorija iz masti, pri čemu se preporučuje da većina potiče iz polinezasićenih i mononezasićenih izvora – kao što su riba, orašasti plodovi i biljna ulja, prema preporukama stručnjaka. Unos premalo zdravih masti može negativno uticati na funkcionisanje mozga i tela, a glavni pokazatelji da vam nedostaje masti u ishrani su:
Česta glad
Masti nas čine sitim – za razliku od ugljenih hidrata i proteina, koji se brže troše, ovi makronutrijenti usporavaju varenje i obezbeđuju nam značajnu količinu energije. Ako ubrzo posle obroka postanete gladni, razlog može biti nedovoljan unos masti. Dodavanje hrane poput kuvanog jajeta sa žitaricama i voćem u obrok bez masti može produžiti sitost i sprečiti kasnije prejedanje.
Suva koža
Masti imaju ulogu u očuvanju mekoće i elastičnosti kože, pa kada ih ne unosite dovoljno, može doći do ubrzanog starenja i suvoće. Osim toga, masti omogućavaju apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima, koji su ključni za zdrav i sjajan izgled kože.
Učestali umor
Telu je potrebna dovoljna količina energije da bi funkcionisalo kako treba, a pošto masti sadrže više nego duplo kalorija u odnosu na proteine i ugljene hidrate, kada ih nema dovoljno u ishrani, to često znači da dobijate manjak ukupnih kalorija koje treba da unesete u toku dana. Zbog toga vašem organizmu nedostaje gorivo, što se najčešće pokazuje kao konstantan umor i malaksalost.
Bolovi u zglobovima
Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u ribi, orasima, lanenom i čia semenu, ali i avokadu, igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja ćelija i zglobova. Nedovoljan unos ovih namirnica može dovesti do ukočenosti, upala i bolova. Ove masti takođe učestvuju u stvaranju tečnosti koja podmazuje zglobove, što omogućava lakše kretanje.
Prehlade
Nizak unos masti može oslabiti imunološki sistem, tako da organizam postane podložni čestim infekcijama. Dovoljna količina ovih hranljivih materija u ishrani povezana je sa snažnijim odbrambenim mehanizmima organizma.
Moždana magla
Za pravilno funkcionisanje mozga masti su ključne, jer Omega-3 kiseline obezbeđuju stabilnost i održavanje strukture moždanih ćelija. Nedostatak masti može dovesti do smanjene koncentracije i moždane magle, a može uticati i na raspoloženje, prenosi portal “EatingWell”.
Ako vam se javljaju navedeni simptomi, možda je konzumiranje više masti upravo rešenje koje vam je potrebno. Umesto dijeta koje potpuno isključuju masti, najbolje rešenje je uravnotežen pristup ishrani. Uključite više zdravih ulja, semenki, orašastih plodova i ribe u svoje obroke, kako biste uneli dovoljne količine ovog makronutrijenta.
Peciva, parfemi, flaše: Ovo su neočekivani proizvodi koji se prave od nafte
Verovatno ste već danas držali u rukama nešto što u sebi sadrži komponente dobijene iz nafte. Iako nam se čini da se nafta koristi uglavnom za proizvodnju energije i goriva, ona se zapravo nalazi u brojnim svakodnevnim proizvodima oko nas – od hrane i lekova, do odeće, kozmetike i industrijskih materijala…
Mnogi proizvodi koje koristimo svakog dana na prvi pogled nemaju nikakve veze sa naftom – ali je upravo ona sastojak naših namirnica, kozmetičkih preparata, plastičnih posuda… Neki od najneobičnijih i najzanimljivijih primera koji pokazuju koliko je ova prirodna sirovina u stvari sveprisutna u našem svakodnevnom životu su:
Vanilin
Vanilin je aromatično jedinjenje sa mirisom vanile, koje se koristi u prehrambenoj industriji za aromatizaciju slatkiša, peciva i sladoleda. Važan je sastojak parfema, jer često služi kao osnovna nota mirisa, a može se naći i u farmaceutskim proizvodima, za ublažavanje neprijatnog ukusa lekova.
Prirodno se nalazi u semenu mahuna vanile, ali ekstrakcija tih prirodnih uzoraka je veoma skupa i zahtevna. Industrijski se vanilin često sintetiše iz gvajakola, koji se dobija od smolastih ostatka naftnih derivata ili drveta. Kroz više složenih hemijskih reakcija, gvajakol se oksiduje, a dobijeni prah se koristi za formiranje vanilina.
Aspirin
Aspirin je jedan od najzastupljenijih lekova protiv bolova koji sadrži naftu. Aktivni sastojak aspirina je salicilna kiselina, koja se u prošlosti dobijala iz kore vrbe, ali je njeno jako iritirajuće dejstvo ograničavalo upotrebu. Danas se aspirin proizvodi od naftnih derivata, koji se zatim tretiraju sirćetnim anhidridom. Ostaci sirćetnog anhidrida se ponovo koriste, a kiseli otpad se neutrališe.
Najlon
Najlon, poliester i drugi sintetički polimeri dobijaju se od materijala dobijenih tokom prerade nafte. Ovi materijali su jaki, elastični i otporni na naboravanje, koriste se u odeći, tepisima i plastičnim bocama. Iako su izdržljivi, glavni problem je što se takvi materijali veoma sporo razlažu u prirodi.
Parfemi i kozmetika
Benzen i srodni molekuli iz nafte koriste se kao osnova za mnoge sintetičke mirise. Modifikuju se u aldehide, alkohole i estre kako bi se dobili različiti mirisi – cvetni, citrusni i drugi. Izopropil alkohol se dobija od naftnog propilena, brzo isparava i prenosi aromu bez ostatka alkohola. Od njega se pravi i propilen glikol, koji zadržava težu notu mirisa i ravnomerno ga raspoređuje po koži.
Mineralno ulje se takođe dobija rafinisanjem nafte. Prečišćeno je i bez zagađivača, a koristi se u kozmetici zbog svojih svojstava (hidratacija, zaštita kože i neutralnost za osetljivu kožu).
Plastika i polimeri
Sirova nafta se u rafineriji zagreva i razdvaja na delove na osnovu tačke ključanja, preko procesa koji se naziva frakcionisanje. Lakši, gasoviti derivati sadrže molekule koji se koriste za proizvodnju polimera.
Najjednostavniji gradivni blokovi su etilen i propilen. Zagrevanjem na visoke temperature, veliki molekuli se razlažu na manje. Čisti etilen ili propilen se potom polimerizuju u dugačke lance, od čega se proizvode različite vrste plastike.
Polimerizacijom se dobija polietilen (koristi se za filmove i kesice) i polipropilen (čvrsti delovi, poput čepova za flaše ili delova automobila). Plastika se dopunjuje aditivima, bojama i stabilizatorima, a zatim se topi i oblikuje u gotove proizvode.
Asfalt i bitumen
Posle uklanjanja benzina, kerozina i dizela iz nafte, ostaje gust ostatak, koji postane osnova za bitumen i asfalt. Bitumen se obrađuje oksidacijom i dodaju se aditivi za fleksibilnost i otpornost na pucanje. Asfalt je mešavina bitumena i drobljenog kamena, koristi se za izgradnju puteva, hidroizolaciju krovova i mostova, a stari asfalt se često drobi i vraća u nove smese, kako bi se izbeglo stvaranje otpada, prenosi “RBK Trend”.
Gume
Sintetičke gume se prave od naftnih derivata uz dodavanje prirodne gume, čađi i sumpora za vulkanizaciju. One su otporne na habanje i niske temperature, ali se razlažu stotinama godina.
Rastvarači i hemijski reagensi
Delovi sirove nafte koji prvi isparavaju prilikom zagrevanja koriste se za proizvodnju acetona, toluena, ksilena i metanola. Oni rastvaraju smole, boje i polimere, koriste se u kozmetici i drugim industrijama.
Gde su Srbi najviše putovali ovog leta – Grčka i dalje omiljena destinacija
“Grčka i dalje ne može da se poredi ni sa jednom drugom destinacijom”, kaže direktor JUTE Aleksandar Seničić za RT Balkan, govoreći o tome gde srpski turisti najradije letuju. Skoro milion naših turista pronašlo je osveženje u grčkim morima, a kada je reč o domaćim destinacijama, banje su i dalje najinteresantnije.
Iako najtoplije godišnje doba kalendarski još nije završeno, septembar ipak daje dobar uvid u to gde su srpski turisti najčešće odlazili na odmor. Skoro milion srpskih turista boravilo je u Grčkoj, kaže direktor JUTE Aleksandar Seničić za RT Balkan:
“Ostale destinacije beleže tri, četiri, pa i više puta manji broj turista u odnosu na Grčku. U Crnoj Gori do početka septembra je bilo oko 150 hiljada srpskih turista, ali bi, zapravo, Turska bila druga destinacija po posećenosti. Zanimljivo je da je ona interesantna ne samo tokom leta, već i tokom cele godine, jer postoje veliki broj direktih letova. Takođe, Istanbul svake nedelje ‘vuče’ određeni broj putnika. U Turskoj lociramo do sada negde preko 200 hiljada srpskih turista”.
Što se tiče lokalnog turizma, najviše smo posećivali banje i planine:
“Posećivale su se Vrnjačka banja, Sokobanja, Prolom, Kuršumlijska banja, Vrdnik – to su banje koje se najviše traže i najviše posećuju. Pored hotelskog, imaju i veliki broj privatnog smeštaja, dakle raspolažu kapacitetima da prime veliki broj gostiju. Međutim, domaćih gostiju imamo manje i to negde 20 odsto prema procenama. To je i logično, jer je značajno manji broj vaučera u odnosu na prošlu godinu. Podeljeno je 30 hiljada, dok ih je prošle godine bilo 100 hiljada, a taj pad će se svakako odraziti na ukupan broj domaćih turista. Naravno, jedan deo ljudi boravi u Srbiji, makar to bio samo vikend, što popravlja opštu sliku.
Zlatibor ne silazi sa trona, mnogi zainteresovani za “porodične planine”
Kada su u pitanju planine, tu je Zlatibor pre svega, zatim Zlatar koji se ubrzano razvija, Divčibare, Rudnik, Stara planine – planine koje veoma prijaju ljudima. Na njima ima i privatnog smeštaja i relativno su povoljne cene u odnosu na Zlatibor ili Kopaonik. Mnogi se odlučuju za te, kako kako mi zovemo ‘porodične’ planine, gde ima sadržaja i za decu i to je ono što posebno zanima ljude preko leta”, pojašnjava Seničić.
Primećen pad
Za sve destinacije beleži se pad u odnosu na prošlu godinu kad je reč o putovanju preko turističkih agencija:
“Negde je to 5 odsto, negde 15, ali pad je prisutan. Malo će bolja situacija biti u septembru, bar su takve najave, ali to ne može u velikoj meri da promeni ukupnu statistiku. Mnogo je razloga za ovakvu situaciju, a pre svega društveno-politička kriza koja se pojavila, gde imamo jednu nestabilnost u svakodnevnom životu. Jedan deo stanovništva ne prima plate, a možda najznačajniji faktor, jeste da veliki broj roditelja koji imaju decu za srednju školu i fakultet do pre dvadeset dana nije znalo da li će biti prijemnih ispita. Sve je to doprinelo pomenutom padu interesovanja, a značajnu ulogu imalo je i povećanje cena, što se odrazilo na smanjenu potražnju“, pojasnio je.
I poseta stranih turista u pada, mada slika bi mogla da se promeni
“Što se tiče stranih gostiju, do početka jula meseca primećeno je značajno smanjenje gostiju na svim destinacijama. Međutim, slika se popravlja i posebno se vidi u Beogradu, a na primer, Zlatibor je već bolji u odnosu na prošlogodišnje posete stranih gostiju. Generalno do kraja godine bi možda moglo da se dođe do nivoa kakav je bio prošle godine”, ističe Seničić.
Istorijski paket dogovora: Na kojim projektima će Kina i Rusija sarađivati u budućnosti
Ruski lider je tokom zvanične posete Kini potpisao čak 22 memoranduma – od saradnje u kosmosu, preko medija do sušenih jelenskih rogova koji se koriste u medicini
Ruski lider Vladimir Putin je u okviru zvanične posete Narodnoj Republici Kini potpisao čak 22 memoranduma. Kremlj je podelio spisak dokumenata koje je potpisao šef ruske države.
U oblasti nauke i obrazovanja potpisan je sporazum o osnivanju Rusko-kineskog instituta za fundamentalna istraživanja između Moskovskog državnog univerziteta “Lomonosov” i Pekinškog univerziteta, sporazum o saradnji između Moskovskog državnog tehničkog univerziteta “Bauman” (Nacionalni istraživački univerzitet) i Univerziteta Cinhua, sporazum o akademskoj razmeni između Visoke škole ekonomije i Pekinškog univerziteta.
Parafiran je i memorandum o zajedničkom finansiranju naučno-istraživačkih projekata između Ruskog naučnog fonda i Ministarstva nauke i tehnologija Kine, kao i sporazum o saradnji u oblasti istraživanja, tehnologija, inovacija i kosmičke delatnosti između Fonda za podršku razvoju malih preduzeća u naučno-tehničkoj sferi i Univerziteta Cinhua.
Potpisan je memorandum o razumevanju između “Roskosmosa” i Nacionalne kosmičke administracije Kine o saradnji u integraciji ruskog naučnog instrumenta “Monitoring mesečeve prašine” u sastav kineske letelice misije “Čange-7”.
U oblasti zdravstva i biotehnologije tu su memorandum o saradnji u oblasti digitalne transformacije zdravstva, protokol o karantinskim i sanitarnim zahtevima za severne jelene koji se izvoze iz Ruske Federacije u Kinu, kao i o karantinskim i veterinarsko-sanitarnim zahtevima za sušene rogove jelena koji se kroiste u medicini, koji se izvoze iz Ruske Federacije u Kinu i sporazum o saradnji između “Instituta za plastičnu hirurgiju i kozmetologiju” (Rusija), Bolnice za plastičnu hirurgiju Kineske akademije medicinskih nauka i Univerziteta Cinhua.
Što se tiče oblasti poljoprivrede i regionalnog razvoja, potpisan je memorandum o saradnji u oblasti stvaranja rusko-kineskih pilot-projekata i demonstracionih zona poljoprivredne saradnje na Dalekom istoku Rusije i plan aktivnosti “mapa puta” za realizaciju razvoja ostrva Veliki Usurijski.
Kada je reč o energetici i inovacijama, ruski lider je u Kini potpisao memorandum o razvoju strateške saradnje u oblasti korišćenja atomske energije u mirnodopske svrhe između “Rosatoma” i Agencije za atomsku energiju Kine, sporazum o strateškoj saradnji između “Gasproma” i Kineske nacionalne korporacije za naftu i gas, kao i sporazum o saradnji u oblasti inovativnog razvoja između “Sberbanka Rusije” i Univerziteta Cinhua.
Kada je u pitanju oblast medija i informacija, potpisani su memorandumi i sporazumi o saradnji između “Rosijske gazete” i “Ženmin žibao”, Medijske korporacije Kine i agencije Sinhua.
Još je potpisana strategija razvoja saradnje između Informativno-telegrafske agencije Rusije (TASS) i Informativne agencije Sinhua (2026–2030), memorandum o razumevanju i saradnji između “Nacionalne medija grupe” i Informativne agencije Sinhu, memorandum o saradnji između “Rusija sevodnja TV” (“TV-Novosti”) i Šangajske medijske grupe, kao i memorandum o saradnji između televizijskog kanala “Velika Azija” i Medijske korporacije Kine.
Vučić nakon sastanka sa Putinom: Iskreni i važni razgovori, energetika za nas od izuzetnog značaja
Rusija se pokazala kao pouzdan partner po pitanju isporuka gasa, energetika je bila jedna od važnijih tema
Rusija je čvrsto na pozicijama koja je držala sve vreme o poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije, jasno govori i o rušenju i o kršenju i Briselskog i svih drugih sporazuma koje smo potpisivali sa drugom stranom i u prisustvu i uz sve garancije treće strane, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Pekingu u obraćanju novinarima nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Vučić će, inače, prisustvovati obeležavanju Dana pobede u Drugom svetskom ratu.
On je istakao da je s ruskim predsednikom razgovarao i o situaciji u BiH i Republici Srpskoj.
“Dobio sam jasne stavove Ruske Federacije i mi ćemo doći i do toga kakvi će biti naši konačni stavovi o odgovarajućim pitanjima u regionu”, rekao je Vučić.
Naveo je da nije lako razgovarati sa Putinom sat i po vremena, da predstavlja malu zemlju i mora da pazi na svaku reč, da ne napravi štetu svojoj zemlji.
Vučić je podsetio da ga očekuje i sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, a sastaće se i sa predsednikom parlamenta NR Kine.
“Posebno mi je drago što je predsednik Putin pred vama rekao koliko je važno to što Srbija čuva svoju nezavisnost i ukazao na to kako bi neki voleli da me ne vide na čelu Srbije”, kazao je.
Vučić je dodao da su razgovori bili veoma otvoreni, iskreni i važni, kao i da veruje da su pomenute sve teme od obostranog interesa.
Za nas je od izuzetnog značaja energetika, dodao je, u nekoliko pravaca, suštinski nam je gas potreban. Manje, ali važne količine nabavljamo iz Azerbejdžana, najveće su iz Rusije.
Predsednik je rekao da osim korišćenja gasa za industriju i domaćinstva, gas koristimo i za toplane, termoelektrne, kao i da je molio dobru cenu i veće količine od predsednika Putina.
“Rusija se pokazala kao pouzdan partner po tom pitanju, kao što smo se mi pokazali kao pouzdan partner Rusiji i Mađarskoj u korišćenju gasnih cevi”, rekao je.
Vučić izjavio je danas da očekuje da će Srbija do kraja septembra postići novi gasni aranžman sa Rusijom.
Uskoro zajednička sednica Srbije i Rusije
Na pitanje da li je Putin nagovestio neku zajedničku sednicu o saradnji dve države, Vučić je odgovorio da već postoje zajedničke sednice mešovitih komiteta, kojima rukovode ruski ministar ekonomskog razvoja Maksim Rešetnjikov i srpski ministar bez portfelja Nenad Popović.
“Uskoro će biti održana ta zajednička sednica. One se inače ne održavaju često, jednom u godinu dana ili jednom u šest meseci. Biće pre kraja godine održana ta sednica”, rekao je Vučić.
Razgovarali smo o naftovodu, istakao je Vučić, koji moramo do Mađarske da izgradimo, verujem da u narednom periodu to možemo da rešimo i da će to biti važan infrastrukturni projekat koji će Srbiji omogućiti diversifikaciju.
O NIS-u: Nikome nećemo ništa da otimamo
Vučić je istakao da je sa ruskim predsednikom razgovarao i o sankcijama NIS-u, ističući da je dogovor da zajedno radimo kako bismo sačuvali važno preduzeće i delatnost.
“Mi ne želimo da bilo kome otimamo bilo šta niti da sprovodimo nacionalizaciju, nadamo se da će veliki da se dogovore o tom pitanju”, kazao je Vučić.
Predsednik Srbije je napomenuo da se govorilo i o drugim pitanjima, oko kojih, kako je naveo, ne moramo da budemo uvek saglasni, ali smo razgovarali iskreno i otvoreno, kako je dodao. Istakao je da su govorili i o nuklearnoj energiji, ponuđeno je ruskim kompanijama, kao što je ponuđeno i mađarskim partnerima, da učestvuju u tom projektu u Srbiji. Vučić je dodao da je “Rosatom” najveća kompanija u izgradnji malih nuklearnih elektrostanica za proizvodnju.
“Mi znamo da za 20-30 godina nećemo imati dovoljno struje. Mi trošimo sve više, Srbija se razvija. Razgovarali smo o geopolitičkim pitanjima o svemu što se u svetu dešava, o svim aspektima saradnje Srbije i Rusije u svim oblastima, imamo povećanje u razmeni trgovine i usluga i nadamo se da ćemo nastaviti. Razgovarali smo o kulturi i sportu i svim važnim pitanjima”, kazao je Vučić.
