Dogodine izgradnja nove brane: Investicija od 527 miliona dinara
Arilje — Ukupno planirano ulaganje u izgradnju brane “Arilje” na profilu Svračkovo u 2020. godini je 526.901.704 dinara.
OD toga u građevinske radove biće uloženo 458.705.930 dinara. Radiće se na izgradnji vodozahvatne kule, šahtnog preliva i, što je naročito važno, na trajnoj stabilizaciji leve obale.
“Otvaramo ovaj front radova i time omogućujemo bržu realizaciju svih preostalih zadataka. U 2019. uradili smo dodatne istražne radove na ovoj obali i projektantski došli do tehničkog rešenja”, kaže za RINU Zoran Barać, direktor JP “Rzav” iz Arilja.
IZVOR:B92.RS
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=23&nav_id=1634147
“VEČITI” UOPŠTE NISU LOŠI UEFA objavila spisak najboljih klubova svih vremena, Zvezda za 16 mesta bolja od Partizana! Oba u top 50 (FOTO)
UEFA je odredila najbolje klubove u istoriji svog najelitnijeg takmičenja. Naravno, prvi je madridski Real, klub sa rekordnim brojem osvojenih titula prvaka Evrope (13)
Real je upisao 50 sezona u kojima je učestvovao u Kupu šampiona, ili danas Ligi šampiona. Odigrao je 437 utakmica, ostvario 262 pobede, 76 remija i 99 poraza, gol razlika mu je 971-466, što ukupno donosi 600 bodova (svaka pobeda donosi dva boda).
Drugi na ovoj listi je Bajern sa 474 boda, a treća Barselona sa 446. U Top 5 su još i Mančester junajted (374) i Juventus (349 bodova).
Milan je šesti sa 314, a sedmi Liverpul sa 289 bodova.
Gde su naši najbolji klubovi?
Crvena zvezda je na 22. mestu sa 160 bodova (140 mečeva, 65 pobeda, 30 remija, 45 poraza), a Partizan je na 38. poziciji.
Crno-beli su na 105 utakmica ostvarili 41 pobedu, 24 remija i 40 poraza i osvojili 106 bodova.
IZVOR:ALO.RS
Zvezda slomila otpor desetkovane Primorske
Košarkaši Crvene zvezde su rezultatom 90:78 pobedili ekipu Primorske na njihovom parketu u 12. kolu ABA lige.
Duelom Primorske i Zvezde završeno je 12. kolo, a utakmica je bila interesantna i u prvom poluvremenu izuzetno neizvesna, iako možda rezultat govori drugačije.
Domaćin je na ovom susretu bez trenera Jurice Golemca, Jagodića Kuridže (novi član Zvezde), Holta, Herisa, Šiška i Čakaruna ipak hrabro i igrao držao se u prvom poluvremenu, dok Perperoglu, Gist, Braun i Faje nisu igrali za Zvezdu.
Duelom Primorske i Zvezde završeno je 12. kolo, a utakmica je bila interesantna i u prvom poluvremenu izuzetno neizvesna, iako možda rezultat govori drugačije.
Domaćin je na ovom susretu bez trenera Jurice Golemca, Jagodića Kuridže (novi član Zvezde), Holta, Herisa, Šiška i Čakaruna ipak hrabro i igrao držao se u prvom poluvremenu, dok Perperoglu, Gist, Braun i Faje nisu igrali za Zvezdu.
IZVOR:B92.RS
https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2019&mm=12&dd=23&nav_id=1634219
Da je Partizan preživeo Hag
Posle mnogo godina pojavio se kod nas tim čija se igra dopada svim ljubiteljima fudbala bez obzira na to za koji klub navijaju. Posle Partizanovih utakmica ima o čemu da se priča.
Rezultatski učinak „crno-belih”, istina, još nije bogzna kakav. U prvenstvu nemaju realne šanse da se bore za prvo mesto, za Novu godinu nemaju šta da požele u Evropi u ovoj sezoni…
Ali, to je zasad. Ako u klubu istraju s ovakvim opredeljenjem, iduće godine u ovo vreme bi imali čemu da se nadaju.
Ove godine je Partizan pokazao da na onome što je izgledalo kao rasulo može nešto i da se sagradi. I to vrlo perspektivno.
U proleće je bilo crno da crnje, verovatno, ne može da se zamisli. Pretilo je da evropska takmičenja prođu bez „crno-belih”. Iz finansijskih ili takmičarskih razloga, a možda i zbog oba.
U Humskoj su, ipak, uspeli da klub i ove sezone bude među onima koji su na međunarodnoj sceni. I da su preživeli Hag, a trebalo im je da izdrže još nekoliko minuta protiv holandskog AZ-a, sada bi bili u šesnaestini finala Lige Evrope. A s obzirom na to da je klub iz Alkmara za protivnika dobio LASK iz Austrije vrlo je moguće da tu ne bi bila poslednja stanica Partizanovog pohoda po Starom kontinentu.
Suštinski, međutim, „crno-beli” mogu da budu veoma zadovoljni. Nisu baš mnogo ubrali ove jeseni, ali su odlično zasejali. Ono što, bez sumnje, zaslužuje odobravanje to je opredeljenje da se igra napadački, kombinatorno, da se plan za pobede gradi na sopstvenom umeću, a ne na protivničkim greškama.
Milošević je kao početnik zablistao svojim trenerskim darom. U ogromnoj većini slučajeva, a pogotovo za utakmice za koje je vladalo posebno interesovanje, izvanredno je pripremio tim za sva iskušenja. U finalu Kupa Srbije i jesenas u prvenstvu protiv Crvene zvezde njegov tim je zaista bio zreliji. U onoj nesrećnoj utakmici u Hagu takođe je nadvisio trenera AZ-a, koji je, ipak, fudbalskim kockarskim trikom pokupio sve sa stola. Da je utakmica dovršena racionalno Partizan bi i finansijski i u svakom drugom smislu bio čvršće u sedlu.
U prvenstvu je izgubio neke „sigurne bodove”, ali je i to prilika da se izvuku dalekosežne pouke. Prolećni deo je prilika da se to primeni.
Najpoučnije je, svakako, što su u Humskoj, uprkos izuzetno teškim finansijskim okolnostima i svemu onome što one nose, pokazali da i pod takvim uslovima može da se mnogo postigne. To je primer i za njih, a i za sve ostale, da i s onim što se ima (ili je možda tačnije da se kaže – s onim što se nema) treba da se gleda napred.
Partizanu su za samopouzdanje, a bez toga nema boljeg života, neophodni uspesi u Evropi. To je temelj za sve što bi hteo da gradi. On ih u svojoj istoriji nije imao mnogo (finale Kupa šampiona 1966), ali ni po koju cenu ne sme da spusti durbin. Kao što ne može da se nađe odgovor, ako se ne postavi pitanje, tako ni velikih rezultata ne može da bude bez velikog cilja.
Partizan mnoge stvari razdiru (od podele na tribinama, pa do raznih drugih faktora), ali to treba da se iskoristi za originalna rešenja. Jedno od takvih je našao kada mu je zabranjeno da igra bez publike, pa je u propisima Uefe našao mogućnost da dovede decu, koja su ostavila toliko lep utisak da je to bila velika pobeda i Partizana, i fudbala, i mladosti.
IZVOR:POLITIKA.RS
http://www.politika.rs/sr/clanak/444582/Sport/Da-je-Partizan-preziveo-Hag
“Mihajlović tako daje adrenalin svima u ekipi”
Pomoćnici Siniše Mihajlovića u stručnom štabu Bolonje smatraju da verbalni okršaj srpskog trenera i igrača Garija Medela nije bio ništa strašno.
Bolonja je kao gost na stadionu “Via del Mare” pobedila Leče sa 3:2, a pred kraj prvog dela došlo je do verbalnog okršaja Mihajlovića i čileanskog fudbalera.
Emilio de Leo i Andrea Poli smatraju da je na taj način MIhajlović želeo da probudi svoje igrače.
“Mihajlović želi tenziju na terenu do poslednjeg minuta. On je svima stimulans da budu bolji. Siniša je takav trener da voli da njegovi igrači krenu u meč sa mnogo adrenalina, ali ovog puta je naišao na nezgodnog igrača. To nam je sve pomoglo da u drugom poluvremenu budemo još odlučniji”, kaže Poli.
Andrea Poli je pokušao da minimizira značaj incidenta.
“Nema tu ništa strašno, ne tražite slučaj tamo gde ga nema. Oni su se samo malo sporečkali. Sve je u redu među njima”, poručio je Poli.
IZVOR:B92.RS
https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2019&mm=12&dd=23&nav_id=1634273
Slanina od mangulice, uživanje bez brige za zdravlje
Meštani Kačareva počeli su pripreme za “Slaninijadu” koja će se održati u februaru sledeće godine. Pripremiće oko 50 tona različitih proizvoda od mesa, a najviše slanine.
Dušan Kondić već 12 godina uzgaja samo mangulice. Za predstojeću “Slaninijadu” obradiće 30 svinja, a već ima spremne pršute koje su stare tri godine. Zbog načina ishrane i uzgajanja meso od mangulice je mnogo zdravije od mesa običnih belih svinja i poslednjih godina se sve više i traži.Video prilog pogledajte ovde.
Meštani Kačareva počeli su pripreme za “Slaninijadu” koja će se održati u februaru sledeće godine. Pripremiće oko 50 tona različitih proizvoda od mesa, a najviše slanine.
Dušan Kondić već 12 godina uzgaja samo mangulice. Za predstojeću “Slaninijadu” obradiće 30 svinja, a već ima spremne pršute koje su stare tri godine. Zbog načina ishrane i uzgajanja meso od mangulice je mnogo zdravije od mesa običnih belih svinja i poslednjih godina se sve više i traži.
IZVOR:RTS.RS
Naš hirurg u društvu najboljih kolega iz sveta
Profesor dr Vladimir Đukić, hirurg i direktor Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”, nedavno je u San Francisku promovisan u člana Američkog hirurškog koledža. Reč je o asocijaciji koja okuplja najbolje hirurge iz SAD i drugih zemljama u svetu, a iz našeg regiona u društvu najpriznatijih našlo se svega desetak imena. U razgovoru za naš list dr Đukić kaže da ulazak u ovu grupaciju otvara vrata mnogih asocijacija, omogućava pristupanje uredništvu u međunarodnim časopisima, daje mogućnost za predlaganje mladih lekara za usavršavanje i lakši put ka dobijanju inostranih grantova, objavljivanje radova u najboljim stručnim listovima koji se vrednuju i ujedno dižu rejting Beogradskog univerziteta.
– Dug je put da bi neko postao član ove asocijacije. Najpre članovi borda moraju da predlože kandidata, pa se gledaju njegovi radovi, citiranost u stručnim časopisima, broj hirurških operacija… Sve se proverava. Svaki detalj iz biografije je bitan, čak su me pitali i koliko sam dugo bio u vojsci – kaže dr Đukić.
Iako ovo priznanje predstavlja njegov lični uspeh, naš sagovornik kaže da je ipak više ponosan zbog dobrog rada bolnice na čijem je čelu više od godinu dana.
U KBC „Dr Dragiša Mišović” ove godine je urađeno oko 4.000 najsloženijih operacija, od toga 300 intervencija karcinoma debelog creva, 1.300 laparoskopskih operacija žučne kese, oko 300 zahvata na slepom crevu, isto toliko na štitastoj žlezdi, 50 na nadbubrežnoj žlezdi, a tu su i teške intervencije zbog karcinoma želuca, pankreasa, jetre, jednjaka…
– Zatekao sam ustanovu sa ljudima koji su bili željni da se pokažu i da se dokažu. Jer devet i po godina naša ustanova je izostajala iz dežurstva hitne službe u gradu. Imali smo jednog patologa kada sam došao u ovu bolnicu, sada radi njih četvoro, a primili smo u radni odnos i 34 lekara i više od 60 medicinskih sestara. Referentni smo centar za mamografiju, snimanje na magnetnoj rezonanci i operacije tumora dojke. Otvorena je i sala za kateterizacije za srce, pa svakog utorka dežuramo u programu „stent for lajf”, to jest zbrinjavamo sve pacijente u gradu koji dolaze sa akutnim infarktom miokarda i postavljamo im stentove. Urađeno je za godinu dana više od 2.200 procedura. To je impresivno. Imamo i odličnu endoskopiju, kod nas dolaze na edukaciju iz drugih bolnica – ističe dr Đukić.
Najopterećenije su im službe hirurgije, interne medicine i ginekologije. Na urologiji godinama nije zanavljan kadar, pa sada rade na revitalizaciji ove grane medicine, a na viši nivo planiraju da podignu i službu hematologije.
U toku su radovi na izgradnji nove intenzivne nege pulmologije, a radovi treba da budu završeni u januaru. Rak-rana im je odeljenje neurologije.
– Pre 20 godina NATO pakt je bombardovao deo naše bolnice. Od tada je naša služba neurologije spojena sa delom odeljenja za psihijatriju. Ali to je neuslovan objekat. Zato mi je želja da podignemo iz temelja novu zgradu neurologije. Plan je da ujedno formiramo i zgradu u kojoj bi mogli da žive mladi lekari i sestre dok su na specijalizaciji, kao i gostujući doktori. Tu bi moglo da se izgradi oko 20 apartmana za njih. Prvo ćemo napraviti projekat, pa ćemo ga uputiti na razmatranje Kancelariji za javna ulaganja – pojašnjava dr Đukić i dodaje da žele i da povežu sve svoje ustanove toplom vezom, da se ne bi pacijenti šetali preko ulice. Procena je da im za tako nešto treba oko dva miliona evra.
Interesantno je da je klinika uložila oko 45.000 evra samo za usavršavanje lekara u inostranstvu. To je zato, jer je dr Đukić veliki pobornik finansiranja odlaska lekara na kongrese preko bolnice, kako ne bi dugovali ništa faramaceutskoj industriji.
– Država nam je dala dosta novca za to. Srećni smo što smo dobili i jednu donaciju da možemo da koristimo dvosoban stan u Beču dok su nam lekari na usavršavanju – naglašava dr Đukić.
Budući da je mnogo lekara iz drugih klinika prešlo da radi u ovoj klinici, pitamo dr Đukića kako ih je privoleo na taj korak i da li mu nedostaje rad u Ministarstvu zdravlja, budući da je šest godina bio na funkciji državnog sekretara.
– Zato što sam harizmatičan. Ne nedostaje mi rad u ministarstvu. Nedostaju mi sekretarice i drugi zaposleni sa kojima sam radio. I dalje imam odličan odnos sa ministrom zdravlja dr Zlatiborom Lončarom. Sve možemo da se dogovorimo u dve reči – tvrdi dr Đukić.
Naš sagovornik ističe da je posebno ponosan na činjenicu da su ovih dana proglašeni za najbolje srednje porodilište u Srbiji, prema oceni porodilja. Napominje da nova upravnica službe za ginekologiju, dr Slađana Mihajlović, nije imala ni dan porodiljskog odsustva. Naime, u petak je otišla da primi nagradu za najbolje porodilište, uveče se porodila, a već u ponedeljak je došla na posao.
– Ali sve to očigledno nije dovoljno da postanemo nastavna baza Medicinskog fakulteta iz oblasti ginekologije. Pojedinci žele da zadrže monopol. Pokazali smo da samo rad i ambicija nisu bili dovoljni da slome lobi na Katedri za ginekologiju. Na takav način samo otvaraju vrata za privatne medicinske fakultete u Srbiji, jer mi ne bismo u tom slučaju odbili nekog ko izrazi želju da im naša klinika bude nastavna baza – ističe dr Đukić. Uprkos tome, planiraju da pokrenu službu patologije trudnoće, da uvedu program vantelesne oplodnje, da rade na praćenju endokrinoloških poremećaja kod visokorizičnih trudnoća…
IZVOR:POLITIKA.RS
http://www.politika.rs/sr/clanak/444467/Nas-hirurg-u-drustvu-najboljih-kolega-iz-sveta
Kako je Sjaoming postao Luka
Studenti Fakulteta za evropske kulture i jezike pri kineskom Univerzitetu za strane studije u gradu Gvangdžouu treću godinu studija imaju u Beogradu, na Filološkom fakultetu
Kada se u srednjoj školi na časovima engleskog susreo s latinicom, Sjaoming Juan, mladić iz kineske provincije Guangdong, mislio je da ništa teže nije učio. A onda se koju godinu kasnije na studijama sučelio sa srpskom ćirilicom i shvatio da postoji i teže pismo – ali možda i najlepše koje je upoznao, jer ga oduševljava činjenica da za svaki naš glas postoji samo po jedno slovo. Što ga je više srpski mučio, to ga je više voleo i upornije ga savladavao.
Nije mu palo na pamet da odustane, već je uporno učio gramatiku i azbuku od A do Š i postao jedan od najboljih studenata Fakulteta za evropske kulture i jezike pri kineskom Univerzitetu za strane studije u rodnom gradu Gvangdžouu. Posle dve godine briljiranja u svojoj grupi za srpski i hrvatski jezik s 11 tamošnjih akademaca, u septembru je došao u Beograd da na Filološkom fakultetu odsluša treću godinu studija.
Iz Kine su svi doneli i naša imena koja im je nadenuo profesor srpskog jezika na Univerzitetu u Gvangdžouu Nemanja Glintić. Zahvaljujući njemu Sjaoming je postao Luka. Kada bi mogao da bira, ističe da bi dodao i Popović kao svoje srpsko prezime.
Već prvog septembarskog dana zaljubio se, kaže, u Kalemegdan i pogled na ušće Save u Dunav, a svakog dana iznova ga bez daha ostave lepota srpskih devojaka i nekog skrivenog prirodnog kutka na koji nabasa u šetnji po Zvezdari i okolini Studentskog doma „Rifat Burdžović”, u koji je smešten.
– Znao sam da zemlja iz koje dolaze Novak Đoković i vaši odbojkaši, čije uspehe pratim, mora da mi se svidi. Zahvaljujući tim sportistima zainteresovao sam se za Srbiju i vaš jezik, koji sam uz tajlandski, francuski i španski, stavio kao jednu od opcija prilikom upisa fakulteta. Onda je srpski jezik mene izabrao. To u šali volim da kažem jer mi je nakon prijemnog testa za fakultet dodeljen smer Srpski i hrvatski jezik, s tim da smo mi više orijentisani na učenje vašeg jezika. Na mom Fakultetu za zapadne jezike, pored ovih iz zemalja bivše Jugoslavije, uče se i poljski, češki, grčki jezik, ali moji roditelji i deda baš su se obradovali što ću ja da naučim srpski – objašnjava Kinez Luka i dodaje da mu je deka pričao kako su sa Srbima uvek bili u dobrim odnosima i da se u vreme Tita i velike Jugoslavije Kina u nekim pravcima tehnološkog razvoja ugledala u našu tadašnju domovinu.
Jedino mu je, ističe uz osmeh, deda prećutao koliko je učenje srpske gramatike teško. To, kaže, nije očekivao. Naročito susret sa srpskim glagolima i njihovim svršenim i nesvršenim oblicima. Sudeći prema razgovoru koji smo s njim vodili na čistom srpskom, Luka s pravom može da nosi ovdašnje ime jer je sve te jezičke vratolomije odlično savladao. A šta će da radi kada u Kini odsluša i četvrtu godinu studija i stekne diplomu, još nije odlučio. Ali nije isključeno, kaže, da će da uplovi u diplomatske vode i jednog dana ponovo se doseli u Beograd kao službenik kineske ambasade.
Ljubav prema Srbiji učvrstili leskovački ćevapi
Iako su mu u jednom trenutku ljubav prema srpskom jeziku zagorčale glagolske zavrzlame za sva vremena, učvrstili su je ovdašnji gurmanski specijaliteti. Sjaoming Juan ističe da mnogo voli da jede meso, ali da gotovo nikada nije probao nešto tako ukusno kao što je leskovački ćevap. Ni pljeskavicama nije pronašao nikakvu manu, ali sarmu ne može nikako da svari.
– Dobra vam je hrana. Srbe ću pamtiti i po tome što jedu baš mnogo mesa, a ribu gotovo nikako. Primetio sam i da baš malo jedete kuvano povrće. Vi ste veoma simpatičan narod, prema meni su uglavnom svi ljubazni. A kada čuju da govorim vaš jezik, prolaznici su mahom iznenađeni i žele da nastave komunikaciju. Drago mi je jer se u domu, zasad, uglavnom družim s Kinezima – iskren je Sjaoming, alijas Luka.
IZVOR:POLITIKA.RS
vhttp://www.politika.rs/sr/clanak/444440/Kako-je-Sjaoming-postao-Luka
Igokea pretila jedno poluvreme: Partizan uspešno počeo drugi krug ABA lige
Crno-beli su u beogradskoj “Štark Areni” savladali ekipu iz Laktaša 89:73.
Nastavili su košarkaši Partizana da nižu pobede i na otvaranju drugog dela takmičenja u ABA ligi. Crno-beli su novi krug zavrteli u „Štark areni“ četvrtim uzastopnim trijumfom na regionalnoj sceni, a ovog puta njihova žrtva bila je ekipa Igokee – 89:73. Trinkijerijeva četa stabilno čuva svoje mesto u plej-of zoni sa skorom 9-3, dok je tim iz Laktaša u teškoj situaciji na dnu tabele sa čak deset poraza, uz samo dve pobede.
Iako su gosti došli u Beograd desetkovani zbog velikih problema sa povredama, sa osam igrača u rotaciji, uspeli su da vode ravnopravnu borbu sa favoritom sve do sredine treće četvrtine. Američki tandem Rajt – Grin održavao ih je u životu sve do rezultata 52:50, ali od tog trenutka su crno-beli ubacili u veću brzinu, izgradili dvocifrenu zalihu (63:53) i prelomili pitanje pobednika.
Izuzetno je precizan bio Markus Pejdž, koji je u koš protivnika sasuo čak pet trojki iz šest pokušaja.
UVREDE ZA ČOVIĆA
SA tribina su navijači Partizana u više navrata uvredama počastili prvog čoveka Crvene zvezde Nebojšu Čovića. U trećoj četvrtini je utakmica imala manji prekid, koji je završen kada su sudije odstranile zbog vređanja nekoliko ljudi iz prvog reda i poslale ih na tribine.
DVORANA: „Štark arena“. Gledalaca: 3.000. Sudije: Juras, Nikolić, Špendl.
IZVOR:NOVOSTI.RS