Građani i posetioci Niša prvi su u Srbiji dobili mogućnost da putem aplikacije Yandex Go iznajmljuju električne trotinete. Nova usluga pokrenuta je kao pilot projekat, Unapređenje mikromobilnosti na teritoriji grada Niša, Gradske uprave za komunalne delatnosti, poslove inspekcije i komunalne milicije i kompanije Yandex Srbija.
Električni trotinet je još jedan od načina urbanog prevoza, pogodan za kraća putovanja i predstavlja alternativu drugim vidovima transporta. Pomaže ljudima da brže stignu do odredišta, izbegnu saobraćajne gužve i uštede vreme u poređenju sa pešačenjem. Istovremeno, vožnja trotinetom je i odličan način da se provede vreme na otvorenom.
Kako se koriste trotineti i koliko usluga košta
Da biste koristili uslugu iznajmljivanja trotineta, potrebno je da instalirate Yandex Go aplikaciju ili da je ažurirate na najnoviju verziju. Aplikacija je u Srbiji dostupna na iOS, Android i AppGallery platformama. Nakon rezervacije trotineta, svako dobija 10 minuta besplatnog vremena da se dođe do njega.
Cena iznajmljivanja iznosi 70 dinara prilikom starta, a zatim od 9,9 dinara po minutu vožnje. Za one koji planiraju češće da koriste trotinet, isplativije je kupiti paket od 30, 50 ili 100 minuta. Putovanja gradom tada postaju jeftinija za 20–30% u zavisnosti od paketa. Svi korisnici mogu da kupe i pretplatu za besplatan start – mesečnu ili polugodišnju. Trošak vožnje automatski se obračunava na bankovnoj kartici povezanoj u aplikaciji.
trotineti
Važne napomene o korišćenju trotineta
Trotinete u aplikaciji Yandex Go mogu da iznajmljuju samo osobe starije od 18 godina. Pre prve vožnje korisnici dobijaju kratak bezbednosni vodič, a tokom vožnje obavezno je nošenje zaštitne kacige i reflektujućeg prsluka kada je mrak. Trotineti su opremljeni modulom koji može automatski da smanji njihovu brzinu u određenim zonama. Nakon vožnje, neophodno je da se trotineti parkiraju u označene parking-zone, koje su takođe prikazane u aplikaciji.
Koaliciona vlada Španije odobrila je nacrt zakona kojim se ograničava pušenje na javnim mestima, što bi moglo značajno uticati na putnike.
Predloženi zakon zabranjuje pušenje i korišćenje elektronskih cigareta u otvorenim prostorima, uključujući sportske objekte, plaže, terase restorana i barova.
„Uvek ćemo javno zdravlje staviti ispred privatnih interesa“, izjavila je španska ministarka zdravlja Monika Garcia za novinare. „Svi imaju pravo da dišu čist vazduh i da žive duže i kvalitetnije.“
Predložene mere naišle su na protivljenje vlasnika restorana i barova, koji tvrde da španska kultura jela i pića na otvorenom tokom cele godine značajno zavisi od gostiju koji puše.
Pušenje u zatvorenim prostorima zabranjeno je od 2011. godine.
Španija pojačava kontrolu nad kulturom pušenja
Predloženi zakon mogao bi značajno promeniti iskustvo turista koji posećuju popularne destinacije u Španiji. Privlačnost zemlje za putnike tradicionalno nije uključivala samo klimu i kulturu, već i dostupnost duvanskih proizvoda bez carine i niže cene cigareta.
Prema novom nacrtu zakona, klasične cigarete, elektronske cigarete, nikotinske kesice, biljni proizvodi, nargila lule i uređaji za zagrevanje duvana i drugih supstanci biće zabranjeni na otvorenim prostorima, poput plaža, terasa restorana i barova, stadiona, sportskih centara, dečjih igrališta, autobuskih stajališta i obrazovnih institucija.
Predložena zakonodavna rešenja takođe žele da uvedu strožu kontrolu marketinga i distribucije elektronskih cigareta i vaping proizvoda, u okviru šire kontrole duvana.
Još uvek nema naznaka kada bi ove mere mogle stupiti na snagu. Zakon još uvek mora biti odobren u parlamentu i moguće je da bude izmenjen.
Evropa kreće ka ograničenju pušenja na otvorenom
Pristup Španije odražava nedavne mere koje je u julu preduzela Francuska.
Sada je zabranjeno pušenje na otvorenim prostorima, uključujući plaže, parkove, javne vrtove, prostor oko škola, autobuske stajalište i sportske objekte. Ipak, zakon izuzima terase kafića i barova, kao i elektronske cigarete. Inicijativa odražava širi evropski trend prema strožoj regulaciji duvana, iako kontinent i dalje beleži najvišu stopu pušenja odraslih u svetu – oko 25 odsto.
Prema statistici ministarstva zdravlja, bolesti povezane sa duvanom godišnje odnose više od 50.000 života u Španiji – što je približno 137 smrti dnevno.
Značajno je da u predlogu zakona, koji je odobrio španski kabinet, nedostaje odredba o standardizovanom pakovanju duvanskih proizvoda, meru koju je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije već usvojilo 25 zemalja.
Asocijacija turističke industrije Srbije (ATIS), novoformirano poslovno udruženje, koje okuplja ključne aktere turizma u Srbiji, od avio-saobraćaja, hotelijerstva i turističkih agencija do obrazovanja, osiguranja, finansija, saobraćaja, sajamske industrije i IT usluga, predstavilo je danas svoje planove.Cilj ATIS-a je da, kroz saradnju javnog i privatnog sektora, unapredi kvalitet turističkih proizvoda, poveća konkurentnost i doprinese održivom razvoju sektora, rečeno je na predstavljanju, saopštila ta asocijacija.
Predsednik Skupštine ATIS-a Vladimir Adžić, zadužen za hotelijerstvo i nautički turizam, naglasio je značaj sinergije i okupljanja svih aktera u sektoru.
„Ovo udruženje stvara okvir u kojem svi, od hotelijera i agencija do prevoznika i institucija, mogu da rade zajedno na jačanju turističke ponude Srbije“, kazao je on.
Generalni sekretar ATIS-a Milan Lainović istakao je da će saradnja sa državnim institucijama, privredom i obrazovnim sektorom biti ključna za jačanje pozicije Srbije na regionalnoj i međunarodnoj turističkoj mapi.
Dodao je i da je udruženje na sastanku sa ministrom turizma i omladine Huseinom Memićem razgovaralo o budućim projektima, te da je resorno ministarstvo prepoznalo ideju i koncept ATIS-a i pozvalo udruženje da učestvuje u radu radnih grupa za izradu Strategije turizma Srbije, kao i da bude deo Nacionalnog saveta za turizam.
Predstavnik Sektora za hotelijerstvo i osnivač Apart Hotela Queen of Zlatibor Bojan Bosiljčić, izneo je pregled stanja u hotelijerstvu.
„U Srbiji trenutno posluje oko 420 hotela, sa tržišnim udelom od 26 odsto. Najveći izazov je nedostatak kvalifikovane radne snage. ATIS će, u saradnji sa Univerzitetom Singidunum, aktivno raditi na obrazovanju i usavršavanju kadrova“, kazao je on.
Predstavnik Sektora za edukaciju Miroslav Knežević naglasio je da je profesionalno osposobljen kadar temelj razvoja turizma i dodao da će se aktivnosti usmeriti na sticanje znanja i veština koje unapređuju kvalitet usluga i podstiču održivi rast sektora.
Predstavnica Sektora saobraćaja Olga Milićević podsetila je da je prevoz ključ turističkog iskustva.
„Saobraćaj je srce turizma – prvi i poslednji utisak o destinaciji. Radimo na unapređenju povezanosti, digitalnim rezervacijama, održivim transportnim opcijama i efikasnijim aerodromskim procedurama. Naš cilj je da se gost u Srbiji kreće lako i sa osmehom“, kazala je ona.
Predstavnik Sektora za receptivni turizam Ljubiša Nešovanović istakao je da destinacija ima mnogo, ali da je zadatak ATIS-a da radi na kreiranju turističkog proizvoda koji će biti konkurentan i jasno se razlikovati od drugih.
Predstavljen je i zvaničan sajt atis.rs, koji će služiti kao centralna platforma za informacije o inicijativama, članstvu, edukacijama i događajima ATIS-a.
Znalo se da će se desiti, mada je potpis stigao kasnije no što se očekivao. No, Šerif Endiaje je svakako završio epizodu u Crvenoj zvezdi, pošto će potpisati za Samsun u transferu vrednom 5.000.000 evra.
Nadalo se svakako i Zvezda da će zaraditi više, početkom leta pisalo se da bi Viljareal mogao da iizdvoji 7.000.000 evra za 29-godišnjeg napadača, tražila ga je i Al Džazira, francuski Pariz je bio spreman da toliko novac sve dok ljudi iz fudbalskog sektora Red Bula, koji ima 10 odsto vlasništva u pomenutom klubu, nisu procenili da se Endiaje ipak ne uklapa u njihovu poslovnu politiku…
Na kraju Samsun, najprijatnije iznenađenje prošle sezone u Turskoj. Bili su treći na tabeli, ispred Bešiktaša, istina i 20 bodova iza Fenerbahčea, a čak 30 iza šampionskog Galatasaraja.
Što se tiče Crvene zvezde, ona je svakako već imala gužvu u navali, jer od ranije je tu Bruno Duarte, ovog leta stigao je i Marko Arnautović, a minutima se nada i 16-godišnji Aleksa Damjanović. Da je ostao i Endiaje, ne bi mogli svi da budu zadovoljni minutima.
Drugo je pitanje da li bi Vladan Milojević baš njega prodao, jer nije tajna da je bio veliki ljubitelj Senegalčeve igre, koji je obavljao veliki deo posla za ekipu. Međutim, posle dve pune sezone u Ljutice Bogdana Endiaje je rešio da ode negde gde će moći više da zaradi.
U Crvenoj zvezdi, koja ga je dovela za okruglo 4.000.000 evra iz Adane, ostavio je dubok trag: na 89 utakmica čak 40 golova i 12 asistencija. Sad je ipak red na neke druge.
Odlazak Endiajea trebalo bi da bude i kraj rekordnog prelaznog roka na stadionu “Rajko Mitić“. Ovog leta u klupsku kasu se, sa dve ovim transferom, slilo čak 48.500.000 evra. I to ne računajući bonuse koji bi mogli da podignu ukupan bilans. Leto 2025. ostaće ipak upisano kao ono u kojem su crveno-beli nadmašili zaradu ostvarenu od prodaje igrača u bilo kojoj ranijoj sezoni. A, tek ide zimski prelazni rok u kome će moći da se uzme još koji milion, mada je malo verovatno da će već tada neko od igrača doneti bogatstvo poput Veljka Milosavljevića (otišao u Bornmut za 15.000.000 evra) i Andrije Maksimovića (postao igrač Lajpciga za 14.000.000).
Sa druge strane, klub je ovog leta na pojačanja potrošio 17.650.000 evra, a među njima najskuplji su bili Šavi Babika (4.000.000), Mahmudu Badžo (3.500.000), Tomas Handel (3.100.000), Frenklin Učena (2.700.000), Nair Tinkizjan (1.700.000) i Mateus (1.250.000.000).
Tradicionalni festival vina i kulture okupiće vinarije, umetnike i turiste, uz bogat muzički, gastronomski i porodični program
U Sremskim Karlovcima se od sutra, 12. septembra, do 14. septembra obeležava Grožđebal, manifestacija koja slavi vino, tradiciju, duh zajedništva i neguje sećanje na slavnu prošlost u čast budućnosti.
Tradicionalna Karlovačka berba grožđa – Grožđebal, manifestacija sa više od devedeset godina tradicije, okupiće vinarije, zanatlije, umetnike, gastronome i turiste iz zemlje i inostranstva, saopšteno je iz opštine Sremski Karlovci.
Grožđebal je prilika da Sremski Karlovci, kao grad pod posebnom zakonskom zaštitom, pokažu svoje vrednosti i otvore vrata svetu.
Manifestacija je značajna za razvoj turizma, za vinare i lokalnu privredu, kao i za kulturnu diplomatiju Srbije.
Predsednik Opštine Sremski Karlovci Dražen Đurđić je poručio da je Grožđebal najveća kulturna i turistička scena.
“Tri dana u septembru Karlovci postaju grad otvorenih vrata – za vinogradare, turiste, umetnike i sve ljude dobre volje. Pozivamo sve da nam se pridruže i zajedno sa nama proslave tradiciju, vino i zajedništvo”, rekao je Đurđić.
Kako je istaknuto, Grožđebal nije samo festival vina i vinove loze – on je simbol Sremskih Karlovaca kao grada kulture, duhovnosti i tradicije.
Manifestacija podseća na vinogradarsko nasleđe Fruške gore i vekovnu ulogu Karlovaca kao centra obrazovanja, duhovnosti i trgovine.
Poseban akcenat biće stavljen na: unapređenje vinskog i gastro-turizma, očuvanje i promociju kulturnog nasleđa, predstavljanje novih brendova, podsticanje međunarodne saradnje u kulturi i turizmu.
Tokom tri dana bogatog programa biće dostupna degustacija fruškogorskih vina, uz poseban fokus na karlovačke vinarije sa svetskom prepoznatljivošću.
U zabavnom delu programa u petak je na repertoaru koncert Ljubice Vraneš i Dragoljuba Bajića, a posle svečanog otvaranja i dodele priznanja najuspešnijem vinaru, sledi nastup grupe Fenečki biseri, navedeno je u saopštenju.
Kako je saopšteno, subota će biti posvećena Dušku Trifunoviću, jer se 13. septembra obeležava Duškov rođendan.
Pesme koje je Duško pisao biće deo repertoara Alena Islamovića koji nastupa u prvom delu programa, a potom sledi nastup Ace Pejovića.
U nedelju publiku očekuje simfonijski spektakl i koncert Peđe Jovanovića.
Tokom tri dana manifestacije biće upriličena i promocija novog gastro- brenda “Karlovačke sarmice” koja predstavlja spoj vina, Dunava i ribe.
Kako je saopšteno, biće dostupni i domaći proizvodi: med, sirevi, mesne prerađevine, kao i zastupljene stare zanatske tehnike.
U programskom delu predviđeni su nastupi kulturno-umetničkih društava, kao i porodični programi, programi za najmlađe, od dečjih predstava do sportskih radionica.
Kako je najavljeno, biće upriličena i modna revija sa temom “Žena, vino, pamuk”.
Zaštitna lica Grožđebala 2025. su operska umetnica Ljubica Vraneš i glumac Milan Bosiljčić.
Prošle godine na ovoj manifestaciji se okupilo više desetina hiljada ljudi, a s obzirom na bogat ovogodišnji program, očekuju se još više posetilaca iz cele Srbije, regiona i inostranstva.
Stanje i zdravlje pluća može mnogo toga da otkrije o širem zdravlju. Srećom, možete ih dovesti i u bolju formu- ako niste zadovoljni trenutnim stanjem.
Koliko su stara vaša pluća? Sa svakim udisajem, pluća su izložena mnoštvu zagađivača, mikroba, prašine i alergena. Nije iznenađujuće da ovo može da utiče na ove osetljive organe, ubrzavajući njihovo starenje. Ali, takođe može uticati na to kako ostatak vašeg tela stari.
Zanimljivo – početkom maja 2025. godine, međunarodni tim respiratornih stručnjaka objavio je jednu od prvih studija ikada koja je procenila kako se funkcija ljudskih pluća menja kako starimo. Na osnovu podataka prikupljenih od oko 30.000 muškaraca i žena pokazalo se da funkcija pluća dostiže vrhunac u ranim do srednjim dvadesetim godinama. Kapacitet pluća kod žena obično dostiže vrhunac nekoliko godina ranije nego kod muškaraca – pre nego što nakon toga opadne.
Prema rečima Džudit Garsija-Ajmerih, profesorke na Institutu za globalno zdravlje u Barseloni, koja je vodila studiju, ovo izgleda kao biološki programiran deo starenja. Faktori poput pušenja, zagađenja vazduha i pogoršanja stanja poput astme mogu pogoršati ovaj pad, prenosi BBC. Međutim, što je kapacitet pluća bolji u ovom delu života, to ćete imati veću otpornost na hronične respiratorne bolesti i druga zdravstvena stanja povezana sa plućima kasnije u životu. Ali, zdravlje pluća je takođe povezano sa širokim spektrom drugih iznenađujućih aspekata zdravlja, koji utiču na imunitet, težinu, pa čak i mozak.
Dakle, koliko su vam zapravo zdrava pluća? I možete li nešto učiniti da poboljšate njihovo stanje? Da biste se testirali to možete da uradite i kod kuće. Sve što vam je potrebno je velika plastična flaša, kanta ili kada i komad gumene cevi.
1. Prvo, sipajte 200 ml vode u mernu posudu, prebacite u plastičnu flašu i olovkom označite nivo vode.
2. Dodajte još 200 ml vode, označite novi nivo vode i ponavljajte postupak dok se flaša ne napuni.
3. Napunite kantu ili kadu vodom i uronite sada punu flašu u nju, okrećući flašu naopačke ispod vode.
4. Držeći flašu u ovom položaju, stavite gumenu cevčicu unutar grlića flaše. Ne mora čvrsto da prijanja.
5. Duboko udahnite i dunite u cevčicu.
6. Izbrojte koliko linija vode možete da izduvate iz flaše.
7. Pomnožite broj linija sa 200 ml (na primer tri linije su 600 ml). Ovaj broj je vaš vitalni kapacitet pluća, takođe poznat kao forsirani vitalni kapacitet ili FVK.
Prema Američkom udruženju za pluća, FVK se može smanjiti za oko 0,2 litra po deceniji, čak i kod zdravih ljudi koji nikada nisu pušili, zbog efekata starenja, a istraživanja sugerišu da je normalan zdrav FVK između tri i pet litara. Ipak, bez obzira na rezultat postoje i načini za poboljšanje zdravlja pluća i borbu protiv bilo kakvog pada njihovih performansi.
Don Boudiš, profesorka na Univerzitetu Makmaster u Kanadi, koja je specijalizovana za proces starenja i imunitet, kaže za Popular Mechanics da je jedan od razloga za to što su pluća neraskidivo povezana sa srcem i cirkulacijom, kao i da imaju važnu vezu sa zdravljem našeg šireg imunog sistema putem onoga što ona naziva „plućno-imunitetskom osom“. Prema njenim rečima, ako imune ćelije pluća nisu u stanju da očiste sve čestice koje se skupljaju u plućima, one pokreću sve veće nivoe upale, što može dovesti do ožiljavanja pluća, poznatog kao plućna fibroza. Ovo čini pluća čvršćim i manje sposobnim za funkcionisanje. Kada saznate stanje svojih pluća, dokazi pokazuju da postoje neki preventivni koraci koje možete preduzeti da biste poboljšali kapacitet pluća i pomogli u ublažavanju opadanja povezanog sa starenjem. Redovno vežbanje, na primer, može smanjiti upalu disajnih puteva i poboljšati snagu i izdržljivost disajnih mišića. Smanjenje soli u ishrani takođe bi moglo biti korisno, jer istraživanja sugerišu da višak soli u ishrani može pogoršati upalu pluća i fibrozu. Ishrana bogatija ribljim uljem, antioksidansima i vitaminima C i E, takođe se smatra da pomaže u zaštiti zidova pluća od oštećenja. Ali postoji još jedan način kojim bismo mogli zapravo poboljšati funkciju pluća. Od sredine 1990-ih, trening inspiratornih mišića (IMT) ili udisanje kroz uređaj koji pruža otpor, postao je poznat kao način jačanja snage respiratornih mišića kod grupa koje se kreću od sportista i pevača do ljudi sa postojećim teškoćama sa disanjem kao što su astma i HOBP. Istraživanja su pokazala da IMT može poboljšati kapacitet vežbanja i sniziti krvni pritisak.
Nekada smatrane ultimativnim modnim promašajem i zaštitnim znakom nemačkih i čeških turista na Jadranu, bele čarape u kombinaciji sa sandalama i papučama doživele su spektakularan povratak na modnu scenu. Zahvaljujući Generaciji Z i zvezdama poput Bili Ajliš i Pola Meskala, ovaj dugo ismejavani trend postao je apsolutni hit, a pravilo je jednostavno – što su vidljivije, to bolje.
Nekada tema viceva, a danas statusni simbol, bele čarape prošle su put od sportskih terena i univerzitetskih kampusa do modnih pista i street style kombinacija. Od simbola čistoće do modnog „stejtmenta”, postale su nezaobilazan detalj protekle letnje sezone.
Danas se visoko navučene bele sportske čarape ponosno pokazuju uz firmirane papuče i kratke pantalone, a logotipi sportskih brendova poput Najk, Adidasa ili Pume postali su nezaobilazan detalj.
Ovaj stil, koji su prvo prigrlili influenseri, a zatim i mladi pripadnici Generacije Z, rođeni između sredine 1990-ih i ranih 2010-ih, transformisao je obične čarape u pravi modni must-have.
S druge strane, kratke sportske čarape i nazuvci, koji su godinama bili omiljeni izbor milenijalaca (rođenih od ranih 1980-ih do sredine 1990-ih), sada su potisnuti i završili su na dnu fioka. Kako je to sažeo nemački list Zidojče cajtung: „Umesto čarapa koje jedva vidite, trend je sada da se čarape vide izdaleka“, prenosi SCMP.
Gučijeva kampanja
Jedan od predvodnika ovog trenda je irski glumac Pol Meskal, koji je na Nedelji mode u Milanu, pokazao svoje noge u belim pamučnim čarapama.
Njegov uticaj potvrđen je i u Gučijevoj kampanji, gde je pozirao u kombinaciji belih čarapa i elegantnih mokasina, čime je ovaj trend stigao i u svet visoke mode. Ipak, još veći odjek izazvale su njegove izuzetno kratke pantalone, koje su gotovo izgledale kao bokserice.
Austrijski list Standard piše da je i to trend:
„Pokazivati bedra na ovoj vrućini ne znači da ste izgubili osećaj za modu.“
Povratak vidljivih čarapa svojevrsni je protivtrend u odnosu na razdoblje kad je bilo moderno pokazivati gležnjeve, nositi čarape koje nisu uočljive ili čak hodati bez njih, smatra modni urednik Sebastian Švarc, iz nemačkog stručnog časopisa TextilWirtschaft. „To je bio trend koji je mogao da bude neprijatan za stopala, a izgledao je prilično smešno kad biste izuli cipele.“
Čarape svih vrsta već neko vreme ponovo su modna „izjava”. Čarape za tenis nose se, osim uz papuče, i visoko navučene uz patike, elegantne mokasine ili sandale, naglašava Švarc. U kontekstu ulične mode, bele čarape se „obavezno kombinuju sa natikačama“.
Sinonim za higijenu
„Muškarac u belim čarapama i papučama ili sandalama često je predmet kritika“, kaže istoričarka odeće Julija Burde. „Kritika se manje odnosi na to što su čarape bele, a više na samu kombinaciju sa sportskim čarapama, koja ne odgovara ni izvornoj nameni čarapa ni papuča ni sandala.“
Ismevanje belih čarapa kao modnog greha, posebno kod muškaraca, poslednjih decenija poprimilo je vlastiti život.
„Bele čarape potiču iz sportske odeće 19. veka u anglo-američkom prostoru”, kaže Burde, koja predaje kulturnu istoriju odevanja na Umetničkom univerzitetu u Berlinu.
„U 19. i ranom 20. veku ljudi su odeću prali u kipućoj vodi, što je vremenom uzrokovalo bledenje boja. Zato je bela boja postala sinonim za ličnu higijenu.“
Od 1940-ih bele čarape postale su deo tinejdžerske i univerzitetske mode u SAD.
„Bele čarape povezivale su se sa penny mokasinama, cipelama koje su od 1930-ih bile deo uniforme i muškaraca i žena na američkim elitnim univerzitetima“, objašnjava ona.
Ipak, broj pasa je skoro prepolovljen, a broj štenadi je pao na trećinu u odnosu na deceniju ranije. Meću kupcima kućnih ljubimaca vlada raslojavanje, dok jedni gledaju da kupe što jeftinije, drugi ne žale para za štene s „poreklom”
Ovo je godina kada Kinološki savez Srbije slavi stogodišnjicu postojanja. Vreme jubileja, ali i presabiranja za mnoge odgajivače rasnih pasa. Pandemija virusa korona je smanjila potražnju kupaca iz evropskih zemalja, a rat u Ukrajini je dodatno pogoršao „biznis” koji je u prethodnoj deceniji bio u velikom usponu u Srbiji.
Kinološki savez je uspeo da sačuva gotovo sve izložbe koje su i ranije održavane, i to u svakom većem mestu, ali poslednjih nekoliko godina bilo je i otkazivanja izložbi zbog malog broja prijavljenih učesnika. Trenutno je na snazi i zabrana dolaska pasa iz inostranstva na naše izložbe, odlukom nadležnog ministarstva, zbog pojave slinavke i šapa.
Opada broj štenaca
Takođe, sve je teže naći sponzore jer svaka izložba košta. Računica kaže da bi se jedna izložba isplatila treba da bude prijavljeno oko 200 do 250 pasa. A to nije lako postići jer od novca koji plaćaju izlagači za svoje ljubimce treba kupiti pehare, isplatiti dnevnice sudijama – onim iz inostranstva i prenoćište – odvojiti novac za šišanje trave, prskanje krpelja, komunalnu službu, redare… Čak se i u Beogradu odustalo od dve velike međunarodne izložbe zbog skupog zakupa sajamskih hala.
Pre manje od desetak godina u Srbiji smo imali oko pedeset hiljada godišnje izdatih rodovnika, više nego sve okolne zemlje zajedno. Veterinarske ordinacije počele su da se orijentišu na kućne ljubimce, cvetala je i proizvodnja hrane, otvarali su se saloni za šišanje i ulepšavanje pasa za izložbe, pojavila su se i nova zanimanja, hendleri, odnosno vodiči pasa u odelu i kravati u izložbenim ringovima.
Sada je, kažu kinolozi, u najmanju ruku, ovladala stagnacija.
– Broj pasa je skoro prepolovljen. Broj štenadi je pao na trećinu. Izgleda da ratovi koji su se desili utiču na sve nas. Broj izložbi je prema programima ostao isti, ali broj pasa na tim izložbama je sada manji nego što je bio – kaže dr Mahmud el Dagistani, generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije.
Iako se neke izložbe otkazuju, planovi se nisu menjali, pa u 365 dana u godini ima isto toliko ubeleženih kinoloških smotri. To nisu samo nacionalne i međunarodne izložbe u lepoti i eksterijeru, već i utakmice ptičara, retrivera, goniča, španijela, jamara, školovanih službenih pasa, „specijalke” za radne pse, lovački kup i druge.
– Sve u svemu moramo da budemo zadovoljni s obzirom na trenutnu situaciju. Mi smo po podacima čak i dobri u odnosu na druge zemlje, prošle godine imali smo uspešnu godinu s manifestacijama, pogotovo u radu ptičara. Psi iz Srbije osvojili su pet puta svetsko prvenstvo, pa smo kao reprezentacija doživeli i da nam se pet puta svira nacionalna himna – kaže Dagistani.
Izdavanje pedigrea beleži pad. Umesto pedesetak hiljada rodovnika, kako je bilo nekada, pretprošle godine naš kinološki savez izdao je 37.500 pedigrea, a lane 36.817. Prvi put, prema rečima našeg sagovornika, otkako se izdaju pedigrei najpopularnija rasa na našem tržištu je pudlica, a na drugom mestu nemački ovčar, koji je dugo držao primat. Velike rase, pokazuje statistika, beleže pad poslednjih godina, kao na primer dobermani i rotvajleri. To su zahtevne rase s kojima treba puno iskustva i više novca. Male rase koje se drže u stanu su lakše za održavanje i ne traže toliko šetnje i drugih obaveza.
Odgajivačnice na glasu
Jedan od razloga pada izdatih rodovnika za štence je verovatno i taj što kupci sada manje traže štene s „papirima”, jer je onda cena značajno manja.
Problem s prodajom na inostranom tržištu je i taj što pas može da se izveze u inostranstvo tek s nepunih sedam meseci zato što smo mi zemlja u kojoj besnilo nije iskorenjeno. Za naše odgajivače važe druga pravila. Recimo, da se sa 3,5 meseci starosti šteneta uradi TITAR test na antitela i tek posle još tri meseca stiče se pravo za legalan izvoz u zemlje EU, a odskoro i za SAD.
Kako se probiti na inostrano tržište objašnjava nam podrobnije Goran Šarenac, predsednik Kinološkog društva Novi Beograd.
– Prvo, uslov je biti prepoznatljiv u svetu kinologije. A to se postaje ako ste osvajali sa psima nagrade na međunarodnim izložbama ili „specijalkama” za pojedine rase. Važna je i reklama pa neki počnu oglašavanje pre nego što dobiju štence, a neki ranije najave da će pariti svoju ženku ili mužjaka. I mužjak i ženka moraju biti poznati u kinološkim krugovima. Zatim se uz slike oca i majke najavljuje da su se mališani oštenili i uzimaju rezervacije. Uporedo se i proverava da li su kupci ozbiljni, i da li će nastaviti da usavršavaju liniju.
On primećuje da je poslednjih godina došlo i do svojevrsnog diferenciranja pasa. Velike su razlike u cenama za pojedine rase. Pudlice se mogu kupiti za 500 evra, ali i za 3.000 evra. Belgijski ovčari idu od 50 evra do 1.200 evra, a najčešća cena je oko 500 evra.
– Već u Mađarskoj za belgijske ovčare cena je od 850 do 900 evra. U Italiji je 1.300–1.400. u Finskoj blizu 2.000 evra. Mnogi ne ispunjavaju standarde, posebno malinoe, pa im je zato i cena niža. Kao kod automobila, i kod pasa treba povesti nekoga ko se dobro razume, da li je rasa originalna ili ne. Najbolje bi bilo da je to kinološki sudija koji poznaje standarde. Važno je i da je odgajivačnica registrovana i u APR i u Kinološkom savezu Srbije, kao i u Upravi za veterinu, i da je dobila zaštićeno ime od međunarodne kinološke organizacije – kaže naš sagovornik.
On dodaje da to garantuje određenu sigurnost, ali su onda, naravno, i cene veće, mada je manja verovatnoća da će biti neki „lažnjak”. Nažalost, još ima primera da neki nesavestan odgajivač i ne vakciniše sve štence, ali vremena se menjaju.
– I kod nas će pravila koja važe u razvijenim zemljama doći za dve do četiri godine, da registrovane odgajivačnice budu na glasu. Isto tako će biti i sa čuvanjem pasa, ako postanemo bogatije društvo. Bogatiji će davati svoje pse samo u ovlašćene pansione na čuvanje, iako će plaćati tri puta skuplje nego sada, kod neregistrovanih pansiona, ali neće hteti da rizikuju – ističe Goran Šarenac iz Kinološkog društva Novi Beograd.
Zabrana za kratke njuške
Društva za zaštitu životinja i „zelene” organizacije u nekim zemljama EU zalažu se da se psi s kratkom njuškom genetski izmene, da ne bi imali problema s disanjem. Iako ove rase postoje već duže od dvesta godina, u Holandiji, Finskoj i Norveškoj im je zabranjeno učešće na izložbama. Reč je o engleskom i francuskom buldogu, mopsu, pekinezeru i još nekim rasama.
Ovo je izazvalo dosta protivljenja kod odgajivača jer oni smatraju da uzroci nisu u samoj rasi već u „štancovanju” štenaca.
– Ovi psi su bili jako popularni pa su ih neodgovorni odgajivači proizvodili u velikom broju. To je dovelo do čestih bolesti nepaca i suženih njuški. Zbog toga neki primerci otežano dišu. Nije rešenje u promenama izgleda rase i produžetku njuške već treba sprečiti „štancovanje”. Ove izmene samo će ugroziti savesne odgajivače koji decenijama usavršavaju linije – kaže Mario Bunjevac iz odgajivačnice „Od kuće Don”, poznatoj po francuskim buldozima.
U jednom soliteru i po 30 kučića
Sve je više gradskih, stambenih pasa, koji poprimaju druge osobine od dvorišnih. Oni se susreću sa stanarima, s decom, s drugim psima pa se sve više ukazuje potreba za socijalizacijom. U nekim soliterima živi po trista stanovnika i tridesetak pasa. Otuda je sve više onih koji organizuju obuku, a među njima je i Kinološko društvo Novi Beograd.
– Socijalizacija traje tri nedelje, a dosta pažnje se posvećuje i samim vlasnicima, čak i više nego njihovim ljubimcima. Važno je da cela porodica bude usaglašena i da izdaje iste komande da se ljubimac ne bi zbunjivao. Ako svaki član porodice ima svoja pravila, pas će biti frustriran a ne socijalizovan – kaže Goran Šarenac.
Srpski žuti gonič – nova rasa
Žuti gonič – nova rasa
U svetu su priznate tri naše rase: srpski gonič, srpski trobojni gonič i šarplaninac. Trenutno smo u fazi priznavanja još jednog goniča čiji je naziv – srpski žuti gonič. To je težak i dugotrajan put, između ostalog potrebne su i DNK analize, ali se nadamo da ćemo doći do cilja i dobiti još jednu domaću rasu – kaže dr Mahmud el Dagistani.
U prijateljskoj atmosferi razgovaralo se o Srbiji, kulturi i utiscima koje je Sigal poneo tokom svojih boravaka u našoj zemlji
BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da mu je velika čast što je u Beogradu ugostio svetski poznatog umetnika Stivena Sigala i što je imao priliku da mu pokaže šta je sve Srbija postigla od njegove poslednje posete. Sastanak je održan u zgradi Predsedništva, a u prijateljskoj atmosferi razgovaralo se o Srbiji, kulturi i utiscima koje je Sigal poneo tokom svojih boravaka u našoj zemlji.
„Mnogo sam srećan što mogu da ugostim Stivena Sigala, ne samo glumca i producenta, već velikog umetnika i čoveka koji je jedan od najumešnijih i najuspešnijih u borilačkim veštinama, prijatelja Srbije“, rekao je Vučić obraćajući se novinarima posle razgovora.
Predsednik je podsetio da je od poslednje posete čuvenog glumca prošlo sedam do osam godina i dodao da mu je drago što je sada mogao da predstavi promene i napredak koje je Srbija u međuvremenu ostvarila. „Želim da mu se zahvalim na ovoj poseti. Došao je sa svojim sinom, i nadam se da se oseća kao kod svoje kuće“, poručio je Vučić.
Sa današnjeg susreta u Predsedništvu Srbije
Sigal: Vučić deluje mudrije i odlučnije
Upitan šta je primetio kao najveću promenu kod predsednika Srbije, Stiven Sigal je kazao da je Vučić ostavio utisak „mudrijeg, veoma skromnog i veoma odlučnog“ lidera. „Prilično sam impresioniran“, dodao je Sigal.
Vučić je, u šali i sa dozom samokritike, odgovorio da je svakako stariji nego ranije, ali da ne može za sebe reći da je postao i mudriji. „Razgovarali smo veoma otvoreno i iskreno jedan sa drugim. Samo se nadam da poslednjih deset meseci nije ostavilo ožiljke zauvek na mojoj duši i da ćemo moći da postupamo mudro i pristojno, kao što sam to mogao i ranije. Svakog dana nastojim da se smirim, da ostanem miran i da radim ono što je zapravo moj posao“, rekao je predsednik Srbije.
Vučić je posebno istakao da je zahvalan Sigalu na entuzijazmu i energiji koju nosi i koja se, kako je primetio, retko može sresti. „Nemoguće je upoznati čoveka koji u njegovim godinama nosi takvu snagu i volju. To je veoma, veoma retka pojava. Možete je osetiti u svemu što radi, bez obzira na temu razgovora. Za mene je ovo bilo izuzetno iskustvo“, naglasio je Vučić.
Sigal je u Beograd stigao sa sinom, a predsednik je još jednom ponovio da Srbija uvek ostaje otvorena za umetnike i prijatelje koji žele da se osećaju dobrodošlo u našoj zemlji.
Srbija na „pravom koloseku“
Predsednik Srbije je, nakon susreta, naglasio da je važno da se menja slika o Srbiji u svetu i da zemlja bude vraćena na „pravi kolosek“. „Za nas je važno da pokušamo da, rekao bih, zemlju vratimo na pravi kolosek posle svega što su nam učinili. Zato su nam ovakve stvari dobrodošle, gde mi sliku o Srbiji moramo da promenimo, ne zato što je ona loša ili što smo mi za nešto krivi, već zato što su neki ljudi odavde i mnogi spolja želeli da sruše lepu sliku o Srbiji. Zato su potrebni ljudi poput gospodina Sigala i mnogih drugih, da kažu šta vide – ništa više“, rekao je Vučić.
On je podsetio da su u Srbiji nedavno boravili i Džeki Čen i Jusein Bolt, naglasivši da to pokazuje koliko je Srbija sve cenjenija u svetu. „Stiven stvarno voli Srbiju i prijatelj je Srbije. Prijatelj je i porodice Karić, sa kojom je u odnosima već više od decenije, i zahvalan sam što takvo prijateljstvo održavaju“, istakao je predsednik.
Sigal je izrazio divljenje napretku Beograda i istakao da je „šokiran velikim progresom i modernizacijom“ koju je video. „Razvoj je neverovatan, veoma impresivan. Predsednik i ja imamo takav odnos kao da smo prijatelji i braća, baš kao što su i Srbija i Rusija bratske zemlje i veliki prijatelji“, rekao je Sigal, dodavši da planira da u Srbiji snima film i obavlja više kulturnih aktivnosti.
„Volim Srbiju i njen narod i zato sam izabrao Srbiju kao mesto gde ću snimiti film. Volim vas sve i radujem se što ću vas ponovo videti“, poručio je Sigal.
Vučić je zahvalio svom gostu na poseti i još jednom istakao da je srećan što se Sigal u Srbiji oseća kao kod svoje kuće.
Šampionat sveta biće odigran u dve dvorane, ”Araneta koloseumu” u Kezon Sitiju i u Areni “SM Azijski mol” u Pasaj Sitiju
Utakmicom između Filipina i Tunisa, koja će biti odigrana sutra od 13 časova po centralnoevropskom vremenu, počinje Svetsko prvenstvo za odbojkaše.
SP u konkurenciji odbojkaša na programu je od 12. do 28. septembra u predgrađima Manile, Kezon Sitiju i Pasaj Sitiju. Šampionat sveta biće odigran u dve dvorane, ”Araneta koloseumu” u Kezon Sitiju i u Areni ”SM Azijski mol” u Pasaj Sitiju.
Utakmice u grupama A, D, E i H biće odigrane u Pasaj Sitiju, a mečevi u grupama B, C, F i G u Kezon Sitiju.
Odbojkaši Srbije se nalaze u grupi Deset sa reprezentacijama Češke, Brazila i Kine.
Srbija će prvi meč na SP odigrati u nedelju, 14. septembra od 11.30 sati po centralnoevropskom vremenu protiv Češke. Rival Srbiji u drugom kolu u utorak, 16. septembra biće Kina (15 časova). Srbija će se poslednjem kolu u četvrtak, 18. septembra od četiri sata sastati sa Brazilom.
U grupi A se nalaze Filipini, Tunis, Iran i Egipat, dok će u grupi B biti Holandija, Katar, Poljska i Rumunija. U grupi C se nalaze Argentina, Finska, Francuska, Južna Koreja, a u grupi D su SAD, Kolumbija, Kuba i Portugalija.
Nemačka, Slovenija, Bugarska i Čile se nalaze u grupi E, dok će u grupi F biti selekcije Ukrajine, Belgije, Italije i Alžira. U grupi G su Kanada, Libija, Japan i Turska.
Plasman u osminu finala SP izboriće po dve najbolje plasirane selekcije iz svake grupe. Svi mečevi eliminacione faze biće odigrani u Pasaj Sitiju.
Za Srbiju će na SP igrati: Nikola Jovović, Vuk Todorović, Dražen Luburić, Dušan Nikolić, Stefan Negić, Aleksandar Nedeljković, Nemanja Mašulović, Aleksandar Stefanović, Vladimir Gajović, Marko Ivović, Miran Kujundžić, Pavle Perić, Veljko Mašulović i Nikola Brborić.
Titulu svetskog šampiona brani selekcija Italije, koja je 2022. u finalu SP savladala Poljsku rezultatom 3:1, po setovima 22:25, 25:21, 25:18, 25:20. Odbojkaši Srbije su na prethodnom SP zauzeli deveto mesto.
