MENISNC
Pretraga
23.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1356

Počela isplata 100 evra korisnicima socijalne pomoći

Od
miki
-
0

Isplata 100 evra za više od 150.000 korisnika novčano-socijalne pomoći počela je jutros u Banci Poštanska štedionica.

Od otvaranja šaltera u 8 časova ispred ekspoziture Poštanske štedionice u Ulici kraljice Marije u Beogradu formirali su se redovi.

Poštanska štedionica dovezla je i mobilnu ekspozituru kako bi građani novac mogli da podignu i na ovaj način.

“U Banci Poštanska štedionica jutros smo počeli sa isplatom 100 evra korisnicima socijalne pomoći, njih ima više od 150.000 i od jutros se isplata njihovog novca odvija bez problema”, rekla je Nataša Marković, direktorka Poslovne mreže Poštanske štedionice.

Samo danas radno vreme Poštanske štedionice je produženo do 18 časova u svih 185 ekspozitura i šaltera širom Srbije.

Po novac umesto korisnka ove jednokratne pomoći mogu da dođu i ovlašćena lica sa jednokratnim ovlašćenjem koje važi kako za penzionere, tako i za primaoce novčano-socijalne pomoći.

Ovlašćenje može biti napisano i rukom s tim što mora da sadrži sve neophodne podatke koje je propisala Narodna banka Srbije.

Na sajtu Centralne banke i Banke Poštanska štedionica, mogu se naći primeri ovlašćenja koje treba da sadrži ime i prezime, adresu, broj lične karte i računa primaoca pomoći, te podatke lica koje umesto korisnika dolazi na salter da novac podigne.

Kada je reč o isplati 100 evra za penzionere, ono i dalje traje, a od ponedeljka 25. maja ovu pomoć države će na šalterima Poštanske štedionice moći da podignu i svi ostali građani koji su se prijavili.

Kako bi danas i narednih dana bez problema i stvaranja gužvi građani lakše došli do svog novca, Banka Poštanska štedionica je obezbedila i mobilnu ekspozituru koja će se po potrebi premeštati s lokacije na lokaciju.

Kisić Tepavčević objašnjava situaciju: Svi čekamo dan kada ćemo objaviti…

Od
miki
-
0
ILUSTRACIJA

Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević je rekla za RTS da se prethodnih dana u Srbiji virus širio u dva radna kolektiva i da se to direktno odrazilo na ukupan broj slučajeva. Ističe da je epidemioloka situacija u čitavoj Srbiji stabilna.

Darija Kisić Tepavčević je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekla da se, kada je reč o radnim kolektivima u kojima se širio virus, na vreme reagovalo i da se uradilo sve da se spreči dalje širenje.

Razgovor Bojane Marković sa Darijom Kisić Tepavčević

Kada je reč o podacima o zaraženima za jučerašnji dan, kada je broj obolelih opet skočio, rekla je da su to uglavnom kontakti radnika iz Vranja. Napominje da osobe koje su otkrivene imaju blage ili nikakve simptome.

Kako je rekla, ako se pogledaju indikacije za testiranje u okruženju, strategije se baziraju na tome da se ne testiraju osobe bez simptoma.

“Nama je cilj da otkrijemo i te osobe i da ih na vreme izolujemo, jer znamo da mogu da budu rezervoari infekcije”, rekla je Darija Kisić Tepavčević.

Navodi da je generalni zaključak da je epidemiološka situaicija stabilna i da se nastavlja trend pada učestalosti virusa u svim regionima. Kaže da je bitno da je sve manje zahteva za hospitalizaciju i da je u ovom momentu 13 osoba na respiratorima, sa težim formamam bolesti.

“Svi čekamo dan kada nećemo prijaviti nijedan smrtni ishod. To su sada najbitniji epidemiološki parametri”, rekla je zamenica direktora Batuta i dodala da broj umrlih i broj pacijenata na respiratorima pokazuje da je osabila sposobnost virusa da izazove teže forme bolesti.

PrethodniSledeći

1. Od danas za ulazak u zemlju neće biti potreban pi-si-ar test

Govoreći o preporuci kriznog štaba da od sutra, svi koji ulaze u zemlju ne moraju da imaju urađen pi-si-ar test, Darija Kisić Tepavčević je rekla da od samog početka nije bilo konsenzusa među zemljama o tome kako da postupaju sa putnicima u međunarodnom saobraćaju.

Ipak, kaže da se granice sve više otvaraju i da to uključuje poslovna i turistička putovanja.

“Znali smo od početka da nema idelane strategije, ono što se uočilo i što sada prihvata jedna po jedna zemlja jeste da nema bolje preventive od osećaja lične odgovornosti i zaštite”, rekla je.

Dodaje da su mere fizičkog distanciranja, pranja ruku i nošenja maski mnogima bile smeške, ali da ine imaju efekta kada je u pitanju koronavirus.

Ističe da test nije garancija i da se pokazalo da, ako neko dobje negativan rezultat, dolazi do rastrećenja i onda popuste sve mere. Takođe, tu je i mogućnost lažnog negativnog testiranja ali i zaražavanja nakon 72 sata.

Međutim, Darija Kisić Tepavčević kaže da nije sve prepušteno slučaju i da je i dalje na snazi aktivan epidemiolopki nadzor nad svim osobama koje ispunjavaju indikacije.

Govoreći o letenju avionom, rekla je da su faktori koji utiču na širenje virusa dužina leta i boravak u zatvorenom prostoru i da se zbog toga preporučuje nošenje maski. Kaže da je ventilacija aviona bezbedna jer se tokom leta često izmeni kompletan vazduh.

Decenijama čuva srpsko groblje, njegove suze moraju da bole

Od
Dara Milovanović
-
0
Zejtilnik/Djordje

Živeo sam za dan u kojem će mi Srbija dodeliti državljanstvo”, reči Đorđa Mihailovića, čuvara srpskog vojničkog groblja Zejtinlik ne bi bile toliko potresne da Đorđe nema 92 godine, da od 1961. godine ne brine o 8.000 grobova srpskih vojnika i da nije bio potreban skoro čitav vek da dobije srpski pasoš.

Hvala bogu, dočekao je Đorđe i taj, toliko željeni trenutak. Kako sam skromno kaže, nije to nikad tražio, mislio je… ako sam Mihailović, onda sam i Srbin, ali želja da za života ipak dobije i zvaničnu potvrdu da je deo države koju toliko voli, bila je jača od svega.

Đorđe Mihailović čuvar srpskog groblja Zejtinlik u Solunu

Đorđe Mihailović čuvar srpskog groblja Zejtinlik u Solunu

Nedavno ga je posetio ministar Ivica Dačić, iznenadio se kad je čuo za muku i obećao da će problem biti rešen. Posle dva meseca stigla je vest koju je Đorđe čitav život čekao.

Srpsko državljanstvo i pasoš naterali su ga da zaplače od sreće. Kaže – odavno nije tako plakao!Srećna sam i ja, ali me bole suze časnog starine. Zar je moguće da niko nije znao, da se nije potrudio, da nije pitao?! Zašto je deda Đorđe morao da čeka 92 godine? Pitam se koliko je zvaničnika i delegacija dočekao, sa koliko moćnih ljudi razgovarao. Samo jedna njihova reč rešavala je neuporedivo veće probleme, ali niko nije izgovorio tu jednu, jedinu reč koja bi rešila ovaj “mali”, lični, Đorđev…

Ćutao je ovaj skromni čovek i predano radio ono što su mu “u amenet” ostavili deda i otac.Rođen u kamenoj kućici na samom groblju, znao je da je briga o humkama srpskih junaka, njegov usud, život i misija od koje nema odstupanja. Menjale su se okolnosti, uređenje i imena država, odnos prema onima koji počivaju na Solunskom groblju, ali Đorđe se nije menjao.

U srpskoj uniformi, sa šajkačom na glavi svakog jutra otvarao je kapije groblja i mauzoleja, podizao srpsku zastavu i dočekivao posetioce. S posebnim uvažavanjem i ljubavlju dočekivao je potomke onih koji leže na Zejtinliku, vodio ih do humki i biranim rečima popunjavao praznine u porodičnoj istoriji.Mnogi su tu, u suzama, sklapali kockice svog i života svoje porodice, a brojni turisti i slučajni posetioci prvi put spoznavali razmere srpske tragedije, ali i istrajnosti i hrabrosti jednog naroda. Đorđe je bio i ostao njihov domaćin, vodič, svetionik, najlepša uspomena iz Soluna.

