MENISNC
Pretraga
19.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1443

Novi autoput, Surcin-Obrenovac ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0

POČETNA deonica auto-puta “Miloš Veliki”, od Surčina do Obrenovca, koja bi trebalo da bude puštena u saobraćaj 19. decembra, biće spremna za otvaranje i pre Svetog Nikole. U ovu tvrdnju glavnog inženjera kineske kompanije CCCC Nemanje Mutića u sredu se uverila i ekipa “Novosti”. Asfaltiranje svih 17,6 kilometara je završeno još pre desetak dana, a trenutno se na gradilištu obavljaju poslednje pripreme. Sa završetkom ovih radova, dužina auto-puta će biti 120 kilometara, a vozači će od Surčina do Čačka moći da stignu i za 55 minuta.

Mutić podseća da je ugovoreni rok za završetak radova 5. januar i ističe da se ne seća da je neka deonica u protekloj deceniji završena bez “produžetaka”, pa čak i pre vremena.

– Petlje Surčin i Obrenovac, konstruktivni delovi puta i mosta su gotovi. Preostalo je ozelenjavanje i sađenje biljaka, radovi na signalizaciji i saobraćajnoj opremi, kao i postavljanje zaštitnih ograda za automobile i životinje – objašnjava glavni inženjer. – Postavljene su i instalacije, a jedino još treba sve spojiti i uključiti.

Petlja kod Surčina nije standardna, već je sastavljena iz dve. Ima čak osam ulaza i izlaza na obilaznicu oko Beograda, sa koje će se vozači uključivati na “Miloša Velikog”.

– Suštinski, svi smatraju da je izgradnja ove deonice bila lagan posao, jer je put trasiran kroz ravnicu – priča Mutić. Ali, inženjerski gledano, na ovakvom terenu, kroz njive, uopšte nije lako graditi, jer je poseban problem odvodnjavanje, pošto put prati tok reke Save.

Na celoj trasi su uz put parkirana vozila neimara iz kompanije koja je angažovana za postavljanje zaštitne ograde. Posao se obavlja lančano, a radnici su odlično organizovani. Smenjuju se jedni za drugima fazno. Mašina poput malog robota ubada šipove, a radnici zašrafljuju i zatežu šipke, koje će sprečavati vozače da skrenu sa trase auto-puta.

Na mostu, koji je bio i najzahtevniji za izgradnju, vrvi kao u košnici. Radnici u žutim prslucima, sa šlemovima na glavi. U ovom delu je već postavljena zaštitna ograda, a oni sada po betonu između leve i desne trake prelaze četkama. Objašnjavaju da ovo “šminkanje” nema samo estetsku funkciju, već da se tako pravi zaštita, koja će duže trajati.

Sa mosta se nazire gužva na Obrenovačkom putu, sa kojeg se od letos svi putnici iz Beograda uključuju na auto-put ka Čačku. Preostalo je još nekoliko dana, pa će i vozači koji koriste ovu trasu moći da odahnu. Sa nove petlje kod Obrenovca moći će da se uključe na “Miloša Velikog”.

Vrednost projekta deonice Surčin – Obrenovac je 208 miliona evra, a glavni izvođač je kineska kompanija China Communications Construction Company.

Iako je po glavnom projektu planirana izgradnja naplatne stanice kod Surčina, on je izmenjen i vozači neće plaćati putarinu na ovoj trasi, pošto će se tretirati isto kao auto-put kroz Beograd, na kojem se vožnja ne naplaćuje.

VEZA PREKO OBILAZNICE

VOZAČI će se na novu deonicu auto-puta “Miloš Veliki” uključivati na petlji “Surčin”. Oni koji krenu iz prestonice imaju više opcija. Mogu ići auto-putem Beograd – Zagreb do isključenja za Dobanovce, pa zatim na obilaznicu oko Beograda. Posle nekoliko kilometara vožnje naići će na isključenje za Čačak. Tu će se ukrštati putevi i Vojvođanima, koji stižu iz Sremske Mitrovice i Rume, kao i Novosađanima. Oni koji stanuju na drugoj strani grada, u Kaluđerici ili Malom Mokrom Lugu, do petlje “Surčin” mogu preko Bubanj potoka. Petlje na obilaznici su predviđene i za stanovnike Petlovog brda i okolnih naselja. Za neke od njih će možda ipak biti bolje rešenje putovanje Ibarskom magistralom, jer im je stara ruta bliža. Od decembra će i na ovoj saobraćajnici biti još manje gužve.

MOST PREKO DVE REKE

NEIMARI su obale dve reke, Save i Kolubare, povezali mostom dugim 1.581 metar. Sastoji se od 27 stubova i 30 rasponskih konstrukcija koje su zahvaljujući sistemima pokretnih oplata građeni paralelno sa obe strane reke.

– U konstrukciju je ugrađeno 88.000 kubika betona i oko 11.500 tona armature – navodi Mutić.

IZVOR:NOVOSTI.RS

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:832806-Dve-petlje-osam-ulaza-i-izlaza-most-dugacak-1581-metar-a-od-Surcina-do-Cacka-za-samo-55-minuta-Pogledajte-iz-vazduha-deonicu-auto-puta-Milos-Veliki-koja-ce-biti-otvorena-na-Svetog-Nikolu-VIDEO

Hirurg iz Srbije izabran za člana Ruske akademije nauka

Od
Dara Milovanović
-
0

Srpski vaskularni hirurg Lazar Davidović izabran je za inostranog člana Ruske akademije nauka.Srpski vaskularni hirurg Lazar Davidović izabran je za inostranog člana Ruske akademije nauka, saopšteno je na zvaničnoj internet adresi te institucije.

Davidovića, koji je direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, za članstvo je predložilo Rusko udruženje angiologa i vaskularnih hirurga.

On je tek šesti Srbin koji je izabran za inostranog člana Ruske akademije nauka.

IZVOR:NOVOSTI.RS

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:832711-Hirurg-iz-Srbije-izabran-za-clana-Ruske-akademije-nauka

Ljuto, ljuće, 70 puta ljuće – papričice iz Niške Banje

Od
Dara Milovanović
-
0

Proizvodnja ljutih papričica na jugu Srbije ima dugu tradiciju, ali je malo proizvođača koji su, poput Aleksandra Tanića iz Niške Banje, posvećeni isključivo uzgajanju ekstremno ljutih papričica i proizvodnji ljutih sosova. A papričice koje proizvodi, i do 70 puta su veće ljutine od naših zelenih ljutih papričica.

Oni koji su probali papričice iz Aleksandrovog plastenika, uglavnom kažu da su do tog trenutka „samo mislili da su već jeli ljuto“.

I sam Aleksandar, se samo godinu dana pošto je iz radoznalosti zasadio prvu stabljiku, potpuno posvetio uzgajanju papričica i pravljenju ljutih sosova.

„Sosove pravim od papričica najljućih koje postoje na svetu, sa različitih kontinenata. Gledam da ne izađem iz tradicionalnih okvira domaće srpske zimnice, ali po malo nešto ubacim ili promenim, što nije standardno“, rekao je Aleksandar Tanić iz Niške Banje.

Sam smišlja recepte za ljute soseve sa belim grožđem i cimetom, kruškom i vanilom i još maštovitih kombinacija. A poznavaoci namirnica preporučuju ljutu papriku u ishrani.

„Ljute papričice sadrže alkaloid kapsaicin. Kapsaicin stimulativno deluje na varenje, otvara apetit i utiče na probavu. Deluje antiinflamatorno, znači protiv upala, što se koristi u borbi protiv reumatoidnih bolesti i artritisa“, rekla je Suzana Stevanović, profesor Poznavanja životnih namirnica iz Ugostiteljsko-turističke škole u Nišu.

Da li zbog toga, ili jednostavno zbog uživanja u ljutom ukusu, tek, mnogo je gurmana koji bez papričice ne sedaju za sto.

„U Srbiji se dosta jede ljuto, posebno jug Srbije. Međutim, 90 odsto jela se ne spremaju ljuta, nego gost po svojoj želji dodaje ljute soseve“, objasnio je Zoran Mirašević, predsednik Udruženja turističkih poslenika u Nišu.

Upravo tu Aleksandar vidi šansu za svoj biznis, kome se posvetio pošto je prošle godine prvih 500 bočica sosa prodao za mesec dana. A pripremao ga je sa zadovoljstvom.

„Mislim da je najbitnije za čoveka da radi nešto što voli, da mu je zadovoljstvo, a nadam se da će i prodaja dobro da ide i da ću moći da se izdržavam samo od toga“, smatra Aleksandar.

Ove godine, proizvodnja mu je deset puta veća. Kao i volja za radom u četiri plastenika, i uz šporet i varjaču.

IZVOR:RTS.RS

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/3748243/ljuto-ljuce-70-puta-ljuce–papricice-iz-niske-banje.html

 

Klijenti banaka u Srbiji se teže yadužuju, ali redovnije vraćaju dugovanja

Od
Dara Milovanović
-
0

U odnosu na pre nekoliko godina, klijenti banka u Srbiji prilično su promenili navike – teže se zadužuju, ali zato revnosnije ispunjavaju svoje obaveze

To govore nedavno objavljeni podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije. Naime, docnja je smanjena gotovo tri puta, a za to su velikim delom zaslužni otpis nenaplativih kredita, rešavanje problema stambenih pozajmica vezanih za švajcarski franak i poslovna politika banaka.

Ukupna zaduženost i građana i privrede se u oktobru zaustavila na sumi od 2.489,45 milijardi dinara. Tokom prvih deset meseci ove godine zaduženost pravnih lica, odnosno kompanija, iznosila je 1.402,52 milijarde dinara, što je tačno devet odsto više od iznosa koji je zabeležen na kraju 2018. godine. Istovremeno, dugovanja stanovništva po osnovu kredita popela su se na 1.035,45 milijardi dinara, što je 8,4 odsto više u odnosu na početak godine. Dugovanja preduzetnika u tom periodu porasla su 6,5 odsto i zaustavila se na 51,47 milijardi dinara.

Kartice problem

Bankarskim klijentima izgleda najteže pada izmirivanje obaveza kod kreditnih kartica. Krajem oktobra u rukama građana bilo je 1.362.705 tih kartica. Banke su klijentima odobrile da se preko njih zaduže 92,88 milijarde dinara, a oni su iskoristili više od trećine – 34,39 milijarde.

Pre desetak godina su sve te stope rasta bile na tom nivou iz meseca u mesec. Međutim, privreda i građani su shvatili da se pozajmljeni novac mora vratiti. Već nekoliko godina inflacija u Srbiji je na izuzetno niskom nivou, a kamate su velikim delom varijabilne. To znači da se više ne može očekivati da kredit bude znatno smanjen ili da ga „otplati” inflacija. Banke u Srbiji su dobro kapitalizovane, ali novac ne žele da plasiraju po svaku cenu. Osim toga, na smanjenje kašnjenja znatno su uticali i reševanje problema nenaplativih kredita – NPL – tako što će oni koji neće biti naplaćeni biti otpisani, te leks specijalis o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, koji je donet letos, tako što su „švajcarski” dužnici dobili šansu da svoje obaveze, uz smanjene rate, izmiruju na vreme.

Što se tiče kašnjenja, ukupna docnja i privrede i preduzetnika i građana bila je koncem oktobra 4,8 odsto, a na kraju prošle godine iznosila je 5,3. Najveći procenat docnje zabeležen je 31. decembra 2015. godine, kada je ukupna docnja bila 18,6 odsto. Privrednici padaju u docnju kada obavezu ne izmire 15 dana od trenutka kada rata dospeva, dok građani mogu biti komotniji jer za njih zvanična docnja nastupa kada obaveze ne plate u roku od 60 dana od datuma koji im je banka u ugovoru zacrtala. To je, svakako, i razlog što je kod njih docnja znatno manja. Prošli mesec je završen s 3,1 odsto kašnjenja, a građani su bili najneažurniji takođe 2015. godine, kada je kašnjenje bilo 7,3 procenta. Građani su uvek bili zainteresovaniji da vraćaju kredite na vreme jer su banke uvek bile prilično ažurne kod naplate, a posebno otkako su se pojavili sudski izvrištelji, koji dugove naplaćuju po kratkom postupku, skidanjem hipoteke i naplatom. Taj scenario bi svi da izbegnu, a izbegavaju se i situacije kada se zaostale, a nenaplaćene obaveze kredita, prinudno naplaćuju iz drugih potraživanja, kao što je prodaja pokućstva kod manjih dugovanja i kada kredit nije obezbeđen hipotekom.

Ovde je docnja smanjena u odnosu na decembar 2018. godine, i to sa 14,1 odsto na 13. Ipak, u odnosu na obične kredite to je još uvek visok nivo. Ukupna iznos docnje kod kartica je 4,4 milijarde dinara, a u docnji je krajem oktobra bilo 59.628 kartica.

Stručnjaci odavno savetuju klijente banaka da kod zaduživanja razmisle bar tri puta pre nego što donesu konačnu odluku. Kredit se podiže samo kada je to stvarno potrebno i kada klijent ima sigurnu bazu iz koje može redovno otplaćivati rate. To znači da bi prvo trebalo sabrati sve tekuće mesečne troškove, potom preostali iznos dodatno umanjiti i onda uklapati želje i mogućnosti sa ratama kredita.

IZVOR:KAMATICA.RS

https://kamatica.rs/analiza/teze-se-zaduzujemo-ali-redovnije-vracamo-dugove/60243

U Srpskoj za 0,77 odsto manje nezaposlenih

Od
Dara Milovanović
-
0

U Republici Srpskoj je na kraju oktobra bilo za 666 ili 0,77 odsto nezaposlenih manje u odnosu na kraj septembra, u Federaciji BiH /FBiH/ za 1.279 ili 0,41 odsto, a u Brčko distriktu za 68 ili 0,94 odsto, saopšteno je iz Agencije za rad i zapošljavanje BiH.

Na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u BiH na kraju oktobra bilo je 401.342 lica, što je manje za 2.013 ili 0,5 odsto u odnosu na septembar.

Od ukupnog broja lica koja traže posao 229.060 ili 57,07 odsto su žene.

Posao najviše traže kvalifikovani radnici, njih 126.884 ili 31,61 odsto, zatim 114.455 ili 28,52 odsto sa srednjom stručnom spremom, te 110.655 ili 27,57 odsto nekvalifikovanih radnika.

Na kraju oktobra posao je tražilo i 34.180 ili 8,52 odsto lica sa visokom stručnom spremom, 7.260 ili 1,81 odsto polukvalifikovanih, odnosno sa nižom stručnom spremom, 6.350 lica ili 1,58 odsto sa višom stručnom spremom, te 1.558 ili 0,39 odsto visokokvalifikovanih.

U oktobru je sa evidencija službi zapošljavanja brisano ukupno 21.819 lica, od kojih je zaposleno 13.158 osoba.

Istovremeno je za 11.665 lica prestao radni odnos, dok su poslodavci u ovom periodu prijavili potrebe za zapošljavanjem 5.082 nova radnika.

IZVOR:RTRS.TV

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=359873

Ubedljiv poraz Zvezde od Bajerna

Od
Dara Milovanović
-
0

Fudbaleri Crvene zvezde izgubili su od Bajern Minhena sa 6:0 u petom kolu Grupe B Lige šampiona.

Beogradski tim pred gotovo punim stadionom „Rajko Mitić” odigrao je jednu lošijih utakmica u evropskim takmičenjima i od prvaka Nemačke doživeo ubedljiv poraz.

Bavarci su od samog početka utakmice bili dominantni, a čak golu Manuela Nojera nijednom nisu uspeli ozbiljnije da priprete, prenosi Beta.

Vodeći gol za Bajern postigao je Leon Gorecka u 14. minutu posle centaršuta Filipa Kutinja s desne strane, da bi potom na scenu stupio Robert Levandovski.

On je prvo u 53. minutu povisio prednost na 2:0 iz jedanaesterca koji je minut ranije skrivio Miloš Degenek, igrajući rukom u šesnaestercu.

Poljak je samo sedam minuta kasnije postigao novi gol, da bi u 64. doveo Bajern do 4:0, a u 68. je na semaforu pisalo 5:0.

Konačan rezultat u 89. minutu postavio je Korentan Toliso na asistenciju Tomasa Milera.czbajern 850.jpg

Totenhem je u drugom meču Grupe B gubio sa 0:2 od Olimpijakosa na svom stadionu, nakon što su Jusuf El Arabi u šestom i Ruben Semedo u 19. doveli Pirejce savladali Kazanigu.

Londonski tim je ipak preko Dele Alija u sudijskoj nadoknadi vremena smanjio zaostatak, da bi izjednačenje doneo Hari Kejn u 50. minutu.

Preokret Totenhemu doneo je Serž Orije u 73. minutu, a konačan rezultat postavio je Kejn u 77.

Bajern i Totenhem su pobedama obezbedili plasman u osminu finala Lige šampiona, pošto imaju 15, odnosno 10 bodova. Zvezda je treća sa tri, a Olimpijakos poslednjeplasirani četvrti sa jednim.

U Grupi A Real Madrid i Pari Sen Žermen igrali su nerešeno 2:2, dok su u Grupi C Mančester siti i Šahtjor iz Donjecka igrali nerešeno 1:1, a Atalanta je sa 2:0 slavila protiv Dinama iz Zagreba.

Juventus je u Grupi D pred svojim navijačima sa 1:0 pobedio Atletiko Madrid.

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/442782/Sport/Ubedljiv-poraz-Zvezde-od-Bajerna

Kako nam „Gugl“ i „Fejsbuk“ uzimaju privatne podatke i kako to da izbegnemo

Od
Dara Milovanović
-
0

Istraživanje Nacionalnog instituta za statistiku Španije, tokom kojeg je praćeno više od 40 miliona uređaja građana u cilju prikupljanja podataka o kretanju.Istraživanje Nacionalnog instituta za statistiku Španije, tokom kojeg je praćeno više od 40 miliona uređaja građana u cilju prikupljanja podataka o kretanju, iako je anonimno, kod mnogih je izazvalo nezadovoljstvo i sumnju. Podaci u mobilnim telefonima su stalno i neprimetno dostupni, piše advokat Paloma Ljanez u svojoj knjizi „Datanomiks“.

NAŠ MOBILNI STALNO IMA NAŠU LOKACIJU

Sve počinje kada aplikacija od nas zatraži dozvolu da pristupa našoj lokaciji. Osim aplikacija kao što su „Gugl mape“, postoje i druge koje isto traže. Pored svih „Guglovih“, dozvolu za pristup lokaciji traže i aplikacije kao što su Beleške, Kamera ili Foto-galerija. Zašto moramo reći „Fejsbuku“, „Tviteru“ ili „Instagramu“ gde smo?

Država „Velikog brata“? Španija počinje da prati građane u kontroverznoj studiji

Kako da se rešite ove vrste nadzora? Imajte na umu da možete odbiti da date ove dozvole ili, na primer, zabraniti „Guglu“ da pristupa mikrofonu ako vam ne treba govorni pretraživač, savetuje Ljaneza.

Činjenica da su podaci koje uzimaju anonimni ne znači da je naša privatnost zaštićena. Dakle, istraživanje objavljeno u „Nejčeru“ pokazuje da se od 15 anonimnih podataka osoba može identifikovati sa 99,98 odsto pouzdanosti.

PODACI KOJE DAJEMO BESPLATNO KORISTE SE ZA ZARADU

Dve kompanije koje prikupljaju najviše podataka od svojih korisnika su „Gugl“ i „Fejsbuk“. Svoj prihod ostvaruju prevashodno od reklamiranja i potrebno je da ga orijentišu na kupca što preciznije. Za to obično mogu poslužiti lični podaci koje čuvamo u ovim servisima. Tako u odeljku „Moja aktivnost“ na „Guglu“ možemo videti spisak video-snimaka sa Jutjuba koje smo gledali i sva mesta na kojima smo bili ako smo im dozvolili da nas prate.

Treba imati na umu da „Fejsbuk“, na primer, pored našeg imena, starosti i radnog mesta, takođe ima sve podatke sa „Vocapa“ i „Instagrama“, jer ima vlasništvo obe ove platforme. Glasovni asistenti „Gugla“, „Amazona“ i „Epla“ uvek su na aktivnom slušanju, a ne samo kada ih aktiviramo. Fitnes narukvice poput „Fitbita“ takođe prikupljaju informacije. Na „Ajfonu“ je i kao podrazumevana instalirana zdravstvena aplikacija koja beleži mnogo sličnih podataka, upozorava advokat.

DA LI JE MOGUĆE IZBRISATI TE PODATKE?

Ako ste Evropljanin, Opšta uredba o zaštiti podataka EU daje vam prava pristupa, ispravljanja, brisanja, protivljenja, prenosivosti, i ograničenja obrade vaših privatnih podataka.

Platforme poput „Gugla“ i „Fejsbuka“ mogu da koriste, sortiraju i brišu podatke sa sopstvenih veb-stranica i aplikacija. Međutim, u svojoj knjizi Ljaneza kaže da su kompanije dužne da izbrišu lične podatke ako mi to tražimo, ali ne govori šta je sa podacima o stvarima koje nam se sviđaju ili bi nas mogle zanimati.

Pored toga, poznati kolačići prikupljaju podatke anonimno, ali oni su povezani sa našim pretraživačem ili Gugl profilom. Oni su krivi za to što nalećemo na uporne reklame proizvoda o kojima smo konsultovali druge platforme.

Zaključno, Ljaneza nas pita da li vredi žrtvovati svoje osnovno pravo na anonimnost i privatnost zbog benefita koje dobijamo prihvatanjem svih uslova korišćenja.

IZVOR:NOVOSTI.RS

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/tehnologije/aktuelno.236.html:832365-Kako-nam-Gugl-i-Fejsbuk-uzimaju-privatne-podatke-i-kako-to-da-izbegnemo

Omladinci Zvezde remizirali sa Bajernom

Od
Dara Milovanović
-
0

Mladi fudbaleri Crvene zvezde odigrali su nerešeno sa Bajernom 1:1 (1:0) u 5. kolu B grupe omladinske Lige šampiona.

Crveno-beli su na stadionu Voždovca poveli golom Aleksandra Lukića u 36, ali nisu uspeli da očuvaju prednost jer je izjednačio Oliver Batista Mejer u 54. minutu, prenosi Tanjug.

Bajern je ovim trijumfom obezbedio prolaz u nokaut fazu, dok će Zvezda imati tu priliku u poslednjem kolu kada gostuje Olimpijakosu u Atini 11. decembra.

Bajern je na čelu grupe sa 11 bodova, Zvezda ima osam, a Totenhem sedam nakon pobede 1:0 nad Olimpijakosom, koji ima samo jedan.

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/442774/Sport/Omladinci-Zvezde-remizirali-sa-Bajernom

Prve sede vlasi nisu znak mudrosti nego ozbiljnog zdravstvenog problema

Od
Dara Milovanović
-
0

Ne postoji univerzalno pravilo koje otkriva u kojoj godini života ćete ugledati prve sede vlasi u svojoj kosi. Štaviše, one često nemaju nikakve veze s time koliko godina imate. Kod nekih ljudi mogu se pojaviti već u srednjoškolskoj dobi, a možda i ranije.

Ipak, one imaju veze sa starenjem, ali kako pojašnjava dermatolog Melisa Pilijang, sa starenjem melanocita u folikulima vaše kose. Odnosno, sa starenjem ćelija koje su zadužene za proizvodnju pigmenta.

“One prestaju da proizvode melanin, a rezultat toga je siva kosa, koja s vremenom pobeli”, objasnila je dr Pilijang i istakla kako većina ljudi do 50. godine već napola osedi.

No, jeste li znali da (pre)rano pojavljivanje sedih vlasi može upućivati na ozbiljne zdravstvene probleme?

Naime, studija objavljena na Konferenciji kardiološkog društva u Indiji pokazala je kako muškarci mlađi od 40 godina koji su prerano osedeli imaju pet puta veće šanse za razvoj koronarne bolesti. Odnosno, prerano pojavljivanje sedih može biti povezano sa srčanim problemima, prenosi Večernji list.

Osim toga, istraživanja pokazuju da starenje melanocita može biti rezultat biološkog procesa koji može oštetiti zdrave ćelije i tkivo. Upravo zato lekari savetuju da potražite mišljenje doktora ako osedite pre 35. godine.

IZVOR:B92.RS

https://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2019&mm=11&dd=26&nav_id=1622519

U Beogradu se podiže spomenik Diani Budisavljević

Od
Dara Milovanović
-
0

Diana Budisavljević je spasila nekoliko hiljada srpske dece iz logora u Jasenovcu, ceo Drugi svetski rat je spašavala srpsku decu.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će se na predstojećoj sednici Skupštine grada naći i odluka o podizanju spomenika Diani Budisavljević, koja je spasila nekoliko hiljada srpske dece iz logora u Jasenovcu.

„Spomenik će se nalaziti na rekonstruisanom Savskom keju, na potezu od Beton hale prema Kapetaniji. Diana Budisavljević je spasila nekoliko hiljada srpske dece iz logora u Jasenovcu, ceo Drugi svetski rat je spašavala srpsku decu. Ova žena je zaslužila da dobije spomenik. Ona je bila austrijanka, udata za Srbina i zahvaljujući njoj mnogi su preživeli taj rat”, istakao je Vesić na televiziju Hepi.

Kako je naveo, spomenik se podiže na obali Save, jer to ima simboliku, prenosi Beoinfo.

„Tu će doći svaki stranac jer tu staju kruzeri, a na obalu Save su nažalost dolazila tela ubijenih Srba iz Nezavisne države Hrvatske”, pojasnio je Vesić.

On je najavio i da će na Savskom trgu sledeće godine biti spomenik Stefanu Nemanji, na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Takođe dodao je da će i bivši američki predsednik Vudro Vilson u istoimenom bulevaru dobiti spomenik.

„On je zadužio ovu zemlju i treba da ima spomenik, kao što je dobio i bulevar. Podići ćemo spomenik i Vasku Popi na Tašmajdanu”, rekao je Vesić.

Kako je kazao, na predlog predsednika Srbije spomenik će dobiti i ubijeni srpski premijer Zoran Đinđić.

„Spomenik je već završen, a radili su ga Mrđan Bajić i Biljana Srbljanović, objašnjava Vesić i dodao je da će spomenik biti podignut i despotu Stefanu Lazareviću.

On je naveo da je vreme da ulice dobiju i Miroslav Radojčić, Bogdan Tirnanić, Predrag Milojević.

„Ulicu treba da dobije i Novak Novak, Radivoje Lola Đukić jer to je naš dug prema njima. Imamo i predog da i Tijanić dobije ulicu. Mislim da treba da omogućimo da se ljudi sećaju svih onih ličnosti koji su na bilo koji način obeležili ovo vreme”, naglasio je zamenik gradonačelnika grada Beograda.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je da će budžet grada Beograda za narednu godinu iznositi 1,205 milijardi evra, dok je, kako je kazao, u vreme Dragana Đilasa bio 565 miliona evra. Vesić je naglasio i da je predviđeno da dug Beograda na kraju sledeće godine iznosi 353 miliona evra, najavljujući i da će grad uzeti dva nova kredita , jedan od 35 miliona evra za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava i jedan u vrednosti od 31 milion za kupovinu novih autobusa.

Vesić je takođe podsetio da je Beograd dobio domaćinstvo Svetskog dvoranskog prvenstva u atletici 2022. godine i da će se takmičenje održati u Beogradskoj areni.

Nije lako, kako je istakao, dobiti organizaciju tako značajnog takmičenja u konkurenciji drugih svetskih gradova, i dodao da srpska prestonica ima dve godine da pripremi to takmičenje na najvišem nivou. „Prvenstvo u atletici – „kraljici sportova” je najeksponiraniji medijski događaj, posle Olimpijade i Svetskog prvenstva u fudbalu. Događaj iz Beogradske arene će prenositi skoro 200 zemalja u direktnom prenosu, a podsetiću da je trka na 100 metara jedan od najgledanijih događaja na Olimpijadi, kao i na svetskim prvenstvima u atletici. To je dobra prilika za promociju Beograda, Srbije i našeg sporta”, zaključio je zamenik gradonačelnika.

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/442713/Beograd-podize-spomenik-Diani-Budisavljevic

1...1.4421.4431.444...1.500Stranica 1.443 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković