Mihailo Miša Vukobratović je režirao najpoznatije i najgledanije serije na prostoru bivše Jugoslavije i Srbije – Bolji život, Belu lađu, Porodično blago, Stižu dolari, Junake našeg doba, Istine i laži, Igru sudbine
Reditelj Mihailo Miša Vukobratović preminuo je danas u 73. godini, potvrđeno je Tanjugu. Vukobratović je rođen je u Beogradu 1952. godine.
Diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Režirao je najpoznatije i najgledanije serije na prostoru bivše Jugoslavije i Srbije: Bolji život, Bela lađa, Porodično blago, Stižu dolari, Junaci našeg doba, Istine i laži, Igra sudbine.
Bio je 12 godina direktor Pozorišta na Terazijama kada su na scenu postavljeni poznati mjuzikli: Čikago i Zona Zamfirova.
Glavobolja najčešće dođe i prođe bez većih posledica – zasmeta nam, poremeti nam koncentraciju, umori nas… Ipak, ako bol traje satima, pojačava se i uporno se vraća, velika je verovatnoća da je u pitanju migrena. To nije “samo intenzivna glavobolja”, već neurološki problem koji treba da prepoznamo i lečimo na vreme, a da bismo to uspeli, moramo da umemo da prepoznamo najveće razlike između ta dva stanja.
Bol u glavi može biti prolazno stanje – ili može ukazati na ozbiljniji problem.
Uobičajena glavobolja obično je kratkotrajna i neprijatnost prolazi sama od sebe – međutim, kada bol postane intenzivan, traje duže i ponavlja se, često je u pitanju stanje na koje treba da obratite pažnju, a to je migrena.
Migrena nije “samo malo jača glavobolja”, već kompleksno neurološko oboljenje koje zahteva poseban pristup u dijagnozi i lečenju.
Migrena nastaje kao posledica abnormalne aktivnosti u mozgu koja utiče na nervne signale, hemijske procese i krvne sudove. To je složen mehanizam, pa iako postoje brojni faktori koji mogu biti okidač – poput dehidracije, stresa, nedostatka sna ili određene hrane – oni nisu pravi uzrok, već pokretači već postojećeg neurološkog poremećaja.
Za razliku od glavobolje, koja može biti blaga, bol kod migrene je obično umeren do jak, pulsirajućeg karaktera i pojačava se pri kretanju, fizičkoj aktivnosti ili izlaganju svetlosti i zvukovima. Najčešće je lokalizovan sa jedne strane glave, naročito u ranim fazama napada, ali može da se proširi ili promeni tokom trajanja.
Migrena se može dijagnostikovati ako iskusite najmanje pet napada koji ispunjavaju određene uslove:
Trajanje glavobolje od 4 do 72 sata kod odraslih (ili od 2 do 72 sata kod adolescenata)
Najmanje dve karakteristike bola, kao što su jednostrana lokalizacija, pulsiranje, umeren ili jak intenzitet, kao i pogoršanje bola pri uobičajenim aktivnostima poput hodanja ili penjanja uz stepenice.
Bol je praćen dodatnim simptomima kao što su mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlost (fotofobija) ili zvuk (fonofobija)
Isključivanje drugih medicinskih stanja kao uzroka bola
Koliko traje napad
Dok klasična glavobolja obično prolazi nakon kratkog vremena, migrena može trajati između četiri sata i tri dana. Napad obično prolazi kroz više faza:
Premonitorna faza – može trajati do 24 sata i uključuje znake upozorenja kao što su umor, razdražljivost ili velika želja za određenom hranom
Aura – javlja se kod oko trećine obolelih i traje od pet do 50 minuta. Tokom nje se mogu javiti problemi sa vidom (cik-cak linije, trepćuća svetla), utrnulost, peckanje, vrtoglavica ili poteškoće u govoru
Faza glavobolje – traje od nekoliko sati do tri dana. Karakteriše je intenzivan bol, često praćen mučninom, povraćanjem i povećanom osetljivošću na spoljašnje stimuluse
Postdromalna faza – nakon prestanka glavnog bola, mnogi i dalje osećaju iscrpljenost, konfuziju ili stanje slično mamurluku koje može potrajati satima ili čak danima
Kada je vreme za lekarsku pomoć
Iako mnogi migrenu pokušavaju da kontrolišu sami, najbolje je da potražite savet lekara ako sumnjate da imate ovo stanje, posebno ako napadi postaju jači ili traju duže nego inače, javljaju se više od jednom nedeljno, ne možete da ih držite pod kontrolom ili ako redovno nastaju pre ili tokom menstruacije.
U pojedinim situacijama neophodna je i hitna medicinska pomoć – na primer, ako migrena traje duže od 72 sata, ako simptomi aure traju više od sat vremena ili ako se jave tokom trudnoće, prenosi “Independent”.
Dok obična glavobolja često samo uspori ritam dana, migrena može imati daleko veći efekat na pojedinca. Migrena ne uzrokuje samo fizički bol, već utiče na profesionalni i društveni život, kao i na mentalno zdravlje, te moramo prepoznati znake upozorenja pre nego što počne ozbiljno utiče na kvalitet života.
Kao i u mnogim drugim aspektima života danas, neki ljudi se okreću veštačkoj inteligenciji kako bi im pomogla u pravljenju planova ishrane. Iako to na prvi pogled deluje kao dobitna kombinacija, brzo je, besplatno i jednostavno, postavlja se pitanje – da li je korišćenje veštačke inteligencije za planiranje ishrane zaista dobra ideja?
Planiranje obroka podrazumeva da unapred odredite šta ćete jesti tokom nedelje, uz sastavljanje nedeljnog menija i liste za kupovinu. Ovi planovi mogu imati različite forme, ali su najčešće prilagođeni individualnim nutritivnim potrebama, zdravstvenim ciljevima, prehrambenim navikama i finansijskim mogućnostima.
Možete sami napraviti plan ishrane, koristiti neku mobilnu aplikaciju ili angažovati stručnjaka, poput stručnjaka za ishranu, nutricioniste. Sada, sve više ljudi počinje da koristi i veštačku inteligenciju u tu svrhu, piše Hafpost.
Koliko je dobro koristiti veštačku inteligenciju za planiranje obroka
Veštačka inteligencija može biti isplativ i koristan početak za ljude koji žele da uvedu planiranje i pripremu obroka u svoju svakodnevicu, kažu nutricionisti:
“Ona pruža okvir i strukturu za redovno unošenje obroka, kao i za uključivanje određenih namirnica ili grupa namirnica u ishranu koje ranije možda nisu bile zastupljene”.
Ipak, stručnjaci naglašavaju gde treba da budete oprezni, te ističu da veštačka inteligencija ne bi trebalo da bude jedini alat u planiranju ishrane. Za razliku od toga, saradnja sa registrovanim nutricionistom omogućava sveobuhvatniji, ciljaniji, fleksibilniji i individualno prilagođen pristup.
Treba imati u vidu da plan ishrane predstavlja samo jedan segment u široj slici zdravog života. Pored ishrane, važni faktori koji utiču na postizanje nutritivnih ciljeva uključuju nivo fizičke aktivnosti, upravljanje stresom i navike u ishrani. Za razliku od veštačke inteligencije, stručnjaci za ishranu uzimaju u obzir sve ove aspekte i prilagođavaju preporuke pojedincu u celosti.
Dakle, niej sporno da planiranje obroka uz pomoć veštačke inteligencije može biti brzo, isplativo i jednostavno, ali postoje nedostaci.
Planovi mogu biti previše opšti
Planovi ishrane koje generiše veštačka inteligencija često su mnogo opštiji nego oni koji se prave u saradnji sa nutricionistom. U praksi, to može značiti čestu pojavu ponavljanja istih namirnica i jela, što može dovesti do zamora i napuštanja plana.
Ako imate neko zdravstveno stanje, generalizovani plan ishrane možda neće zadovoljiti vaše nutritivne potrebe ili zdravstvene ciljeve.
Plan može biti restriktivan
Planovi koje generiše veštačka inteligencija mogu biti previše restriktivni i podsticati nezdrave navike u ishrani, a da korisnik toga nije ni svestan.
U zavisnosti od načina na koji se unose podaci, AI može izbaciti cele grupe namirnica ili sastaviti plan koji ne sadrži dovoljno hranljivih materija.
Nepodudaranje kalorijskih potreba
Plan obroka generisan veštačkom inteligencijom može biti previše restriktivan i podstaći poremećaje u ishrani, a da korisnik toga nije ni svestan.