Baš zato moraju da nas bole njegove suze. Iako su bile od sreće, nisu smele ni da se dese.

Morao je Đorđe Mihailović odavno, i to velikim slovima, da bude upisan u knjigu srpskih državljana. Ko bi to drugi zaslužio ako ne on?!Ogrešili smo se o Đorđa, ali nažalost, nije nam prvi, a verovatno ni poslednji put. Umemo da slavimo čoveka i njegovo delo, klanjamo se i kunemo u heroje današnjice, ali brzo ih zaboravljamo i prepuštamo prašini prošlosti.

Mnogo je, takvih primera, previše da bih mogla da prećutim. Milunka Savić je iz Velikog rata izašla kao heroina, a posle njega “nagrađena” je radnim mestom čistačice u jednoj banci.Posle decenija zaborava, nepravda je ipak delimično ispravljena kada je obeležavana stogodišnjica Prvog svetskog rata, pa sad makar svi znamo ko je Milunka i čime nas je zadužila.

Major Dragutin Gavrilović koji je održao čuveni govor braniocima Beograda1915. godine, u kojem im je poručio da nemaju čega da se boje pošto je njihov puk i tako “izbrisan” iz brojnog stanja, i poveo ih u odsudnu bitku jedva je preživeo, a život je skončao izmučen, zaboravljen i žigosan kao “ostatak bivšeg režima” 1945. godine.

Njegov govor, nekim čudom, ostao je upamćen, ali je bilo malo onih koji su znali nešto više o čoveku koji je izgovorio čuvene reči.Zahvaljujući četvorogodišnjem podsećanju na Veliki rat saznali smo konačno i ime čoveka sa čuvene fotografije koja je postala simbol srpskog vojnika.

Oko sokolovo (kako je kasnije nazvana fotografija) imao je Dragutin Matić, vojni izviđač koji je, sa odsluženja vojnog roka dobrovoljno otišao u Prvi balkanski rat. Vojničke čizme, koje su pregazile i Albaniju, izuo je tek 7 godina kasnije, 1919. godine.Matić je bio cenjen u svom rodnom kraju, ali u udžbenicima istorije, uz čuvenu sliku, nije stajalo njegovo ime. Kao i mnogi drugi heroji, ostao je bezimeni simbol jednog rata.

Iako mu je 1998. godine u Gadžinom Hanu podignut spomenik, njegova rodna kuća u obližnjem selu Kaletinac još nije renovirana, a skromni nadgrobni spomenik gotovo je nemoguće pronaći bez pomoći meštana.Mnogo je ovakvih sudbina iz Velikog rata, previše da bih im se ovim tekstom odužila, ali nadam se da sam bar nekog podstakla da otvori knjigu ili da u internet pretraživač ukuca neko od ovih imena.

Hajde da im se znanjem i sećanjem bar malo odužimo za velika dela koja su činili.Đorđu Mihailoviću, čoveku koji je ceo život posvetio upravo tome, ispunjena je želja. Dobio je srpsko državljanstvo, ali nikako nije trebalo da na to čeka pune 92 godine! Nismo smeli da zaboravimo čoveka koji se celog života bori za nezaborav!

Belogrli petlić se pojavio… posle 100.000 godina

Od
miki
-
0

Smatralo se da je ptica aldabra, belogrli petlić, izumrla još pre 100.000 godina. Međutim, nedavno je primećena, i ostavila naučnike u čudu.

Prema istraživanju objavljenom u zoološkom časopisu Linnean Society, ptica koja je viđena u letu, rezultat je je „iterativne evolucije”. To znači da su se geni, za koje se mislilo da su nestali, ponovo pojavili, odnosno da, iako su životinje možda davno izumrle, to ne sprečava gene da se razvijaju danas.

Blaga evolucija i njen rezultat (ilustracija)

Blaga evolucija i njen rezultat (ilustracija)

Takvi procesi inače mogu da uzrokuju ponovnu pojavu više ili manje sličnih vrsta, od materijala predaka, što je posledica „blage evolucije”.

Ali sve to ne znači da će biti moguće da se uskoro pojave i runasti mamuti ili dinosaurusi. Do sada je ova pojava zabeležena kod nekih vrsta kornjača, a sada i prvi put kod ptica.

„Ne znamo ni za jedan drugi sličan primer koji bi nam pomogao da bliže objasnimo ovaj fenomen. Ipak, za pticu aldabru, postoje fosilni ostaci nađeni na teritoriji indijskog potkontinenta. Oni nam mogu pomoći da rastumačimo kakve su efekte prirodno okruženje i blizina okeana imali na izumiranje ove vrste “, rekao je paleobiolog Dejvid Martil.

Danas je Vlada Kanade uplatila po $ 300, korisnicima dečijeg dodatka

Od
Dara Milovanović
-
0
Vlada Kanade-Otava

Ako primate dečiji dodatak u  Kanadi, danas ćete primetiti rast bankovnog salda – Vlada šalje roditeljima dodatnih 300 dolara za svako dete kako bi pomogla u nadoknadi troškova povezanih s pandemijom.
A neki roditelji koji se obično ne kvalifikuju za naknadu , jer zarađuju previše – takođe će dobiti čekove, iako će biti manji.
Vladin službenik, govoreći o akciji, rekao je da će 3,7 miliona porodica koje sada primaju CCB ( dečiji dodatak )  bez obzira koliko normalno dobijaju – dobiće jednokratnu uplatu u maju, $300 više od onoga što bi obično dobili iz Otave.
“Bez obzira ko ste ili gde živite, tu smo da vas podržimo”, rekao je Trudeau danas tokom svog svakodnevnog brifinga. “Ovo je novac koji će vam pomoći da prođete kroz jako teško vreme.”

50.000 dodatnih plaćanja

Neki roditelji koji su malo iznad standardne granice praga primanja takođe će dobiti uvećani iznos ovog meseca. Oko 50.000 porodica koje se obično ne kvalifikuju za CCB dobiće isplatu, rekao je zvaničnik. Iznos koji dobijate izračunaće se na temelju podataka iz porezne prijave za 2018. godinu koji ste podneli vi, supružnik ili partner te godine.
Prethodno je porodica s dva deteta u Ontariju s neto prihodom od $215.000 u  godini 2018. nije dobila ništa, tj dečiji dodatak, dok sada,  slična porodica koja zarađuje $ 212.000  je podobna za ček CCB-a samo u ovoj vrsti pomoći. One porodice koje prelaze ovu granicu prihoda primiće skromno plaćanje ovog meseca.
Program je testiran dohotkom, tako da najbogatiji Kanađani od njega ne dobijaju ništa.
Plaćanje bi moglo biti pucanje u nogu kanadskoj ekonomiji koja se bori – sa ogromnim deficitom. Povećavanje naknada za decu u iznosu od više milijardi dolara takođe će dodati rastućem federalnom deficitu. Službenik parlamentarnog budžeta ograničio je deficit u periodu 2020-21 na približno 250 milijardi dolara. On je takođe upozorio da bi opterećenje saveznog duga moglo dostići trilijardu          ( 1000 milijardi ) dolara do kraja godine – što je više od 700 milijardi dolara koliki je bio dug,  pre nego što je pandemija krenula u martu 2020.
Premijer Justin Trudeau također je najavio nove maksimalne isplate za beneficije za period 2020-2021, koje uključuju podsticaj pomaganju porodicama da budu u toku s troškovima života u godini koja je pred nama.
Počevši od jula 2020., maksimalna naknada iznosit će $ 6.765 po detetu mlađem od 6 godina i $ 5.708  po detetu od 6 do 17 godina.

Srpski Poslovni Imenik

Najveci šoping mol u BC-u, Metrotaun je ponovo otvoren

Od
Dara Milovanović
-
0
Metrotaun-Burnaby

Stilista Betsy Laflamme radi u Aura u Spa Sets Salonu u tržnom centru Metrotown. Menadžer Pasquale Martino rekao je da su kupci “oduševljeni” da  mogu da se ošišaju. Rekao je da su ih preplavili kupci nakon dva meseca od  zatvaranja.
“Osoblje se želi vratiti na posao”, rekao je Martino. „Mušterije žele da srede kosu.
Ali, naglasio je Martino, sve se radi s merama opreza. To uključuje fizičko distanciranje, i klijenti i stilisti  nose maske, sredstva za dezinfekciju na vratima i stanice  puno lične zaštitne opreme i pleksiglasa tokom radnog vremena. Stilisti takođe trebaju imati pauyu od  15 minuta između klijenata kako bi sanitirali njihovu opremu i očistili svoje radne stanice.

“Šta god je potrebno i dostupno”, rekao je Martino.

Oprezni koraci napred isti su svuda u tržnom centru. Ogroman, višekrilni tržni centar, grad duhova je od marta. U utorak je, međutim, počelo da oživljava.

Iako nisu sve trgovine ili usluge otvorene, distanciranje i saniranje su naziv igre i obavezno je.

Preko puta salona, ​​menadžer kafića Blenz, Sam Khashayar, rekao je da je to “korak po korak” proces. ” Takođe je postavljen pleksiglas i pravila za distanciranje. Khashayar je rekao da se radnicima proverava temperatura na početku svake smene i moli svakoga ko ima kašalj ili druge moguće simptome da ostane kod kuće.

Kao što je Martino napomenuo, tržni centar nije bio previše užurban, pa distanciranje nije teško. Ali kada se približite vratima prodavanice, primećujete sredstvo za čišćenje.

Prodavnice odeće imaju neke dodatne mere predostrožnosti. Sveprisutne u tim trgovinama su parne pegle.U Plentyju, butiku za muškarce i žene, Koby Thomson nalazi se ispred svlačionica naoružan sa parnom peglom. Svaki put kada kupac isproba komad odeće, ovaj prođe sa parom po odeći.  „Sve što kupci isprobaju, dezifinfikujemo sa parom“, rekla je menadžerka Jenifer Lam. “Virus umire na visokim temperaturama.”

Lam je rekla da takozvana nova normalna znači promenu u službi za korisnike. To uključuje manje kontakta, više komunikacije da bi se utvrdilo šta ljudima treba.

Kao i mnogi drugi, Plenty ograničava broj kupaca koji ulaze u radnju.
U Sakura Media, japanskoj hobi prodavnici animé-a, generalni direktor Jonathan Kuo rekao je da je smanjio preporučeni broj kupaca kojima je dozvoljeno da uđu u trgovinu. „Za poslovanje su  nam potrebni ljudi,“ rekao je. I rekao je, dobro je biti s drugima.

“Svi su uzbuđeni”, rekao je.  „Ponovo vidite svoju drugu porodicu. To je dobro za sve. ” Lepo je ponovo raditi sa svojim kolegama, komunicirati sa ljudima“, rekao je Lam, a ovo je početak povratka u normalu, naravno moramo imati strpljenja da se sve vrati na stanje od pre par meseci.

Srpski Poslovni Imenik

Upotreba zaštitne maske obavezna na svim letovima “Er Srbije”

Od
Dara Milovanović
-
0
Zastitne maske na avionu Air Serbia

“Er Srbija“, u saradnji sa zdravstvenim organima i regulatornim telima, primenila je niz bezbednosnih i higijenskih mera u cilju postizanja bezbednosti i dobrobiti naših putnika i članova posade tokom putovanja. Na svim letovima srpske nacionalne avio-kompanije, uključujući letove za Frankfurt i Cirih u četvrtak 21. maja kojima počinje obnavljanje putničkog komercijalnog avio-saobraćaja, biće obavezno nošenje maski za lice tokom čitavog trajanja leta, a avioni će biti redovno dezinfikovani, saopšteno je iz te kompanije.

Er Srbija prilagodila je sve procedure u putničkom avio-saobraćaju pre, tokom i nakon leta novim okolnostima, koje su prouzrokovane pandemijom korona virusa, navodi se u saopštenju.

Upotreba zaštitne maske obavezna na svim letovima

Upotreba zaštitne maske obavezna na svim letovima “Er Srbije”

“Želimo još jednom da uverimo naše putnike da smo preduzeli i primenili sve neophodne mere, u skladu sa najvišim bezbednosnim i higijenskim standardima, kao i uputstvima nadležnih domaćih i međunarodnih regulatornih tela. Proaktivno smo uveli i mnoge mere koje su iznad industrijskih standarda u ovoj oblasti, da bismo dalje zaštitili naše putnike i članove posade. Kao i uvek, bezbednost putnika i članova posade su na prvom mestu”, izjavio je Dankan Nejsmit, generalni direktor “Er Srbije”.

Nejsmit je pozvao putnike da redovno prate vebsajt kompanije, kao i naloge na društvenim mrežama, da bi uvek bili u toku sa merama koje srpska nacionalna avio-kompanija preduzima da bi svojim putnicima omogućila bezbedno i udobno putovanje.

Upotreba zaštitnih maski za lice obavezna je na svim letovima “Er Srbije” i za putnike i za članove posade.

Dodatna oprema dobrodošla

Dodatna zaštitna oprema koju bi putnici poneli sa sobom (rukavice i viziri) dozvoljena je i dobrodošla.

Pored toga, avioni u floti “Er Srbije” koji će se koristiti za letove biće kompletno dezinfikovani svakog dana.

“Kada je reč o putničkim kabinama, važno je napomenuti i da su erbas avioni u floti ‘Er Srbije’, opremljeni vazdušnim HEPA filterima, kojima se kontroliše protok, ponovna cirkulacija i prečišćavanje vazduha. S druge strane, kod ATR aviona u floti ‘Er Srbije’, po preporuci proizvođača, a u vezi sa merama sprečavanja širenja koronavirusa, uvedena je posebna procedura koja omogućava maksimalno cirkulisanje vazduha. Usluga na letu biće pojednostavljena, sa fokusom na minimalni kontakt”, kaže se u saopštenju.

To uključuje uklanjanje časopisa na avionu i brošura. U prvom periodu, u skladu sa preporukama zdravstvenih stručnjaka, neće biti keteringa, već će biti služena samo voda, da bi se sprečilo često skidanje maske i tako smanjio rizik od prenošenja virusa.

Stariji od 65 godina imaju prioritet pri prijavi

Za pojedine kategorije putnika uvedene su i neke posebne pogodnosti, pa će tako svi putnici stariji od 65 godina imati prioritet pri prijavi na letu, bez ikakve naknade, dok će porodice koje se prijavljuju na let to moći da učine putem namenskih šaltera, da bi prijava protekla što brže i efikasnije. Hrana će biti služena na našim letovima za Njujork, kada budu ponovo pokrenuti 6. juna.

“Er Srbija” je prethodno saopštila da će u periodu od 21. maja do 14. juna organizovati ograničeni broj letova do aerodroma London Hitrou, Frankfurta, Ciriha i Beča.Pored toga, od 29. maja počeće postupno obnavljanje letova do pojedinih destinacija u regionu, kao što su Ljubljana, Podgorica, Tivat, Sarajevo, Banjaluka i Skoplje.

“Er Srbija” će obnoviti i komercijalne letove do Njujorka 6. juna, dok će od 13. juna broj prekookeanskih letova biti povećan na dva nedeljno. Ukoliko budu ukinuta ograničenja putovanja u Evropskoj uniji od 15. juna, ta avio-kompanija planira da poveća broj letova u putničkom avio-saobraćaju.

IZVOR:RTS.RS

„Ovo je Srbija“, grme folkloraši sa svih meridijana ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0
Pesma-Ovo je Srbija

Srpska kulturno-umetnička društva širom sveta zajedno su, ali razdvojeno, izvela pesmu „Ovo je Srbija“. Čak 195 umetnika iz 41 folklornog ansambla iz 17 zemalja poručilo je: „Tradicija mora da se sačuva“. Video pogledajte ovde.

Ujedinjeni u želji da skrenu pažnju na lepotu srpske tradicije, članovi 41 srpskog udruženja iz 17 zemalja, ukupno njih 195 otpevali su zejedno, onlajn naravno, u duhu borbe protiv širenja koronavirusa, pesmu Ovo je Srbija.

Pevalo se iz Srbije, Amerike, Australije, Engleske, Francuske, Grčke, Italije, Kanade, Kine, Mađarske, Nemačke, Republike Srpske, Rumunije, Slovenije, Švajcarske, Švedske i Crne Gore.

Doprinos u umetničom smislu dali su KUD „Batajnica“ – Batajnica; SKUD „Oplenac“ – Toronto; Ansambl „Kolo“ – Beograd; Ansambl „Venac“ – Gračanica; CTKU „Kosta Abrašević“ – Bačka Palanka; FA „Karanovac“ – Kraljevo; CNTK „Abrašević“ – Kragujevac; KUD „Jeleče“; KUD GIK „Banat – Pionir“ – Zrenjanin; FA „Sveti Đorđe“ – Beograd; KUD „Svetozar Marković“ – Novi Sad; SKC „Vuk S. Karadžić“ – Bačka Topola; KUD „Bor“ – Bor; KUD „Abrašević“ – Pančevo; KUD „Đoka Pavlović“ – Beograd; GKUD „Ravangrad“ – Sombor; KUD „Bratstvo“ – Subotica; Ansambl „Dukati i biseri“ – Čikago; SFDE „Šumadija“ – Milvoki; SC „Bonirig“ – Sidnej; „Balkan etno orkestar“ – Sidnej; FG „Oplenac“ – Adelejd; SKC „Stevan Mokranjac“ – Beč; KSD „Bambi“ – Beč; FG „Ravna Gora“ – Birmingem; SKUD „Abrašević“ – Pariz; KUD „Biseri“ – Dransi; SKUD „Pontes mostovi“ – Trst; SFE „Kolo“ – Hamilton; SSF „Sloga“ – Stoni Krik; SKUD „Taban“ – Budimpešta; SKSK „Sloga“ – Štutgart; Srpski centar – Štutgart; KUD „Kolovit“ – Gradiška; ANIP „Veselin Masleša“ – Banja Luka; AKUD „Mladost“ – Temišvar; KPSHD „Vuk S. Karadžić“ – Radovljica; SKUD „Vidovdan“ – Ljubljana; ANI „Abrašević“ – Cirih; KUD „Dobroslav Radovanović Kikac“ – Bazel i SDIOU „Nikola Tesla“ – Stokholm.

Granica između Kanade i USA, ostaje zatvorena do 21 juna

Od
Dara Milovanović
-
0
Kanadsko američka granica

OTTAWA – Granice za kanadske i američke građane, zatvorena je za najmanje još mesec dana usred pandemije do 21. juna. Prethodni sporazum trebao je isteći za samo nekoliko dana.

“Ovo je važna odluka koja će ljude u obe naše države držati na sigurnom,” izjavio je u utorak premijer Justin Trudeau.

Na pitanje koliko će dugo biti zatvorena međunarodna granica, Trudeau je rekao da se odluke donose svake sedmice od zavisnosti kako se zdravstvena kriza  razvija.

Ovo je drugi put da su kanadska i američka vlada produžile granične mere usred pandemije koronavirusa.

„Situacija se brzo menja i stalno se prilagođavamo onim što su prave mere za Kanađane da uspostave ravnotežu između zaštite ljudi i ponovnog uspostavljanja normalnosti i ekonomske aktivnosti na koju se svi oslanjamo“, objasnio je premijer. „Bilo je ispravno produžiti  zatvaranje kanadsko-američke granice za 30 dana, za putnike osim osnovnih usluga i robe, ali nastavićemo pažljivo pratiti šta se događa drugde u svetu i oko nas, dok donosimo odluke o sledećim koracima.          “Prelazi su zatvoreni za sva nebitna putovanja od 21. marta. Vozači kamiona, Kanađani i Amerikanci koji prelaze granicu zbog osnovnih poslova ili drugih” hitnih “razloga, kao i neki drugi izuzeti su od zatvaranja.

Srpski Poslovni Imenik

Paprike punjene feta sirom

Od
miki
-
0

Lagano i ukusno jelo koje možete da jedete i toplo i hladno, a ne zahteva preveliki trud.

Sastojci:

5-6 svežih paprika
500 g feta sira
3-4 kašike kisele pavlake
suvi biljni začin
biber
peršun
vlašac
origano
Priprema:

U posudi sjedinite feta sir i pavlaku, dodajte začine, pa lepo promešajte. Paprike šilje punite ovom smesom i ređajte u pleh, pa ih malo poprskajte uljem. Pecite na 250°C nekih 20 minuta ili dok ne vidite da su spremne. Začine možete stavljati po želji.

1...1.3551.3561.357...1.521Stranica 1.356 od ukupno 1.521

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković