Odbojkaši Srbije igraće protiv Irana u osmini finala Svetskog prvenstva
Češka je lako pobedila Kinu ali je ostala druga na tabeli Grupe H
Odbojkaši Srbije igraće u osmini finala Svetskog prvenstva protiv Irana, pošto su uprkos maksimalnoj pobedi Češke nad Kinom 3:0 okončali grupnu fazu kao prvoplasirani u Grupi H.
Češka je lako pobedila Kinu, po setovima 26:24, 25:19, 25:18, ali je ostala druga na tabeli Grupe H iako je u prvom kolu deklasirala Srbiju rezultatom 3:0. Presudio je poen količnik, jer se na Svetskom prvenstvu ne gleda prvo ishod međusobnog meča.
Maksimalna pobeda Češke nad Kinom je dovela do toga da Brazil bude eliminisan sa Svetskog prvenstva kao trećeplasirani u Grupi H.
Ukoliko pobedi Iran u osmini finala 23. septembra, Srbija će dva dana kasnije u četvrtfinalu na boljeg iz duela Češka – Tunis.
Boris Novković o projektu u čast oca Đorđa Novkovića
Croatia records snima jedinstveni muzički projekat pod nazivom “Hitmejker”, deset velikih pesama jednog od najplodosnijih autora popularne muzike Đorđa Novkovića koji spaja vrhunsku umetničku baštinu s bezvremenskim melodijama koje su obeležile generacije.
Sve pesme odsvirao je londonski Royal Philharmonic Orchestra u legendarnom “Abbey Road Studiju One”, domu nekih od najvažnijih snimaka u istoriji muzike.
Prenosimo utiske od Đorđevog sina Borisa Novkovića:
“Prva je objavljena pesma “Nada” u izvedbi velike, jedne od najvećih diva, usuđujem se reći svetske scene, Gabi Novak. Nažalost, to je ujedno bila i njena poslednja snimljena izvedba pre nego što nas je napustila. Pesmu je otpevala kao u naponu snage, fascinantno i neponovljivo.
Pesme su snimljene u slavnom Abbey Road studiju u Londonu s našim sjajnim snimateljem i ton-majstorom Gogom Martincem pod etiketom Croatia Recordsa, Đorđeve i moje matične diskografske kuće. Na ovu genijalnu ideju došao je gospodin Želimir Babogredac, predsednik uprave, čime je odana posebna čast mom pokojnom ocu Đorđu, jednom od najvećih kompozitora zabavne muzike ovih prostora i šire.”
Spisak pesama i izvođača
Na albumu se nalazi 10 Đorđevih pesama u saradnji s London Royal Philharmonic Orchestrom i dirigentom Stiv0om Sidvelom, koji je dobitnik Gremi nagrada, sarađivao sa Robijem Vilijamsom, Ejmi Vajnhaus i koji je radio na filmu Bohemian Rhapsody.
Pesme izvode legendarni izvođači s kojima je Đorđe sarađivao. Redosled pesama nije postavljen po važnosti, već su dame dobile prednost:
• Zora je – Neda Ukraden
• Nada – Gabi Novak
• Virujen u te – Severin
• Stari Pjer – Mia Dimšić
• Žuta ruža – Željko Bebek
• Ostala si uvijek – Mišo Kovač
• Južnjaci – Zdravko Čolić
• Ako me ostaviš – Petar Grašo
• Prva noć sa njom – Vlado Kalember
• Takav je život – Boris Novković
Lična sećanja
„Iako nismo bili direktni saradnici, nosim Đorđa u venama, u svojoj krvi i neizmernom ponosu i neizbrisivom sećanju. Upravo zato sam otpevao pesmu „Takav je život“ grupe Pro Arte, prvog Đorđevog benda. Uz tu pesmu vežu me sećanja na detinjstvo, na period kada sam imao 3,4 godine i obožavao pevača grupe Vladimira Savčića Čobija.
Već tada sam zapevao s njim popevši se krišom na pozornicu i uzevši mu mikrofon iz ruku na njihovoj svirci 1971. godine, na letnjem nastupu gde sam slušao oca i Pro Arte s mamom Ozanom. A snimanje u čuvenom Abbey road studiju je ostvarenje sna.
Posetiti muzički hram, studio gde su snimali Bitlsi, studio gde i dan danas mnoge svetske zvezde snimaju je za mene ostarenje sna, ali da ću snimati vokal tamo i da ću sarađivati sa čuvenim London Royal Philharmonic Orchestra, nisam mogao zamisliti ni u najluđem snu. Verujem da ćete uživati u novom ruhu starih hitova, da će većina pesama mnoge vratiti u detinjstvo, u neke lepe uspomene. Uživajte u „Nadi“ do objave ostalih predivnih pesama i interpretacija. “
6 tipičnih grešaka koje skraćuju vek veš mašini Danas online
Jedan stručnjak je ukazao na uobičajene greške koje ljudi prave kada peru odeću u veš-mašini i podelio korisne savete kako da uređaj duže funkcioniše bez problema.
