Neverovatna pomama za ulaganjima u AI u 2025: Šta se valja iza brega odnosno silnih milijardi

Viktor

28. oktobar 2025. | 10:05

a computer chip with the letter a on top of it

SAD su sklopile partnerstvo sa kompanijom AMD vredno milijardu dolara za izgradnju superračunara. Koristio bi AMD čipove za veštačku inteligenciju, saopštio je proizvođač. To je najnoviji u nizu poslova vrednih više milijardi dolara u oblasti AI ove godine. Volstritt očekuje da će globalna potrošnja u ovoj oblasti rasti u narednim godinama. U nastavku je lista ulaganja koja ocrtava kolika pomama za AI vlada.

27. oktobar

Ministarstvo energetike SAD udružilo se sa AMD radi razvoja dva superračunara sa AI tehnologijom u partnerstvu vrednom milijardu dolara. AMD je naveo da će sistemi „pokrenuti velike promene u nauci, energetici i nacionalnoj bezbednosti“. Prvi računar, nazvan Lux, očekuje se da bude operativan u narednih šest meseci. Završetak drugog računara, Discovery, planiran je do 2029.

23. oktobar

Gugl je najavio da će isporučiti do milion svojih AI čipova kompaniji Antropik, u poslu koji bi, prema tvrdnjama obe kompanije, mogao biti vredan desetine milijardi dolara.

16. oktobar

Izvršni direktori Orakla potvrdili su ugovor o klaud računarstvu sa Meta vredan 20 milijardi dolara. Orakl će pružati Meti kapacitet za obuku i implementaciju AI modela.

14. oktobar

Orakl je saopštio da će od 2026. rasporediti desetine hiljada najnovijih AMD AI čipova, sa planovima da proširi partnerstvo 2027. i kasnije. Ni Orakl ni AMD nisu otkrili finansijske detalje.

REUTERS/Dado Ruvic/Illustration

13. oktobar

OpenAI je objavio partnerstvo sa Broadcom. Plan je da OpenAI dizajnira i implementira svoje AI čipove. Kompanije bi zajednički izgradile i rasporedile 10 gigavata prilagođenih AI akceleratora (hardvera za ubrzanje AI i mašinskog učenja), bez objave finansijskih detalja.

6. oktobar

OpenAI i AMD postigli su dogovor po kojem OpenAI navodno može steći 10% udela u proizvođaču čipova, čija je tržišna vrednost skoro 188 milijardi dolara. OpenAI je najavio da će koristiti do šest gigavata AMD-ovih grafičkih procesora tokom više godina.

25. septembar

Firma za klaud infrastrukturu CoreWeave objavila je da se njen ugovor sa OpenAI proširio za dodatnih 6,5 milijardi dolara. Time je ukupna vrednost partnerstva sa OpenAI porasla na oko 22,4 milijarde dolara. CoreWeave je u martu obezbedio AI data centre i klaud tehnologiju za OpenAI na pet godina.

REUTERS/Brendan McDermid

22. septembar

OpenAI i Envidija najavili su partnerstvo koje uključuje investiciju Envidije od 100 milijardi dolara u OpenAI. OpenAI će koristiti najmanje 10 gigavata Envidija sistema za obuku AI modela.

15. septembar

CoreWeave je u regulatornoj prijavi naveo da je Envidija pristala da kupi klaud usluge vredne oko 6,3 milijarde dolara do 2032. godine. To podrazumeva da Envidija mora da kupi višak klaud kapaciteta koji ne koriste njeni klijenti.

10. septembar

OpenAI je potpisao ugovor sa Oraklom za kupovinu 300 milijardi dolara računarske snage u narednih pet godina, prema izveštaju Volstrit žurnala. Orakl će obezbediti oko 4,5 gigavata kapaciteta.

22. avgust

Predsednik Donald Tramp najavio je da je Intel pristao da SAD-u dodeli 10% udela u kompaniji, vrednog oko 10 milijardi dolara. Time je savezna vlada postala treći najveći akcionar proizvođača čipova.

10. avgust

Envidija i AMD pristali su da američkoj vladi plaćaju 15% prihoda od prodaje čipova u Kini u zamenu za izvoznu dozvolu, nakon što je Tramp najavio 100% carinu na uvoz poluprovodnika i čipova.

14. jul

Gugl je najavio planove za ulaganje od 25 milijardi dolara u data centre i AI infrastrukturu u naredne dve godine. Uz napomenu da će ovo povećati „energetski kapacitet, inovacije i prilike u ekonomiji pokretanoj uz pomoć AI“.

REUTERS/Dado Ruvic

30. jun

Orakl je u prijavi SEC-u otkrio više „velikih“ ugovora za klaud usluge. Uključujući jedan vredan 30 milijardi dolara, kasnije potvrđen kao ugovor sa OpenAI.

23. maj

Orakl je objavio da će kupiti Envidija AI čipove u vrednosti od 40 milijardi dolara za napajanje OpenAI data centra u Abilenu, Teksas. To je prvi projekat za Stargejt.

21. januar

Tramp je najavio da će OpenAI, SoftBank i Orakl osnovati novu kompaniju Stargejt. Nazvana je „najvećim AI infrastrukturnim projektom u istoriji“, sa planom ulaganja do 500 milijardi dolara u AI infrastrukturu u SAD i kreiranja 100.000 radnih mesta.

Ulaganja u AI stvaraju mrežu međusobnih poslova

Većina AI firmi povezana je godinama kroz niz međusobnih ulaganja, počevši od Majkrosoftove investicije od milijardu dolara u OpenAI u julu 2019. Partnerstvo se u januaru 2023. povećalo na oko 14 milijardi dolara, a Majkrosoft je postao ekskluzivni dobavljač klaud usluga za OpenAI.

Amazon je inicijalno uložio do četiri milijarde dolara u Antropik u septembru 2023. Zatim i dodatnih četiri milijarde u novembru 2024. uz Guglovu investiciju od dve milijarde dolara u oktobru 2023. i dodatnu milijardu ranije ove godine. SoftBank je bio među vodećim investitorima u OpenAI krugu finansiranja od 40 milijardi dolara i u avgustu uložio dve milijarde u Envidiju, koja je potom investirala pet milijardi i 100 milijardi u Intel i OpenAI u dve transakcije sledećeg meseca.

REUTERS/Damien Eagers

Koliko treba da se plašimo pucanja balona

Nekoliko ekonomista upozorava da mreža međusobnih ulaganja između AI firmi podseća na dot-com balon krajem 1990-ih. Tvrdi da protok kapitala između firmi može prenaduvavati tržište.

Tržišna kapitalizacija CoreWeave-a porasla je na gotovo 67 milijardi dolara od inicijalne javne ponude u martu. Akcije su porasle 221% u poslednjih šest meseci, dok je firma učestvovala u više partnerstava.

Drugi istraživači tržišta upozoravaju da mnoge AI investicije još nisu dale rezultate. Studija MIT-a pokazala je da 95% od 300 istraženih AI projekata nije donelo profit, iako su kompanije zajedno potrošile 400 milijardi dolara.

Amazon otpušta 30.000 radnika, delimično i zbog AI

Amazon se priprema da otpusti i do 30.000 radnika, preneo je juče Rojters. Ta vest dolazi manje od nedelju dana nakon što su interni strateški dokumenti otkrili da će kompanija zameniti 600.000 radnika robotima, veštačkom inteligencijom i drugim alatima za automatizaciju do 2033.

Amazon, drugi najveći poslodavac u zemlji, planira da smanji gotovo 10% radne snage da bi „komenzovao prekomerno zapošljavanje“ tokom pandemije. To je za Rojters rekao anonimni izvor.

Ovo bi moglo da bude jedno od najvećih otpuštanja u istoriji kompanije. Potencijalno bi moglo da nadmaši ukidanje 27.000 radnih mesta u 2022. To bi bilo i jedno od najvećih otpuštanja u američkoj istoriji, gotovo jednako onome što je Boing uradio 2001. kada je otpustio 31.000 ljudi. Otpuštanja u Boingu bila su 10. najveća u istoriji.

Amazon nije odgovorio na zahtev Forbes za komentar.

Taj Raš, novinar Forbes
Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes

Najkraći IQ test kruži mrežama: Da li spadate u 17 odsto onih koji znaju odgovore na sva 3 pitanja?

Viktor

28. oktobar 2025. | 10:00

Društvenim mrežama ovih dana kruži IQ test koji nazivaju najkraćim. Zove se Test kognitivne refleksije i deo je istraživačkog rada koji je 2005. godine objavio profesor MIT-a Šejn Frederik.

Sastoji se od samo tri pitanja.

Psiholog Frederik postavio je ista pitanja 3.428 ljudi u periodu od 26 meseci. Od svih tih ljudi, samo 17 odsto odgovorilo je na sva tri pitanja ispravno, a 33 odsto odgovorilo je na sva tri pogrešno. Ovo su bila pitanja:

Palica i lopta koštaju ukupno 1.10 dolara. Palica košta jedan dolar više od lopte. Koliko košta lopta?
Ako je pet mašina potrebno pet minuta da naprave pet delova, koliko bi vremena trebalo 100 mašina da naprave 100 delova?
U jezeru se nalaze lokvanji. Svakoga dana njihova širina se udvostruči. Ako za 48 dana prekriju celo jezero, koliko je potrebno lokvanjima da prekriju pola jezera?

Odgovori

Ako ste pogrešno odgovorili na bilo koje od ovih pitanja – ne brinite se jer ih je Frederik dizajnirao tako da “daju impulsivne pogrešne odgovore” tako da vaš mozak “skoči” na pogrešan zaključak pre nego što shvatite svoju grešku.

Za prvu mozgalicu odgovor je da lopta košta pet centi, što znači da palica koja košta dolar dodatno čini 1.05 dolara, a zajedno bi bili 1.10 dolara.

Drugo pitanje je ono koje obično muči mnoge, ali pravi odgovor je pet minuta. Vreme se ne menja bez obzira na to što je 100 mašina u pitanju.

Konačno, na treće pitanje odgovor je 47 dana. Većina kaže da je 24 dana tačan odgovor, ali nije tako. Svaki dan lokvanj se udvostruči, tako da je svaki prethodni dan lokvanj bio upola manji. Dakle, ako lokvanju treba 48 dana da prekrije jezero, onda pretposlednjeg, 47. dana, lokvanj pokriva pola jezera.

RBC i CIBC dozvolili prevarantima da opljačkaju jednog 89-godišnjaka za čak 1.7 M dolara

Dara Milovanović

27. oktobar 2025. | 12:17

Ray Anholt iz Victorije nedavno je proslavio svoj 90. rođendan, ali kaže da nije bilo mnogo razloga za slavlje – budući da je žrtva jedne od najvećih bankarskih prevara ikada prijavljenih u Kanadi, gdje je ostao praktično bez svog novca.

Tokom šest meseci prošle godine, Anholt je izgubio celu životnu ušteđevinu – skoro 1,7 miliona dolara.

Prevara je uključivala lažne bankarske službenike, lažna službena pisma raznih vladinih tela i političara, gomile gotovine, ogromne bankovne mene, zlatne poluge i kurire – ali najneverovatniji deo ove složene šeme je to što su dve velike banke dozvolile ovom senioru da isprazni svoje račune uprkos upozorenjima, kaže Anholtova kćerka.

„Gledali su kako ovaj 89-godišnjak izvlači svaki cent“, rekla je Jill Anholt za Go Public, puna besa.

I uprkos tome što je Rayov gubitak ogroman, takvih kao on ima puno u društvu.

Samo prošle godine, Kanađani su izgubili više od 643 miliona dolara zbog bankarskih prevara – što je povećanje od skoro 300 posto u odnosu na 2020. godinu. Kako prevare postaju sve sofisticiranije, stručnjaci kažu da naše finansijske institucije zaostaju za druge zemlje s boljim zaštititom.

„Ovo je već godinama raširen problem i niste videli ništa osim malih koraka napred“, rekao je suosnivač Democracy Watcha i zagovornik odgovornosti banaka Duff Conacher.

Ni CIBC ni RBC— čiji je Ray bio klijent — nisu pristali na intervju. Obe banke su u saopštenjima navele da imaju snažne mere zaštite i upozoravaju klijente kada se sumnja na prevaru.

Prevara

U junu 2024. godine, Rayov telefon je zazvonio – na ekranu je bio prikazan broj iz CIBC-a, ali je zapravo bio prevarant.

Pozivalac je rekao da radi u odeljenju za prevare u banci i da mu je potrebna Rayova pomoć u vezi s važnom, nacionalnom istragom o pranju novca.

Naložio mu je da podigne novac sa svojih računa, rekavši mu da će kurir zatim preuzeti novac iz njegovog stana i da će biti čuvan na sigurnom dok se istraga ne završi.

Prevarant je takođe rekao da je neophodno da Ray nikome ne kaže, jer bi to moglo ugroziti istragu.

„Rekli su: ‘Želimo biti sigurni da nećete izgubiti svoju životnu ušteđevinu’“, rekao je Ray. „Pa sam pristao.“

Njegova kćerka kaže da je pristao i zato što su ljudi koji su navodno bili na moćnim pozicijama tražili njegovu saradnju.

„On i njegova generacija veruju u autoritete“, rekla je Jill. „Ako ih neko od autoriteta zamoli da nešto uradi, osećaju se da treba učiniti.“

CIBC dozvola isplata

Ray je počeo podizati gotovinu u raznim poslovnicama CIBC-a, gde je bio klijent decenijama.

U jednom trenutku, šef poslovnice je doveo u pitanje njegovu aktivnost i zamrznuo mu online bankovni račun i mogućnost podizanja novca s bankomata. Ali Ray je i dalje mogao lično podizati novac, što je i nastavio raditi.

Na kraju je menadžer u njegovoj poslovnici u centru Victorije napisao pismo Ray-u, navodeći da su aktivnosti na njegovom računu “neobične” i da, prema iskustvu banke, transakcije koje traže treće strane “nemaju legitimnu svrhu” – ali nije jasno upozorio da je verovatno umešan u prevaru.

Čuvši da CIBC izražava zabrinutost, prevaranti su izmislili priču i naredili Ray-u da prebaci sav svoj novac u drugu banku. CIBC mu je to dozvolio – uprkos prethodnom upozorenju i znanju da je bio meta prevaranata samo nekoliko meseci ranije.

„Sasvim je jasno da CIBC nije učinio sve … kako bi osigurao zaštitu finansijskih interesa ovog klijenta“, rekao je Conacher, zagovornik odgovornosti banaka.

CIBC nije želio reći zašto menadžeri nisu kontaktirali odeljenje banke za prevare ili policiju Viktorije sa svojim zabrinutostima.

Nema pitanja od RBC-a

Ali ono što se dogodilo u RBC-u, kaže Jill, bilo je neverovatno.

Nakon što je Ray prebacio sav svoj novac u RBC, banka mu je dozvoljavala da dolazi otprilike svakih nekoliko sedmica i nabavlja značajne bankovne uplate – od 50.000 do 395.000 dolara – za kupovinu zlata, prema poslednjim uputstvima prevaranta.

Stari muškarac stoji ispred banke — *Nijedan blagajnik u ovoj poslovnici Royal Bank u Victoriji nije postavio Rayu nijedno pitanje o tome zašto često podiže novac preko 50.000 dolara. (Erica Johnson/CBC)*

Niti jednom blagajnik ili menadžer RBC-a nije postavio nikakvo pitanje o velikim isplatama.

„Kada neko vrši neuobičajene, vrlo velike isplate sa svojih štednih računa, trebali bi se oglasiti svi mogući alarmi“, rekao je Conacher.

Prevaranti su zatim poslali kurira u Ray-ev stan da preuzme zlato.

Kada je Ray konačno ostao bez novca, prevarant se predstavio kao predsednik Vrhovnog suda Kanade i rekao Ray-u da ne može dobiti svoju ušteđevinu nazad, dok ne otplati izmišljeni poreski dug.

U očaju, Ray je nazvao svoju kćerku da zatraži pozajmicu. Kada je ona zahtevala da joj kaže zašto mu je potreban novac, on je nevoljno podelio detalje višemesečne muke i ona je shvatila da je njen stari otac prevaren.

„Bio sam skrhan“, rekao je, spuštajući glavu. „Verovao sam im.“

RBC tvrdi da je stvar “rešena”

Prema propisima Zakona o bankama, banke moraju imati politike i procedure za zaštitu finansijskih interesa svojih klijenata, ali Conacher kaže da RBC nije postupao po njima.

“Da jesu, ovo se ne bi dogodilo.”

Jill je poslala pisma obema bankama, detaljno opisujući kako su dozvolile prevarantima da zlostavljaju njenog oca.

CIBC kaže da je pokušala “upozoriti i zaštititi” Raya. Banka je podelila e-mail od 8. jula 2024. u kojem je menadžer poslovnice pokušao dogovoriti sastanak s Rayom, koji je odbio poziv.

RBC-u je trebalo mjesecima da dogovori sastanak s Ray-om i njegovom kćerkom. Banka je kasnije za Go Public izjavila da je stvar “rešena”, ali nije potvrdila da je ponuđena nagodba. I Ray i Jill kažu da ne mogu komentirati te razgovore, što sugeriše da su morali potpisati ugovor o neotkrivanju informacija.

Muškarac u odijelu gleda u kameru, ne smije se — *Kritičar odgovornosti banaka, Duff Conacher, kaže da je Kanada trebala uvesti bolju zaštitu od bankarske prevare za klijente prije mnogo godina. (Craig Chivers/CBC)*

Conacher se pita zašto je prevara trajala šest mjeseci, s obzirom na to da su banke obavezne prijaviti sumnjive transakcije i transakcije preko 10.000 dolara Centru za analizu finansijskih transakcija i izvještaja Kanade (Fintrac), koji prati prihod od kriminala, pranje novca i drugo kriminalno ponašanje.

„Fintrac je trebao preduzeti dalje mere“, rekao je Conacher. „I banka i Fintrac su trebali intervenisati i sprečiti da se ovo dogodi.“

Ni CIBC ni RBC nisu hteli reći Go Publicu da li su velika podizanja novca ovog seniora, ikada prijavljena Fintracu .

Bez obaveza

Ne postoji zakon koji bi od banaka zahtijevao ograničavanje odgovornosti klijenata koji su postali žrtve, kaže Conacher – iako postoje određene zaštite za transakcije kreditnim i debitnim karticama.

On ističe da su zemlje poput Velike Britanije i Australije uvele zakone koji bi mogli smatrati banke odgovornima za neuspeh u sprečavanju prevara. EU radi na donošenju sličnog zakonodavstva sledeće godine.

„Vlada bi trebao odmah intervenisati i preduzeti brže mere… kako bi zaštitila kupce“, rekao je Conacher.

Savezna vlada je prošle godine održala konsultacije o predloženim izmenama Zakona o bankama, koje su uključivale razmatranje “maksimalne praga odgovornosti” za ljude koji su doživeli prevaru – slično kao kod kreditnih kartica, gde je na banci teret dokazivanja nepažnje, kako bi potrošači bili odgovorni.

Detalji će biti navedeni u predstojećem saveznom budžetu, ali vlada je prošle sedmice otkrila neke od promena – nije spomenuta maksimalna prag odgovornosti.

Conacher je oštro kritikovao te nove mere koje su „male i previše zakasnele“.

Nakon što je Jill kontaktirala policiju Viktorije, oni su organizovali operaciju i uspjeli uhapsiti kurira koji se pojavio u Ray-ovom stanu. Porodica kaže da im je rečeno da će uskoro biti podignuta optužnica.

Jill sumnja da će policija moći da se vrati od novca, ali kaže da je srećna što njen otac deli šta mu se dogodilo, jer će većina žrtava biti od sramote.

„Mislim da je veoma hrabro od njega što je ispričao ovu priču“, rekla je. Takođe se nada da će uskoro biti doneseni strogi zakoni za zaštitu klijenata banaka.

“Ne mogu ni zamisliti koliko je žrtva ovakvih prevara.”

SERSKINEWS/KANADA

Međunarodni književni susreti – Banjaluka 2025. od 28. do 31. oktobra

Viktor

27. oktobar 2025. | 10:26

U Banjaluci će od 28. do 31. oktobra biti održani jubilarni 10. Međunarodni književni susreti – Banjaluka 2025, koji već deceniju okupljaju ugledne pjesnike i književnike iz zemlje i svijeta, u organizaciji Udruženja književnika Republike Srpske.

Međunarodni književni susretiFoto: Ustupljena fotografija

Ovogodišnji susreti okupiće više od dvadeset autora iz Јermenije, Kine, Francuske, Slovačke, Mađarske, Јapana, Srbije, Sjeverne Makedonije i Republike Srpske.

Svečano otvaranje

Manifestacija će biti svečano otvorena u utorak, 28. oktobra, u 19 časova, u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske.

Pored pisaca iz svijeta, učešće će uzeti i desetak pisaca iz Republike Srpske i regiona.

Program će voditi glumica Јelena Јandrić, a muzičku pratnju obezbjeđuje violinistkinja Natalija Todorović.

Međunarodna pjesnička manifestacija će se tradicionalno održati uz podršku više prijatelja susreta, ali i Ministarstva prosvjete i kulture Srpske, Grada Banjaluka i Kabineta predsjednika Srpske.

Drugi dan susreta

U srijedu, 29. oktobra, u 10 časova, u Kulturnom centru “Kuća Milanovića” biće predstavljeni učesnici i održan razgovor o međunarodnoj saradnji.

Јedan od najvažnijih događaja Susreta biće uručenje međunarodne književne nagrade Udruženja književnika Republike Srpske “Otvorena knjiga”, pjesniku Babkenu Simonjanu iz Јermenije, u prisustvu članova žirija — Zorana Kostića, Ranka Risojevića i Predraga Bjeloševića.

Stihove Babkena Simonjaga govoriće Isidora Radulović uz muzičku pratnju pijaniskinje Јasne Đurović.

Svečano uručenje skulpture “Otvorena knjiga”, rad vajara Јelene Ranđelović iz Beograda, održaće se u “Kući Milanovića” u 12 časova.

Istog dana, u 17 časova, u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci biće obilježeni jubileji pjesnika Zorana Kostića (60 godina umjetničkog rada), te Predraga Bjeloševića, Јovanke Stojčinović Nikolić i Bore Kapetanovića (50 godina umjetničkog rada).

O pjesnicima će govoriti Željka Avrić, pjesnikinja i književni kritičar. Muzička pratnja: Kvartet Muzičke škole “Vlado Milošević”.

U 19 časova predviđeno je Veče poezije u biblioteci “Veselin Masleša” u Laktašima.

Treći dan

U četvrtak, 30. oktobra, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, u 10.30 časova, biće predstavljena knjiga “Zvjezdano nebo” kineskog autora Leija Pingjanga, prošlogodišnjeg dobitnika nagrade “Otvorena knjiga”, u izdanju UKRS-a.

U 12 časova u vinariji “Јungić” u Čelincu, biće održan program “Pjesnici i vino”.

U 19 časova održaće se Međunarodno pjesničko veče na kojoj će učestvovati svi učesnici Susreta, a laureat nagrade “Otvorena knjiga”, pjesnik Babken Simonjan pročitaće u ime svih Pjesničku poruku mira svijetu, iz Banjaluke i Republike Srpske.

Na večeri će biti uručene Povelja UKRS za doprinos unapređenju književne i kulturne saradnje pjesnicima iz Francuske, Kine, Slovačke, Mađarske i Sjeverne Makedonije.

Završni dan

U petak, 31. oktobra, učesnici će posjetiti Krupu na Vrbasu, gdje će tradicionalno govoriti stihove posvećene vodi i prirodi.

Manifestacija će biti svečano zatvorena ručkom u restoranu “Studenac”, uz muzički program Saše Berendike.

10. Međunarodni književni susreti u Banjaluci i ove godine predstavljaju mjesto susreta različitih kultura, jezika i poetika, kao i potvrdu trajnog prijateljstva između pjesnika svijeta i Banjaluke kao grada književnosti.

Omarska: Održana smotra veterana “Širi kolo, kozaračka lolo”

Viktor

27. oktobar 2025. | 10:23

“Širi kolo, kozaračka lolo” druga je smotra veterana i rekreativaca u organizaciji Kulturno-umjetničkog duštva “Omarska” iz istoimenog mjesta. Pored lokalnih kulutrno- umjetničkih društava, u goste su stigla i društva iz Srbije i Slovenije.

Omarska, smotra folkloraFoto: RTRS

Tri stotine učesnika iz 16 kulturno-umjetničkih društava, svečanim defileom kroz Omarsku, otvorili su drugu smotru veterana i rekreativaca u folkloru. Pored druženja i lijepih uspomena, prilika je to i za njegovanje tradicije.

– Volim da igram folkor i to je ono što me u stvari vodi. Tu smo pozvani, drago nam je Omarska da je dio ove opštine Prijedora, tako da, uzeli smo učešće i lijepo nam je – rekla je Nevenka Vuković iz SKUD “Dr Mladen Stojanović” Prijedor.

Iz Sokobanje je stigla rekreativna grupa KUD-a “Soko”, koji su prošle godine na ovom festivalu boravili kao delegacija.

– Sviđa nam se što su pozitivni, veseli, uvijek se lijepo družimo, i tako oni dođu kod nas, mi kod njih i hoću da kažem da je sam festival u odnosu na prošlu godinu dosta jači i dosta bolji – naveo je Slavoljub Ćirković, predsjednik KUD “Soko” Sokobanja.

Poziv na smotru otvoren je za sve grupe rekreativaca i veterana, koji se prijavljuju u skladu sa svojim mogućnostima.

– Okupljanje rekreativaca i veterana su revijalnog tipa, svakako program i nastupi su vrlo bitna stavka u svemu tome, međutim, najvažnije je druženje, okpljanje njihovih grupa – kaže Bojan Ranković, umjetnički rukovodilac KUD “Omarska”.

Kulturno-umjetničko društvo “Omarska” djeluje od 2007. godine. U narednom periodu glavne pripreme biće one za tradicionalni novogodišnji koncert.

Film “Heroji Halijarda” na američkom Amazon prajmu

Viktor

27. oktobar 2025. | 10:20

Filmsko ostvarenje autora Radoša Bajića “Heroji Halijarda” odnedavno je dostupno na jednoj od najvećih svjetskih onlajn striming platfomri Amazon prajm i to za tržište SAD-a, saopšteno je iz Kontrast Studija.

“Heroji Halijarda”, Radoš Bajić (Foto: Tanjug/Rade Prelić)

– Ovo je veoma značajna referenca za naš film. Izuzetno smo zadovoljni i ponosni, jer je činjenica da su „Heroji Halijarda” uvršteni na listu američkog Amazon prajma, ujedno i potvrda velikog uspeha i još važnije, kvaliteta našeg filma, što je došlo kao rezultat ogromnih napora koje je uložila cela autorska i filmska ekipa – naveo je glumac Nedeljko Bajić.

Realizovan u koprodukciji Kontrast Studija i Telekoma Srbija, film je svoju internacionalnu premijeru imao na filmskom festivalu POFF Black nights u estonskom gradu Talinu. Veliki uspjeh postigao je u bioskopskoj distribuciji u zemlji i regionu, nakon čega je uslijedilo ućešće na mnogobrojnim domaćim i inostranim festivalima.

Film je zatim prikazan i na specijalnim projekcijama u Parizu, u Los Anđelesu, Bostonu i više gradova Kanade, kao i na prestižnom Internacionalnom filmskom festivalu u Moskvi, gdje je izazvao veliki interes publike i kritike, prenosi Tanjug.

Uslijedila je i specijalna projekcija u SAD, koja je realizovana početkom marta 2024. u američkom Kongresu na Kapitol Hilu, uz prisustvo kongresmena, senatora američkog Senata i uglednih zvanica iz američkog kulturnog i javnog života, što čini „Heroje Halijarda” prvim srpskim filmom ikad prikazanim u ovoj značajnoj instituciji.

Internacionalni uspjeh filma „Heroji Halijarda”, koji uskoro očekuje premijerno emitovanje na nacionalnoj televiziji Narodne republike Kine, gdje će moći da ga vidi više stotina miliona gledalaca, osvjedočen je nagradama na festivalima u Čikagu i Sidneju, a posebno priznanjima za najbolji film Internacionalnog festivala u Londonu 2024. i nagradom „Zlatni Mač”, za najbolji film na Festivalu ratnog filma u Rusiji.

Kruna uspjeha ovog filmskog ostvarenja je to što se našao na Amazon platformi kao i ugovori o distribuciji širom svijeta, na teritoriji SAD, Kanade, Australije i Novog Zelanda, u Јužnoj Koreji, kao i u zemljama Latinske Amerike, što je od ogromnog značaja za srpsku kinematografiju i kulturu u cjelini.

Zimska sezona na Kopaoniku od 4. decembra

Viktor

27. oktobar 2025. | 10:18

Zvaničan početak ski sezone na Kopaoniku zakazan je za 4. decembar, kada tradicionalno počinje i popularni Ski Opening, koji će trajati do 7. decembra, a za sve skijaše i bordere, prvi dan biće besplatan.

Kopaonik (Foto: Tanjug/Skijališta Srbije)

Skijališta Srbije su saopštila da će od 5. do 7. decembra biti odobren popust od 30 odsto na karte koje se koriste u tom periodu.

Pretprodaja ski karata putem veb šopa biće moguća u periodu od 1. do 15. novembra, uz popust od 15 odsto na sve vrste ski karata kupljene u tom periodu.

Nakon tog prvog perioda pretprodaje, od 1. do 8. decembra, popust na ski karte putem veb šopa će biti 10 odsto, a od 9. decembra pa do kraja sezone pet odsto.

Višković i Vang o izgradnji auto-puta Beograd – Banjaluka

Viktor

27. oktobar 2025. | 10:10

Vršilac dužnosti direktora Јavnog preduzeća Autoputevi Republike Srpske Radovan Višković srdačnim susretom i razgovorom dobrodošlice sa direktorom kompanije China State Construction Engineering Corporation” za Republiku Srpsku Vang Danom, započeo je radnu posjetu kineskim partnerima, koji učestvuju u realizaciji projetaka u oblasti putne infrastrukture u Repulici Srpskoj.

Vang i ViškovićFoto: Ustupljena fotografija

Na sastanku je razgovarano o izgradnji budućeg auto-puta Beograd – Banjaluka, sa posebnim naglaskom na dionicu Vukosavlje – Brčko, koja je duga 31,5 kilometar, a koja je ugovornim odnosom povjerena kompaniji “China State Construction Engineering Corporation”.

Delegacija ЈP Autoputevi Republike Srpske, predvođena Viškovićem, tokom boravka u Pekingu, na poziv kineskih partnera, održaće više sastanaka i radnih posjeta, prilikom kojih će se upoznati sa poslovanjem i savremenim tehniloškim dostugnućima u oblasti izgradnje putne infrastruktrue, koje kineski partneri primjenjuju u projektima širom svijeta.

Dosadašnja saradnja sa “China State Construction Engineering Corporation” odvija se na partnerskim osnovama, podršci i obostrano korisnoj, razvojnoj strategiji.

Obradović: Neće biti lako protiv Asvela, moramo da imamo isti pristup kao protiv Mege

Viktor

27. oktobar 2025. | 10:08

Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović izjavio je danas u Beogradu da ne očekuje lak meč protiv Asvela i dodao da “crveno-bijeli” na predstojećem duelu u Evroligi moraju da imaju isti pristup kao na utakmici protiv Mege u regionalnoj ABA ligi.

Saša Obradović (Foto: TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/ nr)

Košarkaši Crvene zvezde dočekaće sutra od 19 časova u Beogradskoj areni ekipu Asvela u sedmom kolu Evrolige.

– DŽered Batler je na pregledima. Vidjećemo da li može da se osposobi sutra, i fizički i papirološki. Dobićemo u toku dana tu informaciju. Na dan utakmice ću donijeti odluku – rekao je Obradović u obraćanju novinarima.

– Što se tiče DŽordana Nvore, tu je još otvorena situacija. Nije trenirao, vidjećemo, možda su čuda moguća – dodao je trener Zvezde.

Crvena zvezda je u dosadašnjem dijelu sezone u Evroligi zabilježila četiri pobjede i dva poraza, dok Asvel ima skor 2/4.

– Neće biti sigurno lako protiv Asvela. Svaka utakmica sa novim igračima je nova hemija. Pa i kad dođe Batler, neće moći da se sve posloži u jednom treningu. Sve to zavisi od svih igrača, svakog u klubu i navijača. Očekujem da imamo zajedništvo, znam da neke stvari neće ići kako smo zamislili. I oni su u lošoj situaciji što se tiče povrijeđenih igrača. Njima glavni igrači izostaju. Mentalitet Asvela je drugačiji od onih koji uvijek moraju da pobijede i budu u plej-ofu. Očekivaću isti pristup kao protiv Mege, da imamo agresivnost i vjerujem da će biti dobro i pod teškim okolnostima – istakao je Obradović.

On je naveo da igrači Zvezde moraju da zadrže voljni momenat na utakmici sa Asvelom.

– Mislim da dosta možemo da dobijemo sa tim. Što se tiče taktike protiv Asvela, samo agresivnost u oba pravca, kao što je bilo u ovih nekoliko utakmica. Tako bi trebalo da igramo. Moramo 40 miniuta da imamo ritam, ne možemo da igramo sporiji ritam u ovom momentima, iako je to dobro nekad da se radi. Ključ je možda u nekim lakim poenima u kontranapadu, što ti daje neko samopouzdanje – zaključio je Obradović.

Otkrivena još jedna super-Zemlja i to na „samo“ 18 svetlosnih godina udaljenosti

Viktor

26. oktobar 2025. | 06:04

an artist's rendering of a planet with two planets in the background

Novi kandidat za egzoplanetu upravo se pojavio na naučnoj sceni – i možda je jedan od najboljih vanzemaljskih svetova do sada za traženje znakova vanzemaljskog života, a praktično nam je u „komšiluku“.

Nalazi se svega 18 svetlosnih godina od nas – to je „super-Zemlja“ nazvana GJ 251c, sa minimalnom masom od oko 3,84 puta većom od Zemljine. Najuzbudljiviji deo? Planeta se nalazi upravo u nastanjivoj zoni svoje zvezde – na udaljenosti koja nije ni previše blizu ni predaleko, što bi moglo omogućiti postojanje života.

Umetnički prikaz sistema GJ 251

„Egzoplaneta se nalazi u nastanjivoj, ili takozvanoj ‘Zlatokosinoj zoni’ – na idealnoj udaljenosti od svoje zvezde, gde bi, ako ima odgovarajuću atmosferu, mogla postojati tečna voda na njenoj površini“, objašnjava astronom Suvrat Mahadevan sa Državnog univerziteta Pensilvanije.

Naučnici i dalje pokušavaju da shvate složenu kombinaciju uslova neophodnih za pojavu života na nekom svetu, ali postoji nekoliko ključnih karakteristika koje se najpre posmatraju pre nego što se kandidat detaljnije istraži.

Prve dve stvari na koje obraćaju pažnju su:

– da li planeta ima čvrst, stenovit sastav poput Zemlje, jer je to jedini tip sveta za koji znamo da podržava život;
– i da li se nalazi na udaljenosti od svoje zvezde na kojoj su temperature pogodne za postojanje tečne vode.

Egzoplanete koje ispunjavaju oba ova uslova izuzetno su retke među hiljadama svetova koji su do sada otkriveni. Zato je svaka koja je i pogodna za život i dovoljno blizu za detaljno proučavanje – pravi dragulj među otkrićima.

„Ono što GJ 251c čini posebno vrednom jeste činjenica da je njena matična zvezda veoma blizu, svega oko 18 svetlosnih godina od nas. Kosmički gledano, to je gotovo kao naš komšija“, kaže astronom Pol Robertson sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu, a istraživanje u kom je učestvovao objavljeno je u časopisu The Astronomical Journal.

Egzoplaneta orbitira oko zvezde GJ 251, crvenog patuljka koji ima oko trećinu mase i prečnika Sunca. Zbog malih dimenzija i nižih temperatura, nastanjiva zona je znatno bliža zvezdi nego u našem Sunčevom sistemu, što, zanimljivo, čini takve svetove lakšim za otkrivanje, jer brže orbitiraju i njihovi signali se lakše uočavaju.

Tim astronoma predvođen Korijem Birdom sa Univerziteta u Irvajnu posmatrao je zvezdu GJ 251 u potrazi za obližnjim planetama male mase koje bi mogle biti dobri kandidati za direktno snimanje. Ova zvezda je izabrana jer je već bilo poznato da oko nje kruži jedna egzoplaneta – GJ 251b, super-Zemlja mase 3,85 puta veće od Zemljine, sa orbitom od 14,2 dana – suviše bliska zvezdi da bi bila nastanjiva. Astronomi su već imali više od 20 godina podataka o toj zvezdi.

Da bi dopunili te podatke, istraživači su napravili nova, visokorezoluciona posmatranja, prateći sitne pokrete zvezde koje izaziva gravitaciono privlačenje njenih planeta. Na svoje veliko oduševljenje, otkrili su ne samo signal poznate planete, već i dokaz drugog sveta, sa orbitalnim periodom od 53,6 dana – u nastanjivoj zoni zvezde.

Još uvek se malo zna o GJ 251c. Njen uticaj na kretanje zvezde omogućio je merenje mase, ali pošto planeta ne prolazi ispred svoje zvezde, nemoguće je za sada utvrditi njen prečnik i druge osobine bez dodatnih podataka.

Na sreću, ona je odličan kandidat za buduća posmatranja. Istraživači veruju da će ova egzoplaneta biti vidljiva u narednim misijama direktnog snimanja, gde se planete proučavaju ne preko njihovog uticaja na zvezdu, već direktnim posmatranjem same egzoplanete.

To nije lako, ali nalazimo se na pragu nove ere tehnologija koje omogućavaju upravo takve studije vanzemaljskih svetova.

„Sa ovim sistemom nalazimo se na samoj ivici tehnoloških mogućnosti i analitičkih metoda. Iako je otkriće statistički veoma značajno, još uvek utvrđujemo status planete zbog izvesnih nesigurnosti naših instrumenata i metoda. Potrebna nam je sledeća generacija teleskopa da bismo je direktno snimili, ali potrebna nam je i podrška naučne zajednice“, kaže Bird.

Veoma smo blizu nove generacije teleskopa koji će moći da otkriju da li GJ 251c ima atmosferu koja zadržava toplotu i omogućava postojanje okeana vode na njenoj površini.

„Iako još ne možemo potvrditi prisustvo atmosfere ili života na GJ 251c, ova planeta predstavlja veoma obećavajuću metu za buduća istraživanja. Napravili smo uzbudljivo otkriće, ali još mnogo toga treba da naučimo o ovom svetu“, dodaje Mahadevan.

1...166167168...1.532 Stranica 167 od ukupno 1.532

NewsWeekPRO

27. oktobar

23. oktobar

Gugl je najavio da će isporučiti do milion svojih AI čipova kompaniji Antropik, u poslu koji bi, prema tvrdnjama obe kompanije, mogao biti vredan desetine milijardi dolara.

16. oktobar

Izvršni direktori Orakla potvrdili su ugovor o klaud računarstvu sa Meta vredan 20 milijardi dolara. Orakl će pružati Meti kapacitet za obuku i implementaciju AI modela.

14. oktobar

Orakl je saopštio da će od 2026. rasporediti desetine hiljada najnovijih AMD AI čipova, sa planovima da proširi partnerstvo 2027. i kasnije. Ni Orakl ni AMD nisu otkrili finansijske detalje.

REUTERS/Dado Ruvic/Illustration

13. oktobar

OpenAI je objavio partnerstvo sa Broadcom. Plan je da OpenAI dizajnira i implementira svoje AI čipove. Kompanije bi zajednički izgradile i rasporedile 10 gigavata prilagođenih AI akceleratora (hardvera za ubrzanje AI i mašinskog učenja), bez objave finansijskih detalja.

6. oktobar

OpenAI i AMD postigli su dogovor po kojem OpenAI navodno može steći 10% udela u proizvođaču čipova, čija je tržišna vrednost skoro 188 milijardi dolara. OpenAI je najavio da će koristiti do šest gigavata AMD-ovih grafičkih procesora tokom više godina.

25. septembar

Firma za klaud infrastrukturu CoreWeave objavila je da se njen ugovor sa OpenAI proširio za dodatnih 6,5 milijardi dolara. Time je ukupna vrednost partnerstva sa OpenAI porasla na oko 22,4 milijarde dolara. CoreWeave je u martu obezbedio AI data centre i klaud tehnologiju za OpenAI na pet godina.

REUTERS/Brendan McDermid

22. septembar

OpenAI i Envidija najavili su partnerstvo koje uključuje investiciju Envidije od 100 milijardi dolara u OpenAI. OpenAI će koristiti najmanje 10 gigavata Envidija sistema za obuku AI modela.

15. septembar

CoreWeave je u regulatornoj prijavi naveo da je Envidija pristala da kupi klaud usluge vredne oko 6,3 milijarde dolara do 2032. godine. To podrazumeva da Envidija mora da kupi višak klaud kapaciteta koji ne koriste njeni klijenti.

10. septembar

OpenAI je potpisao ugovor sa Oraklom za kupovinu 300 milijardi dolara računarske snage u narednih pet godina, prema izveštaju Volstrit žurnala. Orakl će obezbediti oko 4,5 gigavata kapaciteta.

22. avgust

Predsednik Donald Tramp najavio je da je Intel pristao da SAD-u dodeli 10% udela u kompaniji, vrednog oko 10 milijardi dolara. Time je savezna vlada postala treći najveći akcionar proizvođača čipova.

10. avgust

Envidija i AMD pristali su da američkoj vladi plaćaju 15% prihoda od prodaje čipova u Kini u zamenu za izvoznu dozvolu, nakon što je Tramp najavio 100% carinu na uvoz poluprovodnika i čipova.

14. jul

Gugl je najavio planove za ulaganje od 25 milijardi dolara u data centre i AI infrastrukturu u naredne dve godine. Uz napomenu da će ovo povećati „energetski kapacitet, inovacije i prilike u ekonomiji pokretanoj uz pomoć AI“.

REUTERS/Dado Ruvic

30. jun

Orakl je u prijavi SEC-u otkrio više „velikih“ ugovora za klaud usluge. Uključujući jedan vredan 30 milijardi dolara, kasnije potvrđen kao ugovor sa OpenAI.

23. maj

Orakl je objavio da će kupiti Envidija AI čipove u vrednosti od 40 milijardi dolara za napajanje OpenAI data centra u Abilenu, Teksas. To je prvi projekat za Stargejt.

21. januar

Tramp je najavio da će OpenAI, SoftBank i Orakl osnovati novu kompaniju Stargejt. Nazvana je „najvećim AI infrastrukturnim projektom u istoriji“, sa planom ulaganja do 500 milijardi dolara u AI infrastrukturu u SAD i kreiranja 100.000 radnih mesta.

Ulaganja u AI stvaraju mrežu međusobnih poslova

REUTERS/Damien Eagers

Koliko treba da se plašimo pucanja balona

Amazon otpušta 30.000 radnika, delimično i zbog AI

Taj Raš, novinar Forbes Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes

Društvenim mrežama ovih dana kruži IQ test koji nazivaju najkraćim. Zove se Test kognitivne refleksije i deo je istraživačkog rada koji je 2005. godine objavio profesor MIT-a Šejn Frederik.

Sastoji se od samo tri pitanja.

Psiholog Frederik postavio je ista pitanja 3.428 ljudi u periodu od 26 meseci. Od svih tih ljudi, samo 17 odsto odgovorilo je na sva tri pitanja ispravno, a 33 odsto odgovorilo je na sva tri pogrešno. Ovo su bila pitanja:

Palica i lopta koštaju ukupno 1.10 dolara. Palica košta jedan dolar više od lopte. Koliko košta lopta?

Ako je pet mašina potrebno pet minuta da naprave pet delova, koliko bi vremena trebalo 100 mašina da naprave 100 delova?

U jezeru se nalaze lokvanji. Svakoga dana njihova širina se udvostruči. Ako za 48 dana prekriju celo jezero, koliko je potrebno lokvanjima da prekriju pola jezera?

Odgovori

Ako ste pogrešno odgovorili na bilo koje od ovih pitanja – ne brinite se jer ih je Frederik dizajnirao tako da “daju impulsivne pogrešne odgovore” tako da vaš mozak “skoči” na pogrešan zaključak pre nego što shvatite svoju grešku.

Za prvu mozgalicu odgovor je da lopta košta pet centi, što znači da palica koja košta dolar dodatno čini 1.05 dolara, a zajedno bi bili 1.10 dolara.

Drugo pitanje je ono koje obično muči mnoge, ali pravi odgovor je pet minuta. Vreme se ne menja bez obzira na to što je 100 mašina u pitanju.

Ray Anholt iz Victorije nedavno je proslavio svoj 90. rođendan, ali kaže da nije bilo mnogo razloga za slavlje – budući da je žrtva jedne od najvećih bankarskih prevara ikada prijavljenih u Kanadi, gdje je ostao praktično bez svog novca.

Tokom šest meseci prošle godine, Anholt je izgubio celu životnu ušteđevinu – skoro 1,7 miliona dolara.

„Gledali su kako ovaj 89-godišnjak izvlači svaki cent“, rekla je Jill Anholt za Go Public, puna besa.

I uprkos tome što je Rayov gubitak ogroman, takvih kao on ima puno u društvu.

„Ovo je već godinama raširen problem i niste videli ništa osim malih koraka napred“, rekao je suosnivač Democracy Watcha i zagovornik odgovornosti banaka Duff Conacher.

Ni CIBC ni RBC— čiji je Ray bio klijent — nisu pristali na intervju. Obe banke su u saopštenjima navele da imaju snažne mere zaštite i upozoravaju klijente kada se sumnja na prevaru.

Prevara

U junu 2024. godine, Rayov telefon je zazvonio – na ekranu je bio prikazan broj iz CIBC-a, ali je zapravo bio prevarant.

Pozivalac je rekao da radi u odeljenju za prevare u banci i da mu je potrebna Rayova pomoć u vezi s važnom, nacionalnom istragom o pranju novca.

Naložio mu je da podigne novac sa svojih računa, rekavši mu da će kurir zatim preuzeti novac iz njegovog stana i da će biti čuvan na sigurnom dok se istraga ne završi.

Prevarant je takođe rekao da je neophodno da Ray nikome ne kaže, jer bi to moglo ugroziti istragu.

„Rekli su: ‘Želimo biti sigurni da nećete izgubiti svoju životnu ušteđevinu’“, rekao je Ray. „Pa sam pristao.“

Njegova kćerka kaže da je pristao i zato što su ljudi koji su navodno bili na moćnim pozicijama tražili njegovu saradnju.

„On i njegova generacija veruju u autoritete“, rekla je Jill. „Ako ih neko od autoriteta zamoli da nešto uradi, osećaju se da treba učiniti.“

CIBC dozvola isplata

Ray je počeo podizati gotovinu u raznim poslovnicama CIBC-a, gde je bio klijent decenijama.

U jednom trenutku, šef poslovnice je doveo u pitanje njegovu aktivnost i zamrznuo mu online bankovni račun i mogućnost podizanja novca s bankomata. Ali Ray je i dalje mogao lično podizati novac, što je i nastavio raditi.

Čuvši da CIBC izražava zabrinutost, prevaranti su izmislili priču i naredili Ray-u da prebaci sav svoj novac u drugu banku. CIBC mu je to dozvolio – uprkos prethodnom upozorenju i znanju da je bio meta prevaranata samo nekoliko meseci ranije.

„Sasvim je jasno da CIBC nije učinio sve … kako bi osigurao zaštitu finansijskih interesa ovog klijenta“, rekao je Conacher, zagovornik odgovornosti banaka.

CIBC nije želio reći zašto menadžeri nisu kontaktirali odeljenje banke za prevare ili policiju Viktorije sa svojim zabrinutostima.

Nema pitanja od RBC-a

Ali ono što se dogodilo u RBC-u, kaže Jill, bilo je neverovatno.

Nakon što je Ray prebacio sav svoj novac u RBC, banka mu je dozvoljavala da dolazi otprilike svakih nekoliko sedmica i nabavlja značajne bankovne uplate – od 50.000 do 395.000 dolara – za kupovinu zlata, prema poslednjim uputstvima prevaranta.

Niti jednom blagajnik ili menadžer RBC-a nije postavio nikakvo pitanje o velikim isplatama.

„Kada neko vrši neuobičajene, vrlo velike isplate sa svojih štednih računa, trebali bi se oglasiti svi mogući alarmi“, rekao je Conacher.

Prevaranti su zatim poslali kurira u Ray-ev stan da preuzme zlato.

Kada je Ray konačno ostao bez novca, prevarant se predstavio kao predsednik Vrhovnog suda Kanade i rekao Ray-u da ne može dobiti svoju ušteđevinu nazad, dok ne otplati izmišljeni poreski dug.

U očaju, Ray je nazvao svoju kćerku da zatraži pozajmicu. Kada je ona zahtevala da joj kaže zašto mu je potreban novac, on je nevoljno podelio detalje višemesečne muke i ona je shvatila da je njen stari otac prevaren.

„Bio sam skrhan“, rekao je, spuštajući glavu. „Verovao sam im.“

RBC tvrdi da je stvar “rešena”

Taj Raš, novinar Forbes
Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes