Stavio ime na kocku: Ko je Savo Milošević, novi trener Partizana?
Na iznenađenje sportske javnosti, novi trener Partizana biće Savo Milošević.
Milošević je bivši igrač i trener Partizana, a u bogatoj karijeri nastupao je još za Aston Vilu, Saragosu, Parmu, Espanjol, Seltu, Osasunu i Rubin iz Kazanja.
Gde god da je igrao imao je uspeha.
Sa postignutih 65 golova na 98 utakmica u tri odigrane sezone, postao je živa legenda Partizana.
U omiljenom dresu osvojio je dve uzastopne titule prvaka (1993. i 1994.), kao i jedan Kup Jugoslavije (1994).
U timu iz Birmingema je na 90 utakmica zabeležio 29 golova, u Saragosi na 72 mečeva – 28 golova, u Espanjolu na 37 utakmica – 12 golova.
Bio je cenjen i voljen i u Engleskoj i u Rusiji i u Španiji gde je posebno ostavio dug trag igrajući neprekidno od 1998. do 2008. godine.
Milošević je odigrao 102 meča i postigao 37 golova za reprezentacije SRJ, SCG i Srbije. Debitovao je u decembru 1994. na prijateljskom meču sa Brazilom u Porto Alegreu.
Na Evropskom prvenstvu 2000. bio je zajedno sa Patrikom Klajvertom najbolji strelac šampionata sa pet postignutih golova, s tim što je odigrao jedan meč manje od Holanđanina. Na Svetskom prvenstvu 2006. odigrao je svoj 100. meč u reprezentaciji, u porazu 6:0 od Argentine.
Svoj poslednji meč, i ujedno jedini za reprezentaciju Srbije, odigrao je 19. novembra 2008. protiv Bugarske, postigavši dva gola u pobedi Srbije od 6:1.
Od 2014. do 2019. bio je potpredsednik FSS, a zatim je preuzeo Partizan. Podneo je ostavku u septembru 2020. Tada je izjavio da više nikad neće raditi u srpskom fudbalu. Međutim, vratio se u klub iz Humske iz ljubavi prema Partizanu i stavio svoje ima na kocku, pošto dolazi možda i u najtežem trenutku u klupskoj istoriji.
Kao trener je još predvodio Olimpiju, doduše samo četiri meseca, te bio selektor Bosne i Hercegovine.
Nakon Faruka Hadžibegića i Meha Kodre bio je treći šef stručnog štaba bosanskog nacionalnog tima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2024. godine.
Na debiju, 13. oktobra 2023., Milošević je slavio sa reprezentacijom BiH na gostovanju Lihtenštajnu (0:2).
]Tri dana kasnije, u narednoj rundi kvalifikacija za EP, Bosna i Hercegovina je poražena na domaćem terenu u Zenici rezultatom 0:5 od Portugala.
To je bio najteži poraz na domaćem terenu u istoriji reprezentacije BiH. Usledio je poraz na gostovanju Luksemburgu (4:1) a zatim još dva poraza na domaćem terenu prvo od Slovačke (1:2) a potom i od Ukrajine (1:2).
Potom je Fudbalski savez BiH objavio je da neće produžiti ugovor sa Miloševićem.
Milošević je vodio BiH na pet utakmica uz učinak od četiri poraza i jedne pobede (gol razlika 5:13).
Milošević je rođen 2. septembra 1973. godine u Bijeljini, oblast Semberija. Odrastao je u Johovcu.
Iz dugogodišnjeg prvog braka ima ćerku i dva sina.
Vremenske nepogode: Jak uragan odneo najmanje 20 života u Americi
Snažan uragan Helen, za koji su američke vlasti i prognostičari rekli da predstavlja smrtonosnu pretnju, odneo je najmanje 20 života do sada.
Uragan je stigao na Floridu u petak uveče sa udarima vetra od 225 kilometara na čas, što ga je svrstalo u kategoriju 4, ali je do Džordžije oslabio na kategoriju 1.
Ipak, vlasti su upozorile sve koji su na putu uragana da ne napuštaju skloništa, jer je i dalje opasno.
U Džordžiji je stradalo najmanje 11 ljudi, među kojima i pripadnik službe spasavanja, dok je na Floridi zabeleženo najmanje sedam smrtnih slučajeva.
Oko tri miliona ljudi ostalo je bez struje u ove dve države i Južnoj i Severnoj Karolini.
Nivo vode na obali okeana, kako su upozorili prognostičari i lokalne vlasti, mogao bi na nekim mestima da poraste za šest metara.
Guverner Džordžije Brajan Kemp je kazao da je 150 puteva zatvoreno u državi.
On je opisao Helenu kao „smrtonosnu“, dodajući da su desetine kuća oštećene dok su neki ljudi i dalje zaglavljeni u zgradama iz kojih ne mogu da izađu.
Bob Galtijeri, šerif okruga Pinelas na Floridi,rekao je da službe spašavanja nisu mogle da odgovore na svaki od poziva zbog vremenskih uslova, preneo je Rojters.
Uragan Helen bio je jedan od najvećih koji je pogodio obalu Meksičkog zaliva.
Po širini od približno 675 kilometara, otprilike kao cela Engleska i Vels, uragan Helen jedan je od najvećih poslednjih decenija u tom delu sveta.
Samo su dva do sada bila šira – Ida iz 2017. i Opala iz 1996. godine sa prečnikom od 760 kilometara.
Oluja se kreće ka severu i očekuje se da se završi u subotu.
Hiljade stanovnika Floride evakuisano je i smešteno u škole i druge objekte
‘Svi su vrištali’: Žena sa Floride isplivala iz kuće sa psima
Brajen Gagnijer i njena porodica bili su u kući u Holms Biču na Floridi kada je voda počela da nadire.
Prebacivali su stvari na stolove i krevete da bi usledio jak prasak.
„Samo smo se pogledali, a onda je voda počela da ulazi“, ispričala je za BBC.
Uhvatila ih je panika.
Brajen kaže da je zgrabila njihova dva psa, Logana i Suni, novčanik i neke prenosive punjače.
Smestila je i ljubimca činčilu u kavez i stavila ga na najviši komad nameštaja koji je mogla da pronađe.
Nivo vode im je brzo stigao do ramena.
Ona i njena porodica morali su da isplivaju iz doma.
„Svi su vrištali i uspaničili se“, rekla je ona.
Uoči udara uragana, kancelarija šerifa na Floridi objavila je poruku onima koji tvrdoglavo odbijaju da se evakuišu: poziva ih da napišu svoje ime na ruci ili stopalu kako bi ih lakše identifikovali.
„Ako ste vi ili neko koga poznajete odlučili da se ne evakuišete, napišite svoje ime, datum rođenja i važne informacije na ruci ili nozi markerom kako biste mogli da budete identifikovani i članovi porodice mogli da budu obavešteni“, navedeno je iz šerifove kancelarije.
Dronom je snimljena osoba na obali Floride sa američkom zastavom i odelom koju zapljuskuje talas dok se uragan pojačava
I ovako su se na Floridi spremili za udar uragana
I ovako su se na Floridi spremili za udar uraganaPosle Floride i Džordžije, uragan je nastavio ka Severnoj Karolini, ali je oslabio na nivo tropske oluje.
Ovo povrće poboljšava zdravlje srca
Ishrana igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja srca. Zbog toga je važno konzumirati povrće bogato hranljivim materijama koje doprinose zdravlju ovog organa.
Zdrava ishrana može regulisati nivo holesterola i smanjiti rizik od moždanog udara. Čuveni lekar dr Rupi Aujla tvrdi da određene namirnice mogu čak da spreče nakupljanje plaka u krvnim sudovima, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
„Dobra vest je da dijeta može sprečiti ili odložiti srčane bolesti smanjenjem upale i nivoa holesterola“, rekao je on u objavi na Instagramu.
On je izdvojio pet vrsta povrća koje poboljšavaju zdravlje srca.
Kiseli kupus
„Meta-analiza kliničkih studija pokazala je da suplementacija probioticima značajno smanjuje nivo ukupnog holesterola i LDL holesterola kod pacijenata sa visokim holesterolom“, kaže doktor.
Luk
Dr Aujla kaže da je veći unos povrća iz roda luka, uključujući i luk, povezan sa nižim mortalitetom od aterosklerotične vaskularne bolesti (ASVD).
Žuto, narandžasto i crveno povrće
„Nekoliko studija je prijavilo povezanost između unosa žuto-narandžasto-crvenog povrća i kardiovaskularnih bolesti (KVB), koronarne bolesti srca (CHD) i srčanih bolesti uopšte“, tvrdi doktor. Stoga, konzumiranje ovog povrća može doprineti optimalnom zdravlju srca.
Brokoli
Dr Aujla ističe: „Studija na 684 starije žene pokazala je su da one sa većim unosom povrća krstaša imale 46 posto manje šanse za ekstenzivnu kalcifikacija trbušne aorte – znak nakupljanja plaka koji vodi do kardiovaskularnih bolesti – u poređenju sa onima sa manjim unosom, nakon prilagođavanja načina života, ishrane i faktora rizika za KVB.“
Spanać
Veći unos kalijuma povezan je sa smanjenim rizikom od moždanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti. „Jedna meta-analiza devet kohortnih studija pokazala je značajno 24 odsto manji rizik od moždanog udara kod ljudi sa većim unosom kalijuma“, zaključio je doktor.
Da li je ovo najmisteriozniji glumac bivše Jugoslavije: Bio je na vrhu sveta dok je glumio u seriji “Otpisani”, a onda je samo nestao
Seriju “Otpisani” je gledala bukvalno cela Jugoslavija, a i danas, u repriznim terminima smo opet pored malih ekrana.
Njih petorica s početka serije su postali za kratko vreme najpopularniji glumci u državi. Ipak, Voja Brajović i Dragan Nikolić kao Tihi i Prle su ostali legende i posle. Miki Manojlović kao Paja Bakšiš je imao tragičnu smrt u seriji koja je sve iznenadila i rastužila, Čeda Petrović je glumio hrabrog Zrikija, a nakon Otpisanih (kao i pre) nosio je breme Čkaljinog sina. Međutim, šta se desilo sa petim Otpisanim, Miletom?
Vladan Holec je glumio Mileta koji u seriji iako od početka uz glavne likove, bio je i onaj koji je izdao ekipu, ali i u istoj epizodi, kad to saznamo, izgubi i život.
– Praktično debitujem na televiziji. Igram Mileta, negativca… Kad sam pre dva meseca saznao da ću igrati, potšišao sam se, do danas oslabio sedam – osam kila, izmenio se spolja, a neki prijatelji kažu i iznutra. To mi je čak dragoceno, jer znači da je prvi deo priprema dobro protekao – izjavio je Holec davne 1973, a preneo je Jugopapir.
Nakon uloge u Otpisanima, Holec je nastavio da se kratko bavi glumom. Krajem sedamdsetih nestaje sa glumačke scene. Sve što je o njemu poznato je da je nakon ovoga otišao u Ameriku, gde je živeo do kraja života.
Pojavio se u još nekoliko filmova, od toga u 2 strane produkcije tokom 1976. godine, ali posle toga – ništa.
Preminuo je 4. novembra 2004. godine u Los Anđelesu, a čime se bavio i da li je bio uspešan, ostaje nepoznato. Takođe se ne zna ni zašto i kada je je otišao u SAD.
Jedino što smo uspeli da pronađemo je fotografija koja je nastala nekoliko godina pre smrti, gde se vidi sa se legendarni Mile, dosta promenio.
Misteriozni Otpisani – Vladimir Holec
Poznate činjenice o njemu su i da je rođen u Kraljevu, 23. januara 1947. godine.
Vladan se do 1974. godine bio potpisan kao Vladan Milašinović i to u dva filma, a prema nekim komentarima kasnije je uzeo prezime majke Jolande, koja je poginula u Beogradu, a to je Holec. Holec je prema rečima nekih poznanika porodice imao i sestru Azaru, koja takođe nije više među živima.
Kako izgleda nova autobuska stanica na Novom Beogradu?
Nova autobuska stanica otvorena je danas u novobeogradskom Bloku 42 gde je nekada bila „Buvlja pijaca“, a u nedelju, 29. septembra biće prvi polasci.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kazao je na otvaranju autobuske stanice da je ta investicija u vrednosti 17 miliona evra.
Najavio je da će biti raspisan tender za izradu velike stanične zgrade i da će se paralelno graditi i železnička zgrada, a izgradnja oba objekta trebalo bi da bude završena do kraja 2027. godine.
Kroz par dana stara autobuska stanica će biti zatvorena, očekuje Šapić.
Do nove autobuske stanice može se doći tramvajima 7, 9, 11 i 13 koji staju kod nje i autobuskim linijama 85, 89, 94, 95, 600, E6, kao i autobusima 60, 60L, 67, 93 i EKO1.
Kako je ranije objavljeno, tokom radova početih 2017. godine, u Bloku 42 je izgrađen stanični plato sa 65 perona – 12 dolaznih 53 odlazna i parking sa 186 mesta od kojih je 89 namenjeno putnicima u dolasku, a 97 mesta je za putnike u odlasku.
550 ljudi prijavilo je da je bolesno nakon festivala školjki u PEI, kažu zdravstveni zvaničnici
Više od 550 ljudi koji su prisustvovali međunarodnom festivalu školjki u PEI prošlog vikenda, prijavilo je da su se razboleli, rekao je glavni službenik za javno zdravlje pokrajine.
“Ovo je najveća epidemija gastrointestinalne bolesti koju imamo”, rekla je dr. Heather Morrison za CBC News u petak.
Uzorci stolice uzeti od ljudi koji su jeli hranu na festivalu bili su pozitivni na norovirus, rekao je Morrison.
“To nam ima smisla s obzirom na sve informacije koje imamo.”
Bolest je dovela do toga da su četiri osobe otišle u hitnu pomoc, a jedna osoba je hospitalizirana, rekao je Morrison.
Norovirus se prenosi na više načina, poput jedenja kontaminirane hrane, dodirivanja kontaminiranih površina ili kontakta s nekim ko ima virus, rekla je.
CPHO je započeo svoju istragu ranije ove sedmice nakon što su ljudi počeli prijavljivati simptome uključujući mučninu, povraćanje, dijareju, grčeve u stomaku i groznicu nakon što su prisustvovali događaju koji je održan od 19. do 22. septembra u Charlottetownu.
Organizatori su rekli da je samo u subotu na festivalu školjki bilo preko 3.200 ljudi, a dok je za četiri dana bilo preko 9.000.
Svima sa simptomima savetovano je da popune online upitnik o hrani kako bi pomogli u praćenju obima izbijanja i utvrđivanju uzroka.
“Bilo je više ljudi nego što smo u početku i mislili”, rekla je.
“Usudio bih se pretpostaviti da je verovatno više ljudi koji su bili bolesni, nego što su čak odgovorili na upitnik.”
Glavna kancelarija za javno zdravstvo takođe je kontaktirala bolnicu i drugo zdravstveno osoblje kako bi ih podsetio da uzmu uzorke stolice od svih koji imaju simptome.
Uprkos visoko zaraznoj prirodi norovirusa, bolnice nisu prijavile nedavni porast slučajeva, rekao je Morrison.
Buduće smernice
“Sa ovakvim epidemijama svi uče i niko ne želi da se neko razboli”, rekao je Morrison. “To je podsetnik da mislim da se ove… stvari mogu dogoditi.”
Kao deo svoje istrage, CPHO je dao šest preporuka za smanjenje rizika od izbijanja gastrointestinalnih bolesti u budućim događajima:
-
Dodatni zdravstveni pregledi pre i za vreme festivala.
-
Poboljšana sanitacija prostora za pripremu hrane i zajedničkih dodirnih površina kako bi se sprečila potencijalna unakrsna kontaminacija hrane.
-
Razviti politiku koja će isključiti osoblje i osobe koje se bave hranom iz rada kada su bolesni i, imajte posvećenu osobu koja će svakodnevno proveravati osoblje i osobe koje se bave hranom o bolestima.
-
Neka lako vidljive stanice za pranje ruku budu dostupne u svim toaletima i razvijte politiku kako biste osigurali da se one proveravaju i ponovo popune tokom događaja.
-
Radite sa sanitarnom kompanijom kako biste osigurali svakodnevnu dekontaminaciju dodirnih površina u toaletima.
-
Čuvajte uzorke pripremljene hrane u hladnjači najmanje 48 sati nakon završetka događaja.
Ubuduće, Morison misli da će festival školjki i slični događaji biti “bezbedniji nego što su ikada bili”, na osnovu onoga što se naučilo iz ovog incidenta.
Morison je rekao da će CPHO sledeće godine raditi s organizatorima festivala školjki i obaviti više inspekcija pre i za vreme festivala.
Organizatori festivala školjki “potpuno su posvećeni osiguravanju sigurnosti i dobrobiti svih prisutnih i nastaviće aktivno sprovoditi preporuke CPHO”, navodi se u saopštenju zdravstvene vlasti.
SERBIANNEWS/CANADA
Zimske gume obavezne na autoputevima BC od sledeće sedmice
Ponovo je to doba godine — kada zimske gume postaju obavezne na većini BC autoputeva kako nam dolazi zima.
1. oktobar je prvi dan kada će vozači morati da se uvere da njihove gume imaju simbol M+S.
Vlada BC
Autoput pored Horseshoe Bay zahteva zimske gume, kao i autoput 5 i autoput 3 pored Laidlawa, zapadno od Hope-a.
Autoputevi koji povezuju Metro Vancouver sa dolinom Fraser, uključujući autoput 1, ne zahtevaju zimske gume, kao ni druge ključne rute na istočnom ostrvu Vancouver.
Mapa na kojim autoputevima na južnoj obali Britanske Kolumbije zimske gume nalažu počev od 1. oktobra (Vlada BC)
“Zbog umerenije zimske klime u Metro Vankuver oblasti i jugoistočnom delu ostrva Vancouver, vozači nisu dužni da koriste zimske gume u mnogim područjima duž obale”, navodi Vlada BC-a na svojoj web stranici. „Zapamtite, vi ste odgovorni da svoje vozilo pravilno opremite za uslove u kojima vozite. Mnogi vozači odlučuju da koriste M+S gume tokom cele godine.”
Smatrajte ovo svojim podsetnikom da zamenite gume ili još jednom proverite da li su M+S pre nego što krenete na neko oktobarsko putovanje.
SERBIANNEWS/CANADA
Veselinović prvak Kanade sa Vankuverom
Fudbaleri Vankuvera osvojili su titulu prvaka Kanade pobedivši Toronto posle izvođenja penala 0:0 – 4:2.
Apsolutni junak finalnog meča je golman Vankuvera Ajzak Bomer koji je u 38. minutu odbranio penal Italijanu Federiku Bernadeskiju, a u penal seriji jedan od dva udarca sa 11 metara koje nisu realizovali igrači Toronta (Tompson, Longstaf prebacio gol).
Sjajnu partiju u odbrani pružio je srpski štoper Ranko Veselinović, koji je vodio veliku bitku sa Kerom, Osorijom i Insinjeom. Bila je ovo njegova treća uzastopna titula sa Vankuverom, kao i obezbeđeno mesto u KONKAKAF Lgi šampiona naredne godine.
Kad se stiglo do penala, samo je Armstrong promašio kod Vankuvera, a trofej su pored golmana Bomera doneli Guld, Berhalter, Vajt i Utvik.
SERBIANNEWS/CANADA
Razmišlja se o ‘nezamislivom’: NATO želi da se Kanada i saveznici pripreme za konvencionalni rat
NATO želi da njegove članice razviju nacionalne planove za jačanje kapaciteta svojih pojedinačnih sektora odbrambene industrije, koncept s kojim se Kanada borila – ili ga je potpuno izbegavala decenijama.
Na samitu lidera NATO-a u Washingtonu u julu, članice alijanse su se složile da osmisle strategije za jačanje domaćeg odbrambenog materijala i da te strategije podele jedni s drugima. Gotovo potpuno zasenjena ranije debatama o potrošnji za odbranu i podršci Ukrajini, ova nova politika sada nije dobila malo pažnje.
Federalni zvaničnici tek počinju razmišljati o posledicama nove politike i teretu koji bi ona mogla staviti na vladu i kanadski odbrambeni sektor.
A CBC News je saznao da Ottawa ima malo institucionalnog znanja ili mehanizama iz doba Hladnog rata na koje se može osloniti. Decenijama je saveznoj vladi nedostajao sveobuhvatni plan za potpunu mobilizaciju zemlje, federalnih institucija i privrede za borbu protiv konvencionalnog rata – kakav Ukrajina sada vodi.
Premijer Justin Trudeau sastaje se s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na samitu NATO-a u Washingtonu u sredu, 10. jula 2024. (Adrian Wyld/The Canadian Press)
Jedan bivši visoki zvaničnik nacionalne bezbednosti, nekoliko stručnjaka za odbranu i penzionisani visoki vojni lider kažu da su Kanađani i njihove vlade poslednjih 30 godina bili sretni što ne razmišljaju o takvim stvarima. Sada, NATO insistira na tome.
“Ovo je nešto o čemu bi svakako trebali razmišljati, [ali] razumem zašto smo nekako prestali razmišljati “, rekao je Vincent Rigby, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost i obaveštajne poslove premijera Justina Trudeaua, misleći na decenijama relativnog mira koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Danas nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, on stavlja šanse 50-50 da Kanada bude uvučena u veliki regionalni rat u narednih nekoliko godina.
Jedan rat ili više njih?
Pretnja oružanog sukoba između zapadnih saveznika i Rusije ili Kine (ili oboje) visi nad Kanadom, rekao je Rigby, a zemlja još uvek nema strategiju nacionalne sigurnosti, formalnu spoljnju politiku ili odbrambeno-industrijsku politiku.
“S obzirom na stanje u svetu, moramo imati planove za vanredne situacije,” rekao je. “A mi živimo u svetu u kojem možda i plane nuklearni požar.
“Sledeći veliki rat, to će biti serija ratova. To će biti veliki regionalni rat, ili serija regionalnih ratova, u koje će Kanada biti uvučena kao zapadni saveznik. Zato je bolje da imamo svoje planove, uključujući mobilizovanje industrije.”
Ministarstvu za nacionalnu odbranu bilo je nejasno kada je nedavno postavljeno pitanje koje mere se preduzimaju da bi se ispunila nova obaveza NATO-a. Najviše je ukazivalo na prepisanu politiku nacionalne odbrane, koja obećava da će kanadske oružane snage moći “generisati i zaposliti visoko sposobne snage za suočavanje s kriznim situacijama u zemlji i inostranstvu”.
Decenijama je ministarstvo odbrane razbijalo mobilizaciju u četiri faze, prema beloj knjizi odbrane iz 1994. godine.
Faze od prve do treće, uključivale su održavanje i obuku snaga, te postepeno pozivanje i opremanje rezervnih trupa za povećanje i proširenje vojske, mornarice i vazduhoplovstva. Sve tri grane kanadskih snaga imale su dobro definisane savezne planove.
Četvrta faza uključivala je “punu nacionalnu mobilizaciju”, koja bi se “dotakla svih aspekata kanadskog društva” i bila bi pozvana u slučaju rata i proglašenja zakona o vanrednim situacijama, navodi se u beloj knjizi. Savezna vlada nije imala detaljan plan za tu mogućnost, iako su zvaničnici tada upozoravali da “ostaje mudro imati spremne ‘besplatne’ planove za potpunu nacionalnu mobilizaciju,” uprkos eri relativne međunarodne stabilnosti koja je svanula.
Takav plan totalne mobilizacije nikada nije izrađen, kaže penzionisani general-potpukovnik Guy Thibault, bivši zamenik načelnika štaba odbrane. Rekao je da su mnogi planovi “uvenuli” tokom 1990-ih, dok je savezna vlada prolazila kroz bolnu vežbu smanjenja budžeta, zbog koje se vojska borila da sačuva osnove.
“Svi smo bili fokusirani na to da zaista iscedimo što je moguće više soka iz sve manjeg broja snaga”, rekao je Thibault, koji je otišao u penziju 2016. i sada vodi Institut konferencije odbrambenih udruženja.
Dok je ruska invazija na Krim 2014. poslužila kao poziv za uzbunu, Thibault je rekao da čak ni u to vreme niko nije govorio o “mobilizaciji društva prema scenarijima koji su bili na neki način nezamislivi”.
Nova odbrambena politika savezne vlade priznaje potrebu za izgradnjom kanadske odbrambene industrijske baze. Ali od ruske invazije na Ukrajinu, savezna vlada se borila da poveća nešto tako jednostavno, kao što je proizvodnja municije.
Postoji dugogodišnja averzija unutar savezne vlade prema tome, da se vidi da radi kooperativno sa izvođačima odbrane, rekao je čelnik udruženja koje predstavlja proizvođače odbrane.
“Kanadska vlada je dugo bila izvan granica međunarodne zajednice u svojoj nespremnosti da radi u partnerstvu sa svojom domaćom odbrambenom industrijom”, rekla je u utorak Christyn Cianfarani, predsednica kanadskog udruženja odbrambenih i sigurnosnih industrija, komitetu Parlamenta za odbranu.
Ona je rekla da je ovom novom politikom NATO formalno priznao da doprinos svake članice stalnom protoku oružja i municije predstavlja “novi element podele tereta NATO-a”.
‘Mi nismo spremni da stojimo na ratnoj nozi’
Dok je još bio u uniformi, sada već bivši načelnik štaba odbrane Wayne Eyre je više puta upozoravao Parlament i javnost, da je odbrambena industrija zemlje loše pripremljena za ono što je pred nama, te da proizvođači municije moraju ući u ratni režim.”
To se nije dogodilo.
“Nikako nismo na ratnoj nozi,” rekla je Cianfarani četverostranačkom odboru.
“Mislim, jednostavno nismo u stanju visoke pripravnosti i ne delujemo s osećajem hitnosti s kojim vidimo da drugi partneri… deluju.”
Steve Saideman, profesor koji drži Patersonovu katedru za međunarodne poslove na Univerzitetu Carleton, rekao je da s obzirom na nevoljnost savezne vlade da se javno posveti ciljnom datumu za dostizanje standarda od dva posto NATO-a, postavlja pitanje koliko će truda uložiti u novu odbrambeno-industrijsku obavezu.
“Mislim da smo u proteklih 30 i više godina svi bili prilično sretni što ne razmišljamo o takvim stvarima i bilo je teško naterati vladu da se fokusira na dugoročne ciljeve ili dinamiku poput ove”, rekao je Saideman, dodajući ovo bio je stav i liberalne i konzervativne vlade.
Dok Zakon o odbrambenoj proizvodnji — zakon na koji se retko poziva, daje ministru odbrane vanredna ovlašćenja u ratnom vremenu, Saideman je rekao: „nemamo dobar mehanizam, barem koliko ja mogu reći, za saradnju između industrije i vlade, tako da se mogu obavezati da će moći da preokrenu i promene stvari.”
Ukrajina je pretrpela užasne gubitke u ljudstvu i opremi u borbi protiv ruske invazije i traži pomoć. Saideman je rekao da se nada da to primećuju i savezna vlada i odbrambena industrija.
“Kada bismo ušli u ozbiljni sukob sa Kinom ili Rusijom, izgubili bismo brodove, a to bi zahtevalo zamenu brže od ritma koji trenutno imamo”, rekao je, govoreći o mornarici i o programu odložene zamene fregata.
“To važi i za avione, to važi za sve. Ali jedan od izazova je da moramo da smislimo nešto zaista teško, a to je, kako da napravimo količinu u 21. veku? Naše nabavke su bile vezane za kvalitet, za dobijanje najbolje moguće opremu i imamo samo nekoliko onih, koji mogu učiniti to brzo.”
Saideman je rekao da postavlja pitanje da li bi se Kanada danas mogla mobilizovati za rat, kao što je to činila tokom Drugog svetskog rata.
“Jednostavno ne vidim da Kanada ima taj kapacitet”, rekao je.
Ali čak i najtežoj eri hladnog rata, niko u saveznoj vladi nije razmišljao o mobilizaciji za konvencionalni rat, rekao je vojni istoričar Sean Maloney.
“Pedesetih godina prošlog veka dominantni ratni planovi SAD i Kanade unutar NATO-a su se vrteli oko nuklearnog oružja”, rekao je Maloney, koji je primetio da je konzervativna vlada u to vreme u potpunosti očekivala da će svaki rat sa Sovjetskim Savezom biti nuklearni na samom početku, a da je odbrambena industrija glavna meta.
“Pod Diefenbakerovom vladom, pitali su se zašto bi [oni] uopšte pokušavali mobilizovati pod tim uslovima, bilo industrijska mobilizacija ili mobilizacija strukture snaga.”
Maloney je rekao da to pomaže da se objasni nedostatak planiranja tada. Ali s obzirom na rat u Ukrajini, Otava više nema izgovor.
“Ideja da će sve biti nuklearna eskalacija pokazala se lažnom u poslednje dve godine”, rekao je Maloney. Kao i Saideman, on je rekao da sumnja da bi Kanada mogla izvesti ono što je učinila tokom Drugog svetskog rata, bilo na institucionalnom ili društvenom nivou.
“Utapamo se u birokratiju. Nivo regulative guši inovacije. Guši kreativnost”, rekao je Maloney u vezi s opštim upravljanjem industrijom od strane savezne vlade.
“Stanovništvo je toliko podeljeno oko toga šta želi, ili šta misli da želi, da ne može obraditi stratešku stvarnost s kojom se trenutno suočavamo.”
Ukrajina je, rekao je Maloney, pokazala da vam je potrebna nacionalna volja da biste se borili.
“To je apsolutno fundamentalno za svaki napor o kojem govorite”, rekao je. “I to ne postoji u ovoj zemlji, ni na izabranom političkom nivou, ni u birokratiji ni u stanovništvu”.
SERBIANNEWS/CANADA