Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej posetio je 28. februara 2020. godine Srpsku pravoslavnu parohiju Svetog Save u San Petersburgu na Florodi.
Patrijarha srpskog g. Irineja i Episkopa šumadijskog g. Jovana dočekao je domaćin, Episkop istočnoamerički g. Irinej, zajedno sa Episkopima novogračaničko-srednjezapadnoameričkim g. Longinom i zapadnoameričkim g. Maksimom i mnogobrojnim vernicima.
U Podgorici održan Svetosimeonski sabor, u čast svetog Simeona Mirotočivog – Stefana Nemanje. Mitropolit kijevski Onufrije predvodio današnju litiju ulicama Podgorice. Građani su na liturgiju i litiju stizali iz svih krajeva Crne Gore.
Mitropolit kijevski sa mitropolitom Amfilohijem i više arhijereja Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije i SPC-a služio je u Sabornom hramu liturgiju.
Mitropolija crnogorsko-primorska navodi da je liturgiju služilo 15 arhijereja Srpske i Ukrajinske pravoslavne crkve.
Litija je oko 12.20 krenula ka Nemanjinom gradu, a u Podgoricu su stigli građani iz cele Crne Gore.
“Došli smo radi naših svetanja jer nam je od predaka ostalo da branimo crkvu, ovo je sraman zakon, nadam se da će ga brzo povući”, poručio je jedan građanin.
Na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog litija se razdvojila, pa je deo građana nastavio ka Nemanjinoj obali a drugi deo ka Hramu Hristovog Vaskrsenja.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je poručio da zahtevaju od premijera i predsednika Crne Gore da “povuku bezbožni, anticrnogorski, antievropski, antisrpski i antivaseljenski zakon, radi njihovih obraza”.
“I da pobijedi bratska ljubav. Nadamo se da će povući zakon, ako žele da sačuvaju obraz. Ako hoće da izgube obraz i dušu i budu najsramnija grupa koja je vladala Crnom Gorom, onda mogu i tako”, poručio je Amfilohije.
Mitropolit Onufrije je čestitao značajan jubilej, 800 godina od rukopoloženja Svetog Save za episkopa srpskog.
“Crna Gora je veoma interesantna, poznata po živopisnoj prirodi, arhitekturi iz različitih perioda i lijepim, hrabrim i dobrim ljudima. O ljepotama Crne Gore pisali su mnogi pisci i pjesnici, kao i o njenom silnom narodu koji je oduvijek čuvao pravoslavnu vjeru. U Crnoj Gori je mnogo svetinja i drevnih hramova”, istakao je Onufrije.
Dodao je da u Crnoj Gori mnogo stoleća duhovnu i spasiteljsku misiju nosi Mitropolija crnogorsko-primorska (MCP).
IZVOR: RTS, VIJESTI
Najbolji teniser sveta Novak Đoković plasirao se u finale turnira u Dubaiju, pošto je danas savladao Gaela Monfisa 2:6, 7:6 (10:8), 6:1.
Đoković je nastavio niz i sada u međusobnim mečevima protiv Francuza vodi 17:0 i to nakon što se vratio sa „ivice provalije” spasivši tri meč lopte u tajbrejku drugog seta.
Rival srpskom asu u borbi za titulu biće Grk Stefanos Cicipas, koji je prethodno savladao Britanca Danijela Evansa 6:2, 6:3.
Turnir u Dubaiju, iz serije 500, igra se za nagradni fond od 2.794.840 dolara.
IZVOR: POLITIKA
Digitalna tehnologija je trenutno najbrže rastuća srpska industrija, a sledeća je možda proizvodnja litijuma, piše britanski poslovni nedeljnik Ekonomist u današnjem tekstu pod naslovom „Neočekivani tehnološki bum u Srbiji”.
U tekstu posvećenom digitalnoj revoluciji u našoj zemlji, list napominje da su na putu možda još neke dobre vesti iz Srbije za Evropu koja je krenula zelenim putem, i konstatuje da „Srbija leži na jednom od najvećih nalazišta litijuma na kontinentu, koji predstavlja osnovni sastojak za proizvodnju baterija za električne automobile”.
Ekonomist navodi da tehnološki sektor čini najmanje šest odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda i da zapošljava oko 45 hiljada ljudi.
„Strane firme su u proteklih šest godina potrošile više od 500 miliona dolara na srpske startap kompanije”, citira list Zoju Kukić iz Inicijative Digitalna Srbija (DSI).
Procenjuje se da je prošlogodišnji izvoz IT sektora dostigao 1,4 milijarde evra (1,5 milijardi dolara), što je povećanje od 55 procenata u odnosu na 2017, navodi se u tekstu.
List navodi i reči Nebojše Đurđevića, šefa DSI-ja, koji kaže da bi realna cifra mogla biti mnogo veća jer ima približno 10.000 frilensera koji često posluju sami i kojima plaćanja ležu u firmama osnovanim u inostranstvu.
Dodaje se da „Top Eleven”, fudbalska igrica koju proizvodi Nordeus, najpoznatija tehnološka kompanija u Srbiji, ima 219 miliona registrovanih korisnika.
U tekstu piše da se u Srbiji pridaje sve veći značaj finansijskim tehnologijama, biotehnologijama i razvoju veštačke inteligencije (AI), i ocenjuje da je privlačenje domaćih ulagača u te sektore još uvek ide teško.
Finlejson procenjuje da bi, uz sve prateće industrije, to moglo da podigne „bruto domaći proizvod zemlje za nekoliko procentnih poena”, piše britanski Ekonomist.
IZVOR: POLITIKA
U gradovima širom Crne Gore se održavaju molebni i litije u znak protesta protiv usvojenog Zakona o slobodi veroispovesti. Mitropolit kijevski i sve Ukrajine Onufrije doputovao je u posetu Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, a pred Sabornim hramom Hristovog Vaskrsenja u Podgorici dočekali su ga sveštenstvo, monaštvo i narod.
On sa mitropolitom Amfilohijem učestvuje u večerašnjoj litiji, kojom se vernici protive usvajanju Zakona o slobodi veroispovesti. Posle molebana u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, litija je krenula ulicama Bijelog Polja, do Crkve svetog Nikolaja u Nikoljcu.
Protojerej Nikola Skopljak je rekao da se ovih dana “celim svetom širi divna poruka iz Crne Gore ‘ne damo svetinje'”, i da ona više nije Crna nego Sveta Gora.
Nakon molebana služenog u crkvi Svetog Jovana Krstitelja u Plužinama, Pivljani su prošli ulicama grada, a litiju je predvodilo lokalno sveštenstvo i monaštvo, kao i iguman Pivskog manastira Jeftimije i plužinski paroh, jerej Miroslav Mihailović koji se zahvalio narodu što skoro dva meseca na miran i dostojanstven način pokazuju kako se brane svetinje.
Litija u Beranama krenula je iz centra grada, od hrama Svetog Simeona Mirotočivog u izgradnji, i ustaljenom trasom do manastira Đurđevi stupovi, gde je služen moleban. Okupljenim građanima pozdrave sa Kosova preneo je sveštenik Ilarion, koji je rekao da se “Kosovo danas brani u Crnoj Gori”.
IZVOR: N1
Poslanici Skupštine Srbije na vanrednom zasedanju počeli su raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođenje dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji – poznatijeg kao “Zakon o nestalim bebama”.
U javnosti su se prethodnih meseci najčešće čule primedbe da ovakvim zakonom roditelji neće moći da dođu do istine, a suma od 10.000 evra, ukoliko se ne može ništa saznati istina, ocenjena je kao skandalozna.
Poslanici će o ovom zakonu glasati do kraja nedelje, a prema rečima poslanice opozicione Stranke moderne Srbije Tatjane Macure, njene kolege iz stranaka vladajuće većine glasaće za taj zakon, iako je reč o predlogu koji je, prema njenoj ocenim, neprimenljiv, protivustavan i ne rešava probleme roditelja.
Roditelji insistiraju na tome da se formiraju specijalne istražne jedinice, kako bi im roditelji izneli sva svoja saznanja. Rekla je da je 99 roditelja dobilo potvrde da njihova deca nikada nisu stigla na groblje, iako po zakonu sahranu preminule bebe sprovodi najbliži srodnik, a ne bolnica. S druge strane, za slučajeve beba koje su zaista preminule, postoji, kako je rekla, uredna dokumentacija o sahranjivanju.
“Mi nismo našu decu identifikovali, mi nismo mogli da preuzmemo leš, nijedan roditelj nije obavio čin sahrane. Moram da kažem takođe, da tražimo da se uradi paralelno DNK analiza. Zašto se nama ne daju kalupi? 2003. je porodica Jović prva na zahtev istražnog tužioca, dobila da uradi sa kalupima DNK analizu, i rezultat je bio da kalupi potiču od više različitih osoba”, istakla je Novokmet.
“Apelujem i molim predsednika da ne potpiše ovaj zakon… da sednemo zajedno za sto, da bi taj neki tekst bio daleko bolji, kvlaitetniji, i svakog roditelja doveo do istine. Šta se dogodilo sa detetom i gde se to dete nalazi? Nije u pitanju aljkavost, u pitanju je organizovani kriminal. U anketama sa roditeljima ponavljaju se isti lekari, kod blizanačkih trudnoća krupnija beba je naprasno preminula, sve se događalo vikendima, praznicima, u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satim, uglavnom su prvorotke i uglavnom muška deca. Niko ne osuđuje nijednu vlast, iznesite pojedince na svetlost dana i da snose posledice”, poručila je Novokmet.
Macura je rekla i da je Vlada Srbije amandmanima pokušala da popravi zakon, ali da ti amandmani suštinski ne menjaju kvalitet zakona. Rekla je i kako ne misli da će doći do povlačenja Zakona, iako će, kako je poručiča, učiniti sve u svojoj moći da poslanike vladajuće većine ubedi da je taj predlog neprimenljiv.
IZVOR: N1
Najbolji teniser sveta Novak Đoković plasirao se u polufinale turnira u Dubaiju, pošto je pobedio Rusa Karena Hačanova sa 6:2, 6:2.
Đoković je do pobede protiv 17. tenisera sveta stigao posle sat i sedam minuta igre, prenosi Beta.
Četvorostruki šampion turnira u Dubaiju će se za plasman u finale boriti s pobednikom meča Gael Monfis – Rišar Gaske.
U drugom polufinalu sastaće se Grk Stefanos Cicipas i Britanac Danijel Evans.
IZVOR: POLITIKA
Na tržištu Srbije ne postoji povećana tražnja za osnovnim životnim namirnicama, stanje je potpuno stabilno i uobičajeno i nema potrebe da se stvaraju lične zalihe proizvoda iz marketa, a zbog situacije sa korona virusom koji je registrovan u zemljama okruženja.
To je poruka nakon sastanka predstavnika najvećih trgovinskih lanaca u zemlji, ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića i predstavnika Privredne komore Srbije.
Predstavnici domaćih i međunarodnih trgovinskih lanaca potvrđuju da su zalihe na njihovim rafovima i u skladištima redovne i da nema nikakve potrebe za stvaranjem ličnih zaliha građana.
IZVOR: POLITIKA
Drugi teniser sveta Rafael Nadal nadigrao je našeg tenisera Miomira Kecmanovića sa 2:0 (6:2;7:5) u drugom kolu ATP turnira u Akapulku. U trećem kolu Nadal će se sresti sa Korejancem Sonvo Kvonom.
U četvrtfinalu Rafael Nadal srešće se sa Sonvo Kvonom koji je eliminisao Dušana Lajovića našeg drugog tenisera na ovom turniru.
IZVOR: B92
EU može da pomogne u rešavanju institucionalne krize u Crnoj Gori, kao što je to učinila i u Severnoj Makedoniji, ali da za njihovo uključivanje nije dovoljan poziv opozicije,rekao je kopredsedavajući Parlamentarnog odbora EU i Crne Gore za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) Vladimir Bilčik.
Odgovarajući na pitanje Vijesti da li i na koji način Evropski parlament i Brisel mogu da pomognu u rešavanju institucionalne krize u Crnoj Gori i da li to može uticati na dalje pregovore sa EU, on je istakao da dijalog koji su koristili u Severnoj Makedoniji i drugi mehanizam – interparlamentarni dijalog koji je na snazi u Srbiji, mogu da se aktiviraju i ovde, “naravno, na zahtev Crne Gore.”
IZVOR: B92
