MENISNC
Pretraga
20.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1441

Crno-beli počinju 2020. protiv Mornara u Štark Areni

Od
miki
-
0

U subotu, 4. januara, crno-beli će dočeti tim iz Bara od 19 časova.

Partizan NIS započinje 2020. godinu utakmicom XIV kola ABA j.t.d. lige, protiv Mornara u Štark Areni. Meč je na programu u subotu, 4. januara od 19 časova.

Pred duel sa Mornarom, trener Partizana NIS, Andrea Trinkijeri je izjavio:

“Nova godina, stari ciljevi. Želimo da protiv ekipe odlične ekipe Mornara odigramo dobro i tako na pravi način započnemo seriju izuzetno važnih utakmica koje ćemo odigrati u januaru. Mornar je ekipa koja može svakome da napravi probleme, imaju veoma kvalitetne igrače od kojih je nekolicina u stanju da svako veče postigne 20 i više poena. Na nama je da im to ne dozvolimo i da utakmicu uvedemo u ritam koji nam više odgovara”, istakao je Trinkijeri.

Kapiten crno-belih, Novica Veličković je pred sutrašnji meč izjavio:

“Čeka nas teška utakmica, protiv ekipe koja igra brzo, uzima dosta šuteva i veoma je nezgodna kada pronađe svoj ritam. Sa naše strane, mi treba da budemo maksimalno koncentrisani i da igramo onako kako nama više odgovara. U Baru smo uspeli da ih zaustavimo na 65 poena, a da bismo to ponovili, potrebno je da odigramo još bolje nego tada”, naglasio je Veličković.

IZVOR:KK PARTIZAN

“Neko” hoće Amerikanca – da li je to Partizan?

Od
miki
-
0
FOTO: KK PARTIZAN

Srpski mediji su proteklih dana spekulisali da je centar Džamel Meklin na meti beogradskog Partizana.
Navodno je ekipa Andree Trinkijerija i dalje u potrazi za igračem na poziciji “petice”, koju posle odlaska Artsjoma Parahovskog pokrivaju Nikola Janković, Vil Mozli i mladi Dušan Miletić.
U prilog tome da bi Meklin mogao ubrzo da promeni sredinu idu i navodi italijanskih medija da on na svaki način želi da izađe iz ugovorne obaveze sa aktuelnim klubom, Dinamom iz Sasarija.
Američki centar je navodno već mesecima nezadovoljan u ekipi koju trenira Đanmarko Poceko, o čemu je govorio i italijanski trener.
“Kada je stigao letos bio je u skoro idealnom fizičkom stanju, igrao je odlično, osvojili smo Superkup, ali je potom doživeo pad. Osećam se krivim što ne mogu da nađem način da mu pomognem jer mislim da je posao trenera da pomogne igračima”, rekao je Poceko sredinom decembra.
Italijanski mediji pišu da “jedna ekipa iz Evrokupa” želi da u svojim redovima vidi Meklina, kao i da bi dogovor mogao da bude postignut sledeće nedelje.

IZVOR:B92

Vučić sa Srbima u Crnoj Gori na Badnji dan

Od
miki
-
0

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić provešće Badnji dan sa Srbima, pravoslavnim vernicima na severu Crne Gore, potvrđeno je “Tanjugu” u Kabinetu predsednika Srbije.

Vučić će, kako je prvi javio Blic, prisustvovati nalaganju badnjaka i time pokazati “da je to prilika da se još jednom ukaže na jedinstvo srpskog naroda u očuvanju srpskih svetinja i srpske crkve”.

Predsednik Srbije je za to dobio blagoslov patrijarha Irineja, prilikom nedavnog razgovora u Patrijaršiji u Beogradu.

Odlazak među Srbe u Crnoj Gori, na severu, izuzetno je delikatan i izazovan, sa različitih aspekata, pogotovo jer dolazi u trenutku u kojem je donošenje Zakona o slobodi veroispovesti uznemirilo Srbe u Crnoj Gori.