Moguće greške
Poznato je da veštačka inteligencija ponekad može da “izmisli” (da halucinira) ili ponudi netačne informacije i to isto važi i za planiranje ishrane. Ako imate određena zdravstvena stanja, ograničenja u ishrani, alergije ili netolerancije na hranu, važno je da sarađujete sa dijetetičarem prilikom planiranja obroka, umesto da se oslanjate isključivo na veštačku inteligenciju.
Većina ljudi očekuje da plaže na Maldivima i u Šri Lanki pružaju najbolje iskustvo tokom dana. Međutim, ove netaknute plaže sa belim peskom nisu samo mesto za odmor na suncu.
Kada padne noć, srećni posetioci mogu da vide kako voda počinje da svetli jarko plavo, zahvaljujući prirodnom fenomenu.
Šta uzrokuje svetljenje plaža?
Bioluminiscencija je razlog zbog kojeg ove plaže svetle. To je proces emitovanja svetlosti od strane živog organizma. Nema mnogo vrsta koje poseduju ovu sposobnost, a Maldivi i Šri Lanka su dom jednoj od njih: bioluminiscentnom planktonu.
Plankton svetli kada je uznemiren, talasi koji udaraju u obalu ili kamen bačen u vodu izazivaju hemijsku reakciju koja proizvodi svetlost. Plavo-zeleno svetlo koje plankton ispušta stvara nadrealno iskustvo i ističe lepotu i raznovrsnost morskog života u Indijskom okeanu.
Iako se ovaj fenomen može videti u bilo koje doba dana, najimpresivniji je u sumrak i noću, kada plankton pokazuje svoj pun sjaj.
Da li je bezbedno plivati u svetlećoj vodi?
Iako može delovati čudno, plivanje u bioluminiscentnoj vodi Maldiva i Šri Lanke je generalno bezbedno. Svetlost nije štetna za ljude. Ipak, plivanje noću nosi svoje rizike, kao što su prepreke u vodi i smanjena vidljivost.
Ako odlučite da se kupate dok je plankton aktivan, važno je imati na umu uticaj na osetljiv ekosistem. Iako mali, ovi planktoni imaju ključnu ulogu u ishrani morskih organizama i u regulaciji ugljen-dioksida u okeanu. Sa globalnim zagrevanjem, očuvanje ovog mikroekosistema postaje sve važnije.
Koliko dugo traje svetlucavost?
Trajanje fenomena zavisi od količine planktona i može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Na dužinu svetljenja utiču mnogi faktori: temperatura vode, plime i oseke, kao i vremenski uslovi. Takođe, fenomen se razlikuje od godine do godine i od plaže do plaže, što otežava precizno predviđanje.
Kada je najbolje vreme za posetu?
Iako je teško predvideti kada će se plankton aktivirati, stručnjaci su primetili da je period od aprila do novembra najverovatniji za svetljenje, sa vrhuncem fenomena u septembru i oktobru, kada temperatura vode pogoduje rastu planktona.
Gde se nalaze bioluminiscentne plaže?
Maldivi:
Vaadhoo Island: Malo ostrvo u Raa Atolu, poznato po spektakularnoj bioluminiscentnoj plaži, poznatoj i kao „Sea of Stars“. Najvidljivije svetljenje je od juna do oktobra.
Hulhumalé Beach: Još jedno popularno mesto na Maldivima gde se fenomen može videti od aprila do novembra, sa vrhuncem u septembru i oktobru.
Šri Lanka:
Kalpitiya: Na ulazu u lagunu Puttalam, bioluminiscentne plaže su često zabeležene na društvenim mrežama, a laguna je predmet istraživanja bioluminiscencije u Šri Lanki.
Galle Face Beach: Plaža na istočnoj obali Šri Lanke, sa mogućnošću posmatranja svetljenja u periodu mart-april i oktobar-novembar.
Temerin će od 12. do 14. septembra ponovo biti u znaku sedme umetnosti – počinje drugi Temerin Film Fest, pod sloganom „Kadar koji se pamti“. Festival organizuju Opština Temerin i Kulturni centar „Lukijan Mušicki“.
Regionalna filmska ostvarenja, muzički program
Festival će biti otvoren u petak, 12. septembra u 19.00 sati, svečanom ceremonijom i projekcijom istorijske drame „Sedef magla“. Veče se nastavlja muzičkim programom tribute benda – The Quarantinos, koji će na letnjoj sceni Kulturnog centra „Lukijan Mušicki“ doneti energiju i muziku inspirisanu kultnim filmovima Kventina Tarantina.
Drugog dana festivala, publika će moći da pogleda sinhronizovan animirani film za decu „Klinci kaubojci“ (revijalni program), a zatim i takmičarska ostvarenja: film „Dražen“, emotivnu priču o košarkaškoj legendi, film „78 dana“, koji donosi intimnu priču o odrastanju tokom bombardovanja 1999. godine, kao i novi psihološki triler „Tapija“ u režiji Luke Mihailovića.
U saradnji sa Akademijom umetnosti Novi Sad, poslednjeg dana festivala biće prikazani studentski filmovi „Poziv“, „Reka“ i „Deca ne plaćaju“. Nakon toga, publika će imati priliku da pogleda još jedno takmičarsko ostvarenje, film reditelja Želimira Žilnika – „Restitucija, ili, san i java stare garde“. Festival će biti zatvoren projekcijom kultnog klasika Dušana Kovačevića „Profesionalac“.
Pored takmičarskog programa, festival donosi i zanimljiv prateći program – u subotu, 13. septembra u 17.50 sati, u Galeriji KC „Lukijan Mušicki“ biće otvorena izložba filmskih plakata „Zlatne palme“. Ova izuzetna postavka predstavlja omaž vrhuncu svetske kinematografije, donoseći izbor originalnih postera filmova nagrađenih Zlatnom palmom – najprestižnijim priznanjem Kanskog festivala. U nedelju, 14. septembra u 12.00 sati, biće organizovana likovna radionica za decu uzrasta od 5 do 10 godina, na temu likova iz Diznijevih filmova.
Ulaznica za sve takmičarske i revijalne programe iznosi simboličnih 150 dinara, dok će sredstva prikupljena od prodaje biti donirana u humanitarne svrhe. Ulaznice se kupuju na blagajni Kulturnog centra „Lukijan Mušicki“. Prateći programi su besplatni.
Festival se realizuje uz podršku i sufinansiranje Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.
Otvaranje festivala zakazano je za petak, 12. septembar u 19.00 sati, u KC „Lukijan Mušicki“, uz svečanu ceremoniju i prikazivanje filma „Sedef magla“ reditelja Milorada Milinkovića.
Stres sam po sebi nije nužno loš – mali nivo stresa može da nas motiviše i da nam pomogne da obavimo zadatke. Problem nastaje kada je previše stresa, jer to može negativno da utiče na naše zdravlje i kvalitet života.
Većina radne populacije provodi veći deo dana na poslu, pa je prirodno da zanimanja i radni uslovi direktno utiču na nivo stresa.
Šta čini posao stresnim?
Stres na poslu može da nastane iz različitih razloga. Rokovi i stalna konkurencija vrše pritisak da se zadaci završe na vreme, dok poslovi sa velikom odgovornošću, gde su životi ljudi, pa čak i sopstveni, ugroženi, prirodno povećavaju nivo stresa.
Izloženost opasnim uslovima rada ili stalna pažnja javnosti dodatno opterećuje, a osećaj da vam se ne veruje i da nemate autonomiju može da izazove frustraciju. Pored toga, ometanja na poslu, nedostatak komunikacije, niske plate i ograničene mogućnosti napredovanja spadaju među česte izvore stresa.
Najstresniji poslovi danas
Medicinska sestra u hitnoj pomoći – rad u hitnoj je izuzetno stresan, jer odluke treba donositi stalno, pod pritiskom, a pogrešne odluke mogu da imaju katastrofalne posledice.
Anesteziolog – odgovornost za život pacijenta dok je u kontrolisanom stanju bez svesti, sa potencijalno smrtonosnim komplikacijama, čini posao izuzetno zahtevnim.
Savetnik za mentalno zdravlje – emotivna dostupnost i rad sa osetljivim situacijama može da bude psihički iscrpljujuća.
Dispečer u hitnim službama – odluke koje donose mogu bukvalno odlučiti o životu ili smrti, uz potrebu za smirenom i preciznom komunikacijom.
Novinar i voditelj – duge smene, striktni rokovi, javna izloženost i visok nivo odgovornosti za informacije povećavaju stres.
Socijalni radnik – svakodnevno se suočava sa nasiljem, zlostavljanjem i tužnim situacijama, što emocionalno iscrpljuje.
Vatrogasac – visok rizik po život i odgovornost za živote drugih stvaraju intenzivan stres.
Policajac – posao visokog rizika sa stalnim pritiskom i ozbiljnim posledicama.
Vojno osoblje – ekstremna fizička i psihološka zahtevnost, posebno u ratnim sukobima, čini ovaj posao jednim od najstresnijih.
Gotovo četiri decenije Nike je poručivao svetu: „Just Do It“. Danas brend ponovo uvodi svoj legendarni slogan, ali ga preokreće u pitanje: „Why Do It?“ („Zašto to uraditi?“).
Odgovor na to pitanje stoji u novoj velikoj kampanji, koja poziva narednu generaciju da preuzme štafetu i nastavi priču o „Just Do It“. U trenutku kada brend prolazi kroz značajnu transformaciju, Nike želi da inspiriše mlade sportiste da ispišu sledeće poglavlje njegove istorije.
Kampanja „Why Do It?“, koju je kreirala agencija Wieden+Kennedy Portland, lansirana je 4. septembra, u vreme kada počinju mnoge sportske sezone. U reklami se pojavljuju sportisti iz različitih disciplina – košarke, fudbala, bejzbola, tenisa, fudbala, ronjenja i trka.
U raznolikoj, globalnoj postavi nalaze se Kejtlin Klark, Karlos Alkaraz, Sejkon Barkli, Lebron Džejms, Rejsa Leal i Ćinven Dženg. Svako od njih se suočava sa sopstvenim pitanjem smisla i mora da odgovori: „Why Do It?“
Nike ovim svežim pristupom menja perspektivu i veličinu ne prikazuje kao unapred zadati ishod, već kao svesni izbor. Kampanja govori generaciji mladih koja, kako kažu u Nike-u, često oseća „strah od perfekcionizma“ i okleva da se upusti u igru.
„Kad razgovaramo sa mladim sportistima, vidimo da je to pravi lonac pod pritiskom, konstantno poređenje, težnja da budu savršeni, strah od neuspeha, pa čak i od samog pokušaja“, rekla je Nikola Grejam, izvršna potpredsednica i glavna direktorka za marketing u Nike-u, za Adweek.
Film prikazuje sportiste ne u trenutku trijumfa, već u času kada odluče da rizikuju: da šutnu loptu, zamahnu palicom ili skoče sa daske.
„Cela ideja ‘Why Do It?’ je o tome da napraviš taj prvi korak i zaista pokušaš“, dodala je Grejam. „Hteli smo da damo glas tim sumnjama, ali i jasan odgovor: uradi to i vidi šta se događa.“
Tri dragocene reči
Od kada su Nike i Wieden+Kennedy 1988. lansirali „Just Do It“, on je postao jedan od najpoznatijih slogana svih vremena.
„To su tri vrlo dragocene reči za nas“, kaže Grejam. „One su poprimale različita značenja, u zavisnosti od trenutka i kulturnog konteksta.“
Prvi spot prikazivao je 80-godišnjeg trkača Volta Staka kako džogira preko Golden Gate mosta, poručujući da je sport za svakoga.
Reklama „If You Let Me Play“ iz 1995. proširila je tu poruku na devojčice i mlade žene, prikazujući kako sport može da im promeni život.
Na 30-godišnjicu slogana, 2018, Nike je zauzeo snažan stav angažujući Kolina Kapernika, bivšeg NFL kvoterbeka koji je izazvao kontroverze protestima protiv rasne nepravde, u reklami „Dream Crazy“.
„Just Do It“ su utelovili i legendarni sportisti poput Majkla Džordana, Serene Vilijams, Tajgera Vudsa i Kobija Brajanta, pokazujući da je sve moguće kada se pojaviš i probaš.
Povratak na relevantnost
Ipak, poslednjih godina Nike se suočava sa padom prodaje i opadajućom vrednošću brenda, boreći se sa konkurencijom starih rivala poput Adidasa, ali i novih brendova kao što su On i Hoka, popularnih među generacijom Z.
„Nismo bili dovoljno jasni i fokusirani na svoje vrednosti“, priznaje Grejam.
Zbog toga je Nike u poslednjih 18 meseci krenuo u potpunu marketinšku transformaciju.
