Nakon što je Katarina Ristić seminarskim radom na temu “Bosanski genocid” uzburkala duhove u školi u Čikagu, njen otac Ranko pokrenuo akciju posle koje je iz školskih knjiga izbačena propaganda koja Srbe prikazuje u lošem svetlu, a Srbiju optužuje da je počinila genocid i ubila 200.000 ljudi u Bosni

Ovo je priča o tome kako je domaći zadatak srpske devojčice u jednoj Osnovnoj školi u Čikagu promenio nastavni program čitavog jednog školskog distrikta.

Ovo je, takođe, i priča o tome kako ništa nije nemoguće, ukoliko postoji dobra, jaka volja da se stvari menjaju i da se pravda istera do kraja. Po svaku cenu.A priča počinje u februaru 2017.godine, kada Katarina Ristić, tada učenica 8.razreda Emerson škole u čikaškom predgrađu Park Ridž, zajedno sa još četiri svoje školske drugarice (Carmen, Lindsay, Arely and Alyson), dobija zadatak da napravi rad/projekat na temu “Bosanski Genocid“.

Projekat o kome je Katarina pisala.

Katarina dolazi kući i obraća se svom ocu, Ranku Ristiću, rođenom u maloj bosanskoj varoši, Zavidovićima, koji je pre 24 godine kao izbeglica došao u Čikago, gde je formirao porodicu sa suprugom Radom, čiji su Katarina i njena tri brata ponos.

-Ja sam u Bosni odrastao, tamo sam proveo cijeli rat, sve do potpisivanja Dejtona, kada su definisane granice entiteta a moji rodni Zavidovići pripali takozvanom muslimansko-hrvatskom entitetu, današnjoj Federaciji BiH. Pošto povratak u našu porodičnu kuću nije bio moguć, ja sam sa familijom kao izbjeglica rata, kroz program Ujedinjenih nacija, došao u Čikago 1996. godine, kaže na početku razgovora za Serbian Times Ranko Ristić.

Kada mu se ćerka prvi put obratila, tražeći od njega neke osnovne informacije o građanskom ratu u Bosni i Hercegovini, nije imao nameru da se meša u njen rad, samo je očinski obećao pomoć ako negde zapne, ali je, kaže, želeo da njegovo dete “samo dođe do istine”.

Međutim, kada je Katarina iz školske biblioteke donela dostupnu literaturu za njen projekat, shvatio je da to neće ići tako lako….

– Prvo što mi je palo u oči jeste da je u tim knjigama stajalo da je Srbija izvršila agresiju na Bosnu i pri tome ubila 200.000 muslimana, tj Bošnjaka. Takođe je navedeno da je predsednik Slobodan Milošević odgovoran za genocid u Bosni. Pokušao sam da joj objasnim da je rat u Bosni bio građanski rat a ne agresija i da brojke poginulih nisu tačne. Posavjetovao sam je da pokuša sama da istraži ne informacije na internetu, ali da koristi samo nesrpske izvore informacija, kako bi bila nepristrasna, s obzirom da je projekat radila sa još četiri drugarice, različitih nacionalnosti. Ali avaj…

A Katarina je bila vredna, i odlučna da istera istinu do kraja. Rezultat njenog rada je bio booklet o “ Bosanskom Genocidu” koji je na jednoj strani imao netačne medijske informacije koje su njene drugarice navele, gde na jednom mestu čak stoje slike Svetog Save, Tesle, Divca i Đokovića kao srpskih ratnih vođa koji su počinili genocide u Bosni. Na drugoj strani bila je informacija da je prva žrtva rata u Bosni bio srpski svat u Sarajevu i da je rat u Bosni zapravo počeo napadima Bošnjaka na Srbe.

Na kraju su izvojevali pobedu, gde im se obratio pismom direktor škole u kome obaveštava Ranka Ristića da su njegove zamerke usvojene i da će školski Distrikt 64 pristupiti izmeni nastavnog gradiva za 8.razred

1. Broj poginulih Bošnjaka za vreme rata u Bosni nije 200.000 već su sve tri strane ukupno imale 80,000 do 100,000 žrtava

2. Riječ “Genocid” se izbacuje i zamjenjuje riječju “Atrocity“

3. Potvrđuje se da presednik Slobodan Milošević nije bio osuđen za ratne zločine niti genocid

4. Iz školskog programa izbacuju se sve knjige koje su sadržavale netačne informacije

5. Uvodi se provjera internet informacija koje se koriste u školstvu ovog distrikta.

6. U program se uvode dokumenti i izvori koje je Katarina Ristić koristila u svojoj istrazi

Ranko Ristić ističe da ova njegova i Katarinina pobeda može da ima veliki značaj jer stvara presedan za sve buduće žalbe u svim distriktima u Americi.

-Ova promjena važi samo za Distrikt 64 i zato je bitno da se u ovu priču uključe mediji, poput Vas, a zatim i naš Konzulat, crkva, naša udruženja. Treba ovu informaciju proširiti i upoznati naše ljude kakva su im prava i mogućnosti, jer pretpostavljam da je mnogo škoskih programa koje uče naša deca u Americi na isti način nastrojeno i zasnovano na lažnim informacijama.

On napominje da su Školska uprava, nastavnica i direktor ovaj problem shvatili ozbiljno i bili od velike pomoći.

-Oni uče šta im se servira, ali ako se ulozi žalba i potkrepi argumentima, oni će pomoći da se problem riješi. Ovo treba da znaju svi roditelji Srbi u Americi. Neće biti nikakve odmazde zbog žalbe, u to mogu da budu sigurni.

Katarina je danas srednjoškolka Maine South škole Distrikta 207 i pomno prati časove istorije i literaturu koja se koristi. Po njenom uzoru isto čini i njen stariji brat Aleksandar na Loyola Univerzitetu, a dva mlađa brata Stefan i Filip uče istoriju u pomenutom Distriktu 64, gde im je njihova rođena sestra omogućila školovanje bez propagande. Ranko dodaje kako ne planira da se zaustavi na ovome, već ide dalje i traži uklanjanje profesora Mokaitisa sa mesta savetnika školskog ditrikta.Svi Srbi u Americi koji imaju školsku decu ujedno imaju mogućnost da urade nešto nalik onome što je uradio Ranko Ristić. I da ne dozvole da se njihovi potomci stide i pognute glave vraćaju iz škole, suočeni sa lažima i koje njihov narod prikazuju u lošem svetlu, kao “bad guys”.

IZVOR:Serbiantimes.com