Đoković ponovo pod trobojkom: Nedostajalo mi je da igram za Srbiju!
Filip Krajinović i Novak Đoković u pojedinačnoj konkurenciji, kao i Viktor Troicki i Janko Tipsarević u dublu, doneli su našoj selekciji trijumf protiv azijskog tima i jako je važno što je taj uspeh maksimalan – bez izgubljenog seta.
Јahorina: Otvaranje gondole 30. novembra
Na Јahorini će 30. novembra biti otvorena gondola “Јavor-Partizan” sa 36 kabina, čiji kapacitet je 2.700 skijaša na čas, što će pomoći bržem vertikalnom transportu ka vrhu planine tokom zime, rekao je direktor Olimpijskog centra “Јahorina” Dejan Ljevnaić.
Ljevnaić je naveo da je u Јahorinu ovog ljeta uloženo više od 30 miliona KM, te da je najznačajniji projekat izgradnja gondole, ističući da sve to ne bi uspjeli bez podrške srpskog člana predsjedništva BiH Milorada Dodika.
On je naveo da prva kabinska gondola na Јahorini ima 36 kabina u koje se može smjestiti po 10 lica, te da je jedna VIP.
– Izgrađena je na trasi koja je najmanje izložena vetru i magli, tako da će raditi i kada ostale instalacije nisu u mogućnosti. U takvim situacija Јahorina će i dalje nuditi kvalitetno skijanje, a biće smanjena gužva na stazi Poljice – rekao je Ljevnaić na konferenciji za novinare.
On je dodao da su ispod gondole urađene tri nove staze, od kojih je jedna pokrivena sistemom za osnježavanje, a napravljeni su vezni putevi koji vode ka gondoli i novi lift na Poljicma, kapaciteta 1.200 skijaša na sat.
Ljevnaić je naglasio da su urađeni veliki radovi, te da ova planina dobija novo lice s ciljem privlačenja novih agencija i turista.
Prema njegovim riječima, otvaranje gondole, kao novog turističkog sadržaja na ovoj planini, biće organizovano uz koncert Saše Matića.
On je naveo da će od petka, 22. novembra, promovisati Јahorinu u Banjaluci na Trgu Krajine, a u nedjelju, 24. novembra, imaće prezentaciju u Sarajevu u “Siti centru” na manifestaciji “Dani muškaraca”.
– Infrastukturne projekte ćemo predstaviti u subotu, 30. novembra, uz koncert Saše Matića – kaže Ljevnaić.
Predsjednik Nadzornog odbora Olimpijskog centra “Јahorina” Nedjeljko Elek istakao je da je otvaranje gondole najvažniji događaj za ovaj centar od otvaranja Olimpijskih igara 1984. godine.
– Svi projekti koje smo isplanirali ove godine, kao i radovi idu zadovoljavajućim tokom. Јezero Poljice, šestosjed, lift, sve ono što smo isplanirali biće završeno u dogovorenom roku – naveo je Elek i dodao da očekuje dobar provod na koncertru.
Pjevač Saša Matić izrazio je zadovoljstvo što će prisustvovati 30. novembra na otvaranju gondole i svih ostalih projekata na Јahorini.
Koncert Saše Matića počeće u 20.00 časova, a karte se mogu kupiti u hotelu “Vučko”, “Termag”, “Lavina”, kafiću “Galerija” na Palama, kozmetičkom salonu u Lukavici ili putem stranice kupikartu.ba
IZVOR:RTRS.TV
Eskalacija štrajka javnog prevoza u Metro regiji?
Čini se da će štrajkačka akcija u Metro Vancouveru u sredu eskalirati, jer ugovorni spor ulazi u svoj 20. dan.
Sindikat koji predstavlja 5.000 radnika za autobus, SeaBus i održavanje, kaže da će pokrenuti sedeću fazu svog pokušaja da izvrši pritisak na TransLink ogranak Coast Mountain Bus Company (CMBC) u 11 sati.
Unifor kaže da će takođe pružiti „štrajk treninga“ za članove u sredu, što uključuje spajanje oznaka na plakatima i drugu pripremu za linije za izlazak na ulice. Vozači vozača su takođe odbijali prekovremeni rad u sredu, što znači poremećaj autobuskog prevoza preko onih koji se već gomilaju zbog tronedeljne zabrane prekovremenog rada za radnike na održavanju.
Nekoliko glavnih ruta, uključujući 95 B-Line do SFU, prijavilo su višestruke otkaze putovanja.U sredu nema najava otkazivanja SeaBusa.
Nije bilo zakazanog nastavka pregovora o ugovorima otkako je pregovaranje prekinulo prošlog četvrtka, ali Unifor smatra da CMBC ne nudi dovoljno poboljšanje plata.
TransLink kaže da dve strane ostaju udaljeni oko $ 150 M , ali kaže da njegova ponuda za povećanje plate od 6.000 dolara za vozače autobusa i uvećanje od 10.000 dolara za radnike na održavanju prevazilazi ostala primanja u javnom sektoru.
Radnici su bez ugovora od kraja marta.
Spor oko SkyTraina mogao bi eskalirati
U međuvremenu, CUPE Local 7000, koji predstavlja oko 900 radnika koji upravljaju sistemom SkyTrain u regiji, pozvao je na izjašnajvanje o štrajku.
Radnici SkyTrain/a bez ugovora su od kraja avgusta i traže poboljšani nivo radne sposobnosti osoblja, povećanje plata i bolji plan za bolesničko odsustvo.
Članovi Unije počeli su glasanje u utorak, a očekuje se da će se završiti u četvrtak, a rezultati će biti objavljeni uskoro nakon toga.
Srpski Poslovni Imenik
Srbija – od najrizičnije do najsigurnije zemlje za ulagače
Kada je pre desetak godina stručna javnost tražila objašnjenje od bankara zašto su kamatne stope u Srbiji među najvišim u Evropi, njihov odgovor po pravilu je bio – zbog visokog rizika zemlje.
Ovih dana, tačnije 12. novembra premija rizika zemlje merena tzv. EMBI indeksom pala je na istorijski niskih 34 bazna poena, što znači da se za obveznice Srbije plaća za 0,34 odsto viša kamatna stopa nego na američke obveznice (koje se uzimaju kao benčmark). Pre oko šest godina ta kamatna stopa bila je 10 puta veća, a pre osam godina i celih 15 puta.
Prema podacima Narodne banke Srbije prosečan EMBI za Srbiju je 2012. godine iznosio 522 baznih poena i bio je za 180 baznih poena viši od proseka za zemlje u razvoju. To pokazuje da je investiranje u Srbiju u tom periodu smatrano rizičnijim u odnosu na prosek za zemlje u razvoju. Inače EMBI indeks od 1990-ih godina objavljuje JP Morgan, najveća investiciona banka na svetu.
Od kraja 2012, zaključno sa poslednjim raspoloživim podatkom (14. novembar 2019), premija rizika Srbije snižena je za 3,54 odsto, što je kako se navodi u odgovoru NBS, najveće smanjenje među zemljama regiona koje su obuhvaćene EMBI indeksom (Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana).
Indeks je smanjen i u regionu pa je premija rizika Hrvatske snižena za 253 baznih poena (na 58 bp), premija rizika Mađarske snižena je za 244 poena (na 101 bp), premija rizika Rumunije snižena je za 58bp (na 177bp), do je premija rizika Turske zbog političke krize povećana za 246 poena (na 423bp). Zanimljivo je da je ukupan indeks za sve zemlje u usponu (EMBI Global) povećana u ovom periodu za 52 poena (na 318bp).
Prema rečima Nebojše Savića, predsednika Saveta guvernera Narodne banke kretanje rizika Srbije poslednjih desetak godina može se podeliti u nekoliko faza. U periodu 2010-2011. godine, kako objašnjava Savić rizik Srbije se kretao između 350 i 450 poena, a krajem 2011. godine je čak dostigao i oko 650 poena.
„Mi smo tada po visini ove premije prednjačili u regionu zajedno sa Mađarskom i Hrvatskom. To znači da smo za toliko skuplje plaćali kamatu na obveznice od Amerike. Od 2013. postepeno pada EMBI indeks Srbije i do 2014/15 se smanjuje na 250-300 poena. To je značajan pad ali je i dalje visoka premija rizika. Sledi zaključivanje sporazuma sa MMF-om i Srbija je tada oborila inflaciju, ali se i dalje borila sa visokim deficitom budžeta. Počela je fiskalna konsolidacija i uz podršku MMF-a, koja je dosta doprinela da se u percepciji investitora smanji rizik, nastavljen je pad ovog indeksa na ispod 200 poena u 2017. godini. Tako sa prvog mesta po riziku u regionu padamo na dno te liste, a početkom 2018. padamo i ispod 100 poena. Program sa MMF-om, restriktivna monetarna politika, pa zatim i restriktivna fiskalna politika doprineli su da jača poverenje stranih investitora u državne hartije od vrednosti“, objašnjava Savić.
Konkretan povod za smanjenje na ovako nizak nivo premije rizika, Savić vidi u dva skorašnja događaja. Prvi je poruka jedne od tri vodeće svetske rejting agencije Fič da poveća rejting Srbije i postavi ga na stepenicu ispod investicionog rejtinga, a drugi je emisija desetogodišnjih evroobveznica pre desetak dana po kamatnoj stopi od svega 1,2 odsto.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu takođe ističe da je glavni faktor smanjenja premije rizika popravljanje stanja u javnim finansijama i prelazak sa suficita na deficit, kao i smanjenje javnog duga.
„U premiju rizika osim prošlih dešavanja investitori ugrađuju i očekivanja budućeg ponašanja, a oni procenjuju da će se takva fiskalna politika nastaviti. Drugi važan faktor je opšta makroekonomska stabilnost, odnosno niska i stabilna inflacija i stabilan devizni kurs. Treći faktor koji utiče na smanjenje rizika je umeren i stabilan privredni rast“, kaže Arsić.
Zajedno sa Srbijom ceo region Centralne i Istočne Evrope prethodnih godina beleži smanjenje premije rizika i rast poverenja investitora.
Arsić to objašnjava velikom ponudom kapitala na evropskom i svetskom tržištu.
„Smanjenje rizika zemlje pre svega se ogleda kroz pad cene zaduživanja države, a zatim i jeftinije zaduživanje preduzeća i banaka. To onda vodi povećanju investicija, jer se investicije uglavnom finansiraju iz kredita. Sada nedostatak finansija nije više prepreka za investiranje, već to pre svega mogu da budu korupcija i loše institucije“, ukazuje Arsić.
IZVOR:DANAS.RS
https://www.danas.rs/ekonomija/srbija-od-najrizicnije-do-najsigurnije-zemlje-za-ulagace/
Đoković pred početak Dejvis kupa: Drago mi je što smo tu svi iz 2010. godine
Najbolji srpski teniser Novak Đoković izjavio je da je ekipa vredno trenirala prethodnih dana i spremno dočekuje sutrašnji start Dejvis kupa protiv Japana u Madridu. Meč između Srbije i Japana igra se u sredu od 11 sati, uz direktne prenose na Prvom programu RTS-a.
“Drago mi je što sam ponovo sa tom zlatnom reprezentacijom iz 2010. godine, u kompletu. Ziki (Nenad Zimonjić) je selektor, Viktor i Janko su u ekipi, a imamo i Dušana Lajovića i Filipa Krajinovića, koji su predvodnici neke nove generacije, koja će nositi boje naše zemlje u nekim narednim takmičenjima”, rekao je Novak.
On je dodao da Japance ne treba potcenjivati, bez obzira na to što Kej Nišikori neće igrati, pošto imaju borbene tenisere.
Meč između Srbije i Japana igra se u sredu 20 nov 2019 godine.
IZVOR:RTS.RS
Azerbejdžanci grade 80 kilometara auto-puta
Komercijalni ugovor za izgradnju auto-puta Ruma–Šabac i brzu saobraćajnicu Šabac–Loznica trebalo bi da bude potpisan u utorak sa azerbejdžanskom firmom „Azvirt”, koja je gradila i auto-put Ljig–Čačak. Ovo jedan je od prioritetnih projekata u drumskom transportu, s obzirom na to da je važan za razvoj i povezivanje Srema, Mačve i zapadne Srbije i Vojvodine.
Procenjena vrednost je 467,5 miliona evra, a novac će biti obezbeđen delom iz budžeta, a delom iz zajma Republike Azerbejdžan ili drugih međunarodnih finansijskih institucija. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture očekuju da vrlo brzo posle potpisivanja komercijalnog ugovora započnu i radovi na ovom projektu.
Ukupna dužina saobraćajnice je oko 80 kilometara, od čega je oko 55 kilometara dužina deonice Šabac–Loznica, koja će se graditi kao brza saobraćajnica, dok će se deonica Ruma–Šabac graditi kao auto-put. Projekat će uključiti izgradnju mosta preko reke Save sa prilaznim konstrukcijama.
– Trasa budućeg državnog puta je utvrđena na osnovu generalnog projekta, plana područja posebne namene i usaglašavanja sa predstavnicima lokalne samouprave. Nakon završetka javnog uvida u nacrt plana detaljne regulacije, trasa saobraćajnice će biti konačno utvrđena. Projekat je podeljen na tri deonice: deonicu 1 – auto-put Ruma–Šabac dužine 21,14 kilometra, deonicu 2 – most preko reke Save dužine 1,3 kilometra i deonicu 3 – brzu saobraćajnicu Šabac–Loznica dužine 54,58 kilometara – objašnjavaju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Obaveza naše države je da završi planska dokumenta i idejni projekat, koji predstavljaju osnov za dalju realizaciju investicije, a izvođača da sačini projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje radova, kao i da izgradi saobraćajnicu.
Ovo je jedan od pet projekata koji se realizuju u okviru novog investicionog ciklusa, vrednog oko 7,5 milijardi evra. Radovi su već započeti na deonicama Preljina–Požega i Sremska Rača – Kuzmin. U narednom periodu se očekuje početak radova na Moravskom koridoru, auto-putu Novi Beograd – Surčin i Niš–Merdare.
U planu je nastavak gradnje auto-puta „Miloš Veliki” od Požege do Boljara. Na mapi gradnje je auto-put Požega–Kotroman, kao i auto-put „Vožd Karađorđe”.
IZVOR:POLITIKA.RS
http://www.politika.rs/sr/clanak/442207/Azerbejdzanci-grade-80-kilometara-auto-puta
Srbija već zna: Pobedite u baražu i na EURO 2020 vas čeka Engleska!
Zavrzlama koju je napravila UEFA dovela je do brojnih čudnih situacija i pre samog žreba.Reprezentacija Srbije je u nedelju okončala svoju kvalifikacionu grupu, čime je potvrđeno da će igrati u baražu za EURO 2020 koji su obezbedili kroz Ligu nacija.
Međutim, iako sva četiri učesnika tog baraža u kojem će nastupiti Srbija i dalje nisu određena, poznato je da će pobednik baraža na Evropskom prvenstvu igrati u grupi D protiv selekcije Engleske!
Pre nego što nastavite, spremite se za mnogo komplikovanih potencijalnih scenarija i naoružajte se strpljenjem.
Evo kako je do svega ovoga došlo. EURO 2020 se održava u 12 različitih država i svaku od šest grupa na turniru ugostiće po dva grada iz različitih zemalja.
Selekcije koje se plasiraju na EP, a imaju svoj grad domaćina, automatski idu u tu grupu u kojoj je njihov grad domaćin utakmica. Engleska je tako automatski otišla u grupu D.
Međutim, domaćini grupe D osim njihovog “Vemblija” su još i Škoti na svom “Hempden parku”.
Kako je Škotska član baraža u kojem učestvuje i Srbija, pobednik tog baraža automatski ide u grupu D, bez obzira hoće li Škotska izaći kao pobednik turnira koji će se održati u martu 2020. godine.
Na tom turniru će nastupiti Srbija i Norveška (Oslo, 26. mart), dok će istog dana u drugom polufinalu igrati Škotska i… još uvek ne znamo ko. To će biti Bugarska, Izrael ili Rumunija (za sada, moguće i Mađarska), a žreb 22. novembra će odrediti koja selekcija će popuniti baraž u kojem se nalazi i Srbija.
To znači da ukoliko Srbija pobedi na svom baražnom turniru, svoje mečeve će igrati u grupi D, na stadionima “Vembli” i “Hempden”.
IZVOR: TANJUG/TANJUG/AP PHOTO/KIRSTY WIGGLESWORTH
IZVOR: TANJUG/TANJUG/AP PHOTO/KIRSTY WIGGLESWORTHStvari mogu da se ozbiljno zakomplikuju ukoliko Mađarska ne obezbedi direktan plasman na EURO. Razlog? I oni su jedan od domaćina turnira, i to grupe F.
To znači da ukoliko i naše severne komšije budu igrale u baražu i budu ubačeni upravo u naš “put C”, onda bi na tom takmičenju bila dva tima domaćina – Mađarska i Škotska.
U tom slučaju bi UEFA mogla da odluči da pobednik našeg baraža bude “povezan” sa pobednikom “D puta” (onaj naslabiji sa Severnom Makedonijom i tzv. Kosovom) i da u zavisnosti od ishoda baraža, pobednik turnira ode na EURO u grupu D ili grupu F.
Dakle, opet Engleska u prvom slučaju i Nemačka u drugom. Ipak, taj drugi scenario je ostvariv jedino ukoliko Mađari budu pobednici baraža našeg baraža – a još uvek ne znamo ni hoće li na njemu učestvovati.
To znači da bi Srbija opet išla u grupu sa Engleskom, bez obzira da li su Mađari deo našeg baraža ili ne.
Srbija bi tako kao selekcija iz četvrtog šešira, na EURO 2020 bila u grupi sa Englezima (prvi šešir), a tu grupu bi popunile selekcije iz drugog i trećeg šešira.
Za sada znamo da će u drugom šeširu sigurno biti Švajcarska i Hrvatska i najverovatnije Francuska, Poljska i Holandija. I Rusija se nalazi u tom šeširu, ali su oni jedan od domaćina, te su već “ubačeni” u grupu B.
Iz trećeg šešira bi našoj selekciji protivnici mogli da budu Turska, Austrija i Švedska, dok to mogu i Portugal (i dalje imaju šanse za drugi šešir, ali ne tako velike) i Češka (biće u trećem ili četvrtom šeširu). Danska je po istom principu kao i Rusija već “otišla” u grupu B.
Dakle, pobeda “orlova” u baražu bi mogla da dovede do grupe Engleska, Francuska, Portugal, Srbija, ali i do grupe Engleska, Švajcarska, Austrija, Srbija.
No, da se vratimo baražnim turnirima.
Na našem turniru će pored Norveške i Škotske učestvovati još jedan tim – za sada Rumunija, Izrael ili Bugarska, moguće i Mađarska.
Kako je i Rumunija jedan od domaćina EP (polovina grupe C igra se u Bukureštu, a druga polovina u Amsterdamu), za očekivati je da UEFA njih pošalje u prvi baražni turnir, takozvani “put A”.
“Put B” (onaj u kojem će igrati BiH) mogao bi da bude popunjen i učešćem Republike Irske, selekcije koja bi imala svoj grad domaćina ukoliko obezbedi plasman na EURO, te bi u tom slučaju “put B” mogao da vodi direktno u grupu E gde se već nalazi Španija (domaćini Bilbao i Dablin).
“Put A” bi mogao takođe da bude popunjen Republikom Irskom, ali i Rumunijom (koja takođe može i u naš “put C”), tako da nije isključeno da pobednik tog baraža na EURO ide direktno u grupu C (Amsterdam i Bukurešt).
Tu je i problem Mađarske o kojem smo govorili, kao i mogućnost “puta D” (Severna Makedonija, tzv. Kosovo, Belorusija i Gruzija) da budu direktno smešteni u neku od šest grupa na EP iako nijedan učesnik baraža nema grad domaćina.
Komplikovano? I nama je…
IZVOR:MONDO.RS
https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1251013/Srbija-baraz-EURO-2020-grupa-D-Engleska.html
Đokić: Srpska omogućila donošenje propisa koji regulišu pitanje gasa u BiH
Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je da se primjedba Energetske zajednice da BiH nije ispunila svoje obaveze odnosi na donošenje propisa radi regulisanja pitanje gasa u BiH, ali da je Srpska uradila sve što je mogla i zauzela stavove koji daju mogućnost donošenja takvog zakona.
Sada je, naveo je Đokić, na Savjetu ministara da taj zakon pusti u proceduru i na Parlamentarnoj skupštini da ga usvoji.
Đokić je rekao da Srpska po pitanju toga zakona ne može napraviti nijedan korak nazad u pogledu prinicipa na kojima su zasnovana zakonska rješenja i onoga što je sadržaj tih normi koje su usaglašene.
On je rekao da, koliko zna, FBiH nije spremna da takva rješenja prihvati.
– Oni i dalje žele ono što bi bilo izlazak izvan okvira postojećih ustavnih rješenja u BiH u dijelu nadležnosti entiteta za oblast energetike. Nadležnost za oblast energetike u entitetima nije na nivou zajedničkih institucija BiH – rekao je Đokić.
Đokić je rekao da će najavljene mjere Energetske zajednice protiv BiH biti jako štetne po interese ljudi i u Srpskoj i u FBiH.
– Sankcije treba da budu prošlost. Ionako smo pogođeni svime što nam je svijet servirao kada je na pogrešan način ispratio jugoslovensku tranziciju, kada je pomogao i gurnuo nas u etničke sukobe i kada smo iz tih sukoba izašli daleko siromašniji, sa novim, velikim negativnim društvenim pojavama i problemima – rekao je Đokić.
Treba da, dodao je on, prestanu da kažnjavaju i sjednu za sto da bi pronašli optimalna i realna, provodiva rješenja za životna pitanja ljudi.
BiH nije u dovoljnoj mjeri ispunila obaveze iz Sporazuma o Energetskoj zajednici, a priprema se još jedan u nizu postupaka protiv nje zbog neizvršavanja obaveza, proističe iz godišnjeg izvještaja o sprovođenju mjera te organizacije.
IZVOR:RTRS.TV
Nestvaran profit Partizana: Pavlović je prodat za 12 miliona, a doveden je za SIĆU!
Fudbaler Partizana Strahinja Pavlović doneo je veliku zaradu crno-belima nakon transfera u Monako vrednom 12.000.000 evra.
Sve je počelo 2014. godine, a najveće zasluge što se Strahinja Pavlović uopšte našao u Humskoj pripadaju treneru Slađanu Šćepoviću, koji ga je prvi primetio, a zatim i ubedio tadašnjeg predsednika Omladinske škole Momčila Mocu Vukotića da je dečak veliki potencijal.
Šabački Savacijum, čije je boje tada branio Pavlović, gostovao je Radu na Banjici, a Šćepović se našao na pravom mestu u pravo vreme i “nanjušio” igrača koji bi u budućnosti mogao da bude “zlatna koka” kluba iz Humske. Iako rođen 2001. godine igrao je levog beka u dve godine starijoj selekciji dečaka (za 1999. godište) i bio dominantan.
– Videlo se odmah da se radi o detetu koje ima potencijal. U tom periodu smo lako nalazili ofanzivne igrače, ali je nedostajalo da se “popuni” i u odbrani, i Strahinja je na tom meču na Banjici privukao moju pažnju. Nastavio sam da ga pratim, a posle izvesnog perioda smo se na nivou škole dogovorili da ga uzmemo. Tadašnji predsednik, legenda kluba Moca Vukotić dogovorio je prelazak, mada smo sačekali godinu i po, kako bi Pavlović napunio 15 godina, jer su tako roditelji želeli – kaže za “Telegraf” Slađan Šćepović.
|
Moca Vukotić se ubrzo našao sa predstavnicima Savacijuma, ali i sa roditeljima Strahinje Pavlovića, koji u prvi mah nisu smeli da puste Strahinju, jer su smatrali da je suviše rano, pa je dogovoreno da pristupi crno-belima kada napuni 15 godina.
To se i dogodilo i to 21. avgusta 2015. godine, kada je Pavlović potpisao prvi stipendijski ugovor sa crno-belima. Plaćena je i takozvana trening kompenzacija Savacijumu i ona je iznosila, verovali ili ne, samo – 324.000 dinara.
IZVOR:REPUBLIKA.RS
Crni petak ( Black Friday )-istorijat i znacenje