U novembru 2023. kompanija je vratila Grejam, koja je prethodno 17 godina radila u Nike-u pre nego što je osnovala sopstvenu agenciju, na mesto CMO-a. U oktobru 2024. vraćen je i veteran kompanije Eliot Hil, koji je preuzeo funkciju izvršnog direktora umesto Džona Donahoa.
Početkom 2025. Nike je objavio da mu je godišnji prihod pao za 10% u odnosu na prethodnu godinu, na 46,3 milijarde dolara. Hil je tada najavio novu strategiju „Sport Offense“, koja ide ruku pod ruku sa planom preokreta „Win Now“ i podrazumeva da se fokus prebaci sa „lifestyle“ marketinga na sportsku performansu.
U okviru reorganizacije, Nike je podelio poslovanje po sportovima, umesto po muškoj, ženskoj i dečjoj kategoriji. Novi marketinški potezi usmereni su na konkretne sportske zajednice, velika sportska dešavanja poput Olimpijade i Superboula, i priče o sportistima.
Prošle godine lansirana je kampanja „Winning Isn’t Comfortable“ u čast trkača, a u februaru se Nike posle 27 godina vratio na Super Bowl reklamom „So Win“, posvećenom sportistkinjama.
„Strategija fokusirana na sport donosi pravi zamah poslovanju“, kaže Grejam.
„Kao brend pokušali smo da potvrdimo da smo zaljubljeni u pobedu — ali pobeda je relativna, zavisi od onoga što ti pokušavaš da uradiš u životu. Nema ravne, linearne putanje, postoji mnogo načina da se stigne do cilja“, objašnjava ona. „Ova najnovija kampanja pokazuje kako su pobeda, veličina i potencijal zapravo stvar izbora.“
Kako obični ljudi rade izuzetne stvari? Kako je Tejlor Svift postala to što jeste? Kako postaju „jednorog“ uspeha? Odgovor se nalazi u knjizi pravnog teoretičara i dokumentariste Pola Dejvisa „Dedicated: The Case for Commitment in an Age of Infinite Browsing“. On izdvaja sedam osobina koje uspešni ljudi imaju zajedničke koje Tejlor Svift redovno pokazuje.
Mašta
Svi se rađamo s maštom, ali je s godinama često sputavamo. Svift pretvara sitne varnice – frazu, osećaj, usputno čutu rečenicu – u čitave svetove. Mašta ne počinje izumom, već radoznalošću i pažnjom prema detaljima.
Sinteza
To je sposobnost da povežete nove i stare ideje na kreativan način. Svift u tome briljira: pesma „Death by a Thousand Cuts“ inspirisana je romantičnom komedijom „Someone Great“, a „Love Story“ je reinterpretacija „Romea i Julije“ sa srećnim krajem.
Fokus
Fokus znači da vam cilj postane deo identiteta. Svift nikada nije lansirala liniju šminke ili modni brend – njen fokus su pesme i nastupi. Sve što ne vodi ka tom cilju za nju je samo buka.
Upornost
Upornost je istrajnost uprkos teškoćama. Sećamo se trenutaka s turneja kada je bila bolesna, umorna, pa čak i uplakana – ali je svaki koncert odigrala kao da je najvažniji u životu. Čak i kada strast oslabi, upornost je drži na sceni.
Strast
Strast znači zadržati entuzijazam i posle godina rada. Ona se obnavlja kada se podsetimo „zašto“ nešto radimo i pronađemo nove načine da u tome uživamo.
Poštovanje
Teško je biti strastven ako u onome što radite ne vidite nešto veće od sebe. Za Svift je to osećaj da muzika prevazilazi lično i postaje deo nečeg većeg. Poštovanje daje smisao, a smisao hrani strast i posvećenost, piše CNBC.
Posvećenost
Prava posvećenost zahteva odricanje. Za Svift to je značilo da je muzika ispred univerziteta ili drugih karijera. Kada nešto ostane „opciono“, ostaje i površno. Veliki uspeh gradi se na spremnosti da se sve uloži u ono što najviše volite.
Ove osobine ne pripadaju samo slavnim ličnostima. Svako od nas može da se zapita: Šta sam spreman da žrtvujem da bih stigao do cilja? Kako mogu da obnovim svoju strast? Šta mi daje osećaj smisla?
Odgovori na ta pitanja možda nisu laki, ali upravo u njima leži put ka vanrednom uspehu.
