Nenad Lalatović po treći put trener Vojvodine
NOVI SAD – Srpski fudbalski stručnjak Nenad Lalatović po treći put u karijeri imenovan je za trenera Vojvodine, saopštio je klub iz Novog Sada.
Lalatović je zbog povratka u Novi Sad napustio Mladost iz Lučana, gde je imao odlične rezultate.
On je prethodno vodio Vojvodinu u sezoni 2015/2016, kao i od 2019. do 2021. godine i osvojio je Kup Srbije 2020. godine. Rekorder je po broju pobeda kao trener, javlja Tanjug.
Na klupi Novosađana nasledio je Nemanju Krtolicu, koji je privremeno bio trener, nakon što je smenjen Božidar Bandović.
Zvanična promocija održaće se u sredu od 11 časova u centru “Vujadin Boškov”.
Flavio Koboli protivnik Novaku Đokoviću u trećem kolu Mastersa u Šangaju
Italijanski teniser Flavio Koboli plasirao se u treće kolo Maters turnira u Šangaju, pošto je danas u drugom kolu pobedio Švajcarca Stena Vavrinku rezultatom 6:7 (6:8), 7:6 (7:4), 6:3.
Meč je trajao dva sata i 33 minuta. Koboli je 30. teniser sveta, dok je Vavrinka 236. na ATP listi.
Koboli će u trećem kolu turnira u Šangaju igrati protiv srpskog tenisera Novaka Đokovića.
U prvom setu igralo se gem za gem. Italijanski teniser je u taj-brejku propustio dve set lopte pri rezulatu 6:4. Vavrinka je potom vezao četiri uzastopna poena i dobio prvi set.
Koboli je bio bolji u taj-brejku drugog seta rezultatom 7:4.
Italijanski teniser je drugom gemu trećeg seta napravio brejk i tako došao do pobede.
Masters u Šangaju se igra za nagradni fond od 8.995.555 dolara.
U kulturi se ništa nije promenilo u poslednjih pola veka
A trebalo bi da, kao i sport, bude zastava jedne nacije i da se shvati da je ona moćnije oružje od tenkova i aviona
Sedeo sam kao mladić koji je tek završio glumačku akademiju i ne zna kud će, u jednom poznatom beogradskom klubu, kada mi je prišao čovek i rekao kratko: „Ja sam Goran Paskaljević”. To mi tada ništa nije značilo, ćutao sam. Pitao me je da igram u njegovom filmu i odmah sam pristao, ali sam posle tri dana, te sedamdeset pete, dobio ulogu Gavrila Principa u „Atentatu u Sarajevu” i javio mu da moram da prihvatim ulogu u delu svetske produkcije. Rekao je na to: „Čekam te”. Na sreću, sačekao me. U mom srcu, mladić iz „Čuvara plaže u zimskom periodu” jeste moja prva filmska uloga, jer sam tek tada ozbiljno počeo da se bavim glumom. Rad sa Goranom Paskaljevićem i dalje potom, u filmu „Pas koji je voleo vozove”, definitivno je ostavio pečat na moju karijeru, rekao je Irfan Mensur na početku razgovora nakon otvaranja Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije.
Glavni glumac Paskaljevićevog prvog filma, koji je na početku prikazan u čast festivalske nagrade koja nosi ime reditelja, ali i predsednik stručnog žirija, Mensur je svečano otvorio festival LIFFE. Sa setom nam je ispričao i anegdote sa prvih snimanja: „Sećam se kako smo trčali za Svetlanom Bojković, koju je Goran odabrao u svom drugom filmu (’Pas koji je voleo vozove’) od sedam vrsnih glumica na kastingu za ulogu zatvorenice koja beži iz voza. Tražili smo je svi nakon snimanja te scene po šumi kad smo je iznenadno ugledali na brdu, jer u tom kadru, posle instrukcije ’Beži’ nije čula’Stop’.. Shvatali smo ozbiljno glumački zadatak, a Bojkovićeva je za tu ulogu dobila i ’Zlatnu arenu’ u Puli. Nas dvoje se i danas, u pauzama između scena i predstava u matičnom pozorištu JDP, podsećamo trenutaka provedenih sa najvećim jugoslovenskim rediteljima. U to vreme bila je privilegija i poznavati Gorana Paskaljevića.”
U gotovo pet decenija karijere, tumačili ste više od 120 filmskih i 70 pozorišnih uloga. Da li se radujete nekoj novoj?
Nakon što sam se predao ulozi moćnog političara Selimira u nedavnoj Savinovoj pozorišnoj adaptaciji „Razvojnog puta Bore Šnajdera”, pozvao me je i veliki filmski reditelj Lordan Zafranović, govoreći da ima jednu fantastičnu scenu za mene, to jest, nemalu, ali efektnu ulogu u filmu „Djeca Kozare”. Bez pogovora pristajem. No, Lordan mi onda namenjuje veću ulogu, upravnika Crvenog križa u Zagrebu i nadam se da sam opravdao poverenje. Jer, jedva čekam da uskoro vidite to filmsko ostvarenje. Biće to praznik za poklonike filma, jer u životu u ruci nisam držao takav scenario.
U jednom trenutku glumačke karijere, počeli ste i da se bavite pozorišnom režijom. Iza sebe imate kao reditelj, nekad i scenarista, više od 30 predstava. Da li ste ikada nameravali da glumačku karijeru zamenite rediteljskom?
Nikada. Ja sam pre svega glumac. Počeo sam da režiram 1988. godine „Kabare Irfana Mensura” na nagovoru Laneta Gutovića. Posle su usledile „Plava ptica”, „Nižinski”, predstave u niškom pozorištu, Vršcu, Mostaru i u zaječarskom pozorištu „Zoran Radmilović” gde sam režirao i „Putuj, glumče”, projekat koji je obišao Srbiju… Nisam profesionalni, odnosno režiser po pozivu, već režiram kada se vežem za neki tekst. Ja se zaljubljujem u delo. Ne glumim u predstavi koju režiram. Posebno sam se posvetio dramatizaciji i režiji „Ane Karenjine” na teatarskoj sceni u Nišu, za koju sam predložio glumicu Draganu Mićalović. Mislim da je predstava postigla uspeh zato što sam delu koje smatram ženskim „Hamletom” posvetio dve godine. Prvo dugo radim na nekoj drami, a onda je predložim pozorištu.
Već dve decenije ste i profesor na katedrama glume. Čemu pre svega podučavate studente?
Na prvom mestu ih učim zanatu. Zabranjujem im da koriste reči umetnost i umetnici kada je u pitanju gluma. Jer, te reči su mnogi dezavuisali i „prikačili” uz svoja zanimanja, te su tako nastali i estradni umetnici. Da li je svaki slikar ili pijanista umetnik, da li je umetnost svaka kompozicija koju neko izvede? Moraju da znaju da se mi bavimo kreativnim poslom da bismo dosegli umetnost… Lično, možda sam to uspeo dva ili tri puta u karijeri. Studenti moraju da nauče zašto i kako izlaze na scenu, šta na njoj rade i kako je napuštaju. Kao i to da gluma nisu leptirići u stomaku, već je to krvav i pametan rad.
Kako onda iz ugla umetnosti vidite našu kulturnu scenu danas? Da li čitate?
Mislim da se u kulturi kod nas u poslednjih pola veka ništa nije promenilo i da ona nikada nije bila u prvom planu. Umesto da, kao i sport, bude zastava jedne nacije i da se shvati da je ona moćnije oružje od tenkova i aviona, jer povezuje i preporučuje. Pozorište u Srbiji zadržalo je, ipak, svoj nivo. Što se filma tiče, neki su osujećeni da rade, a neki su zauvek otišli kao Goran Paskaljević. Stižu, doduše, mladi autori, koji naš film boje svojim bojama. Danas veliki režiseri poput Grlića, Markovića i Điđe Karanovića treba ponovo da se stvore. Što se knjiga tiče, često mi se desi da kad počnem da čitam brzo pomislim da je potrošen papir. Šteta što ozbiljne izdavačke kuće nemaju „kuće-sestre” kojima bi prepustile da štampaju dnevnu, jeftinu i beznačajnu literaturu.
Kako danas gledate ne vreme? Imate li više slobodnih trenutaka otkako ste zvanično u penziji? Verovatno birate uloge koje vas ne opterećuju?
Ja ne znam šta znači reč penzija. Tačnije, mislim da je onaj ko taj pojam prihvati sklon samouništenju. Ne postoji trenutak, čak i kad sam potpuno sam, da nešto bar ne smišljam. Moj život je isplaniran, kao i svako moje jutro, veče. Kad se nešto neplanirano desi nervozan sam i izmislim neku obavezu da ublažim nezadovoljstvo. Odem na pijacu i kupujem nepotrebne stvari, da nemam praznog hoda. Nikada nisam zakasnio, čak često u šali kažem „Izvinite što sam tačan”, a kolege su me zvale i Nemac, jer sam uvek dolazio spreman na glumačke zadatke. Najzad, postoje oni za koje sve to radim, a to su moji sinovi, sada i unuci. Od njih, kao i od studenata, danas učim, upijajući mladalačku energiju i adrenalin. Nemam vremena da gledam na vreme.
3 saveta Nikole Tesle za postizanje uspeha
Nikola Tesla, srpski i američki pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom, imao je čudne navike, ali i pametne savete.
Tesla je konstantno radio na projektima i često ih je realizovao do kraja, pa na njegovo ime ima oko 300 patenata najraznovrsnijih izuma.
Iako je spavao samo dva sata noću, sve što je ostvario ne bi bilo moguće bez striktnog seta pravila za povećanje produktivnosti.
Tri najvažnija Teslina saveta su:
1. Dobro razmislite pre nego što nešto uradite
Nikola Tesla je govorio kako u mislima može da zamisli mašine i retko je pravio nacrte pre početka rada na njihovoj izgradnji. Ovaj proces vizuelizacije nije svojstven svim ljudima, ali je osnovna ideja da se jednostavno treba skoncentrisati na viziju konačnog proizvoda. Za kreativno razmišljanje često je neophodno da se opustite i poradite na problemu u svojoj glavi.
„Moja metoda je drugačija. Ja ne žurim sa konkretnim radom. Kada dobijem ideju ja odmah krenem sa izgrađivanjem u svojoj mašti. Menjam konstrukciju, radim popravke i upravljam mašinom u svojoj glavi. Potpuno je nebitno za mene testiram li turbinu u glavi ili u radionici. Primetim čak i ako ne radim dobro. Razlike nema, a rezultat je isti”, zapisao je Tesla.
Veliki naučnik nije rođen s ovim veštinama, već je radio određene vežbe kao dete kako bi unapredio rad svog mozga.
2. Idite u šetnju
Poznato je da odlazak u kratku šetnju ima svoje prednosti kada je u pitanju kreativnost. Izgleda da je i Tesla bio ovakvog mišljenja, mada su njegove šetnje bile deo opsesivno-kompulsivnog sindroma od kojeg je bolovao, on je nekoliko „eureka momenata” imao upravo tokom njih.
Tokom jedne od šetnji dobio je ideju o naizmeničnoj struji. Godine 1881. Tesla se preselio u Budimpeštu, oporavljajući se od nervnog sloma, i dok je sa prijateljem šetao parkom recitujući poeziju, odjednom mu je sinula ideja o naizmeničnoj struji.
3. Radite u samoći i tišini
Poput mnogih inovatora i kreativnih likova i Tesla je zastupao tezu da se treba osamiti tokom stvaranja i razmišljanja.
„Um je oštriji i koncentrisaniji u osami i neprekidanoj samoći. Za razmišljanje nije neophodna bilo kakva velika laboratorija. Originalnost pristiže iz osame oslobođene uticaja koja nam oštećuju kreativni um. Budite sami, to je tajna inovatora, budite sami, tada se ideje rađaju”, tvrdio je Tesla.
Trener Partizana posle pobede nad Tekstilcem: S obzirom na situaciju u klubu i bolje nego što sam očekivao
Trener Partizana Savo Milošević rekao je posle utakmice 11. kola Superlige protiv tekstilca (4:1), da je u odnosu na okolnosti u klubu iznenađen dobrom igrom njegovog tima.
„Obzirom na celokupnu situaciju, i rezultatsku i psihološku koju smo zatekli u klubu, ovo je i više nego što sam očekivao. Očekivao sam više problema. Momci su uspeli da sprovedu sve štosmo radili u prethodna četiri dana i ispoštovali od početka do kraja. Mislim da smo i u prvom poluvremenu zaslužili da vodimo, to sam i rekao igračima u svlačionici i ako nastavimo ovako, nećemo imati problema. Sve je ovo proces. Rezultati najbolje rešavaju krizu. Dobra stvar je što imamo pauzu, ali nismo izašli iz krize, ima još puno stvari koje možemo bolje. Ovo je već danas bilo solidno, rekao sam da ekipa može bolje i može i od ovoga bolje. Ali ne može tako brzo. Što se tiče taktičkog dela i voljnog momenta, ispoštovali su sve od prvog do poslednjeg igrača, sve što smo tražili“, rekao je Milošević.
Penal iz utakmice u utakmicu se dešava Partizanu.
„To su očigledno neke stvari koja su zaoštavština i nemoguće je da se sve isprave. Dobra stvar je što nismo danas platili veliku cenu. To su individualne greške koje će se smanjiti kada budu imali više samopouzdanja. To je i bilo za očekivati. Dolaze utakmice i protivnici koji će predstavljati mnogo veći izazov. Idemo korak po korak, ne smemo da letimo, ovo danas je bilo dobro. Imamo još puno utakmica do decembra. Dobro je da možemo da nastavimo u dobroj atmosferi, jer stvari mogu malo da se ubrzaju“, rekao je Milošević.
Urmašice – recept za najsočnije i najslađe prhke kolačiće
Urmašice su poznata tradicionalna poslastica na Balkanu, posebno u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj. Prhki fini kolačići obilno natopljeni šečernim sirupom tope se u ustima, a zbog svoje slatkoće, najbolje idu uz jaku tursku kafu ili čaj bez šećera kako bi se fino izbalansirali svi ukusi.
Urmašice se javljaju u raznim varijacijama, pa se tako često dekorišu orašastim plodovima, naročito orasima ili pistaćima, što im daje neodoljivu notu i dozu hrskavosti. Budući da ne zahtevaju puno vremena i truda, lake su za pripremu, pa eto ideje ukoliko vam je ponestala inspiracija na temu domaćih poslastica. Tradicionalan recept za urmašice čeka vas u nastavku:
Urmašice
Sastojci:
Za testo:
-
500 g brašna
-
200 g maslaca (ili margarina)
-
100 g šećera
-
1 jaje
-
1 prašak za pecivo
-
1 vanilin šećer
-
Prstohvat soli
-
Mleko po potrebi (oko 100 ml)
Za sirup:
-
500 g šećera
-
600 ml vode
-
Sok od 1 limuna
-
1 vanilin šećer
Foto: Shutterstock/Gulcin Ragiboglu
Foto: Shutterstock/Gulcin RagibogluPriprema:
-
U šerpi zagrejte vodu, dodajte šećer, sok od limuna i vanilin šećer. Kuvajte dok se šećer ne otopi. Ostavite da se ohladi.
-
Umutite maslac (ili margarin) sa šećerom dok ne postane penasto.
-
Dodajte jaje i dobro promešajte.
-
Pomešajte brašno, prašak za pecivo, vanilin šećer i so, pa postepeno dodajte u smesu.
-
Ako je potrebno, dodajte malo mleka da dobijete glatko i mekano testo.
-
Oblikujte male loptice ili ovalne kolačiće, a po želji, možete ih malo ukrasiti viljuškom.
-
Stavite ih na pleh obložen papirom za pečenje i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 20-25 minuta, ili dok ne postanu zlatnosmeđe.
-
Kada su urmašice pečene, odmah ih prelijte hladnim sirupom. Ostavite da upiju sirup i ohlade se.
-
Nakon što se potpuno ohlade, možete ih servirati. Urmašice su najbolje kad odstoje dan-dva, jer se tada svi ukusi fino prožmu. Prijatno!
MUP Srbije jutros poslao spasilački tim u BiH
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, po nalogu predsednika Aleksandra Vučića i u skladu sa zahtevom premijera Miloša Vučevića, uputiće pripadnike Tima za spasavanje iz Sektora za vanredne situacije kao pomoć Bosni i Hercegovini, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
– Po nalogu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i u skladu sa pismom premijera Miloša Vučevića Ministarstvo unutrašnjih poslova će uputiti 36 pripadnika Tima za spasavanje iz Sektora za vanredne situacije sa 12 vozila kao pomoć na njihov zahtev Bosni i Hercegovini – poručio je ministar u saopštenju MUP-a.
Kako je sopšteno iz Sarajeva, tim će pružiti pomoć u opštini Jablanica, a pored ljudstva, ponuđena je i pomoć u vidu inženjerskih mašina, kamiona, bagera, kao i helikoptera za spasavanje. Spasilački tim kreće u ranim jutarnjim satima, u 5 časova.
Podsećamo, Bosna i Hercegovina pogođena je najvećim poplavama u poslednjih nekoliko decenija, usled obilnih padavina koje su izazvale izlivanje reka i bujičnih poplava. Najteže su pogođena područja oko gradova Tarčina, Kiseljaka, Kreševa, Jablanice i Konjica.
Poplave kakve su zadesile BiH moguće su i u Srbiji: Profesor Ratko Ristić objašnjava ko je najugroženiji
Ukoliko se jave visoke dnevne padavine, preko 100 litara ili 100 milimetara po metru kvadratnom, moguće su ovakve poplave i u Srbiji – kaže za Danas Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odgovarajući na pitanje da li je moguće da i našu zemlju zadese poplave kakve su pogodile Bosnu i Hercegovinu.
Ristić kaže da je naša država posle velikih poplava u maju 2014. godine dosta uložila i uradila kada je reč o popravljanju oštećenih objekata, ali da je napravljeno jako malo novih objekata kojima se suštinski utiče na prevenciju poplava.
– To se, pre svega, odnosi na jako mali broj protivbujičarskih objekata, to su pregrade za zaustavljanje nanosa. Urađeno je malo na uređenju zemljišta u slivovima gde se generišu bujične poplave, odnosno jako malo ili ništa nije rađeno na pošumljavanju teško degradiranih i erodiranih padina. Nisu rađeni takozvani konturni objekti na padinama slivova, zidići protiv spiranja, različiti vodoputevi kojima se voda evakuiše i ukoliko bi se javile padavine kao one 2014. godine mi bismo bili u vrlo sličnom riziku da nam se desi isto što se sada desilo u BiH ili prošlog proleća u Nemačkoj, na primer – navodi Ristić, koji je profesor na Katedri za bujice i eroziju na Šumarskom fakultetu.
On kaže da Srbija jako malo radi na preventivi, pogotovo kada su u pitanju bujične poplave.
– Tu treba ulagati sada već 40 do 60 miliona evra godišnje da bismo značajno smanjili rizik. Posebno opasno je to što se jako malo radi na održavanju postojećih objekata, jer su stotine pregrada bukvalno zarasle u vegetaciju ili su oštećene. Brojne regulacije su zasute erozionim materijalom, odnosno šljunkom i peskom. Nemamo katastar izvedenih bujičnih objekata, niti imamo predstavu o njihovom stanju, takođe nismo još uvek uradili kartu erozije Republike Srbije. Nismo još uvek napravili odgovarajući katastar bujica i mnoge opštine nemaju kvalitetne planove za proglašenje erozionih područja, niti planove za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda. Dakle, sve su to elementu koji nedostaju, a koji u slučaju pojave visokog nivoa padavina mogu dovesti do nove katastrofe na teritoriji Srbije – upozorava Ristić.
U poplavama i odronima u Bosni i Hercegovini stradalo je, prema zvaničnim podacima, 16 osoba, od kojih 12 na području Jablanice.
Teško je pogođena i opština Konjic, a poplavljeni su i Fojnice, Kreševo, Kiseljak i Vareš.
Najteže je stradala Donja Jablanica, gde se lokalni kamenolom zbog obilnih kiša bukvalno sručio na naselje. Potraga za nestalima i dalje traje.
Ristić kaže da je u petak razgovarao sa kolegama iz BiH i da je tragedija sa kamenolomom samo intenzivirala destrukciju bujučne poplave.
– Jer, praktično je sav taj kameni materijal bio ponet neverovatnom masom bujične vode koja ima strahovitu kinetičku energiju i može da ponese ogromne količine katerijala. Međutim, nije samo taj jedan incidnet uticao na pojavu katastrofalnih poplava, nego opšte stanje na slivovima u BiH. Mi ovde govorimo o Federaciji BiH, ali je slična situacija i u Republici Srpskoj i u distriktu Brčko. Nema preventivnih radova, svega što sam naveo, i ovo zaista jeste ozbiljna katastrofa. Iz priče sa kolegama sam video da su svi šokirani, nisu očekivali taj nivo padavina – kaže Ristić.
foto Ljiljana Bukvić
foto Ljiljana BukvićOn napominje da mogućnost da dođe do ovakvog scenarija uvek postoji.
Ovako obilne padavine su, dodaje, uvek moguće, bez obzira na to što se izražavaju verovatnoćom pojave jednom u 100, 200 ili 500 godina.
– To uvek može da se javi, na to treba računati i pripremiti se kroz preventive aktivnosti koje sam nabrojao. To je jedini način da se smanji rizik. Jer kad se dese bujične poplave, tu voda teče brzinom od 25 do 40 kilometara na sat, ima gustunu kao beton i jedino možete da pobegnete. Nema nikakvog spašavanja, niti intervenisanja – ističe Ristić.
Kaže i da su bujične poplave najčešća prirodna katastrofa na svetu, a posebno na području Balkana i da treba raditi na sistemima za ranu najavu.
– To su sistemi koji moraju da se instaliraju na nivou regiona i na nivou lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština. U Srbiji imamo svega nekoliko sistema i ja koristim priliku da pitam zašto grad Beograd konačno ne instalira taj sistem kada je rađen jedan visokobudžetni projekat pre nekoliko godina – ukazuje Ristić.
Na pitanje da li smo u slučaju pojave obilnih padavina ugroženi svi ili su u najvećem riziku određena područja naše zemlje, on odgovara:
– Svi koji su bili ugroženi 2014. godine, bili bi ugroženi opet u slučaju pojave katastrofalnih padavina. Veoma ugroženi su i delovi Beograda koji gravitiraju ka brdskom reljefu, jer na teritoriji glavnog grada imamo 187 bujičnih vodotokova. U Srbiji su to sve pritoke Drine, sliv Kolubare, slivovi reka Moravica i Skrapež. Dakle, svi oni vodotokovi koji su nabujali i pravili probleme 2014, to mogu da urade i sada, plus čitava južna i jugoistična Srbija, odnosno slivovi Lima, Bistrice…- navodi Ristić.
Јokić: Igranje za reprezentaciju me je unaprijedilo
Nikola Јokić, trostruki MVP NBA lige, tokom pripremnog turnira u Abu Dabiju govorio je o reprezentaciji i tome kako ga je igranje za Srbiju unaprijedilo kao igrača.
Nikola Јokić (Foto: EPA-EFE/CAROLINE BREHMAN)