Od preopterećenja bubnja do izbora pogrešnog programa, milioni korisnika svakodnevno oštećuju svoje mašine za pranje veša, čak i sam veš, i to često rade nesvesno, prenosi Net.hr.
Endru Rajt, stručnjak za kućne aparate i osnivač Cookology-ja, tvrdi da uobičajene greške u svakodnevnoj rutini pranja veša mogu dovesti do nepotrebnih troškova, tehničkih kvarova i neefikasnog pranja odeće, piše Express.co.uk.
„Mašine za pranje veša su sada standard u svakom domaćinstvu, ali mnogi ih i dalje ne koriste pravilno. Način na koji se mašina za pranje veša puni, čisti i održava može imati ključni uticaj na njenu efikasnost i dugovečnost. Iako su dizajnirane da traju deset ili više godina, bez pravilne upotrebe njihov vek trajanja je znatno skraćen. Uvođenje nekoliko osnovnih navika je dovoljno da se spreče kvarovi i osigura da je veš temeljno opran, svež i bez neprijatnih mirisa“, upozorava Rajt.
Greške pri korišćenju mašine za pranje veša
Ako ste se ikada pitali zašto vaša odeća ne miriše sveže nakon pranja ili zašto vaša mašina za pranje veša proizvodi čudne zvukove, možda pravite jednu od ovih šest najčešćih grešaka.
Izbor pogrešnog programa ili temperature
Jedna od najvećih grešaka, kaže stručnjak, jeste izbor pogrešnog programa i temperature.
Iako je primamljivo prati sve na 30 stepeni Celzijusa radi uštede energije, niske temperature omogućavaju da se bakterije i ostaci deterdženta vremenom nakupljaju, posebno u bubnju i cevima. Više temperature efikasnije ubijaju bakterije, a topla voda bolje rastvara prljavštinu i masnoću, čineći deterdžent efikasnijim.
Na primer, pranje na 60 stepeni Celzijusa je generalno dovoljno da ukloni većinu bakterija sa jako zaprljanih predmeta kao što su peškiri i posteljina.
Rajt preporučuje da se barem jednom mesečno pokrene takozvano „prazno održavajuće pranje“ na 60 do 90 stepeni Celzijusa, sa deterdžentom ili posebnim sredstvom za čišćenje mašine za pranje veša, kako bi mašina bila sveža i higijenska.
Punjenje bubnja
Prema rečima stručnjaka, jedna od najčešćih grešaka je stavljanje previše veša u mašinu za pranje veša.
Kada je bubanj preopterećen, voda i deterdžent ne mogu ravnomerno dopreti do svega, pa odeća ne izlazi čista, a mašina se dodatno opterećuje tokom ciklusa centrifuge, što uzrokuje habanje motora i ležajeva.
Za normalno pranje, bubanj bi trebalo da bude napunjen oko 75 procenata, što znači da bi vaša ruka trebalo da stane između odeće i vrha bubnja.
Korišćenje previše deterdženta
„Više pene ne znači nužno čistiju odeću“, upozorava Rajt.
Višak deterdženta može se nakupiti u mašini za pranje veša i na odeći, uzrokujući iritaciju kože, neprijatne mirise, pa čak i rast buđi u fioci i bubnju.
Važno je pridržavati se preporučene doze koju je dao proizvođač deterdženta i dodatno je smanjiti ako živite u području sa mekom vodom ili perete male količine veša.
Zatvaranje vrata i fioke nakon pranja
Nakon što je pranje završeno, mnogi ljudi odmah zatvaraju vrata mašine za veš i fioku za deterdžent, stvarajući savršeno vlažno okruženje za rast buđi i mirisa.
Rajt savetuje da se vrata i fioka ostave blago otvoreni posle svakog pranja, kako bi vazduh mogao da cirkuliše i spreči stvaranje buđi i mirisa.
Ignorisanje filtera
Mnogi ljudi zaboravljaju da mašina za veš ima filter, ali taj filter je ključan, ističe stručnjak. On sakuplja kosu, novčiće, ukosnice i druge sitne predmete koji mogu izazvati probleme sa odvajanjem vode, neprijatne mirise ili čak poplavu.
Filter (obično se nalazi na donjem prednjem delu mašine za pranje veša) treba proveravati i čistiti svake četiri do šest nedelja, posebno ako primetite sporije cikluse pranja ili buđav miris.
Neproveravanje etiketa na odeći
Ako vam se vuneni džemper skupio ili su vam farmerke postale krute i izbledele nakon pranja, to bi moglo biti zato što ste ignorisali uputstva za pranje.
Prema rečima stručnjaka, mnogi potrošači ne obraćaju pažnju na oznake na etiketama, iako one sadrže ključne informacije o preporučenim temperaturama, brzinama centrifuge i odgovarajućim programima pranja za određene vrste tkanina.
Stručnjaci savetuju sortiranje odeće ne samo po boji, već i po materijalima i uputstvima za negu. Ovo produžava vek trajanja odeće, a istovremeno štiti sam uređaj od nepotrebnog opterećenja.
Da li su SAD u ratu sa Venecuelom?
Američki predsednik Donald Tramp je naredio napad na drugi venecuelanski brod u međunarodnim vodama, tvrdeći da je prevozio drogu, ubrzo nakon što je venecuelanski predsednik Nikolas Maduro izjavio da SAD pokušavaju da izazovu „veliki rat“.
Napad, izveden u ponedeljak ujutru, usmrtio je troje ljudi kod obale Venecuele. Tramp je, podseća u analizi Tajm, tvrdio da je brod prevozio drogu namenjenu SAD.
Ovaj napad usledio je manje od mesec dana nakon što su SAD mobilisale vojne snage i osoblje blizu Južnoameričke zemlje i izvele sličan napad na drugi venecuelanski brod, pri čemu je stradalo 11 ljudi.
„Jutros, po mojim naređenjima, američke oružane snage su izvele DRUGI kinetički napad na jasno identifikovane, izuzetno nasilne kartele za trgovinu drogom i narkoteroriste“, napisao je Tramp na Truth Social.
„Ovi izuzetno nasilni karteli predstavljaju PRETNJU nacionalnoj bezbednosti SAD, spoljnoj politici i vitalnim interesima SAD“.
Dodao je: „UPOZORENJE – AKO PREVOZITE DROGU KOJA MOŽE UBITI AMERIČKE GRAĐANE, MI VAS LOVIMO!“
Tramp je u objavi priložio video od 27 sekundi koji prikazuje eksploziju i izbijanje plamena na brodu, što je, prema njegovim rečima, dokaz da je brod prevozio drogu. Iz samog videa nije jasno šta se tačno nalazilo na brodu.
„Sve što treba da uradite jeste da pogledate teret koji je bio razbacan po okeanu — velike kese kokaina i fentanila svuda naokolo“, rekao je Tramp novinarima u Ovalnoj kancelariji.
„Snimili smo ih. Bilo je veoma pažljivo, jer znamo da biste vi ljudi mogli da nas progonite. Mi smo veoma pažljivi“.
Ipak, Trampova uveravanja nisu mnogo umirila zabrinutost nekih da se SAD kreću ka – ili su već uključene u – neautorizovani rat sa Venecuelom. Evo šta treba znati.
Kako je Tramp ciljao Venecuelu u ratu protiv droge?
Administracija Donalda Trampa tvrdi da su napadi na Venecuelu deo šire kampanje suzbijanja trgovine drogom ka SAD.
Prvog dana svog drugog mandata, Tramp je proglasio nacionalnu vanrednu situaciju zbog ilegalnih migracija i trgovine drogom preko granice SAD i Meksika.
Od tada je uveo tarife na Kanadu i Meksiko, optužujući te zemlje da ne suzbijaju dovoljno krijumčarenje fentanila preko granice, kao i na Kinu zbog navodne proizvodnje fentanila.
Takođe je označio narko kartele, uključujući i venecuelansku bandu „Tren de Aragua“, kao strane terorističke grupe i proglasio ih pretnjom za nacionalnu bezbednost. Prošlog meseca, prema izveštaju Njujork Tajmsa, potpisao je tajnu direktivu Pentagonu koja odobrava upotrebu vojne sile protiv ovih kartela.
Administracija je pojačala svoju ofanzivu posebno na Venecuelu. Optužila je Madura da je „jedan od najvećih svetskih trgovaca drogom“ i vođa takozvanog Kartela Sunca, što je venecuelanska vlada demantovala.
Prošlog meseca, administracija je udvostručila nagradu na 50 miliona dolara za informacije koje vode do hapšenja Madura, kojeg je Tramp nazvao diktatorom. Vlada SAD ne priznaje Madurove poslednje dve izborne pobede.
Istovremeno, državna tužiteljka Pam Bondi izjavila je prošlog meseca da je američka vlada zaplenila do 700 miliona dolara imovine navodno povezane sa Madurom. Tramp je takođe uveo kaznene tarife na zemlje koje kupuju naftu iz Venecuele u martu.
Administracija Donalda Trampa je takođe pooštrila kontrolu nad venecuelanskom imigracijom u SAD, uključujući ukidanje zaštićenog statusa stotinama hiljada Venecuelanaca i deportaciju 238 Venecuelanaca u martu u zatvor u El Salvadoru, od kojih su neki, prema sudskim odlukama u SAD, bili nepravedno deportovani.
Tramp je 2. septembra naredio vojni udar na venecuelanski brod, pri čemu je poginulo 11 ljudi za koje je administracija Trampa tvrdila da su pripadnici bande Tren de Aragua i da su prevozili ilegalne narkotike.
Međutim, Tajms je izvestio da se brod okrenuo nakon što je primetio vojni avion koji ga prati. Udar je usledio nakon što je Tramp uputio američke ratne brodove na rub venecuelanskih voda, što je navelo venecuelansku vladu da mobiliše miliciju, dovodeći dve zemlje do opasnog zategnutog stanja.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u ponedeljak da američka vlada ima „100 odsto verodostojne podatke“ da je brod iz prvog udara bio umešan u šverc droge ka SAD.
„Ono što treba da počne da se dešava je da neki od ovih brodova budu uništeni,“ rekao je Rubio u intervjuu za Fox News. Dodao je da je od tog udara „broj brodova koji idu ka Sjedinjenim Državama naglo opao.“
Kada je u nedelju upitan da li će SAD „početi da izvode napade na kopno Venecuele“, Tramp je odgovorio: „Videćemo šta će se desiti.“
Venecuela: Odnosi sa SAD „uništeni“
Neposredno pre udara u ponedeljak, Maduro je na konferenciji za štampu u Karakasu izjavio da su odnosi između SAD i Venecuele, koji su već bili „narušeni“, sada „potpuno uništeni njihovim pretnjama bombama“ i da su „sasvim prekinuti“.
On je američke akcije opisao kao „agresiju u svim aspektima – policijsku agresiju, političku agresiju, diplomatsku agresiju i stalnu vojnu agresiju“.
„Komunikacije sa američkom vladom su bačene u smeće. Oni su ih bacili svojim pretnjama bombama, smrću i ucenom“, rekao je Maduro.
Venecuela je odgovorila na udar 2. septembra tako što su 4. septembra dva njihova lovca F-16 preletela iznad američkog razarača – na šta je Tramp uzvratio upozorenjem da će SAD oboriti venecuelanske avione koji ih „dovode u opasnu situaciju“.
Nakon udara 2. septembra, Maduro je tvrdio da osam američkih ratnih brodova sa 1.200 raketa cilja Venecuelu, dodajući da je zemlja „u stanju maksimalne pripravnosti za odbranu“.
U subotu je venecuelanski ministar spoljnih poslova Ivan Gil optužio američku vojsku da je ukrcala posadu na venecuelanski brod, koji je nazvao „malim, bezopasnim“ ribarskim plovilom. Američke snage su, prema njegovim rečima, zaplenile brod i „ilegalno“ pritvorile ljude na njemu na osam sati.
Venecuelansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je naredba za ovaj potez „pokušaj da se izazove incident i opravda eskalacija rata na Karibima, sa ciljem promene režima“.
Administracija Trampa je ranije ovog meseca odbacila tvrdnje da traže promenu režima, tvrdeći da je njihova vojna aktivnost usmerena na zaustavljanje krijumčarenja droge od strane kartela.
Većina kokaina u Latinskoj Americi proizvodi se u Kolumbiji, Peruu i Boliviji ne u Venecueli. Prema podacima američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA), 2019. godine 74 odsto pošiljki kokaina za SAD prolazilo je kroz Tihi okean, koji nije uz Venecuelu, dok je 24 odsto prolazilo kroz Karibe.
„Neselektivno uništavanje brodova“ izaziva pravne zabrinutosti
Neki posmatrači izražavaju zabrinutost u vezi sa zakonitošću američkog vojnog udara u međunarodnim vodama.
Prema Povelji Ujedinjenih nacija, državama je zabranjeno da koriste silu osim ako nisu napadnute. Nakon što je organizacija Tren de Aragua proglašena terorističkom, Tramp je optužio kartel da „izvodi, pokušava i preti invazijom predatorskog upada na teritoriju Sjedinjenih Država“, pozivajući se na Zakon o stranim neprijateljima iz 1798. godine, i rekao da banda vodi „neregularni rat protiv SAD“ po nalogu Madura.
Međutim, nakon prvog udara, Majkl Beker, docent međunarodnog prava ljudskih prava na Trinity College Dublin, rekao je za BBC da „činjenica da američki zvaničnici opisuju osobe ubijene u udaru kao narkoteroriste ne pretvara ih u zakonite vojne mete“.
Beker je naveo da je udar verovatno prekršio zabranu upotrebe sile prema UN-u, kao i pravo na život zaštićeno međunarodnim zakonima o ljudskim pravima. Na X-u je dodao: „Nije važno da li su žrtve kriminalci. Ovo su ubistva“.
„Namerno ubijanje van oružanih sukoba je nezakonito, osim ako nije neophodno za neposrednu odbranu života,“ rekla je Meri Elen O’Konel, profesorka Pravnog fakulteta Notre Dame.
Problem nije samo međunarodno pravo. U SAD, predsednik mora imati odobrenje Kongresa da bi zvanično započeo rat, iako predsednik ima ovlašćenja da koristi silu u ograničenim slučajevima po Aktima o ovlašćenju za upotrebu vojne sile iz 2001. i 2002. godine (AUMF), koji su kritikovani jer praktično daju predsednicima „blanko ček“ da izvode vojne akcije bez odobrenja Kongresa.
„To što je Kongres potpuno izostavljen iz procesa sugeriše da administracija Trampa ne smatra da mora da se pridržava uobičajenih pravila igre,“ rekla je Una Hetavej, profesorka međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Jejl.
Portparolka Bele kuće Ana Keli rekla je za Tajms da je Trampov nalog za prvi udar „bio u skladu sa zakonima o oružanim sukobima i da je imao za cilj zaštitu naše zemlje od onih koji pokušavaju da donesu otrov na naše obale.“
Kalinfornijski senator Adam Šif, demokrat, najavio je u ponedeljak da će predložiti rezoluciju o ratnim ovlašćenjima da „vrati Kongresu moć da proglašava rat“.
„Donald Tramp je upravo ponovo uništio jedan brod usred okeana bez ikakvog pravnog opravdanja,“ napisao je Šif na X.
U videu koji prati post, Šif je te udare nazvao „vanpravnim ubistvima“ koja nas „dovode u rizik“, navodeći da ti udari mogu stvoriti presedan za druge zemlje da na isti način napadaju američke brodove pod izgovorom borbe protiv trgovine drogom.
„Verovatno ste videli da je predsednik opet izbacio iz vode jedan brod, opet tvrdeći da su to narkoteroristi i da on ima ovlašćenje za to. Nema“, rekao je Šif. „Ne želim da se upetljamo u neki rat sa Venecuelom, jer predsednik jednostavno neselektivno uništava brodove“.
Koliko kafe je previše?
Dan bez kafe? Mnogima je to nemoguća misija. Prva jutarnja, popodnevna ili sikteruša; kafa je kafa i sve ako je ne pijete, sigurno imate nekoga u svojoj blizini koji popije makar jednu. Međutim, kao i sa svim namirnicama, a i napicima postoji granica u konzumaciji. Zato se i pitamo, koliko kafe je previše?
Svi znamo da je kafa prepuna kofeina, mnogi je piju baš zbog razbuđivanja i naleta energije, odnosno stimulacije. Nije nam ni nepoznato da treba biti umeren sa kofeinom i da prekomerna konzumacija može da dovede do anksioznosti, brzog kucanja srca, problema sa crevima i drugim zdravstvenim problemima.
Koliko kafe dnevno možemo da popijemo?
Veoma je bitno doba dana kada će se kafa konzumirati. Nivo kofeina se nagomilava u krvotoku 20 minuta posle unosa, a potrebno je otprilike sat vremena da dostigne takozvani vrhunac. Neki istraživači smatraju da je prvu šoljicu kafe najbolje popiti sat vremena nakon buđenja, dok drugi smatraju da je dva sata idealno.
Ljubitelji kafe će se razočarati, ali zdrava osoba može maksimalno da popije pet kafa dnevno, i to dobro raspoređene po danu. Važno je zapamtiti da svako drugačije absorbuje kofein i ima različitu toleranciju. Zarad svog blagostanja i najviše krvnog pritiska, pratite šta vam telo govori i konzumirajte kafu umereno.
Lekari preporučuju da se obrati pažnja na znojenje, srčanu aritmiju, želudac, nemir, glavobolju ili bilo kakvu vrstu bola ako se konzumira previše kafe. Najčešće je rešenje jednostavno – samo smanjite šoljicu, dve.
Obratite pažnju šta vam telo govori, ako osećate neki od pomenutih simptoma vrlo je verovatno da vaše životne navike bi trebali da prilagodite.
Koliko kofeina ima u pojedinačnoj kafi?
Kafa se obično unosi kako bi “podigla”, taj prvi, jutarnji gutljaj kofeina, mnogima je pravi gušt. Međutim, koliko god prednosti imao dosta studija ukazuje na to da se mora voditi računa o unosu kofeina. Čak je prošle godine, 2024. povučen proizvođač limunade iz SAD-a zbog optužbi da sadrži previše kofeina.
Zanimljivo je da mnogi unose prekomerne količine kafe, a ni ne znaju koliko ima kofeina.
Ako pričamo o espreso šoljici ona može imati od 250 do 700 miligrama kofeina, dok obična kafa sa mlekom može imati i do 120 miligrama. Kapućino, favorit mnogih, obično sadrži 70 do 80 miligrama kofeina, a ako pričamo o kapućinu iz nekih boljih lanaca on može imati i do 350 miligrama. Smatra se da domaća kafa može imati od 90 do 200 miligrama kofeina u zavisnosti od veličine.
Istraživači su otkrili da je najbolje unositi do 400 miligrama kofeina dnevno, ne više od 200 miligrama po napitku, a sve ostalo može stvarati ozbiljan rizik po zdravlje. Recimo, rizik od pobačaja i mrtvorođenja se povećava svakim unosom kofeina od 100 miligrama dnevno.
Nije kofein toliko loš, tvrde naučnici. Ipak, ima sposobnost da poveća protok krvi u mozgu i smatra se da unos kofeina do 60 odsto smanjuje rizik od razvoja Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Takođe, smatra se da kafa dobro deluje na crevnu floru, zahvaljujući bioaktivnim polifenolima i alkaloidnim jedinjenjima, koje između ostalog, sadrže kofein.
Sasvim logično, doktori će uvek preporučiti da se kafa ne pije šest do sedam sati pre spavanja, kako bi se osigurao kvalitet sna. Kao alternativa kafi uvek se mogu koristiti zdrave zamene, doduše ne toliko popularne kao kafa.
Stjuardese: Decenijama se zna za problem toksičnih isparenja u avionima
Federalna administracija za avijaciju (FAA) malo je uradila na rešavanju rastućeg problema tzv. „fume events“. To su slučajevi kada toksična isparenja iz mlaznih motora dospeju u kabinu aviona. Oni ostavljajući posadu i putnike sa simptomima koji variraju od glavobolja i mučnine do dugotrajnijih neuroloških posledica sličnih onima kod sportista sa potresom mozga.
Hiljade takvih „fume events“ prijavljene su FAA od 2010. godine. Ponekad su članovi posade i putnici zadobili neurološka oštećenja nalik simptomima potresa mozga, otkrila je istraga Volstrit žurnala.
Ovi događaji uglavnom su se dešavali na avionima Erbas A320, a u manjoj meri i na avionima Boinga.
Agencija priznaje da problem postoji
U saopštenju koje je FAA poslala magazinu Forbes, agencija je istakla svoje „stroge standarde kvaliteta vazduha u kabini“. Ali, priznala je da „u retkim slučajevima mehanički problemi, poput kvara zaptivke motornog ulja ili ležajeva ventilatora za recirkulaciju, mogu izazvati prodor isparenja u kabinu“. U takvim situacijama aviokompanije su dužne da prijave incidente, kako bi FAA sprovela istragu.
FAA je uputila Forbes na svoj informativni list o kvalitetu vazduha u kabini. On se poziva na izveštaj iz 2015. u kojem se procenjuje da se curenje zagađenja iz motora dešava u proseku „manje od 33 puta na milion poletanja aviona“, odnosno 0,0033%.
Međutim, analiza Volstrit žurnala, sprovedena na više od milion prijava FAA tokom jedne decenije, pokazala je da su se ovi incidenti „naglo povećali poslednjih godina“. I da su se u 2024. dešavali devet puta češće nego pre 10 godina.
Smrad prljavih čarapa
Izveštaj Los Anđeles Tajmsa iz 2023. otkrio je da su aviokompanije i proizvođači aviona često prepoznavali kontaminaciju vazduha uljem i hidrauličnim tečnostima po karakterističnom smradu „prljavih čarapa“ ili „svlačionice“.
Pored zvaničnih prijava aviokompanija, sedam anonimnih bezbednosnih prijava koje se odnose na smrad „prljavih čarapa“ podneto je između januara 2023. i maja 2025, prema analizi Forbes na osnovu NASA sistema za izveštavanje o bezbednosti u avijaciji (ASRS). On omogućava zaposlenima da anonimno prijave incidente bez straha od sankcija.
Sistem protoka vazduha do kabine
Većina komercijalnih aviona koristi tzv. „bleed air“ sistem, gde se vazduh uzima spolja i provodi kroz motor, gde se zagreva i pod pritiskom ubacuje u kabinu. Ako neispravna zaptivka motora propusti toksična isparenja, posada i putnici koji udišu vazduh u kabini mogu da iskuse različite simptome. Od mučnine, glavobolja, vrtoglavice i kognitivnih smetnji, pa sve do hroničnih neuroloških problema, pokazale su brojne studije. I Erbas i Boing koriste ovaj sistem za većinu velikih putničkih aviona, osim Boinga 737.
Analiza Volstrit žurnala pokazala je da je broj incidenata sa isparenjima porastao za 660% između 2016. i 2024. kod kompanija JetBlue Airways i Spirit Airlines, koje uglavnom koriste Erbas avione.
Shutterstock/photosounds
Shutterstock/photosoundsDugotrajna analiza
Godinama su proizvođači aviona i aviokompanije umanjivali rizike od udisanja ovih toksičnih isparenja, prema pisanju Žurnala. FAA je takođe sporo reagovala. Kao odgovor na Zakon o ponovnoj autorizaciji FAA iz 2018, agencija je decembra 2020. podnela Kongresu preliminarni izveštaj na 17 strana o „izvodljivosti, efikasnosti i isplativosti sertifikacije i ugradnje sistema za procenu kvaliteta bleed air vazduha“.
FAA je procenila da bi sveobuhvatna studija koštala do 1,4 miliona dolara i trajala do 54 meseca. Napomenuli su da proizvođači aviona tvrde kako treba dokazati prihvatljiv odnos troškova i koristi pre nego što FAA uvede obaveznu ugradnju senzora za detekciju zagađenja.
Pokušaj uvođenja zakona
Poslanik Džon Garamendi (demokrata, Kalifornija) i senator Ričard Blumantal (demokrata, Konektikat) godinama su predlagali zakon o bezbednosti vazduha u kabini (Cabin Air Safety Act). Njime bi se uveli senzori u avionima i zahtevale detaljnije istrage incidenata. Pod pritiskom industrije, usvojena je blaža verzija zakona koja nalaže više istraživanja i bolje izveštavanje. Ali, bez obaveze za senzore.
Prošlog meseca, kongresmen Maksvel Frost (demokrata, Florida) ponovo je podneo predlog zakona Safe Air on Airplanes Act. Njime bi se aviokompanije obavezale da ugrade filtere u bleed air sisteme na postojećim avionima u roku od sedam godina. I da postepeno ukinu ovu tehnologiju u novim dizajnima. Frostova kancelarija potvrdila je za Forbes da je predlog upućen Odboru za saobraćaj i infrastrukturu na razmatranje.
Profit ispred bezbednosti
„Već decenijama znamo da bleed air sistemi mogu ubacivati toksične hemikalije i goriva u kabinu, trujući vazduh za sve putnike“, izjavila je Sara Nelson, predsednica Udruženja stjuardesa (AFA). Ono predstavlja više od 55.000 članova posada u 20 aviokompanija. „Umesto da sprovedu jednostavne izmene radi naše zaštite, proizvođači i aviokompanije stavili su korporativni profit ispred bezbednosti“.
Iako posade nisu obavezne da prijave svaki incident sa isparenjima FAA, neki od sedam anonimnih slučajeva koje je Forbes pregledao završili su prinudnim sletanjem. Ili, ako avion nije poleteo, evakuacijom putnika. Na primer, u aprilu 2025. pilot je zatražio prioritetno sletanje nakon što je osetio „miris prljavih, ustajalih čarapa iz teretane, praćen mirisom sagorele gume sa primesama paljevine elektrike“ i postao „trenutno ošamućen, uz iritaciju grla“.
U maju 2024. stjuardesa je prijavila „veoma jak i prepoznatljiv miris zavoja ili prljavih čarapa“. Iskusila je „suzenje očiju, zapušen nos i stezanje u grudima“. Nakon toga je potražila medicinsku pomoć. U aprilu 2024. stjuardesa je prijavila „miris prljavih čarapa iz svlačionice“ tokom ukrcavanja. To je dovelo do evakuacije putnika i odlaganja leta.
Suzan Rouen Keler, novinarka Forbes
Izbegavate hranu iz konzerve jer mislite da nije zdrava? Evo koja je najzdravija, a mnogi je potcenjuju
Sardine iz konzerve obično sadrže i manje žive nego mnoge druge vrste ribe iz konzerve i odličan je izbor kada vam sveža riba nije dostupna, kaže nutricionistkinja.
Konzerviranje hranu održava svežom i jestivom, naročito onu koja je podložna razvoju raznih patogena, a u procesu konzerviranja namirnice prolaze i kroz sterilizaciju. „Rezultat je, nažalost, značajan gubitak nutrijenata, ali kada se voće ili povrće konzervira, tako može stajati godinama, sigurno od opasnih mikroorganizama“, objašnjava nutricionistkinja dr Džes Kording i otkriva koja je, prema mišljenju stručnjaka, najzdravija konzervisana hrana.
foto: shutterstock/Jiri Hera
foto: shutterstock/To su, kako kaže, sigurno sardine u konzervi, ali i druga konzervisana riba koja je pristupačan izvor proteina, a pritom je i održiva i ne zahteva dugu pripremu ili kuvanje. Uključivanje konzervisane ribe u ishranu donosi brojne zdravstvene prednosti. „Konzervisane srdele obično imaju manje žive od mnogih drugih vrsta ribe i smatraju se jednim od najboljih izbora morske hrane, posebno kada vam sveža nije dostupna“, rekla je Kording.
Uz njih unosimo veliku količinu proteina, vitamina D i protuupalnih omega-3 masnih kiselina, dok maslinovo ulje obezbeđuje mononezasićene masti koje su dobre za srce, objašnjava ona.
Kako jesti sardine?
Zdravstvene smernice preporučuju dve do tri porcije ribe sa niskim sadržajem žive nedeljno, a Kording savetuje da ih pomešate sa testeninom, sirom ili krekerima kao međuobrok. „Lično najviše volim da ih izgnječim viljuškom i jednostavno dodam u salatu“, rekla je Kording za Mind Body Green, a postoji i bezbroj drugih načina da se konzervisana sardina uključi u ishranu.
Kad i gde možete da gledate odbojkaški meč Srbija – Brazil?
Odbojkaška reprezentacija Srbije ima polovičan učinak na Svetskom prvenstvu na Filipinima.
Posle poraza od Češke (3:0) izabranici Georgea Krecua su sa maksimalnih 3:0 savladali Kinu i ostali u konkurenciji za prolaz u osminu finala.
Ostaje još jedno kolo do kraja. Srbija će igrati protiv Brazila, a meč je na programu u četvrtak u četiri ujutro po srednjeevropskom vremenu.
Prenos je obezbeđen na kanalima RTS 1 i Arena 1 Premijum.
Posle dva kola Brazil ima šest bodova, Srbija i Češka po tri, a Kina je još bez osvojenih poena. Dalje prolaze prve dve selekcije.
Kina i Češka u četvrtak igraju od 15 časova.
Od otpisanog do junaka: Vlahović je za kratko vreme prešao put od igrača kojeg svi teraju iz kluba do fudbalera kojeg navijači žele u prvoj postavi
Status Dušana Vlahovića u Juventusu je jedna velika nepoznanica.
Srpskom fudbaleru ističe ugovor na kraju godine. Nije hteo da napusti Juventus uz smanjenje plate, nije hteo da produži ugovor sa timom iz Torinu takođe uz manja primanja i što je zanimljivo igra kao preporođen.
Nema više pritisak, jer se više ne osvrće na sve stvari koje mu se dešavaju i opet je najubojiti igrač Juventusa.
Na četiri zvanične utakmice za „staru damu“ u ovoj sezoni postigao je isto toliko golova, ali treba istaći da je proveo samo 146 minuta na terenu. To znači da mu treba samo 37,5 minuta da dođe do pogotka.
U utorak je protiv Borusije iz Dortmunda igrao 33 minuta i zabeleđio dva gola uz jednu asistenciju, ali Juventus je došao samo do boda na premijernom meču u Ligi šampiona (4:4).
Presrećan je bio Dušan Vlahović posle meča sa Borusijom.
– Iskustvo će pomoći. Međutim, moramo da igramo bolje, da bolje čitamo utakmice i da ne primamo toliko golova, posebno odmah nakon što postignemo pogodak. To se stalno dešava. Pobedili smo pre nekoliko dana, sada smo odigrali nerešeno, ali možemo mnogo da naučimo i važno je da nismo izgubili.
Dobio je i pitanje da li je efikasniji kao zamena.
– Na treneru je da odluči ko će igrati. Svakog dana naporno radim na treningu i spreman sam da uradim ono što se od mene traži, na raspolaganju sam timu. Veći deo karijere sam bio starter i uvek sam postizao golove. Danas, sa pet izmena, igrači koji ulaze sa klupe su sve važniji. Naravno, svako voli da počne utakmicu, ali poštujem odluke trenera i trudim se da ispunim očekivanja kada me pozove.
Slavni trener Fabio Kapelo je, gostujući u studiju Skaj sporta, komentarisao uticaj Dušana Vlahovića u meču protiv Borusije Dortmund.
– U drugom poluvremenu ekipa je bila življa, bolje je funkcionisala. Stavila je protivnika u poteškoće, posebno ulaskom Vlahovića. Svojom brzinom je stvorio probleme, toga pre nije bilo, kao ni dubine u igri. On je bio ključ.
Sada se u Torinu umesto pitanja kada će da ode taj Vlahović postavlja se sve češće pitanje kada će ga Hrvat Igor Tudor konačno vratiti u startnu postavu.