MENISNC
Pretraga
19.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1445

Šakota novi trener košarkaša Crvene zvezde

Od
Dara Milovanović
-
0

Iskusni srpski stručnjak Dragan Šakota novi je trener košarkaša Crvene zvezde, saopštio je danas prvi čovek kluba Nebojša Čović.

Šakota se vraća u klub na čijoj klupi je sedeo od 2005. do 2007. godine i menja Andriju Gavrilovića, koji je vodio ekipu posle odlaska Milana Tomića, javlja Tanjug.

Šakota je u karijeri vodio brojne klubove, između ostalog IMT, Zadar, Cibonu, PAOK, Apolon Patras, Iraklis, Perister, Trabzon, Antalijaspor i AEK, a bio je i selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore.

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/442566/Sport/Kosarka/Sakota-novi-trener-kosarkasa-Crvene-zvezde

SRBIJA APSOLUTNI LIDER U REGIONU! 400 megavata novih PROJEKATA, do sledeće godine dostižemo CILJ

Od
Dara Milovanović
-
0

Srbija je, sa više od 400 megavata novih projekata iz održivih izvora energije koji su sprovedeni tokom 2018. i 2019. godine, apsolutni lider u regionu u pravcu zelene energije, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Uveren je, kaže, da će Srbija do 2020. godine dostići cilj koji je postavila – 27 odsto u ukupnoj potrošnji iz održivih izvora energije i dodao da je u tome naša zemlja izuzetno uspešna i iznad proseka za EU.

– Zelena energija je jedan od naših prioriteta i mi ćemo sa tom politikom nastaviti i u narednom periodu – rekao je Antić nakon obilaska vetroparka Kovačica sa zamenikom generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Žangom Taom.Ministar je istakao da Srbija ima velike potencijale pre svega kada su u pitanju biomasa, vetar, solar, ali i hidro i geotermalni potencijali.

Srbija ima sve uslove da u narednim decenijama da svoj doprinos u borbi protiv klimatskih promena. Mi to radimo i danas, jer je država investirala više od 400 miliona evra u projekte u EPS-u, u termoelektranama na ugalj, kako bi se njihov rad učinio efikasnijim, dostigli standardi u zaštiti životne sredine i Srbija je bila apsolutno posvećena obnovljivim izvorima energije – ukazao je Antić.

Ističe i da MMF u vrh svojih prioriteta za naredni period stavlja održivi razvoj i zelenu energiju, kao i da je zamenik direktora MMF-a Žang želeo da se upozna sa našim potencijalima, sa onim što je do sada urađeno i koji su dalji planovi.

– Očekujem da ćemo u realizaciji tih planova imati podršku međunarodnih finansijskih institucija. Većina projekata za korišćenje održivih izvora energije u našoj zemlji finansirana je povoljnim finansijskim linijama EBRD-a, IFC-a, KfW-a –  rekao je Antić.

Dodaje da očekuje da će takvu podršku Srbija dobiti i od MMF-a, navodeći da će to biti dodatni “vetar u leđa” našoj zemlji i finansijskim institucijama, a koja će doprineti da ti projekti budu još održiviji i finansijski bolje podržani.

solarna energija

Što se tiče razumevanja stranaca za naše potrebe za ugljem u termoelektranama, Antić je kazao da mi vodimo apsolutno suverenu državnu politiku u svim segmentima, uključujući i energetsku politiku.

– Srbija ima kao baznu energiju termoelektrane na ugalj, i mi znamo šta moramo da uradimo. Mi to ne radimo zbog toga što to neko sa strane od nas očekuje, već zato što smo svesni da moramo radi generacija koje dolaze da ostavimo jedan održiv sistem – podvukao je Antić.

Dodaje da Srbija čuva termo sektor, ali ga, kaže, ne čuva tako što o tome govori, već ulaže puno u njegovo stanje efikasnosti i dostizanje standarda i zaštite životne sredine.

– Mi smo na svim blokovima uradili elektrofiltere, kojim smo rešili problem sa praškastim zagađenjem. Gotovo na svim našim blokovima smo uradili postrojenja za denitrifikaciju, i sada radimo postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova. Uradili smo to postrojenje u Kostolcu, na TE B, sada gradimo u TENT-u A, reč je o investiciji od 170 miliona evra. Za odsumporavanje dimnih gasova i sada obezbeđujemo finansiranje za TENT B – naveo je Antić.

IZVOR:SRBIJADANAS.RS

 

Šta kažu anketirani Kanađani o vozačima i vožnji na putevima

Od
Dara Milovanović
-
0

Prošle godine je kompanija Research Co. započela praćenje utisaka Kanađana o „stanju vožnje“ u svojoj opštini. Tada su kolektivni odgovori iskazivali pesimističnu javnost koja je bila nezadovoljna zbog najave velike učestalosti ponašanja.

Ovogodišnje istraživanje ne pokazuje ogroman pomak u ukupnoj proceni vozača. Rezultati i dalje ukazuju na “generacijski rat” kada se govori o onome koga smatraju strašnim za volanom. Neke regije prijavljuju bolje brojke od onoga što su objavile u 2018. godini.

Širom zemlje, 47% Kanađana kaže da su vozači u njihovom gradu ili gradu lošiji nego pre pet godina. Ispitanici u dobi od 55 i više godina (53%) verovatnije veruju da je situacija sada teža u odnosu na one od 35 do 54 godine (49%) i one u dobi od 18 do 34 (35%).

Ljudi u Alberti su izrazito kritičniji prema situacijama na koje nailaze na njihovim putevima u odnosu na ostale Kanađane, a 57% kaže da su vozači u njihovom gradu ili gradu sada gori. Ontario je blizu drugog mesta (52%), a slede ga Saskatchewan i Manitoba (50%) i British Columbia (48%).

Čini se da postoji nada u dva druga područja Kanade, atlantska Kanada (39%) i Kvebek (37%) smatraja da lokalni vozači nisu tako pristojni kao nekada, što je procentualno manje u odnosu na druge provincije.

Više od dva od pet Kanađana videlo je da se vozač ne zaustavlja na raskrsnici u poslednjih mesec dana (44%) – što je problem koji je nekako češći za one koji žive u Manitobi i Saskatchewanu (48%).

Postoje dva problema gdje su ljudi u Alberti u zasebnoj ligi. Dok je 34% Kanađana videlo da automobil skreće udesno ili ulevo sa neispravne trake, udeo nefokusiranih „prelaska traka“ najveći je u Alberti (41%). Uz to, ometanje pronalaska parking mesta koje nije dostupno jer automobil zauzima dva ili više prostora jedinstveno je visoko u mestu Alberta (61%, u poredjenju  s kanadskim prosekom od 47%).

Kada se rezultati uporede s onim što je istraživačka kompanija izvestila pre godinu dana, Britanska Kolumbija  se kreće u pravom smeru. Nekoliko je značajnih padova u učestalosti nekih loših ponašanja na putevima  provincije.

U 2018. godini British Columbia bio je neprikosnoveni prvak vozača koji nisu signalizirali pre skretanja (83%). Ove se godine udio znatno smanjuje na 66%. Ostala primetna smanjenja u ovoj provinciji uključuju automobile koji zauzimaju dva ili više mesta na parkiralištima (od 68% do 44%), vozači koji se ne zaustavljaju na raskrsnici (od 67% do 41%) i  nepropisno menjanje  trake (od 61% do 38%) ). Možda je to početak boljeg trenda.

I dalje vidimo većinu Kanađana (56%) koji veruju da u njihovom gradu  postoje određene grupe koje su lošiji vozači od ostalih. Vidimo da 30% Kanađana koji okrivljuju kako “neki ljudi” upiru prstom u mlade vozače, dok manji dio (23%) misli da su stariji vozači problem. Postoje još i podgrupe vozača koji ometaju druge vozače, kao što su taksisti, žene … Ali procenti su 3%, 5% itd, što i nije neki pomak od prošle godine. Ali postoji jedan odgovor koji je privukao privlačnih 28% odgovora: azijski vozači, oni drže rekord i ne “popuštaju” u negativnim procentima, i ne popravljaju se. Eto nekih odgovora, koji nam mogu potvrditi ili ne neka naša zapažanja o vozačima u našoj okolini.

Srpski Poslovni Imenik

U Vankuveru, četvorospratne zgrade će zameniti kuće.

Od
Dara Milovanović
-
0

Mnoge ulice u kojima dominiraju kuće u stambenim naseljima širom Vancouvera uskoro bi mogle biti zamenjene do četverospratnim stambenim zgradama.

Sedeće sedmice će Gradsko veće razmotriti izveštaj osoblja koji sadrži preporuke za unapređenje gradske politike za jačanje izgradnje namenskih zgrada za iznajmljivanje. Uz niske stope slobodnih radnih mesta i sve veće najamnine, Vancouver je istaknuo važnost povećanja ponude i neprofitnih kuća i kuća za iznajmljivanje na tržištu.

Izvještaj na 236 stranica sadrži 10 preporuka osoblja, uključujući pomoć u popravljanju starih zgrada, što olakšava izgradnju šesterospratnih zgrada, građevina mešovite namjene na glavnim ulicama i omogućava četvorospratne stambene zgrade u sporednim ulicama u prethodno stambenim objektima niske gustine područja.

Gradonačelnik Kennedy Stewart, koji je prošle godine vodio kampanju za dramatično povećanje proizvodnje stanova za najam, rekao je da je izveštaj „veoma dobar napor osoblja da nam pruži svoje najbolje političke ideje o tome kako možemo dodati hiljade više jedinica za iznajmljivanje, šireći grad u različitim četvrtima. “

Više od 60 posto sadašnjeg stambenog fonda za iznajmljivanje u Vancouveru izgrađeno je između 1950. i 1980. godine, nakon čega se lokalno građevinsko tržište uglavnom usresredilo na stanove i kuće, tipove stambenih objekata koji su sada za mnoge nedostupni. Gradsko osoblje Vancouvera kaže da su potrebni poticaji za poticanje privatnog sektora da gradi najamnine umesto projekata strata, a izveštaj  osoblja u julu kaže da je  Vancouverska politika u posljednoj dekadi pomogla preokrenuti i poboljšati iznajmljivanje. Ipak, grad zaostaje daleko za vlastitim ciljevima.

Zgrade mešovite namene, s komercijalnim prostorom u prizemlju i apartmanima za iznajmljivanje iznad, trenutno čine liniju mnogih glavnih gradskih ulica. No, novo izvješće preporučuje „pred-zoniranje“ kako bi se omogućili izgradnja takvih projekata bez javnog saslušanja i postupka ponovnog postavljanja, za koje bi procena osoblja mogla trajati godinu dana van vremenskog plana.

Druga izmena omogućila bi četvorospratne stambene zgrade ili zgrade gradske kuće u „prelaznim područjima niske gustine“ – definiranim kao stambeni blokovi u krugu od 150 metara od arterijske ulice. Neke četvrti Vancouvera, poput Kitsilana i Mount Pleasant, već uključuju mnogo takvih građevina izvan arterijskih ulica. No predložena izmena otvorila bi još mnogo delova Vancouvera  sa tim zgradama, uključujući veći dio manje gustog južnog dela grada, na istočnoj i zapadnoj strani.

Upitan da li očekuje da će neki vlasnici domova i susedstva možda prigovarati stambenim zgradama u sporednim ulicama, Stewart je rekao: „Mislim da je to nešto što bi se moglo popraviti. Ali svi mi u veću kažemo da smo usred stambene krize, a ako ste u krizi, morate učiniti nešto novo.

“Ima puno toga za razmotriti, ali na kraju, ako ovo prođemo, zaista ćemo raditi ono što javnost želi, a to je izgradnja više stanova za najam”, rekao je Stewart.

Srpski Poslovni Imenik

Srbija napravila potpuni zaokret u ekonomiji

Od
Dara Milovanović
-
0

Srbija je tokom sedam godina, što nije dug period, napravila potpuni zaokret u vođenju ekonomije, zajedno su ocenili guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i zamenik izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Tao Žang na današnjem sastanku u Beogradu.

Tabaković je informisala Žanga da je Narodna banka Srbije povećala projekciju rasta Srbije za ovu godinu sa 3,5 odsto na najmanje 3,6 procenata, ali da postoje realne mogućnosti da rast bude i veći, na šta posebno ukazuju kretanja u građevinarstvu, prenosi Tanjug.

Ponovila je i da je podjednako važno to što je model rasta Srbije promenjen – rast koji je nekada bio baziran na neodrživoj potrošnji, danas vode investicije, izvoz i održivi rast potrošnje, navodi se u saopštenju NBS.

Guverner NBS je istakla da se očekuje da će učešće fiksnih investicija u BDP-u ove godine da pređe 23 odsto, a da će u srednjem roku preći 25 procenata.„Mi smo svedoci uspeha koji postižete. Centralna banka uživa poverenje i ima veliki uticaj na ekonomiju Srbije”, rekao je Žang.

Guverner Tabaković je u razgovoru takođe ukazala na to da je, rukovodeći se osnovnim ciljem – niskom i stabilnom inflacijom, NBS nastavila, u uslovima niskih inflatornih pritisaka, da vodi adekvatnu monetarnu politiku spustivši referentnu kamatnu stopu u novembru na 2,25 odsto.

Sa tim smanjenjem referentna kamatna stopa je korigovana naniže tri puta u toku ove godine, za ukupno 75 baznih poena. Time je nastavljena podrška dinamičnom rastu kreditne aktivnosti, koji se posebno ubrzava u sektoru privrede, dajući time podsticaj za rast privatnih investicija koje su jedan od važnih faktora rasta u Srbiji poslednjih godina.

Visoki zvaničnici MMF-a ocenili su da je očuvanje inflacije na niskom nivou, u proseku 1,9 procenata u dosadašnjem delu godine, ključno za usidrenost inflacionih očekivanja i za poverenje koje postoji u monetarnu politiku.

Poverenje u politiku i postignutu stabilnost potvrđuje i činjenica da je dinarska štednja danas četiri i po puta veća u odnosu na period pre sedam godina.

„Niska inflacija i stabilan finansijski sektor značajno podržavaju zdrave javne finansije”, naglasio je Žang.

Tabaković je istakla da su devizne rezerve Srbije dodatno povećane i da su sada na novom rekordu. Njima je obezbeđena pokrivenost šest meseci uvoza robe i usluga i preko 250 odsto kratkoročnog duga, što znači, kako je rekla, da smo odgovornom politikom obezbedili dobru odbranu za eksternu likvidnost zemlje, ukoliko bi situacija to zahtevala.

Guverner je informisala Tao Žanga i da je Narodna banka Srbije u oktobru prvi put kupila zlato na međunarodnom tržištu, čime je učešće zlata u deviznim rezervama povećano na oko 10 odsto sa prethodnih sedam procenata.

Time se i u plasiranju deviznih rezervi NBS drži principa diversifikacije, kao najbolje odbrane od rizika iz međunarodnog okruženja.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je dodatno smanjeno – na 4,66 posto na kraju septembra, čime je njihovo učešće za 80 odsto niže u odnosu na period kada je započeta implementacija Strategije za njihovo rešavanje.

Žang je konstatovao da su i na tom planu postignuti impresivni rezultati, imajući u vidu obim i korene ovog problema.Premija rizika Srbije je 20. novembra snižena na novi minimum od 14 baznih poena, što je odraz ukupne stabilnosti – monetarne, fiskalne i političke, bez kojih danas ne bismo mogli da razgovaramo o stopama rasta Srbije od najmanje 4,0 odsto.

Gosti iz MMF-a su konstatovali da se može oceniti da Srbija već danas ima ugled zemlje investicionog rejtinga, o čemu svedoči i novembarska emisija nove desetogodišnje obveznice na međunarodnom tržištu po stopi od 1,25 odsto, uz tražnju koja je bila tri i po puta veća.

Posebno je pozitivno ocenjena činjenica da su sredstva iskorišćena za isplatu ranije uzetog skupog duga u dolarima, što znači da se po ovom osnovu ne povećava javni dug, a smanjuju se troškovi kamata.Takođe, uprkos kvotama EU na izvoz čelika, taksama Kosova i globalnim trendovima u autoindustriji, kao i generalno slabijoj eksternoj tražnji, srpski izvoz beleži veliku otpornost, uz ubrzanje rasta tokom devet meseci, što je rezultat diversifikacije na kojoj se u Srbiji insistira.

Srbija je tokom 2018. godine privukla preko 50 odsto ukupnih stranih direktnih investicija (SDI) na Zapadnom Balkanu, a za devet meseci ove godine skoro 60 odsto. Priliv SDI od 2,9 milijardi evra za devet meseci ove godine, veći za oko 33 procenta u odnosu na prošlu rekordnu godinu, i dalje je najviše usmeren u prerađivačku industriju jačajući izvoznu bazu i našu eksternu poziciju.

Kada uzmemo u obzir trend povećanja participacije na tržištu rada, rast formalne zaposlenosti, dobru poljoprivrednu sezonu i visok rast građevinarstva, procenjujemo da je u trećem tromesečju stopa nezaposlenosti bila na jednocifrenom nivou.

Žang je istakao da su SDI usmerene u prerađivačku industriju posebno važne za održivost rasta koji je Srbija obezbedila.

Na osnovu svega toga, guverner je visokim zvaničnicima MMF-a iznela očekivanje da će u decembru Odbor direktora međunarodnog monetarnog fonda doneti odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja našeg ekonomskog programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politike, jer je Srbija to svojim rezultatima zaslužila.

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/442429/Srbija-napravila-potpuni-zaokret-u-ekonomiji

Ako prođe Norvešku, Srbija za plasman na EP dočekuje Škotsku ili Izrael

Od
Dara Milovanović
-
0

NION – Fudbalska reprezentacija Srbije, ukoliko eliminiše Norvešku u polufinalu, dočekaće Škotsku ili Izrael u finalu baraža C grupe Lige nacija za plasman na EURO 2020, odlučeno je danas žrebom u Nionu.

Srbija će gostovati u Norveškoj 26. marta, a četiri dana kasnije dočekati boljeg iz duela Škotske i Izraela.

U baražu A Lige nacija Island će u polufinalu dočekati Rumuniju, a Bugarska selekciju Mađarske. Finale će se igrati u Sofiji ili Budimpešti, javlja Tanjug.

Kada je u pitanju B Liga nacija znalo se da će se u polufinalu sastati Bosna i Hercegovina – Severna Irska, odnosno Slovačka – Republika Irska, a žrebom je određeno da će se finale igrati ili u BiH ili u Belfastu.

Konačno, u D Ligi nacija Gruzija će igrati protiv Belorusije, a Severna Makedonija sa kosovskim timom, s tim da će se finale odigrati u Tbilisiju ili Minsku.

Žreb za EURO 2020 održaće se 30. novembra u Bukureštu.

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/442492/Sport/Ako-prode-Norvesku-Srbija-za-plasman-na-EP-docekuje-Skotsku-ili-Izrael

Otvoren Srpsko-jevrejski centar „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj

Od
Dara Milovanović
-
0

Koreni istorijskih veza dva naroda su veoma duboki i sežu do utemeljivača SPC, koji je dva puta posetio Svetu zemlju, 1229. i 1239, podsetio je prof. dr Darko Tanasković.

Jerusalim – Uz himne Izraela i Srbije, koje je izvela primadona beogradske Opere Jadranka Jovanović, i minut tišine za sve žrtve Drugog svetskog rata, na ONO akademskom koledžu juče je otvoren Srpsko-jevrejski centar „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj”. Studenti ONO akademskog koledža, najveće i najrenomiranije privatne visokoškolske ustanove u Izraelu, koju pohađa 60.000 studenata, u pet gradova, imaće priliku da uče srpski jezik i kulturu, kao i istoriju srpskih Jevreja.

Simbolično, održan je i prvi čas srpskog jezika, uz učešće srpskih glumica Ane Sofrenović i Vjere Mujović Prajs. Ovaj centar u okviru obrazovne ustanove koji se nalazi u zapadnom delu Jerusalima, izraelski je pandan srpsko-jevrejskom centru otvorenom na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta, krajem septembra. Profesor dr Gideon Grajf, vodeći istraživač Holokausta, na čelu je oba srpsko-jevrejska centra. Zbog bolesti on je bio sprečen da prisustvuje svečanosti, ali su ga učesnici skupa toplo pozdravili izraelskim pozdravom: „Šalom”.

Srpski Jevreji, a među njima rabin Jehuda Alkalaj i srpski junak iz Prvog svetskog rata i jevrejski patriota dr David Albala, najčešće su spominjani na jučerašnjoj svečanosti kao ljudi koji su povezivali i danas povezuju srpski i jevrejski narod. Najavljujući uspostavljanje kulturno-akademske saradnje između dve zemlje i u drugim segmentima, ambasador Srbije u Izraelu Milutin Stanojević poručio je: „Mi smo na istoj strani istorije”. Kako je rekao, građani Srbije mogu da nauče nešto od Izraela, a način da se izgradi dobro društvo je da se mobilišu ljudi koji mogu da pruže najbolje. „Mnogi pričaju o crnoj sudbini koju su delili Srbi i Jevreji, ali pričajmo sada o razumevanju”, naveo je ambasador ukazujući na pojavu revizionizma, antisemitizma, antisrbizma, okupljenima je predstavio nekadašnju decu-logoraše iz dečjeg logora Jasenovac, koji su prisustvovali svečanosti u Jerusalimu.

Dr David Sorockin, profesor jevrejske istorije i tradicije na ONO koledžu, koji je bio i na otvaranju centra u Beogradu, govorio je o rabinu Jehudi Alkalaju, preteči cionističkog pokreta. Alkalaj je živeo u Zemunu u vreme ustaničke Srbije i oslobođenja od Turaka, i inspirisan njima uticao je, pored ostalih, i na roditelje Teodora Hercla, osnivača cionističkog pokreta. Sorockin se osvrnuo i na druge istorijske veze Srba i Jevreja.

Mi smo na istoj strani istorije: ambasador Srbije u Izraelu Milutin Stanojević

Tova Hartman, dekanka ONO koledža, istakla je da reč o multikulturalnom koledžu, koji uključuje sve kulture i čini da se svi pripadnici različitih naroda koji na njemu studiraju osećaju kao kod kuće. Poručila je da treba svi da naučimo da branimo otvorenost, da se poštujemo i u neslaganju. „Moramo učiti naše studente da slušaju ’stereo’, da se čvrsto drže svojih uverenja ali da nije slabost čuti i druge”, rekla je ona.

Dan Orijan, supervizor izraelskih ambasadora na Balkanu, izrazio je nadu da je ovo samo početak saradnje između obrazovnih institucija i ukazao da partnerstvo između Izraela i Srbije u poslednje vreme raste brzo. Osvrnuo se na investicije izraelskih kompanija u Srbiji i rekao da je i mnogo kompanija iz Srbije zainteresovano za saradnju sa Izraelom. Aleksandar Nikolić, počasni konzul Srbije u Izraelu, osvrnuo se na period Holokausta navodeći da ga treba i dalje intenzivno izučavati. „Nisam siguran da je doprinos Srbije borbi protiv nacizma dovoljno poznat čak i u ovoj zemlji, ali za  širenje znanja o tome služi i ovakav centar”, istakao je Nikolić.

Podsetivši da je pre Drugog svetskog rata na Beogradskom univerzitetu, katedra za orijentalistiku uključivala i hebrejske studije, prof. dr Darko Tanasković istakao je da sada dva srpsko-jevrejska centra, u Jerusalimu i u Beogradu, zajednički grade blok „od najtvrđeg granita”, pretvarajući ga u bastion protiv mržnje, a u ime ljubavi. Ukazujući na istorijske veze dva naroda, istakao je da su koreni tih veza veoma duboki, i sežu do Svetog Save, utemeljivača Srpske pravoslavne crkve, zakonodavca, učitelja, diplomate, koji je dva puta posetio Svetu zemlju, 1229. i 1239. godine, ustanovivši specijalnu vezu između Svete zemlje i njegove države. Tanasković je podsetio i na prvo priznanje Balfurove deklaracije 1917. godine i to od strane Kraljevine Srbije.

Prof. dr Milo Lompar predstavio je domaćinima u Jerusalimu bogatu istoriju srpske tradicije, kulture i duhovnosti, govoreći, između ostalog, o nemanjićkoj zaostavštini, značaju Svetog Save i Kosova i Metohije za srpski narod i državu. A David Biton, šef katedre za judaističke studije na ONO koledžu, podsećajući na istorijske veze, rekao je da i Srbi i Jevreji žive između dve kulture i religije. Istakao je potrebu da se saradnja proširi i na druge fakultete, da se pospeši razmena studenata i mobilnost predavača.

Spomen-ploča u čast prvog hodočašća srpskog svetitelja

U Srpsko-jevrejskom centru na ONO akademskom koledžu otkrivena je spomen-ploča u čast prvog hodočašća Svetog Save u Svetu zemlju, pre 790 godina. Ploču su otkrili dekanka ONO koledža Tova Hartman i predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić. „Ostavio je trag u azuru neba iznad Svete zemlje pre 790 godina, pa ova memorijalna ploča ostaje pokolenjima da se sećaju njegove očinske ljubavi koja je uistinu podjednako obuhvatala sve njegove misije ’svetosavskog pacifizma’ u godini kada se obeležava osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve”, navodi se, pored ostalog, u zapisu na spomen-ploči.

“Marš slobode Srpske vojske” ulicama Banjaluke (FOTO)

Od
Dara Milovanović
-
0

U Prvom svetskom ratu poginulo je 1.300.000 Srba, odnosno 28 odsto srpske populacije.Povodom Dana ulaska srpske vojske u Banjaluku 1918. godine, danas je održan svečani defile ulicama grada pod nazivom “Marš slobode Srpske vojske”. Reč je o performansu u kojem se glumci i statisti u originalnim uniformama srpske vojske iz Prvog svetskog rata i sa tadašnjim zastavama kretali od Parka Petar Kočić preko Trga Krajine, Gospodskom ulicom do Skupštine grada i porte Hrama Hrista Spasitelja. Marš su pratila folklorna društva i građani Banjaluke. Ispred Hrama Hrista Spasitelja simbolično je dočekan komandant srpske vojske.Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović rekao je da je oslobođenje Banjaluke – jedan od tri najvažnija događaja u srpskoj istoriji sa ove strane Drine, jer je nakon 400 i više godina ropstva pod Turskom i Austrougarskom Banjaluka oslobođena. On je rekao da je drugi važan događaj u istoriji Srba sa ove strane Drine 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, kada se srpski narod sa ovih prostora nastojao pobiti, proterati i pokrstiti.

– Treći važan datum za Srbe ovde je 9. januar – Dan Republike Srpske koja je jedini okvir koji nam može obezbediti na ovim prostorima slobodu, samostalnost i ravnopravnost sa drugima – istakao je Milunović.
Mulinović je podsetio da je u Prvom svetskom ratu pobedila Srpska vojska koja je, iako je bila poražena i otpisana nakon golgote na albanskim planinama, ponovo vaskrsnula u Grčkoj, na Solunskom frontu, gde je bila organizovana u šest divizija sa 140.000 boraca, od kojih je 25.000 u jednoj diviziji bilo sa ovih prostora.

 

– Naši preci i dedovi u velikim i slavnim bitkama pobedili su i za samo 45 dana prešli 500 kilometara i 1. novembra 1918. godine oslobodili Beograd, a 21. novembra na Aranđelovdan 1918. godine oslobodili su Banjaluku – rekao je Milunović.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Svetozar Aleksov rekao je da je ulaskom srpske vojske u Banjaluku došla sloboda za srpski narod na ovim prostorima.

Aleksov je istakao da je toga dana prestalo vekovno življenje srpskog naroda na ovom prostoru pod tuđom okupacijom i komandom, bez slobode i prava na svoju reč, verovanja i običaje.

– Naredni vek je doneo još mnoga teška iskušenja i teške borbe za ostvarivanje slobode srpskog naroda. Srpski narod dao je još mnogo krvi za današnju slobodu i postojanje Republike Srpske – istakao je Aleksov i napomenuo da je pred Srbima put očuvanja nezavisnosti Srbije i put očuvanja prava svih građana Republike Srpske, ali i borba za zajednički boljitak svih naroda sa ovih prostora.

Predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca oslobodilačkih ratova 1912-1918. godine Nebojša Kuštrinović rekao je da je obeležavanjem Dana ulaska srpske vojske danas u ovom gradu pobedila istorija, ističući da je zaborav – ubijanje istine.


Povodom obeležavanja Dana ulaska Srpske vojske u Banjaluku 1918. godine, prethodno su položeni vijenci na spomenik banu Milosavljeviću.

Srpska vojska je nakon proboja Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine za samo 45 dana prešla više od 500 kilometara i 1. novembra oslobodila Beograd i celu Srbiju, a 21. novembra, na Aranđelovdan svečano ušla u Banjaluku.

U Prvom svetskom ratu poginulo je 1.300.000 Srba, odnosno 28 odsto srpske populacije, među kojima 53 odsto muškaraca od 25 do 45 godina.

IZVOR:NOVOSTI.RS

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:831732-Mars-slobode-Srpske-vojske-ulicama-Banjaluke-FOTO

Ukusne i dekorativne poslastice: Jednostavni recepti za kolače sa žele bombonama

Od
Dara Milovanović
-
0

Evo recepata za kolače sa žele bombonama: vesele oblande, šareni kolač, aromatična voćna torta, slavsko iznenađenje.

Vesele oblande

Potrebno je:

– 2 lista oblande

– 250 g putera

– 200 g kokosa

– 400 g mleka u prahu

– 250 g žele bombona

– 170 g šećera

– 150 ml mleka

Prokuvajte puter, šećer i mleko. U toplu smesu sipajte mleko u prahu i kokos. Iseckajte žele bombone na male kocke, pa ih dodajte u prethodno pripremljenu masu. Dobijeni nadev rasporedite na list oblande, dobro ga utapkajte i prekrijte drugim listom oblande. Odozgo stavite teži predmet da oblande pritisne pola sata do sat vremena. Ostavite nekoliko sati da odstoji, pa secite u željene oblike.

Šareni kolač

Potrebno je:

– 250 g putera ili margarina

– 250 g šećera u prahu

– 250 g mlevenog keksa

– 250 g žele bombona

– 250 g suvog grožđa

– 200 g svežeg grožđa

– 2 oljuštene pomorandže

Za glazuru:

– 100 g bele čokolade

– malo ulja

Mikserom penasto umutite puter ili margarin sa šećerom u prahu, a onda dodajte postepeno i sve ostale sastojke. Pomorandže pre stavljanja odvojte na kriške. Masu podeliti na dva dela i svaki oblikujte u pravougaoni oblik. Premažite u tankom sloju glazurom od bele čokolade, ostavite da se dobro prosuši, pa tek onda secite na tanke kriške i služite.

Aromatična voćna torta

Potrebno je:

– 50 g putera

– 50 g šećera

– žumance

– 15 g kakaa

– 70 g mlevenog keksa

– belance

– 2 kašike ruma

– 20 g ušećerene narandžine kore

– 20 g suvog grožđa

– 30 g seckanih žele bombona

– malo seckanih oraha

– 20 g voća iz slatka

– 50 g borovnica

Za glazuru:

– 100 g bele čokolade

– malo ulja

Umutite omekšali puter sa šećerom, dodajte žumance, pa kakao, potom polovinu mlevenog keksa, belance i rum. U drugoj posudi sjedinite preostalu količinu mlevenog keksa sa ostalim sastojcima. Kada masu dobro sjedinite pomešajte je sa prethodnom, sipajte u okrugli pleh za tortu, nakon 10 minuta skonite obruč, pa tortu premažite tankom glazurom od rastopljene bele čokolade. Tortu potom ostavite najmanje jedan dan da se suši na vazduhu, pa tek onda secite i služite.

Dečja radost

Potrebno je za koru:

– 6 belanaca

– 6 kašika šećera

– 6 kašika brašna

– kesica praška za pecivo

Za fil:

– 1 l mleka

– 6 žumanaca

– 6 kašika šećera

– 2 kesice pudinga od vanile

– 3 kašike brašna

– 2 kesice vanilin šećera

– 250 g putera ili margarina

– 200 g žele bombona

– 200 g “plazma” keksa

– 6 krem bananica

Za dekoraciju:

– 250 g šlaga

– 200 ml mineralne vode

– tečna čokolada

Umutite belanca sa šećerom u čvrst sneg, pa lagano umešajte brašno sa praškom za pecivo. Dobijenu smesu sipajte u pleh obložen pek-papirom i pecite na 180 stepeni oko 15 minuta. Od mleka odvojite 200 ml, a drugi deo stavite da se kuva sa šećerom i vanilin šećerom. U međuvremenu, u odvojeno mleko umešajte puding i brašno, pa sipajte u ključalo mleko i ukuvavajte. Kada se zgusne sklonite sa strane da se prohladi do pola, pa umutite puter ili margarin. Potom iseckajte žele bombone i krem bananice sitno, a keks sitno izlomite, pa sve stavite u puding fil i mešajte da se lepo izjednači. Koru podelite na dva dela. Prvi deo premažite polovinom fila, preklopite drugim, pa rasporedite ostatak fila po površini. Umutite šlag sa mineralnom vodom i premažite preko fila. Na kraju ukrasite po želji špricom napunjenim tečnom čokoladom.

Slavsko iznenađenje

Potrebno je:

– 200 g žele bombona

– 50 g suvog grožđa

– 50 g seckanih oraha

– 7 jaja

– 7 kašika šećera

– 7 kašika brašna

– prašak za pecivo

– kesica pudinga od vanile

– 500 ml mleka

– 150 g šećera

– 150 g putera

– 250 g šlaga

– 2 kesice vanilin šećera

Umutite belanca sa šećerom, dodajte brašno i prašak za pecivo. Testo stavite u pleh od šporeta da se peče 20 minuta na 180 stepeni. Pečenu koru presecite po dužini na dva dela. Stavite mleko da se kuva, a za to vreme umutite žumanca sa preostalih 150 g šećera, dodajte puding i vanilin šećer, pa sve ukuvajte u mleku. Kada se fil ohladi sjedinite ga sa umućenim puterom i dodajte seckane žele bombone, suvo grožđe i orahe. Fil podelite na dva dela, pa nafilujte jednu koru, preko fila stavite drugu koru, pa opet fil, a na kraju ukrasite umućenim šlagom i rendanom belom i crnom čokoladom.

IZVOR:NOVOSTI.RS

http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.285.html:830927-Ukusne-i-dekorativne-poslastice-Jednostavni-recepti-za-kolace-sa-zele-bombonama

Srbija pala posle drame: Đoković i Troicki propustili tri meč lopte i stali u četvrtfinalu Dejvis kupa

Od
Dara Milovanović
-
0

Odlučujući duel u četvrtfinalu Dejvis kupa igrao se u dublu, gde su Rubljov/Hačanov bili bolji od para Đoković/Troicki

Posle dva savršena dana u Madridu najbolji teniseri Srbije nisu imali rešenje za razigrane Ruse. Za tim Nenada Zimonjića ove godine je limit bio četvrtfinale Dejvis kupa.

Posle poraza Filipa Krajinovića od Andreja Rubljova, odnosno pobede Novaka Đokovića nad Hačanovim i izjednačenja 1:1, treći odlučujući meč pripao je Rusima. Dubl Rubljov/Hačanov savladao je srpski par Đoković/Troicki sa 1:2 – 4:6, 6:4, 6:7 (8:10) i plasirao se u polufinale.

U dublu prvi set je pripao Rusiji 4:6. U drugom je Srbija napravila preokret i delovalo je da su Novak i Viktor udružili snage i lako došli do prednosti od 4:1.

Rubljov i Hačanov su prekinuli osvajački niz Srba i sa tri nova osvojena gema došli do izjednačenja 4:4. U ovim trenucima meča Đoković je tražio pomoć lekara jer je osetio bol u laktu.   Vratio se Novak na teren, Viktor je dobro servirao i odham su osvojili novi gem za predsnost 5:4. I uspeli su konačno da zaigraju kada je odlučujuće – Srbija je napravila brejk, osvojila set 6:4, izjednačila i odvela meč u treći set.

Treći set je od samog starta najavio dramu. Prve brejk šanse su imali Rusi u petom gemu, ali su srpski igrači uspeli da se odbrane. To su ujedno bile i jedine brejk šanse u setu, pa je meč otišao u taj-brejk.

Odlučujući gem su ruski igrači počeli bolje i poveli (1:3), ali su Novak i Viktor uzvratili serijom od 3:0 i vratili vođstvo (4:3). Napravili su Hačanov i Rubeljv mini-brejk u narednom, ali je srpski tandem ubrzo uzvratio i došao do prve meč lopte (6:5). Troicki je pogrešio, krenuo je na servis-volej, ali se iskupio u narednom za novu meč loptu, na servis protivnika (7:6).

Nisu ni tu materijalizovali, ali je Novak maestralnim riternom uspeo da donese Srbiji još jednu šansu i iznervira Hačanova (8:7). Viktor je pogrešio na mreži, pa je još jedna prilika otišla u nepovrat. Kako to obično biva, stigla je surova kazna, Rusi su došli do prve meč lopte i to na servis Rubljljeva (8:9). Viktor je lopticu posla ou mrežu za veliko slavlje Rusa.

IZVOR:NOVOSTI.RS
1...1.4441.4451.446...1.500Stranica 1.445 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković