Povratnik iz Kanade: Nema veće sreće od rada na svom imanju
KIKINDA – Kikinđanin Živojin Tolmač se posle 26 godina provedenih u Kanadi vratio u svoj rodni grad i započeo proizvodnju rakije, meda i voća. U planu je da uskoro otvori i komoru za api-terapiju.
Prošlo je dugih 26 godina, koliko je Kikinđanin Živojin Tolmač proveo u Hamiltonu u Kanadi, radeći na građevini. Ljubav prema rodnom kraju vratila ga je nazad i već dve godine boravi van grada, na obližnjoj vikendici, negujući svog pulina i mađarske kuvase, mnogobrojnu živinu, radeći na voćnjaku i u pčelinjaku.
“Vratio sam se jer nisam imao ljubavi prema onome što radim, Zapad nije kao nekada, i ne obećava ono što je nekada obećavao… Činjenica da sam svoj na svome te da radim u prirodi je preovladala. Ujutru ustanem i radim na svom imanju – nema veće sreće”, priča Živojin.
Vodeći se iskustvom stečenim u stranoj zemlji, vrlo brzo je brendirao svoje proizvode, od meda i sirćeta do rakije, a u planu je i otvaranje api-komore, za koju je stekao određene sertifikate.
“Pečem rakiju, imam razno voće, proizvodim med, imam preko 50 košnica i gledam da kombinujem te dve stvari. Plan je da otvorim api-komoru, pošto imam završen kurs za fitoterapiju”, dodaje Tolmač.
Živojin nije prvi koji se iz daleke Kanade vratio u rodni kraj i koji je, bez obzira na tamošnji luksuz, odabrao ono što se u dalekom svetu zapostavlja – topao dom i iskreno prijateljstvo.
SERBIANNEWS/CANADA
Vodič za kupovinu voća prema savetima stručnjaka – kako da uvek bude zrelo i sočno
Početak jeseni je savšeno vreme za uživanje u jabukama, kruškama, grožđu, smokvama, ali i u voću kao što su kivi, banane, ananas. Bilo da planirate da ga pojedete danas ili ga zadržite za kasnije, evo kako da svaki put izaberete savršen proizvod.
Prodavnice i pijace su prepune voća iz celog sveta, koje je obično šareno i privlačno, ali možda uopšte nije zrelo. Za neobučeno oko, zrela dinja se ne razlikuje od one koja neće biti za jelo ni za nedelju dana.
Kako prepoznati da li je plod idealan za jelo ili je ipak nezreo? Postoje univerzalni znaci na koje treba obratiti pažnju, kao što su boja i miris i uopšteno govoreći, zrelo voće je mirisno i naglašene boje, odnosno one kakva bi trebalo da bude. Osim toga, postoje tehnike i strategije za određene plodove i evo koje su.
Jabuke
Jabuke proizvode etilen kao deo procesa zrenja i nastavljaju da sazrevaju nakon branja. Isto važi i za krušku, breskvu… : “Znači, uberete krušku, breskvu, kajsiju i one će se dalje razvijati. Ne možete izvaditi šargarepu iz zemlje i naterati je da nastavi da zri”, kaže Franko Fubini, osnivač brenda Natura i autor knjige “U potrazi za savršenom breskvom”.
Kako da znate da je jabuka zrela: “Jabuke koje nađete u supermarketima će biti ili u žutom ili crvenom spektru. Uverite se da nema previše zelenih površina, osim u slučaju, što je očigledno, zelenih sorti. Posebno ovo proverite na vrhu i na dnu jabuke”, pojašava Fubini.
Fubini takođe preporučuje da jabuku lagano lupnete prstom i oslušnete: “Ako zvuči kao da udarate u drvo, onda je dobro – hrskava je. Ali, ako čujete tup udarac, onda nije baš dobra”.
Što se tiče uvoznih jabuka uglavnom sazrevaju veštački, nakon branja: “Ako kupujete voće iz dalekih krajeva, ono će sazreti na brodu. Brod će imati skladište sa kontrolisanom atmosferom gde će nivo kiseonika biti smanjen, a etilen ubačen kako bi voće moglo da sazri”, navodi Gaj Barter, glavni hortikulturista Kraljevskog hortikulturnog društva.
Kruške
Za razliku od većine voća, kruške se namerno beru nedovoljno zrele i potom prolaze kroz proces dozrevanja. Kruške koje kupujete u prodavnicama često su još uvek nedozrele. “Kada biram krušku, kupujem ih nekoliko dana unapred kako bi im bilo omogućeno da sazru kod kuće”, kaže stručnjak Sara Džonson.
Grožđe
Osim boje, teško je reći bilo šta o grožđu bez probanja. “Možete staviti stabljiku u bocu vode i grožđe će se održati prilično dugo, ali verovatno neće moći mnogo da sazri bez šećera iz listova”, ističe Barter.
Avokado
Dobar trik za procenjivanje zrelosti avokada je da odvojite peteljku sa vrha i pogledate boju: zelena znači zreo, žuta znači nedovoljno zreo, a braon znači da je prezreo i da smo zakasnili.
Ali sigurniji test je blagi pritisak. “Samo mora da bude veoma nežna. Ako je zaista čvrst i otporan je, nedozreo je”, kaže Džonsonova.
Banane
Banane u supermarketima su uvek one koje se beru zelene i sazrevaju u tranzitu: “Pokušavam da ih kupim kada su žute. Ako su zelene, stavljam ih u papirnu kesu i odlažem u ormar gde ih neću zaboraviti, a zatim ih proveravam svakih nekoliko dana”, ističe Džonsonova.
Smokve
“Trebalo bi da su u sredini meke poput pekmeza, prilično tamne i sočne, a ne suve”, naglasila je Džonsonova. Ali stanje unutrašnjosti nije uvek vidljivo spolja. “Možete da osetite kada nežno stisnete voće; trebalo bi da bude zaista mekano, nikako čvrsto. Čak bih rekla da je ponekad u redu ako vidite da se na kori pojavljuju male pukotine, to je znak da voće počinje da omekšava”, piše Gardijan.
Ananas
“Trebalo bi da možete da iščupate centralni list onda kada je ananas zreo. Ipak, najviše se oslanjam na miris. Ako dno jako i lepo miriše, spreman je za jelo. Nezreli ananas neće mirisati”, kaže kuvar Rouli Li.
Limun
Limun koji pronađete u supermarketu obično je u prihvatljivim granicama zrelosti, svakako da treba da se uverite da ne nema udubljenja na kori i da plodovi nisu baš mnogo teški.
Odlazak američke ikone: Preminuo Kris Kristoferson
Američki muzičar, tekstopisac i glumac povukao se 2011. posle karijere duge šest decenija
Kris Kristoferson, kantri pevač i glumac, preminuo je u 88. godini. Kristofersonova porodica potvrdila je njegovu smrt u nedelju uveče, rekavši da je “preminuo mirno” kod kuće u subotu.
“Svi smo tako blagosloveni što smo proveli vreme sa njim. Hvala vam što ste ga voleli svih ovih godina, i kada vidite dugu, znajte da nam se svima smeši”, stoji u izjavi koju su potpisali njegova supruga Liza, njegovo osmoro dece i sedmoro unučadi.
Kris Kristoferson i Dženis Džoplin, Los Anđeles 1970.John Byrne Cooke Estate / Contributor / Getty
Voljen zbog svoje odlučnosti, ranjivosti i književnog umeća, Kristoferson je često bio na prvom mestu američkih kantri top lista, a obrade njegovih pesama bile su hitovi za umetnike uključujući Dženis Džoplin, Gledis Najt i Džonija Keša. Sredinom 1970-ih radio je sa filmskim rediteljima, uključujući Martina Skorsezea i Sema Pekinpoa, i osvojio je Zlatni globus za svoj rad sa Barbrom Strajsend u rimejku filma “Zvezda je rođena” iz 1976.
Kris Kristoferson i Barbara Strajsend na premijeri filma “Zvezda je rođena” 1976.Ron Galella / Contributor / Getty
Rođen u Teksasu 1936. godine, Kristoferson je pohađao srednju školu u Kaliforniji i u početku je želeo da bude pisac, a kasnije je studirao književnost na koledžu Pomona u južnoj Kaliforniji i na Oksfordu kao Roudsov stipendista. Inspirisan scenom rokenrola u nastajanju, njegov prvi prodor u muziku bio je u Velikoj Britaniji pod imenom Kris Karson, iako pesme koje je snimio nikada nisu objavljene.
Nastavio je da se bavi muzikom dok je bio u američkoj vojsci, gde je postao pilot helikoptera, veštinu koju je nastavio da koristi kasnije u naftnoj industriji i Nacionalnoj gardi.
Napušta vojsku 1965. i seli se u centar kantri muzike – Nešvil, gde je radio kao barmen i kao domar za “Kolumbija rekords”. Kasnih 1960-ih pisao je pesme za Džerija Li Luisa i kantri pevače, uključujući Reja Stivensa, Farona Janga i Bilija Vokera, dok je njegova solo karijera posustala.
Proboj je usledio nakon što je spustio helikopter Nacionalne garde u kuću Džonija Keša i dao mu kasetu sa svojim pesmama. Kasnije je opisao incident kao “neku vrstu invazije na privatnost koju ne bih preporučio”. Keš se oduševio numerom Sunday Mornin’ Comin’ Down i njegova interpretacija pesme bila je na vrhu top lista 1970. i proglašena je za kantri pesmu godine.
Te godine Kristoferson je snimio prvi od 18 studijskih albuma koje će objaviti tokom svoje karijere. Nakratko je izlazio sa Dženis Džoplin, koja je snimila njegovu pesmu Me and Bobby McGee, i ona je postala hit broj 1 nakon njene smrti 1970. Još jedna pesma Kristofersona iz te godine, Help Me Make It Through the Night, postala je hit singl za Semija Smita, a kasnije su je obradili Elvis Prisli, Gledis Najt, Meraja Keri i drugi.
Kris Kristoferson i Bob Dilan u filmu “Pet Garet i Bili Kid” 1973.Archive Photos / Stringer / Getty
Filmsku karijeru počeo je 1972. godine, pojavivši se u filmu Denisa Hopera “Poslednji film”. Kasnije je igrao Bilija Kida u filmu Sema Pekinpoa “Pet Garet i Bili Kid”, sa Elen Berstin u “Alisa više ne stanuje ovde” Martina Skorsezea. Film “Zvezda je rođena” zacementirao je njegov uspeh u Holivudu samo da bi ga kasnije potkopao neshvaćenim remek-delom “Vrata raja” Majkl Ćimino.
Sa Vilijem Nelsonom formirao je supergrupu “The Highwaymen” u kojoj su bili i Džoni Keš i Vejlon Dženings i sa istovremebnim debi albumom se vratio na vrh kantri top-lista 1985.
Vili Nelson, Vejlon Dženings, Džoni Keš i Kris Kristoferson u Roterdamu, 1992.Rob Verhorst / Contributor / Getty
Osamdesetih godina prošlog veka bio je glasni kritičar američkog predsednika Ronalda Regana i spoljne politike u Centralnoj Americi.
Devedesetih popularnost kod mlađe publike stiče ulogom šerifa Čarlija Vejda u neovesternu “Usamljena zvezda” Džona Sajlesa, i ulogama u filmovima “Blejd” sa Veslijem Snajpsom.
Povukao se 2021. godine Njegova poslednja filmska uloga bila je u drami “Blejz” (2018) koju je režirao Itan Houk, dok je poslednji album objavio 2016. “The Cedar Creek Sessions”.
Na takmičenju Mis univerzuma učestvuje i osamdesetogodišnja baka (FOTO)
“Želim da zapanjim svet”, reči su osamdesetogodišnje bake koja je jedna od finalistkinja na takmičenju Mis Univerzuma Južne Koreje, a uskoro će se saznati da li će predstavljati svoju zemlju u finalu Mis univerzuma u Meksiku ovog novembra.
Rođena skoro deceniju pre nego što je održano prvo takmičenje za Mis univerzuma 1952. godine, osamdesetogodišnja Čoi Sun-hva sada bi mogla da uđe u istoriju kao najstarija učesnica izbora.
Ranije ovog meseca saznali smo da je ona jedna od finalistkinja na godišnjem takmičenju Mis Univerzuma Koreje. Čoi će se danas susresti sa još 31 takmičarkom za borbu za tijaru i možda će imati priliku da predstavlja Južnu Koreju na finalu Mis univerzuma u Meksiku ovog novembra.
“Želim da zapanjim svet pitanjima – ‘Kako je osamdesetogodišnja dama tako zdrava? Kako je održavala to telo? Koja je vaša dijeta? Kada stariš, dobijaš na težini… Dakle, želim da pokažem da možemo zdravo da živimo čak i kada ostarimo”, rekla je uoči izbora za Si-En-En i dodala:
“Izgledati lepo spolja je važno, ali mislim da treba da budete opušteni i u svom umu, i da znate kako da poštujete druge. Takođe, morate pozitivno da mislite. Toliko ljudi je ovih dana negativno”, naglasila je.
Nikad nije kasno za promenu karijere
Nakon što je napustila penziju zbog finansijskih poteškoća da bi radila kao bolnička negovateljica, počela je da se bavi modelingom sa 72 godine kako bi otplatila dugove.
“Jedan od mojih pacijenata mi je rekao da pokušam da se bavim manekenstvom. Mislila sam da je to glupost… ali je u isto vreme probudilo moj stari san da postanem model, da nosim lepu odeću i da se fotografišem. Pa sam rekla: ‘Da, sanjala sam o tome ranije, trebalo bi da probam”, prisetila se.
Nije joj bilo teško da pohađa časove na akademiji za manekenke, vežbala je šetnje pistom po bolničkim hodnicima. Ubrzo je potpisala ugovor sa agencijom, debitovala na Nedelji mode u Seulu sa 74 godine i takođe radila za prestižne modne časopise.
“Postati manekenka za mene je bilo kao otvaranje vrata novog puta, pa sam rekla: ‘Biću uspešna i vredno raditi’… Kada mi se san ostvario, zahvalila sam Bogu i nastavila da radim. Tako je zabavno i volim to”.
Inače ova baka troje unučadi, sledećeg meseca puni 81 godinu, veoma je uzbuđena zbog mogućnosti da predstavlja svoju zemlju u inostranstvu i što je najbitnije ima podršku svojih najmilijih.
Do skoro, na manifestaciji Mis univerzuma mogle su da učestvuju žene starosti od 18 do 28 godina, ali je od nedavno gornja starosna granica ukinuta usred sve češćeg poziva na modernizaciju.
Milojević izabrao tim za Inter: Zvezda otputovala sa 23 igrača, nema samo Ivanića
Crveno-beli su spremni za prvo od dva ovogodišnja gostovanja na “San Siru”
Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević odlučio je da na utakmicu protiv Intera u Milanu u Ligi šampiona povede 23 igrača, među kojima je i prvi golman Omri Glazer.
Glazer se povredio protiv Železničara i bio je pod znakom pitanja, ali kako je na spisku putnika, postoji šansa da će on biti u potpunosti spreman za meč na “San Siru”.
Sa spiska izostaje samo Mirko Ivanić, koji će pauzirati tri nedelje zbog povrede u 174. večitom derbiju.
Na spisku putnika za Milano su:
-
Golmani: Omri Glazer, Marko Ilić, Ivan Guteša.
-
Odbrana: Jung Vu Seol, Uroš Spajić, Naser Điga, Vanja Drkušić, Stefan Leković, Milan Rodić.
-
Vezni red: Rade Krunić, Dalsio Gomeš, Timi Maks Elšnik, Gelor Kanga, Andrija Maksimović, Luka Ilić, Silas Katompa Mvumpa, Aleksandar Katai, Jegor Prucev, Piter Olanjinka, Nemanja Radonjić, Felisio Milson.
-
Napadači: Bruno Duarte i Šerif Endiaje.
Utakmica između Intera i Crvene zvezde igra se u utorak od 21.00.
Odličan žreb za Đokovića u Šangaju – izbegao Sinera, Alkaraza i Medvedeva do finala
Srpski teniser Novak Đoković, četvorostruki šampion Šangaja, počeće takmičenje na ovogodišnjem Masters turniru u Kini u drugom kolu, protiv pobednika meča Aleks Mikelsen – Junčaokete Bu
Đoković je slobodan u prvom kolu, a žrebom je određeno da će u drugoj rundi igrati protiv pobednika meča između Amerikanca Aleksa Mikelsena i Kineza Junčaokete Bua.
Potencijalni protivnici Đokovića u trećem kolu su Francuz Đovani Mpeši Perikar ili Italijan Flavio Koboli, dok bi se u osmini finala mogao naći oči u oči sa Aleksandrom Bublikom iz Kazahstana ili Amerikancem Frensisom Tijafoom.
U četvrtfinalu Đoković bi mogao na Bugarina Grigora Dimitrova ili Rusa Andreja Rubljova.
Đokovićev najteži protivnik po renkingu u donjem delu žreba je Nemac Aleksandar Zverev, sa kojim bi mogao da igra u polufinalu, mada je potencijalni rival iz tog dela kostura i Amerikanac Tejlor Fric.
Što se tiče potencijalnih finalista iz drugog dela žreba, tu se nalaze Italijan Janik Siner, Španac Karlos Alkaraz i Rus Danil Medvedev.
U glavnom žrebu Šangaja je i Miomir Kecmanović, koji će se na početku turnira sastati sa Aleksejem Popirinom iz Australije, teniserom koji je eliminisao Đokovića sa Ju-Es opena.
Masters u Šangaju počinje 2. i trajaće do do 13. oktobra.
Titulu je lane osvojio Poljak Hubert Hurkač, ali je neće braniti zbog povrede kolena.
Nexus poskupljuje od 1. oktobra, požurite sa prijavom
Sadi-Santos/Shutterstock
Kanađani će uskoro početi plaćati veći iznos za Nexus propusnicu.
Ako ste želeli zameniti ili obnoviti postojeću Nexus propusnicu ili se prijaviti za novu, možda bi to trebalo uraditi još danas.
Značajno povećanje takse stupiće na snagu u utorak, 1. oktobra 2024. Kanadska granična služba ( CBSA ) najavila je predstojeće promene naknada u aprilu .
Nexus program omogućava Kanađanima koji često putuju u SAD da brže i lakše pređu američko-kanadsku granicu. Naknada za prijavu trenutno iznosi 50 USD (67,42 C$), ali prema CBSA-i, ona će se više nego udvostručiti za samo nekoliko sedmica na 120 USD (161,80 C$).
Vlada Kanade
Agencija je rekla da je za Nexus program “velika potražnja” i da je trenutna naknada od 50 USD na snazi više od 20 godina i “više ne pokriva troškove programa”. Od aprila, CBSA je saopštila da Nexus ima preko 1,8 miliona članova, od kojih su većina bili Kanađani.
Povećanje cene bi pomoglo u održavanju broja prijavljenih, pokrilo bi troškove administriranja programa i dodatno investiralo i poboljšalo tehnologiju i infrastrukturu.
Nova naknada bi iznosila 24 USD (32,36 C$) godišnje za petogodišnje članstvo u Nexus-u.
Međutim, povećanje naknade podleže odobrenju regulatornih amandmana u SAD-u i Kanadi.
Između aprila 2023. i aprila 2024., CBSA je primila preko 510.000 prijava i obavila preko 10.000 intervjua svake dve sedmice.
Za to vreme, CBSA i Carina i granična zaštita SAD (CBP) proširili su radno vreme u centrima za upis u Kanadi i SAD kako bi dodali više termina za intervjue. Upisni centri kanadskih aerodroma takođe su ponovo otvoreni širom zemlje.
CBSA je saopštila da predviđa povećanje broja prijava između aprila i oktobra 2024. i ohrabruje kandidate da zakažu svoje intervjue što je pre moguće. Više informacija o procesu prijave možete pronaći ovde .
Ako ste predali prijavu i platili trenutnu naknadu od 50 USD, ali niste završili intervjue za upis do 1. oktobra 2024., nećete morati platiti taksu od 120 USD.
SERBIANNEWS/CANADA
Eksplozija boja i oblika u svetu apstrakcije: Izložba slika Aleksandre Kostić u Đura baru
Vizuelna umetnica, Aleksandra Kostić, održaće 1. oktobra četvrtu samostalnu izložbu slika u Đura baru (Venizelosova 62, Beograd), sa početkom u 19 časova.
Ova apstraktna izložba slika odiše vibrantnim bojama koje eksplodiraju sa platna, kombinujući smelu tipografiju i slojevite teksture u impresivnim vizuelnim kompozicijama. Osim klasičnog pravougaonog platna, Aleksandra koristi i šestougaona i okrugla, što dodatno narušava tradicionalne norme slikarstva i unosi osećaj fluidnosti i geometrijske igre.
Jarke boje dominiraju prostorom, dok teksture pažljivo osmišljene tehnikama nanošenja boje i kolaža stvaraju bogate površine, koje gotovo pozivaju posmatrača da ih dodirne. Tipografski elementi su integrisani u delo, gde slova i reči postaju apstraktni oblici, suptilno skriveni ili naglašeni unutar slikarskog prostora, stvarajući intrigantne kontraste i značenja. Ova izložba nudi jedinstveno, multisenzorno iskustvo, gde se spajaju svetovi boje, oblika i teksta u harmoniji apstrakcije.
Aleksandra Kostić je vizuelna umetnica koja živi i radi u Beograda, specijalizovana za slikarstvo i grafički dizajn. Njen rad karakterišu snažni oblici, bogate boje i eksperimentisanje sa teksturama. Kombinuje apstraktne slike koje istražuju emocije i unutrašnje svetove, sa digitalnim dizajnom koji spaja estetiku i funkcionalnost. U svojim delima često koristi motive inspirisane svakodnevnim iskustvima, prirodom, putovanjima, a posebno se bavi etno motivima, poput onih sa pirotskih ćilima, koje integriše u svoje radove.
Zahvaljujući brojnim putovanjima, Aleksandrina dela imaju globalni domet, a u svom radu često integriše uticaje iz različitih kultura.
„Da li smo sami krivi jer nam deca postaju zavisnici od ekrana?“
Piše: Uroš Nedeljković,
Dok čekam red u domu zdravlja, na redovnom dečjem sistematskom pregledu, čujem bebu staru jedva mesec dana kako glasno plače nakon prve vakcine. Zbunjeni mladi roditelji nisu bili baš sigurni kako da je smire i rade ono što im je najlogičnije: uzimaju telefon iz džepa, puštaju dečju pesmicu i prinose na desetak centimetara od lica bebe. Prestaje da plače i postaje „zavisnik” od pokretnih šarenih slika.