Konačno znamo tajnu zašto mozgovi nekih ljudi ne stare
Neki ljudi zadržavaju oštar um i u svojim osamdesetim i kasnije, rušeći ideju da je kognitivno opadanje neizbežno kako starimo. Jedna 25-godišnja studija o ovim zavidnim pojedincima sada otkriva šta je posebno u vezi sa njihovom neurologijom.
„Ono što smo otkrili u njihovim mozgovima zaista je bilo šokantno za nas“, objašnjava klinički neuropsiholog sa Univerziteta Nortvestern, Sandra Vajntraub.
Jedan od doniranih mozgova „superstaraca“
Vajntraub i njene kolege otkrili su da su mozgovi određenih ljudi neobično otporni na nagomilavanje proteinskih naslaga i zapleta tipičnih za Alchajmerovu bolest. Ovi pojedinci takođe imaju veću koncentraciju jednog specifičnog tipa neurona u ključnom delu mozga, kao i manje znake upalnih procesa u beloj masi mozga u poređenju sa tipičnom starijom populacijom.
Iako je potrebno potvrditi nalaze na drugim populacijama, identifikovanje jedinstvenog neurobiološkog profila „otvara vrata novim intervencijama koje bi mogle očuvati zdravlje mozga duboko u pozne godine života“.
Ovi ljudi u osamdesetim imaju pamćenje uporedivo sa ljudima u pedesetim. U studiji, objavljenoj je u časopisu Alzheimer’s & Dementia, definisani su kao osobe koje mogu da zapamte najmanje devet od 15 reči na testu, što je rezultat tipičan za ljude dve do tri decenije mlađe. Neke studije pokazuju da manje od pet odsto populacije može da se svrsta u tu grupu.
Jedna zajednička osobina je izražena ekstrovertnost. Zanimljivo je da oni ne vode nužno zdraviji način života, neki redovno puše i piju alkohol, što ukazuje da je veliki deo njihovih „moćnih“ sposobnosti otpora starenju – biološke prirode.
Vajntraub i njen tim pratili su 290 osoba starih 80 i više godina od 2000. godine, kako bi uporedili one koji su se pokazali kao „superstarci“ sa onima koji stare tipično. Zahvaljujući i velikodušnim donacijama 79 mozgova „superstaraca“, istraživači su identifikovali neke ključne biološke razlike.
„Shvatili smo da postoje dva mehanizma koja dovode do toga. Jedan je otpornost – oni ne stvaraju plakove i naslage (koji su tipični za Alchajmerovu bolest). Drugi je izdržljivost – oni ih stvaraju, ali ti plakovi ne utiču na njihov mozak“, navodi Vajntraub.
Ćelije koje prenose informacije ka hipokampusu, poznate kao entorinalni neuroni, bile su veće kod superagera, što je, prema mišljenju istraživača, možda doprinelo njihovoj otpornosti ili izdržljivosti.
Štaviše, kod tipično starećih osoba primećeno je stanje stanjivanja spoljašnjeg sloja mozga, dok se kod „superstaraca“ to nije dešavalo. Ovaj deo mozga kontroliše svesne misli, pamćenje i jezik.
„Superstarci“ su takođe imali više fon Ekonomovih neurona i deblji prednji cingulatorni korteks, gde se ti neuroni nalaze, čak i u poređenju sa znatno mlađim ljudima. Taj deo mozga učestvuje u regulisanju pažnje, emocija i donošenja odluka.
Prethodne studije već su pokazale da ovaj deo mozga kod superagera ne smanjuje zapreminu kao što se očekivalo. Vajntraub i njen tim sumnjaju da su „superstarci“ rođeni sa većom gustinom fon Ekonomovih neurona.
Zajedno, ove razlike izgleda da održavaju njihov mozak stabilnim tokom vremena.
„Mnogi nalazi iz ove studije potiču iz analize moždanih uzoraka velikodušnih i posvećenih superagera koji su praćeni decenijama“, kaže klinički neuropsiholog sa Univerziteta Nortvestern, Tamar Gefen.
Tim je takođe naveo i listu gena koje su ranija istraživanja izdvojila kao vredne daljeg proučavanja.
Razumevanje gena koji utiču na kognitivne funkcije tokom starenja moglo bi omogućiti razvoj lekova koji bi podstakli stanje mozga „superstaraca“ i otpornost na Alchajmerovu bolest, zaključuju istraživači u svom radu.
Uhapšena dvojica osumnjičenih za krađu nakita iz Luvra
Dvojica osumnjičenih za krađu nakita iz muzeja Luvr u Parizu uhapšena su u sinoćnoj policijskoj akciji, javljaju francuski mediji.
Nedelju dana od pljačke muzeja Luvr, uhapšene su najmanje dve osobe osumnjičene da su iz muzeja iznele vredan nakit koji je pripadao kolekciji Napoleona Trećeg i njegove supruge Eženi, prenosi list Parizijen.
Uhapšena dvojica osumnjičenih za krađu nakita iz Luvra
Osumnjičeni se nalaze u pritvoru, saznaje Francuska televizija iz izvora bliskih istrazi. Identifikovani su zahvaljujući DNK uzorcima koji su pronađeni u Luvru.
Jedna osoba je uhapšena na aerodromu “Šarl de Gol” sinoć oko 22 časa, koja je navodno pokušala da pobegne u Alžir. Drugi osumnjičeni uhapšen u pariskom predgrađu Sena-Sen Deni kasnije sinoć.
Policija se i dalje nije zvanično oglasila o hapšenju osumnjičenih, a tužiteljka Lor Bekio potvrdila je da se hapšenje dogodilo, ali je rekla da je rano da se govori o detaljima.
Procenjeno je da vrednost ukradenog nakita iznosi 88 miliona evra. Više naoružanih osoba iznelo je vredan nakit kada su posetioci počeli da ulaze u muzej, a pobegli su zahvaljujući dizalici koja se nalazila na jednoj strani Luvra.
Luvr je bio zatvoren nekoliko dana posle pljačke, a nadležni, među kojima i predsednik Emanuel Makron, izrazili su uverenje da će počinioci biti brzo pronađeni.
Noć rekorda na Svetskom kupu u plivanju – ispisana istorija u Torontu
Australijska plivačica Lani Palister postavila je novi svetski rekord u disciplini 800 metara slobodnim stilom na Svetskom kupu u malim bazenima, koji je održan u Torontu.
Palister je ovu deonicu isplivala za sedam minuta i 54 sekunde. Ona je oborila prethodni svetski rekord za 3,42 sekunde, koji je 2022. godine postavila Kejti Ledecki.
Na Svetskom kupu u 25-metarskim bazenima u Torontu u noći između subote i nedelje oborena su još četiri svetska rekorda.
Amerikanka Kejt Daglas postavila je novi svetski rekord u disciplini 100 metara slobodnim stilom. Daglas je zabeležila vreme od 49,93 sekunde.
Amerikanka je popravila sopstveni svetski rekord od 50,19 sekundi, koji je postavila pre šest dana na Svetskom kupu u Vestmontu.
Australijanka Kejli Mekion je oborila svetski rekord u disciplini 200 metara leđnim stilom. Ona je zabeležila vreme od 1:57.33. Mekion je oborila sopstveni svetski rekord (1:57.87), koji je postavila pre šest dana u Vestmontu.
Holandski plivač Kaspar Korbo postao je novi svetski rekorder u disciplini 200 metara prsnim stilom. On je ovu deonicu isplivao za minut, 59 sekunde i 52 stotinke.
Mađar Hubert Kos postavio je novi svetski rekord u disciplini 100 metara leđnim stilom u vremenu 48,16 sekundi.
Partizan doveo centra iz Real Madrida – Bruno Fernando oblači dres crno-belih
Partizan je okončao potragu za novim centrom, jer u crno-beli tim stiže Bruno Fernando iz Real Madrida, saopštio je klub.
Dolazak 26-godišnjeg košarkaša i reprezetativca Angole najavljivao se prethodnih dana, a sada bi trebalo da bude ozvaničen, nakon što Fernando obavi lekarske preglede.
Partizan je vodio veliku trku za potpis bivšeg NBA igrača, jer su interesovanje za njega pokazali i drugi evroligaški klubovi.
Bruno Fernando rođen je 1998. godine u Luandi, glavnom gradu Angole. Košarkom je počeo da se bavi u rodnom gradu, a kao petnaestogodišnjak je otišao u Sjedinjene Američke Države gde je završio srednju školu i koledž.
Na NBA draftu 2019. godine izabrala ga je Filadelfija kao 34. pika, ali je odmah prosleđen u Atlantu.
Tokom karijere nosio je dresove Atlante, Bostona, Hjustona i Toronta, a deo vremena provodio je u razvojnim timovima Hoksa i Seltiksa.
Početkom ove godine dobio je raskid ugovora sa Torontom, a već krajem januara potpisao je za Real Madrid, sa kojim je na kraju sezone osvojio titulu šampiona Endesa lige.
U prošlogodišnjoj sezoni Evrolige prosečno je beležio pet poena i tri skoka po meču u 12 odigranih utakmica, dok je ove sezone na pet mečeva imao prosek od 4,4 poena i 3,4 skoka.
Dolaskom Fernanda Partizan nije završio sa formiranjem tima, jer je u toku i potraga za pojačanjem na spoljnim pozicijama posle povrede Karlika Džonsa.
Očekuje se da iskusni centar bude spreman za predstojeće duplo kolo Evrolige, tačnije za duel protiv Hapoela u Sofiji i meč sa Barselonom u Beogradu.
Počinje Sajam knjiga
Uprkos što su pojedini izdavači otkazali učešće, počinje Sajam knjiga
Međunarodni sajam knjiga, 68. po redu, počinje u danas i trajaće do 2. novembra.
Na njemu neće učestvovati grupa izdavača koji se protive održavanju manifestacije 1. novembra, na godišnjcu pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice, kada je stradalo 16 ljudi.
Sajam knjiga se organizuje pod sloganom “Tvoja nova priča”, a organizatori su ranije najavili više od 400 izlagača iz Srbije i sveta, dok je 16 izdavača otkazalo učešće.
Počasni gost sajma je Kipar, a osim izdavača iz te zemlje, ponudu će predstaviti i izdavači iz Rumunije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Grčke, Nemačke, Švedske, Rusije, Belorusije, Gruzije, Irana, Maroka i Tunisa.
Pomoćnik direktora Sektora komercijalnih poslova Beogradskog sajma Aleksandar Ivković izjavio je da je za Sajam knjiga prijavljeno 409 izlagača i suizlagača i da je do sada učešće otkazalo 16 izdavača, prenose beogradski mediji.
Pojedine izdvačke kuće najavile su da će zatvoriti svoje štandove 1. novembra kada se obeležava godišnjica pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Istovremeno, organizatori baš za taj dan organizuju nagradu igru “jedan posetilac – dve knjige – jedna ulaznica”. Odnosno, svaki posetilac koji u subotu donese dve knjige, dobija besplatnu ulaznicu.
Beogradski sajam kapije otvara kapije u 10 sati, svečeno otvaranje manifestacije je u 18 časova, dok je radno vreme sajma do 20 časova.
Deset tehnoloških trendova koji će obeležiti 2026. godinu
Sajber-bezbednost će i naredne godine biti u fokusu, ali rešenja za zaštitu podataka nisu jedino što nas očekuje: diveloperi su vredno radili i na razvoju malih, usko specijalizovanih jezičkih modela, AI superkompjutera i drugih tehnoloških novotarija, koje bi biznisima trebalo da pomognu u poslovanju.
Na godišnjem IT simpozijumu u Orlandu (SAD), analitičari kompanije Gartner predstavili su spisak od 10 tehnoloških trendova koji će imati najveći uticaj na biznis u 2026. godini. Šta se to novo krčka u IT kuhinjama najvećih tehnoloških giganata?
Platforme za objedinjavanje posla čoveka i veštačke inteligencije i stvaranje multiagentskih sistema
Ubedljivo glavni trend za narednu godinu jeste lansiranje AI-native divelopment platformi, koji će objedinjavati posao čoveka i veštačke inteligencije. Kako navode IT stručnjaci, sledeći talas inovacija već se pokrenuo, piše ruski portal RBK Trends.
Multiagentski sistemi su još jedan trend koji nas očekuje već za nekoliko meseci, a u njegovoj osnovi jesu sistemi u kojima svaki agent odgovara za određeni deo posla, spanjujući tako rizik od nastajanja grešaka i istovremeno povećavajući efikasnost.
Mali, uskospecijalizovani jezički modeli i fizički AI (roboti, dronovi i slično)
Mali jezički modeli (domain-specific language models) omogućiće veštačkoj inteligenciji da efikasnije rešava specijalizovane zadatke sa kojima se biznisi suočavaju, čime će se ujedno smanjiti i troškovi pretrage relevantnih informacija.
Fizički AI već sada postoji (istina, u manjoj je meri zastupljen), a naredne godine očekuje se njegova apsolutna dominacija. Reč je o opipljivim alatima sa veštačkom inteligencijom, poput robota ili dronova, koji će biznisima pomoći u automatizaciji određenog dela posla.
AI superkomkompjuteri i geopatrijacija (migracija podataka na nacionalne klaudove)
AI superkompjuteri posedovaće moćne procesore, ogromnu memoriju i specijalizovani hardver i softver, koji će već sledeće godine omogućiti kompanijama da samostalno izvode složene radne procese, istovremeno im otključavajući nove nivoe performansi, efikasnosti i inovacija.
Zahvaljujući geopatricijaciji, organizacije će moći da migriraju podatke i aplikacije u klaud servise koji rade po nacionalnim pravilima, u kojima će podaci biti zaštićeniji. Ovo je, zapravo, odgovor na sveprisutnu geopolitičku nestabilnost.
Digitalna verifikacija (provera porekla podataka) i poverljivo računarstvo, kojim se izoluju podaci
Veliki akcenat stavljen je i na sajber-bezbednost, kao jednu od najslabijih tačaka biznisa: stručnjaci najavljuju da će se već 2026. godine pojaviti i alati za digitalnu verifikaciju, koji će omogućiti organizacijama proveru porekla softvera i podataka kojima one barataju.
Još jedan trend koji nas očekuje jeste poverljivo računarstvo, koje će omogućiti izolovanje podataka koji su poverljivi čak i od vlasnika servera, dobavljača klaud usluga i bilo koga ko ima pristup čitavoj infrastrukturi. Ovo je posebno važno za velike kompanije, kažu stručnjaci.
AI bezbednosne platforme i preventivna sajber-bezbednost
AI bezbednosne platforme će centralizovati vidljivost, sprovoditi nadzor politike korišćenja i štititi od rizika specifičnih za veštačku inteligenciju, kao što su prompta ubrizgavanja (prompt injection), curenje podataka i aktivnosti lažnih agenata.
Organizacije se sve više suočavaju sa sajber napadima, a Gartner predviđa da će do 2030. godine troškovi rešenja za prevenciju napada činiti polovinu svih bezbednosnih izdataka, jer će se rukovodioci informacionih tehnologija postepeno prebaciti sa reaktivne na proaktivnu zaštitu.
Ovo je najbolja destinacija u Evropi za 2025. godinu
Zemlja poznata po svojoj obali, prelepim gradovima i bogatoj kulturi i istoriji ponovo je zauzela prestižno mesto na turističkoj mapi Evrope. Njena raznovrsna ponuda, od živih gradova do prelepih ostrva, donela joj je priznanje kao jednoj od najpoželjnijih destinacija za putovanja u 2025. godini.
Portugal je proglašen za “najbolju evropsku destinaciju” na ovogodišnjim World Travel Awards nagradama. Zemlja je ponovo osvojila ovo priznanje koje je prošle godine pripalo Grčkoj, a koje je do sada osvajala šest puta od 2017. godine.
Ove godine, Portugal se izdvojio između 12 evropskih zemalja nominovanih za nagradu: Austrije, Francuske, Nemačke, Grčke, Irske, Italije, Norveške, Španije, Švedske, Švajcarske i Turske.
Ovo priznanje “upućuje na rad, posvećenost i kvalitet svih profesionalaca koji svakodnevno čine turizam jednim od glavnih stubova naše ekonomije”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Turismo de Portugal.
Ovo je bilo 32. izdanje World Travel Awards, a svečana dodela nagrada održana je u sredu na Sardiniji, u Italiji, piše Juronjuz.
Madeira, Lisabon i Porto takođe su bili u žiži interesovanja
Nekoliko portugalskih regiona dobilo je priznanja i u drugim kategorijama World Travel Awards 2025. Madeira je osvojila titulu “najbolje ostrvske destinacije u Evropi”, Porto je proglašen najboljom urbanom destinacijom na kontinentu, dok je Lisabon dobio priznanje kao najbolje mesto za kratke gradske odmore.
Španska destinacija Huesca La Magia pobedila je u kategoriji najbolje avanturističke destinacije, “zbacivši s trona” Azore, koji su prošle godine poneli tu titulu. Grčka Kosta Navarino je mesto koje se ne sme zaobići kada je reč o odmoru na plaži u Evropi.
Grad Batumi, jedan od bisera Gruzije, dobio je titulu najboljeg mesta za posetu tokom svih godišnjih doba. Dubrovnik je ponovo dobio priznanje za najbolju kruz destinaciju u Evropi, kao i prethodne dve godine.
Francuska je osvojila nagradu za najbolju kulturnu destinaciju u Evropi za 2025. godinu, dok je grčka prestonica Atina proglašena najboljim gradom u ovoj kategoriji. Titulu najistaknutije nove turističke destinacije u Evropi ponela je regija Istočna Makedonija i Trakija u Grčkoj.
“Mom detetu je sve dozvoljeno”: Prednosti i mane liberalnog roditeljstva očima ruskog psihologa
Liberalno roditeljstvo, čiji je osnovni postulat pružiti deci maksimalnu slobodu, ima svoje prednosti, ali ima i nedostatke. Šta su plusevi, a šta minusevi ovakvog odgoja dece i kako pravilno odgajati decu i pripremiti iz za odrasli život – objasnio je ruski psiholog.
Ne tako davno, pre samo par decenija, deca su odgajana autoritarnom okruženju: roditelji su znali najbolje šta im treba, a šta ne, niko ih nije pitao za mišljenje, a kazna je bila nešto sasvim uobičajeno. Danas roditeljstvo izgleda sasvim drugačije, a roditelji se svojski trude da deci daju svu slobodu da izraze svoje mišljenje i postupaju onako kako smatraju da je ispravno. Ovo ima i svoje dobre, ali i svoje loše strane, o kojima je za Komsomoljsku Pravdu govorila psiholog Olga Teterina.
Dobre strane liberalnog vaspitanja
Deca koja odrastaju u ovakvom okruženju donos sa roditeljima grade na temeljima ljubavi, prijateljstva i poštovanja – ona su slobodna da u svakom trenutku zatraže pomoć i imaju smelost da zakorače u nepoznato, jer znaju da će ih roditelji uvek podržati. Ambiciozna su, spremna za poduhvate i samostalno donošenje odluka i vrlo kreativna, jer u detinjstvu niko nije stavljao njihovu ličnost u “kalupe” koji su društveno prihvatljivi. Sve ovo zvuči sjajno, ali postoji i ono čuveno “ali” koje kvari sve.
Duž starih i novih Puteva svile: Zaboravite na varvarsku zapadnu propagandu
Prava, istinita istorija se oduvek ispisivala duž Puteva svile, u živom, pulsirajućem srcu Evroazije
Zaboravite na istoriju koju ste do sada učili u školama. To je samo “zapadno-centrična” verzija istorije, istorija, viđena iz ugla takozvanog Zapada. Evropa je samo sićušno poluostrvo na zapadu velikog evroazijskog kontinenta. Prava, istinita istorija se oduvek ispisivala duž Puteva svile, u živom, pulsirajućem srcu Evroazije, u “Središnjoj zemlji”, Hartlendu.
Zaboravite i na varvarsku zapadnu propagandu, piše slavni brazilski publicista Pepe Eskobar za sajt “Fondacija strateške kulture”. To je veoma skučena i ograničena predstava o svetu. “Ono što je zaista važno jeste da su Drevni putevi svile, kao i (kineski) Sinđang, istinska raskrsnica civilizacija”.
Ovu složenu ravnotežu poremetila su turska osvajanja. Godine 1453, pod vođstvom sultana Mehmeda Drugog Osvajača, Turci su osvojili Konstantinopolj/Carigrad i proglasili ga za svoju prestonicu, koju su prozvali Istanbul. Drevni Putevi svile i složena ravnoteža starih imperija su prekinuti.
Trebalo je potražiti nove trgovačke puteve, od zapada na istok, što je omogućilo privremeni uspon zapadnih, pomorskih sila. Sada se istorija Evroazije ponovo vraća svom glavnom toku: drevni protagonisti ponovo stupaju na istorijsku scenu, naravno, pod novim maskama. Recimo, pod maskama kineskog vođe Si Đinpinga ili ruskog predsednika Vladimira Putina.
Sada se Eskobaru pružila prilika na nastavi putovanje koje je, zbog pandemije kovida, morao da prekine 2020. godine, duž starih i novih Puteva svile.
Svila kao simbol i moneta
Simbol – i stvarna moneta – tog sveta bila je svila. Svila nije bila samo luksuzni proizvod, već i monetarna jedinica (uporedite to sa ruskom rubljom): ključni element u trgovini. U početku, svila se proizvodila samo u Kini.
Godine 105. pre nove ere, nastavlja Eskobar, prva kineska diplomatska misija iskrcala se u Persiju, kojom su u to vreme dominirali Parti. Parti, koji su već zauzeli Baktriju, Asiriju, Vavilon i pojedine delove Indije, tada su bili ključni posrednici u transkontinentalnoj trgovini.
U međuvremenu, kineska svila je stigla i u Rim. Rimsko carstvo se danas, u zapadnoj istoriografiji, sasvim pogrešno predstavlja kao tadašnji “centar sveta”. U stvari, Rim je bio samo njegov okrajak.
Rimski vojnici su, dodaje Eskobar, prvi put videli svilu u bici kod Kare: “Legenda kaže da su svilene zastave, koje je postavila parćanska vojska, njihov blistavi izgled, uplašile rimsku konjicu. To je prvi slučaj da je svila doprinela ubrzanju pada Rimskog carstva”.
Misteriozna zemlja Seresu na Dalekom istoku
Svila je, u stvari, izazvala pravu ekonomsku revoluciju na Zapadu. Rimljani su je kupovali za suvo zlato. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li su Rim i Kina ikada ostvarile diplomatske kontakte, mada postoje neka svedočanstva o tome.
Paralelno s tim, postojao je i pomorski Put svile, najkasnije u vreme Aleksandra Velikog, kao što je postojao i Put začina. Kinezi su stigli do Indije, ubrzo potom i do Vijetnama, Malezije i Sumatre.
Rimljani su trgovali svilom, kopnom ili morem, arapskim brodovima, a da, pri tom, ništa nisu pouzdano znali o poreklu ove robe. Kako dodaje brazilski novinar, Rim nije otišao mnogo dalje od starih Grka u znanjima o “dalekoj, misterioznoj zemlji Seresu”.
Bilo kako bilo: skitski, partski i persijski karavani su se još od davnih vremena susretali sa kineskim karavanima, kako bi trgovali dragocenom svilom i drugim robama.
Go West!
Vratimo se u današnje vreme. Kako beleži Eskobar, koji je proputovao duž i oko auto-puta Karakorum, on je sada glavna tačka teritorija Kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora (CPEC) i jedna od ključnih tačaka kineskog projekta novih Puteva svile (BRI).
Kina je danas ono što je i bila najvećim delom istorije: visokoproizvodna i visokotehnološka sila, koja nema potrebe da bilo koga osvaja ili potčinjava; to je zapadni način dominacije, koji je varvarski i, na duži rok, neisplativ.
Putovanje u ovako daleku prošlost, istorijsko putovanje kroz vreme, može da nam osvetli i sadašnjost i budućnost. Osim toga, ne možemo govoriti o jednom Putu svile, već samo o “Putevima”, koji povezuju Istok i Zapad.
Eskobar nas podseća na čuvenu Šekspirovu metaforu: “Čitav svet je pozornica”. To pokazuje čitava istorija Puta svile, koja se odvija u znaku izreke Si Đinpinga: to je “razmena naroda sa narodima”, “ljudi sa ljudima”, i to ne samo trgovinska, ekonomska, već i kulturna – razmena ideja. A to je istinski duh drevnih i novih Puteva svile.
Eskobarovo putovanje okončalo se usred 70. godišnjice osnivanja Autonomne regije Sinđang Ujgur. Ujguri, muslimanski narod smešten na severu Kine, na severnoj ruti Puta svile, danas živi u znaku kineske kampanje “Go West”. (Zapad ovde označava bivše zapadne nerazvijene budističke pokrajine, sada nastanjene uglavnom turkijskim i muslimanskim narodima.)
Kampanja “Go West” je pokrenuta 1999. godine. Tada je niz državnih agencija i državnih preduzeća iz 14 kineskih provincija poslao ogromnu količinu sredstava i osoblja kako bi pomogli razvoju siromašnog ujgurskog Sinđanga.
Orvelovska cenzura opasnih i nedozvoljenih misli
Nedavno su Hongkonški univerzitet za nauku i tehnologiju i Hongkonški univerzitet objavili istraživanje koje belodano pokazuje da je britanski MI6 tokom 1990-ih instrumentalizovao manjinu Ujgura, što je pratila globalna Pi-Ar kampanja, sa eksplicitnim ciljem razbijanja Kine na tri dela.
Tome treba dodati jedan detalj, primećuje Eskobar: pokušajima MI6 da destabilizuju Kinu priključila se CIA, sa optužbama za “genocid” i logore za “prisilni rad i reedukaciju Ujgura”.