O izjavi hrvatskog premijera: Građanskog rata neće biti, pokušaj da nam uruše imidž
Upitan o navodima hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da je Srbija na ivici građanskog rata, odgovorio je da su to zlonamerne i namerno smišljene izjave da bi se urušavao imidž Srbije u svetu.
“Neće biti nikakvog građanskog rata u Srbiji. Srbija će nastaviti da raste velikom brzinom i da bude sve uspešnija uprkos ogromnim naporima i zvaničnim, ali i posebno nezvaničnim Republike Hrvatske, da Srbije ne samo ne napreduje, već da bude vraćena u daleku prošlost kada su se neki naši predsednici njima dodvoravali i izvinjavali zbog toga što su nam proterivali ljude”, naveo je predsednika Srbije.
“Gde to da menjamo, odmah bi nas streljali”: Pešić pravio šou posle pobede Srbije
Košarkaši Srbije savladali su Češku 82:60 u četvrtoj utakmici grupne faze na Evropskom prvenstvu u Rigi, i tako se približili prvom cilju tokom turnira – prvoj poziciji u grupi A
Selektor Srbije Svetislav Pešić posle meča istakao je da je njegov tim želeo da poboljša aspekte igre i u odbrani i u napadu i da se time približi nivou igre kakav će biti neophodan u završnici turnira.
“Bilo je bitno da vidimo kako možemo da unapredimo stvari u napadu, da probamo da odbranimo neke ‘pikenrol’ situacije. Teško je igrati sa Češkom jer su mlada i ambicozna ekipa koja stvara dobre momente i svaki igrač Češke je spreman da šutira i napada obruč”, istakao je Pešić na konferenciji za medije.
Na pitanje da li je sve u redu sa Micićem, koji je dobio jak udarac u rebro, selektor je rekao da je dobro i dodao da igra sa dve “petice” nije striktno priprema za Tursku.
“Igrali smo to na Olimpijskim igrama i to nije ništa novo. Treba bolje da kontrolišemo skok. Treba nam više ‘mesa’ u reketu. Što se tiče utakmice sa Turskom to je velika utakmica. Možda jedna od jačih pred početak kvalifikacionih utakmica koje nas i Turke očekuju jer oni igraju dosta dobro u kontinuitetu. Nema tu iznenađenja. To je najbolja ekipa u istoriji Turske, ne računajući Turkoglua i NBA igrače sa Tanjevićem na klupi.”
Pešić je rekao da je rastanak sa povređenim kapitenom Bogdanom Bogdanovićem bio emotivan, ali da njegov izostanak nikako ne menja ambicije.
“U kom smislu ambicije? Gde mi smemo da menjamo ambicije… Odmah bi nas streljali. Znamo odakle dolazimo. Ambicije se ne menjaju nijednog trenutka sa Bogdanovićem ili bez njega. Svaka utakmica je najvažnija. Mi se sad spremamo za Turke, videćemo šta će se dešavati. Nije dobro, ali to je tako. Nisu uvek dobra velika očekivanja. Ja to ne govorim vama, imam priliku da se javim mojim igračima preko konferencija za medije. Realni ciljevi su teško ostvarivi. I to je teško”, rekao je Pešić i dodao da je bio emotivan rastanak sa Bogdanovićem.
“Žao mi je što je na ovakav način završio prvenstvo, ali to je sport. Dešavaju se takve stvari. Nije ni prvi ni zadnji. Imali smo mi u prošlosti, vidim i druge ekipe, sad sam čuo za Jokubaitisa iz Litvanije, to su takve stvari koje ne možeš da predvidiš. Bogdan je uz nas i svi bismo voleli da se opet vidimo, ali to zavisi od dalje rehabilitacije u klubu”, poručio je Pešić.
Navijte alarme, Đoković igra u sitne sate: Neka bude s Fricom kao pre dve godine
Novak Đoković igraće u sredu od 3.00 po srednjoevropskom vremenu protiv Amerikanca Tejlora Frica u četvrtfinalu Ju-Es opena