Misija predsednika Srbije, međutim, nije da doprinosi političkim podelama u toj zemlji, već da se potvrdi jedinstvo srpskog naroda u svim pitanjima od značaja, pa i u očuvanju srpskih svetinja, mirno, pravnim i diplomatskim sredstvima, kako je to više puta ovih dana ukazao predsednik Vučić.

IZVOR:RTS

Žunjina “Crvena oluja” HIT: Troši litar benzina na 50 km, “piči” 80 na sat

Od
miki
-
0
Mondo/ Goran Sivački
Mondo/ Goran Sivački

Zoran Stevanović Žunja do juče je bio samo običan automehaničar iz Gruže i zanesenjak kog su komšije čudno gledale dok je u garaži pravio svoje neobične skalamerije. Sada je regionalna zvezda za čije autorsko delo se zanima i slavni Emir Kusturica…

“Vozilo na vetar”, kao bomba odjeknula je vest koju su objavili lokalni portali, pišući o našem dobrom domaćinu – Žunji iz Erićeve Gruže. Šumadija ga je iznedrila, Šumadija i proslavila, ali on se nimalo time ne zanosi. Skromno i bez pompe priča o sebi dok nam pokazuje “Crvenu oluju”, vozilo koje puni novinske stupce.

“Da sam neka zvezda – ne bih rekao, a da sam došao do nečeg novog – jeste. Nisam razmišljao o slavi i takvim stvarima, samo mi je došla ideja da napravim neko vozilo”, objašnjava Stevanović kako je pre 15 godina počeo da pravi svog ljubimca – trotočkaša na “trojni pogon” – jer koristi vetar, vodu i benzin.
Možda će vas zanimati

Na prvi pogled deluje kao jedna od “munja” iz blokbastera “Mad Max”. Izanđalo sedište, metalna konstrukcija, propeler…Vidi se da Žunja godinama “haba” čudo na tri točka koje je tek danas postalo predmet interesovanja javnosti.

Svoju “Crvenu oluju” Žunja je, davnih dana, pravio pune dve godine. Krenuo je sa dve šipke i dve kutije materijala, da bi na kraju nastao neverovatan spoj motora od “fiće”, elise od vojnog helikoptera iz Norveške (“jer nijedan drugi materijal ne može tako da se ponaša na 2.000 obrtaja”), zadnja osovina od “forda”, prednja viljuška od “kavasakija”, prednji točak je od “jave”…

Rezultat – vozilo koje može da razvije brzinu od 80 kilometara na sat i koje dobro znaju posetioci manifestacija poput kupisijade i gulašijade, na kojima je “Crvena oluja” glavna atrakcija.

IZVOR:MONDO

Koliko dugo alkohol ostaje u našem organizmu?

Od
miki
-
0
Photo by Kelsey Knight on Unsplash
Photo by Kelsey Knight on Unsplash

Ovo doba godine je možda najlepše u godini, ali važno je da se ne zanesete u veselju. Naime, jedno istraživanje je pokazalo da će 49 odsto odraslih osoba u praznično vreme piti alkohol jednom ili više puta.

Praznično piće može da postane problem ako ne razumete koliko dugo alkohol ostaje u vašoj krvi. NHS navodi da je potrebno oko jedan sat da vaše telo razgradi jednu jedinicu alkohola, ali to varira u zavisnosti od različitih faktora, uključujući težinu, starost, koliko ste pojeli, koju vrstu alkohola ste uzimali i ako uzimate lekove.

Brzina kojom se alkohol eliminiše iz krvotoka iznosi oko 0,015 ml na sat, ali alkohol se i dalje može pokazati u krvnom testu do 12 sati. Šta je jedna jedinica alkohola? Jedna jedinica alkohola se meri kao 10 ml ili 8 g čistog alkohola. Jedna čaša vina može biti do tri jedinice, piše britanski “Metro”.
Možda vas zanima

Koliko dugo moram da sačekamo sa vožnjom nakon konzumiranja alkohola? Nikada ne postoji tačan odgovor jer različito metabolizujemo alkohol, ali “The Morning After Campaign” je proizveo procenjeni kalkulator koji treba koristiti. Zajedno popijte pića i daće vam procenu koliko treba da čekate pre vožnje.

Šta ako neko bude uhvaćen u vožnji alkohola? Vožnja pod dejstvom alkohola je krivično delo i možete dobiti novčanu kaznu, zabraniti vožnju ili suočiti se sa vremenom zatvora, u zavisnosti od težine krivičnog dela. Pored zatvorskih i drugih kazni, kao što su oduzimanje dozvole, novčani penal ili kazneni bodovi, vozači koji pod uticajem alkohola izazovu saobraćajnu nesreću, mogu da plate odštetu i do 2,5 miliona evra. Ovo predviđa novi zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, koji će se na jesen razmatrati u Skupštini Srbije. Naime, oni gube prava iz osiguranja, odnosno postaju takozvani regresivni dužnici prema osiguravajućem društvu, koje je oštećenoj strani isplatilo nadoknadu, pišu Novosti.

Mogu li brže alkohol da ispari iz organizma? Ne – postoji zabluda da možete da popijete prekomernu količinu vode da biste isprali alkohol, ili da će brzi obrok upiti alkohol. Iako vam to može pomoći da se osećate treznije, to ne menja nivo alkohola u vašem sistemu. Sačekajte 12 sati pre nego što sednete za volan nakon što ste pili alkohol.

IZVOR:B92.NET

Uspešna godina „delfina“, osvojena Svetska liga i plasman na OI

Od
miki
-
0

Vaterpolisti Srbije predhodne godine su osvojili Svetsku ligu, čime je ostvaren plasman na Olimijske igre. To je ujedno i bio glavni cilj selektora Dejana Savića. U drugi plan stavljeno je Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreriji i Evropa kup. Ova takmičenja poslužila su za podmlađivanje selekcije i uigravanje mladih igrača.

„Delfini” su godinu započeli učešćem na Evropa kupu. Podmlađena selekcija je osvojila šesto mesto. U četvrtfinalu Srbija je poražena od Španije 12:13 u Zagrebu. Ovo je bio i kvalifikacioni turnir za finale svetske lige na kojem je naša selekcija bila domaćin pa je automatski već bila na njemu, tako da je ovaj turnir poslužio za proveru mladih igrača.

Usledio je finalni turnir Svetske lige, koji je održan na beogradskom Tašmajdanu, ujedno ovo je bio i kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre. Kako je počeo turnir izdvojile su se dve ekipe Srbija i Hrvatska i bez većih problema obe su stigle do finala.

Veliki ulog – direktan plasman u Tokio, pune tribine, sve je obećavalo pravi spektakl u bazenu. Meč je odigran pod neverovatnim vremenskim uslovima. Jak pljusak na momente je delovalo da će meč biti odložen. Ipak oba tima se nisu obazirale na kišu. Velika borba u bazenu zadržala je gledaoce na tribinama, koje su ostale ispunjene uprkos snažnom pljusku. To je dodatno motivisalo igrače da pruže maksimum.

Na kraju vaterpolo reprezentacija Srbije savladala je selekciju Hrvatske sa 12:11 u finalu Svetske lige. “Delfini” su osvajanjem Svetske lige izborili plasman na Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine i tako ostvarili glavni cilj ove godine.

Prepun Tašmajdan bodrio je i nosio vaterpolo reprezentaciju Srbije do pobede nad Hrvatskom. Provala oblaka, pokvareni semafor, nekoliko preokreta i neizvesna završnica viđeni su u finalnom meču.

Naredno takmičenje bilo je Svetsko prvensto u Južnoj Koreji, na koje je naša selekcija otišla sa dosta podmlađenim sastavom, a bez Filipovića, Pjetlovića i Prlainovića. Selektor Dejan Savić je testirao neke nove snage na velikom takmičenju. Smena generacija je neminovna u svakom sportu, a izgleda da se u našem vaterpolu to radi sistemski i dugoročno, kako bi selekcija ostala u samom vrhu svetskog vaterpola.

Posle dobrog starta na šampionatu, ipak podmlađena selekcija nije izdržala pod velikim pritiskom u nastavku. Poražena je od Španije u četvrtfinalu 12:9. U borbi za plasman reprezentacija Srbije osvojila je peto mesto na Svetskom prvenstvu u južnokorejskom Kvangdžou, pošto je sa 13:9 pobedila selekciju Australije.

Šampionat je osvojila Italija koja je u finalu savladal Španiju sa 10:5.

Predposlenju takmičarski utakmicu ove godine „delfini” su odigrali protiv Holandije u Hagu na startu nove sezone u Svetskoj ligi u koju je naša selekcija ušla kao branilac titule.
Srpska vaterpolo reprezentacija uspešno je započela učešće u ovogodišnjem izdanju Svetske lige, pošto je u Hagu savladala domaću selekciju Holandije sa 12:7.

Usledile su pripreme za Evrpsko prvenstvo u Budimpešti od 12. – 26. januara na kome će naša selekcija biti u grupi sa Rumunijom, Holandijom i Rusijom. Pred „delfinima” je izazov da se peti put okite naslovom najboljih na starom kontinentu.

Prvo je u Americi odigran dvomeč sa domaćinom. Po jedna pobeda na obe strane, prvo su Amerikanci pobedili sa 13:12 (3:4, 4:2, 3:2, 3:4) u prijateljskoj utakmici odigranoj u San Dijegu.

Usledio je revanš u Toransu u kome je naša selekcija slavila rezultatom 16:11 (3:2, 2:2, 5:4, 6:3).

Poslednji takmičarski meč odigran je u Beogradu protiv Hrvatske, šest meseci nakon spektakularnog meča u finalu Svetske lige. Ovog puta ulog je bio mnogo manji, meč bez nekog preteranog takmičarskog naboja u okviru Kvalifikacija za Svetsku ligu.

Naši koriste priliku da pobedom nad velikim rivalom okončaju godinu. Srbije je ubedljivo savladala Hrvatsku – 15:11.

Da Srbija ima budućnost u vaterpolu uverili su nas mladi igrači na Svetskom prvenstvu. Oni su osvojili srebrnu medalju na SP koje je održano u Kuvajtu. Srbija (igrači do 20 godina) poražena je od Grčke sa 6:4 u finalu. Bronzana medalja pripala je selekciji Italije.

IZVOR:RTS

Radovi na pruzi Beograd – Novi Sad teku po planu, kada će biti završeni

Od
miki
-
0

Izgradnja deonice brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada dužine preko 40 kilometara teče po planu tako da će ona biti završena i pre roka 2021. godine. Ruska kompanija “RŽD Internešenel” gradi najtežu deonicu pruge Beograd–Budimpešta, sa dva tunela i velikim vijaduktom koji se spušta u Sremske Karlovce prema Novom Sadu. To je dvokolosečna pruga za brzine do 200 kilometara na čas. U “RŽD Internešenelu” kažu da su vijadukt i tunel već 80 odsto gotovi, izgrađeno je 35 kilometara koloseka, a u ovom trentku urađeno je više od 50 odsto ukupnih radova na celoj deonici do Novog Sada. Dužina tunelskih cevi je 2,2 kilometara, a završeno je kilometar i po cevi tunela i skoro tri kilometra vijadukta.
“‘RŽD Internešnl’ nikad nije kasnio sa rokovima ni u Srbiji ni u drugim delovima sveta. Što se tiče ovog projekta mi smo sigurni da će biti završen na vreme. Takođe, i linijski deo i objekti će biti završeni do kraja 2021”, navodi Mansurbek Sultanov, direktor kompanije “RŽD Internešenel” u Srbiji.

Kada počne da radi dvokolesečna pruga do Novog Sada ostaje još da se uradi deonica od Novog Sada do granice sa Mađarskom za šta je već napravljen projekat, a Rusi su zaintresovani da grade i taj pravac. Međutim, uskoro počinje izgradnja novog savremenog dispečerskog centra Železnica Srbije koji takođe gradi “RŽD Internešenel”.

“Što se tiče projektovanja i izgradnje dipsečerskog centra mi smo već potpisali aneks 1.1 za projektovanje i sa donetom odlukom skupštine Srbije, mi smo spremni da krenemo sa projektantskim radovima. Naša ekipa je sa železnicom Srbije sa infrastruturom pripremila sve istražne radove koje su nepohodne za početak projektovanja”, dodaje Sultanov.

Na barskoj pruzi Rusi su odradili 77 kilometara od Resnika do Valjeva, a prema međudržavnom sporazumu od proleća se kreće sa projekotvanjem deonice do državne granice sa Crnom Gorom u zajednici sa Infrastrukturom železnica Srbije.

IZVOR:RTS

 

 

Gujon o humanosti, solidarnosti i želji Srba da opstanu na svojim ognjištima

Od
miki
-
0
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Arno Gujon kaže da je teško biti human u ovim vremenima zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na KiM

Tradicionalni božićni konvoj “Solidarnost za Kosovo” stigao je i za ovu Novu godinu u srpske enklave u južnoj pokrajini, a to je od 2004. godine 48. konvoj upućen na KiM u organizaciji humanitarne organizacije na čijem je čelu Arno Gujon, francuski humanitarac.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Arno Gujon kaže da je teško biti human u ovim vremenima zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na KiM.

S druge strane, kako kaže, ima mnogo solidarnih ljudi – ljudi koji su dobri i voljni da pomognu.

“Trudimo se već 15 godina da okupimo ove dobre ljude koji u Francuskoj žele da pomognu nesrećnima na KiM, da im pokažemo da mogu da računaju na nas, da mislimo na njih tokom cele godine, a pogotovu u prazničnim danima kada se ljudi koji su zaboravljeni osećaju još zaboravljenijim”, rekao je Gujon.

Kako kaže, oni koji su usamljeni osećaju se još usamnjenijim.

“Mi smo tu da im pružimo ne samo materijalnu pomoć već i moralnu podršku”, istakao je Gujon.

“Već dve godine, pošto mi je zabranjen ulazak na KiM, tu sam u Beogradu. Ranije i tokom 15 godina dočekivao sam Novu godinu sa Srbima na KiM, u Gračanici, Kosovskoj Mitorvici, Crkoležu – u svim tim mestima gde osećam da pripadam. Trenutno su moji volonteri dole a ja sam ovde, tako da je malo teško jer je smisao moga života da budem tamo i da pomognem tim ljudima”, rekao je Gujon.

Govoreći o tome koliko je teško pronaći dobre ljude, Gujon kaže da je zadatak da ih nađu i da se trude organizujući konferencije, preko medija.

Ima mnogo ljudi koji se i sami jave, preko društvenih mreža, kaže Gujon, dodajući da dobija mnogo mejlova i poruka, poziva i pisma od ljudi koji žele da pomognu.

Ističe da se ljudi iz Srbije takođe javljaju kao i oni koji žive u rasejanju, koji pomažu, doniraju i imaju lepu reč i pružaju moralnu podršku.

Gujon kaže da se žitelji sela Banje, Crkoleža, Suvog grla na KiM, nadaju da će biti više mira, manje napetosti i da neće biti zaboravljeni.

“Moji volonteri idu od sela do sela ovih dana i sreću se sa svim tim ljudima, bili su u Štrpcu, Prizrenu, Velikoj Hoči, Orahovcu. Neki volonteri su tu prvi put i oni su iznenađeni stanjem u enklavama. To su ljudi koji koji su hrabri i koji nemaju mnogo a dali bi nam sve, koji su spremni da se bore da imaju nešto da ostave svojoj deci, a to su kuće, imanja”, kaže on.

“Oni zato ne napuštaju KiM, žele da opstanu, a na nama je da im pomognemo”, kaže Gujon.

Osvrćući se na pitanje povratka mladih u Srbiju, Gujon kaže da je prvi cilj “uspeti u tome da onima koji žele da odu pokazati koje su vrline Srbije, zato što ih nismo svesni”.

Smatra da smo uglavnom svesni svojih mana – to je dobro jer možemo da ih menjamo.

“Ako uložimo mnogo truda, verujem da možemo da uspemo ovde, a ako uspemo to uspeh celog društva, nismo puki posmatrači sa strane ako živiomo u inostranstvu. Opstanak ljudi i povratak je pitanje svih pitanja. Ja ostajem ovde, moje ćerke i supruga ostaju ovde. Ja živim ovde, nisam turista, svestan sam ogromnog potencijala koji Srbija ima”, rekao je Gujon.

IZVOR:NOVOSTI

Molebani i litije u Crnoj Gori, vernici i sveštenstvo na ulicama

Od
miki
-
0

Širom Crne Gore građani su i večeras izašli na ulice, protestujući zbog usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti.

U podgoričkom Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja večeras je održan moleban, u znak protesta protiv.

Građani su zatim krenuli u molitvenu šetnju do Crkve Svetog Đorđa pod Goricom.

Protojerej Velibor Džomić rekao je da broj okupljenih vernika pokazuje da su oni dokaz da njihove svetinje nisu na prodaju. Rekao je da Turcima koji su u Podgoricu došli polovinom 15. veka nikada nije palo na pamet da oduzimaju Crkvu Svetog Đorđa.

“Nikada do danas nikome nije palo na pamet da oduzimaju crkvu Svetog Đorđa i da preknjižavaju ovu crkvenu zemlju”, naveo je protojerej Džomić i poručio da će na bezakonje odgovoriti molitvom.

Nikšićani, predvođeni lokalnim sveštenstvom šetali su večeras ulicama Vuka Karadžića, Petom proleterskom i Njegoševom.

Oni su i sinoć protestovali, nezadovoljni nedavnim usvajanjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti.

Nakon liturgije u crkvi Svetog Preobraženja, ulicama grada prošetali su i Žabljačani.

Pevajući crkvene pesme i Himnu Svetom Savi, prošetali su uobičajenom maršrutom – od crkve, glavnim gradskim saobraćajnicama do autobuske stanice i nazad.

Okupljanje je proteklo bez incidenata, ali je za to vreme saobraćaj trasom njihovog kretanja bio obustavljen.

U Pljevljima je posle molebana u crkvi Svete Petke održana litija ulicama grada.

Građani Bijelog Polja, vernici SPC koji su nezadovoljni usvajanjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti, prošetali su i večeras ulicama tog grada.

U Bijelom Polju litiju je predvodio episkop budimljansko-nikšićki Joanikije. On je poručio da pravoslavni vernici trpe veliku nepravdu.

“Ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom Crne Gore, ali ni sa međunarodno utvrđenim standardima. I ako misle u Evropu, dužni su da obezbijede svakom slobodu vjere, i najmanjoj zajednici, a posebno najbrojnijoj vjerskoj zajednici crkvi pravoslavnoj svetoj u Crnoj Gori, kojoj pripada preko 70 posto građana Crne Gore”, rekao je Joanikije.

Vernici SPC u Plužinama takođe su prošetale gradskim ulicama noseći ikone uz poruku “Ne damo svetinje”.

IZVOR:RTS

Od danas nova pravila u BC-u

Od
Dara Milovanović
-
0

Od 01 januara 2020.godine, u BC-u pocinju da važe novi propisu koji se tiču nas, stanovnika ove Provincije.

Dobra vest je da od danas više ne moramo plaćati obavezni MSP, koji je ukinut, dakle, sjajna vest.

Takođe od danas u Vankuveru, počinje da važi zabrana upotreba stiropornih posuda i plastike za jednokratnu upotrebu. Za godinu dana, Vankuver će zabraniti i upotrebu plastičnih kesa.

Od danas je i porez na e-cigarete, redovne cigarete i vejpin proizvode veći. Redovne cigarete poskupljuju od 2-29 centi, a e-cigarete i vejping proizvodi poskupljuju sa 7 % poreza na 20 % poreza.

Za sada nas preskače, ali za 6 meseci desiće nam se i povećanje minimalne cene rada na $ 14.60 po satu.

I za kraj, kao što smo pisali ranije, ima određenih promena oko federalne lične takse. Do juče neoporezivi deo prihoda bio je $ 12.069, a od danas će biti $ 13.229. Takođe, za one koji imaju godišnji prihod viši od $ 150.473, loše vesti, jer im se smanjuju benefiti, a oni koji zarađuju više od $ 214.368, gube totalno benefite.

Srpski Poslovni Imenik

1...1.4401.4411.442...1.521Stranica 1.441 od ukupno 1.521

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković