MENISNC
Pretraga
16.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1350

Tim za preporod sela Srbije: Isplativo ulaganje u proizvodnju sira

Od
Dara Milovanović
-
0
Povratak na selo

Beograd — Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je danas da je ulaganje u proizvodnju sireva veoma isplativo.

Кopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarali su na pitanja povratnika zainteresovanih za ulaganje u proizvodnju sireva.Krkobabić i Škorić odgovarali su na pitanja povratnika uz konsultacije sa biohemičarem molekularne biologije i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije profesorom Ljubišom Topisirovićem i tehnologom za sireve i članom Razvojne akademije poljoprivrede Srbije Mihailom Ostojićem.

Kako je istaknuto u saopštenju, sirarstvo je zanat i umetnost proizvodnje u kojoj je zarada najmanje dva-tri puta veća od prodaje sirovog mleka. Ukazano je da to potvrdjuje činjenica da poslednjih desetak godina u Evropi postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje preradjuju od 500 do 5.000 litara mleka na dan sa svojih i farmi drugih proizvodjača mleka.

U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana radionica u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Broj mini mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan, kojih je u Srbiji do pre nekoliko godina bilo više od 200, smanjen je na manje od 100 aktivnih, jer su smanjeni broj muznih grla i proizvodnja mleka, a povećan broj staračkih domaćinstava.

Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede, u Srbiji je u 2019. godini ukupan broj muzenih grla iznosio: 427.000 krava, 106.000 ovaca i 99.000 koza. Pomuzeno je 1,509 milijardi litara kravljeg mleka, 11 miliona litara ovčijeg i 31 milion kozjeg mleka. Otkupljeno je 5.089 kilograma tvrdih sireva, kačkavalja, trapista i slićno i mekih sireva – beli sir u kriškama 44.845 kilograma. Na zelenim pijacama prodato je 39.160 kilograma maslaca (butera), 2.138.221 kilograma kajmaka (skorupa), 11.781.831 kilograma svih vrsta sireva i 1.280.540 kilograma ostalih mlečnih proizvoda.

Podseća se da je u 2019. godini ukupno uvezeno 84.966.735 kilograma mleka i pavlake, mleka u prahu, kiselo-mlečnih proizvoda, surutke, maslaca i mlečnih namaza, sira i urde u vrednosti 95.446.756 evra. Uvezeno je 7.769.571 kilograma sira i urde za šta je plaćeno 29.975.224 evra. Istovremeno iz Srbije je ukupno izvezeno 99.873.256 kilograma mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti 84.102.579 evra. Izvoz sira i urde dostigao je 15.789.200 kilograma u iznosu 47.587.384 evra.

Ministar Milan Кrkobabić posebno je naglasio da je proizvodnja sireva velika razvojna šanasa ali samo ako se proizvodjači udruže u zadruge.

“Podatak da u ne baš povoljnom ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu mleka i mlečnih proizvoda, izvozimo više sira i urde za čak 17,6 miliona evra nego što uvozimo, govori da Srbija ima velike potencijale u toj privrednoj grani”, kazao je on.

Krkobabić je naveo da Srbija Ima sjajne naučne radnike, prednosti specifičnog domaćeg podneblja, vredne domaćine, a nema nijednu registrovanu siraru – specijalizovanu proizvodnju za pravljenje sireva i to sa zaštićenim geografskim poreklom.

“Tradicionalno mlekarstvo ćemo očuvati kroz manufakturnu proizvodnju autohtonih proizvoda, čime ćemo stvoriti šansu za izvoz karakterističnih vrsti sireva sa našeg podneblja. Tu misiju u okviru svoje sirare i svog poljoprivrednog gazdinstva mogu da realizuju proizvođači specijalnih sireva samo ako se udruže u specijalizovane zadruge za proizvodnju sireva”, kazao je on.

Profesor Mihailo Ostojić istakao je da su bake u Srbiji znale da naprave sir, koji je završavao u porodičnoj ishrani ili na zelenim pijacama, ali da nažalost to nije pokretač biznisa, jer nema specifičnosti proizvodnje, karakteristike podneblja i različitosti od standardnih industrijski proizvedenih sireva. Ostojić je istakao da se zadružna mlekara može organizovati prema vrsti tretiranog mleka, mestu primarne proizvodnje i asortimanu gotovih proizvoda.

Kako je naveo, za održivu proizvodnju poljoprivrednog gazdinstva potrebno je preraditi najmanje 1.000 litara kravljeg mleka dnevno (proizvodnja oko 50 muznih krava) od čega se dnevno dobije oko 140 kilograma sira u kriški ili oko 100 kg polutvrdog sira (kačkavalja) ili godišnje 36,5 tona sira. U proizvodnji ovčijeg sira neophodan minimum je 500 grla muznih ovaca sa maksimalnom proizvodnjom oko 250 litara mleka i 40 kilograma sira dnevno.

Za održivu, kako je objasnio, proizvodnju kozjeg sira potrebno je stado od 200 koza sa prozvodnjom 80 litara mleka i proizvodnjom od osam do 10 kilograma sira dnevno. U sve tri varijante vraćanje uloženog novca može se očekivati za tri do pet godina, što zavisi od toga da li proizvodjač sira ima svoj zapat ili otkupljuje mleko, navedeno je u saopštenju.

Objekti za izradu sira, ukazao je, mogu da budu zanatske radionice (porodična varijanta), mini mlekare (kada se preradjivač ne bavi proizvodnjom mleka, već ga otkupljuje od kooperanata) i zadružna mlekara (zadrugari udružuju kapital sa osnovnim stadom i proizvedenim mlekom, sa objektima koji odgovaraju za tu namenu).

Kako je kazao Ostojić, oprema za mini mlekaru u zanatskoj radionici košta od 3.000 do 5.000 evra, a oprema za zadružnu siraru košta od 20.000 do 50.000 evra, zavisno od kapaciteta i stepena automatizacije. Prema njegovim rečima, neophodno je da zadružna sirara ima: jedan do dva laktofriza za prijem mleka, jedan do dva duplikatora (sudovi za preradu mleka u sireve), jednu predpresu, kalupe i prese, posude za salamurenje i prostor za zrenje i negu sira (hladnjača). Podsetio je i da Srbija poseduje respektabilnu industriju koja proizvodi mlekarsku opremu, a kako je ocenio povoljna je okolnost što u Srbiji postoji tržište kvalitetne polovne opreme, gde se mogu postići znatno niže cene.

U Srbiji se sirevi dele na bele (kriška i slični sirevi) i žute (kačkavalj i slični sirevi). Za krišku-sir je potrebno šest do osam litara, a za kačkavalj od 10 do 12 litara kravljeg ili kozijeg mleka, dok je učešće ovčijeg mleka do 30 odsto niže.

Profesor Ljubiša Topisirović naglasio je da je većina sireva izradjena od nepasterizovanog mleka i da sastav populacije bakterija mlečne kiseline (BMК) u njima direktno zavisi od prisustva tih bakterija u sirovom mleku i okolini u kojoj se sir proizvodi. Shodno tome, ovi autohtoni sirevi sadrže specifične BMК koje postoje u ekološkim lokalitetima gde se oni proizvode.

BMК daju osnovu, naveo je Topisirović, za konstrukciju starter kultura za dobijanje autohtonih sireva visoke vrednosti sa deklaracijom odredjenog geografskog porekla. Do sada je uradjena analiza BMК sireva proizvedenih u domaćinstvima na tradicionalan način u regionu Кarpatske Srbije, Valjevskih planina, Starog vlaha, Кopaonika, Stare planine i Regionu Vlasinske visoravni. Istakao je da se takvim pristupom obezbedjuje da proizvedeni sir ima svoj “pasoš”, odosno specifičnu prepoznatljivost, a takav sir bi nosio ime regiona u kome je proizveden.

U saopštenju se podseća da u Srbiji imaju oznaku geografskog porekla: Кrivovorski kačkavalj, Homoljski ovčiji sir, Homoljski kozji sir, Homoljski kravlji sir, Svrljiški kačkavalj, Staroplaninski kačkavalj, Sjenički ovčiji sir, Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, Somborski sir, Zlatarski sir, Sjenički kravlji sir i Svrljiški kravlji sir.Akademik Dragan Škorić naveo je da se zalaže za osnivanje Instituta za sireve i podsetio da Srbija ima naučne i stručne kadrove sa licencama inženjerske komore Srbije, koji su sposobni da projektuju zadružne mlekare, uvode nove tehnologije i marketinški obrade tržište. To bi omogućilo da gradjani Srbije imaju mogućnost da svakog dana konzumiraju drugu vrsta sira.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike i sve druge zainteresovane gradhane da ulažu u sirarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane sirarske zadruge koje će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa obnove zadrugarstva “500 zadruga u 500 sela”.

IZVOR:B92.RS

Vlada Britanske Kolumbije podigla mimimalac na $14.60 po satu

Od
Dara Milovanović
-
0
Cena rada

VICTORIA – Najniže plaćeni radnici u Britanskoj Columbiji u ponedeljak dobijaju povećanje plate u ključnom vremenu za mala preduzeća, jer svi traže načine kako nastaviti s radom za vreme pandemije COVID-19.
Povećanje je deo Vladinog obećanja da će u  sledećoj godini podići minimalnu platu na  $15  po satu, nakon deset godina bez povećanja od 2001. do 2011. godine.
Minimalna plata u ponedeljak skočiće za 75 centi, sa $ 13.85 na 14,60 dolara na sat. Ministar rada Harry Bains rekao je da Vlada razume pritiske s kojima se poslodavci suočavaju tokom pandemije, ali i radnici se takođe bore.
“Svi smo prošli kroz veoma izazovna vremena, u to nema sumnje”, rekao je u nedavnom intervju.
Bains je rekao da vladin plan BC-a za pandemiju od 5 milijardi dolara uključuje poresne olakšice i odlaganje poreza za preduzeća i fond za ekonomski oporavak od 1,5 milijardi dolara. Rekao je da je savezna Vlada uvela i subvencije za plate poslodavcima “Sada, kao i uvek, mislim da je najniže plaćenim radnicima BC-a potrebna podrška”, rekao je Bains. “Nije fer tražiti od njih da odlože povećanje plata. Ali, profesor Andrey Pavlov  sa Univerziteta Simon Fraser rekao je da bi Vlada trebala odustati od povećanja minimalnih plata i omogućiti tržišnim silama da odredi stope plata. Pritiske pandemije trebalo bi posmatrati kao priliku za istraživanje ekonomskih inicijativa koje ne uključuju regulisane minimalne plate i državne subvencije, rekao je.
“Nikada nisam bio ljubitelj povećanja minimalnih plata jer verujem da bi zarade trebale rasti same od sebe kroz ekonomski rast”, rekao je Pavlov.

“Sada većina preduzeća razmišlja o gašenju ili premeštanju ili restrukturiranju na različite  načine, a dodajte da bi, povrh svega, to mogao biti samo katalizator koji gura mnoge kompanije preko ivice”, rekao je Pavlov.

Sa druge strane,Iglika Ivanova, viša ekonomistkinja Centra za alternativnu politiku u BC-u, rekla je da je Provincija skupo mesto za život i da je život  otežan radnicima s niskim platama jer su mnogi otpušteni. Rekla je da većina ljudi koji zarađuje minimalnu platu nisu bili u mogućnosti da rade od kuće, a već dugo znamo da je minimalna plata preniska u B.C.“
Statistički podaci Kanade izvestili su da je stopa nezaposlenosti BC-u u aprilu porasla na 11,5%, a gotovo je  400.000 izgubljenih poslova od marta.
BC je sprovela otvaranje ekonomije u fazama, omogućivši restoranima, frizerskim salonima i zubarskim ordinacijama da se ponovo otvore, ali s važećim pravilima fizičkog distanciranja. Podaci Ministarstva rada pokazuju da 60% ljudi zarađuje minimalnu platu u BC-u . Pogledajte tabelu sa minimalnim plaćenim satom širom Kanade.

Provincija

Minimum 

Info
Alberta

$15.00

 Od 1.oktobra  2018.g
British Columbia

$14.60

 Od 1 juna 2020.g
Manitoba

$11.65

 Od 1. oktobra, 2019.g
New Brunswick

$11.70

 Od  1- aprila, 2020. g
Newfoundland & Labrador

$11.65

 Od 1. aprila 2020.g
Northwest Territories

$13.46

 Od 1 aprila 2018 g.
Nova Scotia

$12.55

 Od 1. aprila 2020.g
Nunavut

$13.00

 Od 1 aprila 2016 .g
Ontario

$14.00

 Od 1 januara 2018.g
Prince Edward Island

$12.85

 Od 1 apria 2020.g
Quebec

$13.10

 Od 1 maja 2020.
Saskatchewan

$11.32

 Od 1 oktobra 2019 .g
Yukon

$13.71

 Od 1 aprila 2020 .g

Srpski Poslovni Imenik / Serbiannews.ca

Naftovod Trans Mountain pokreće izgradnju bitnog dela kod Kamloops-a

Od
Dara Milovanović
-
0

Trans Mountain kaže da su postigli još jednu “ključnu prekretnicu” u projektu udvostručenja kapaciteta naftovoda koji dostavlja naftu iz područja Edmontona do luke u Burnaby-ju, B.C.
U saopštenju se kaže da je u Kamloopsu započela gradnja na dužini od sedam kilometara. Kaže da se posada od 50 ljudi  priprema, ali radna snaga će porasti na oko 600 ljudi tokom završne gradnje  ovog leta ili početkom jeseni.
Federalna korporacija Crown kaže da se završetak deonice naftovoda oko  Kamloopsa očekuje za oko sedam meseci.
Kamloops je deo građevinskog područja Trans Mountain’s u  unutrašnjosti, koje trebaju izgraditi 185 kilometara cevi položene  severno od grada do vrha autoputa Coquihalla. Mountain Trans dnevno isporučuje oko 300 000 barela naftnih derivata, ali očekuje se da će to povećanje podići  do 890.000 barela i povećati broj tankera kroz luku Vancouver na više od jednog dnevno.
„To je dobra vest za radnike u regionu i važan korak na putu izgradnje ovog kritičnog dela infrastrukture“, kaže u izjavi Ian Anderson,predsednik i izvršni direktor kompanije Trans Mountain.
Očekuje se da će građevinska potrošnje na području Kamloopsa biti više od 450 miliona dolara u naredne dve godine, a dodatna potrošnja radne snage biće veća od 40 miliona dolara.
Instalacija cevi započela je u Alberti krajem prošle godine, a prvi deo cevi, blizu Edmontona, završen je 60 posto, saopštila je kompanija prošlog meseca. Procenjeni troškovi dovršetka celog projekta proširenja prvobitno su bili procenjeni na 7,4 milijarde dolara, ali Anderson je rekao da je budžet je u februaru porastao na 12,6 milijardi dolara.

Srpski Poslovni Imenik/Serbiannews.ca

Zatvara se privremena bolnica na Novosadskom sajmu

Od
miki
-
0

Sutra se zatvara privremena bolnica na Novosadskom sajmu u kojoj su bili smešteni pacijenti oboleli od virusa kovid 19 sa blažom kliničkom, saopštila je Pokrajinska vlada.

„Svi pacijenti koji zahtevaju dalje kliničko lečenje biće smešteni u Kovid-centru Kliničkog centra Vojvodine”, navedeno je u saopštenju.

U petak, 29. maja, poslednji pacijent napustio je Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju „Junaković” u Apatinu.

Nakon kompletne dezinfekcije i higijensko epidemioloških procedura ova banja sledeće nedelje počeće sa redovnim radom.

Skoro 17.000 radnika proverilo radni status preko aplikacije

Od
miki
-
0

Preko aplikacije E-vodič o pravima zaposlenih u vreme epidemije virusa kovid19 do danas je 16.845 radnika proverilo svoj radni status, navodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Svi koji su morali u vreme vanrednog stanja, a i nakon njega, da rade od kuće, zbog toga što pripadaju najugroženijoj grupi stanovnika, roditelji su dece do 12 godina ili su bili u nemogućnosti da zbog obustavljenog prevoza dolaze na posao kao i svih drugih opravdanih razloga, treba da znaju koja su njihova prava, objasnio je ministar za rad Zoran Đorđević prilikom uvođenja aplikacije.

On je naveo da aplikaciji koja se nalazi na sajtu Ministarstva na veoma jednostavan način mogu da pristupe svi koji žele da provere svoj status unosom traženih podataka, prenosi Tanjug.

 

Kon objašnjava kako da se testirate na antitela

Od
miki
-
0
Printscreen N1

Od danas građani Srbije moći će da se testiraju na lični zahtev i otkriju da li imaju antitela na koronavirus. Epidemiolog Predrag Kon rekao je za RTS da je reč o brzim testovima koji oktrivaju prisustvo antitela IGM i IGG klase i rezultat može biti bez prisustva tih antitela. Oobjektino više nismo u epidemiji, istakao je Kon.

Jedna od novih mera koja se primenjuje od danas je i ta da možemo da se testiramo i da proverimo da li smo možda imali koronavirus.

Dr Predrag Kon rekao je za RTS da će se verovatno testirati, mada kako kaže, ne žiri jer nije imao zdravstvene tegobe.

Kon kaže da će testiranje biti i moguće i u Gradskom zavodu, mada još nemaju dopis za samu tehniku i žiro račun, koji se testovi kooriste.

Objašnjava da je reč o brzim testovima koji oktrivaju prisustvo antitela IGM i IGG klase i rezultat može biti bez prisustva tih antitela.

“Najpametnija preporuka je da svaki onaj ko ima neki nalaz, jedne ili druge klase – da mu nalaz protumači jedan od tri specijalista – infektolog, imunolog ili virusolog”, rekao je Kon.

Svaki pacijent mora da se ispita
Prema njegovim rečima, mora svaki pacijent da se ispita, da se sa njim razgovara, čim se otkrije nalaz IGM-a treba uraditi i pi-si-ar test koji bi potvrdio da je infekcija akutna ili bi odbacio.

Kon kaže da ogorman broj ljudi misli da je preležao kovid jer je ta infekcija nastupila nakon epidemije gripa, pa mnogi grip pripisuju da je to bila korona, a niko ne može da tvrdi da nije.

“Ako neko živi u ubeđenju da je preležao i da ima zaštitu onda se plaši drugačije, pa je bolje da stvarno zna da li jeste ili nije”, rekao je Kon.

Ispitivanje imuniteta je nešto drugo, ističe Kon i dodaje da je to reprezetnativan uzorak na različitim delovima Srbije, čitave porodice su u pitanju, koje mogu da pristanu ili ne.

Testovi za imunitet su sigurniji – 96 odsto, a kod brzog testa je manja sigurnost, ukazao je epidemiolog.

Kolektivni imunitet nije izrazito visok
Mnoge mere popuštaju, Kon kaže da nije jednak kolektivni imunitet u različitim delovima Srbije, on nije izrazito visok jer smo radili na zaštiti da sprečimo epidemiju.

Prema njegovim rečima, kraj je već došao, ulazimo u period kada će početi sporadično da se javlja. Može da se desi da se ne pojavi nula tako brzo, ukazao je doktor.

“Nismo u klasičnoj epidemiji, sama odjava traži obaveze – da 28 dana to bude nula, objektino više nismo u epidemiji”, zaključio je doktor Kon.

Novinarka RTS-a Ana Stamenković je takođe odlučila da se se testira na antitela jer je ekipa RTS svakodnevno bila na terenu.

Joanikije: Litije nisu pretnja ni ucena

Od
miki
-
0

Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije izjavio je danas da litije koje Srpska pravoslavna crkva organizuje zbog Zakona o slobodi veroispovesti nisu ucena ili pretnja, već jedini način da javno izrazi nezadovoljstvo takvim aktom.

„Za nas je taj zakon nepostojeći jer ga ne priznaju ni narod, ni Crkva. Međutim, mi nemamo nikakav drugi način da izrazimo nezadovoljstvo i opravdani bunt, osim da izađemo na ulicu i da javno, na miran i dostojanstven način, izrazimo protivljenje zbog takvog zakona”, poručio je vladika za podgorički Dan.

On je rekao da ga je u vreme dok je bio u pritvoru najviše bolelo to što je protiv ljudi koji su tražili njegovo oslobađanje primenjena sila i utvrdio da su prethodno na proteste ubačeni provokatori, prenosi Tanjug.

„I to je sramno što se dešava u Crnoj Gori da se na takav način stvara zavada. To su vrlo odvratne metode, po 100 puta oprobane i u komunističko vreme, a koje se, nažalost, produžavaju i u naše vreme. Nikako ne mogu da shvatim, ali ni da oprostim, prebijanje omladine i ubacivanje provokatora. To me je mnogo više zabolelo nego moje pritvaranje”, naglasio je Joanikije.

Pad industrijske proizvodnje u aprilu 16,6 odsto

Od
miki
-
0

Spoljnotrgovinska razmena manja za 3,1 odsto u prva tri meseca
Највећи утицај на пад индустријске производње у априлу 2020. године, у односу на исти месец 2019. године, имале су производња производа од гуме и пластике, моторних возила и приколица, прехрамбених производа, електричне енергије и пића (Фото И. Милутиновић)
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu 2020. godine manja je za 16,6 odsto u odnosu na april 2019. godine, dok je, u odnosu na prosek 2019. godine, manja za 20,8 odsto. Industrijska proizvodnja u periodu januar–april 2020. godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, manja je za 0,8 odsto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po sektorima, u aprilu 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019, sektor prerađivačke industrije imao je pad od 19,9 odsto, a sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pad od 9,9 odsto. Sektor rudarstva imao je najmanji pad od 0,1 odsto.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po grupama u aprilu 2020. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do pada u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju (57,4 odsto), kapitalnih proizvoda (42,7 odsto), intermedijarnih proizvoda, osim energije (20,2 odsto), i netrajnih proizvoda za široku potrošnju (16,5 odsto), dok je rast zabeležen u proizvodnji energije (2,1 odsto).

Obim industrijske proizvodnje u aprilu 2020. godine, u odnosu na april 2019, beleži pad kod 22 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje 75 odsto), a rast kod sedam oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje 25 odsto).

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u aprilu 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, imale su proizvodnja proizvoda od gume i plastike, motornih vozila i prikolica, prehrambenih proizvoda, električne energije i pića.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za april 2020. godine, u odnosu na prosek 2019. godine za industriju, pokazuje da je ostvaren pad od 18,2 odsto, a za prerađivačku industriju pad od 22,2 odsto.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za april 2020. godine, u odnosu na mart 2020. godine, pokazuje da je za industriju ostvaren pad industrijske proizvodnje od 17 odsto, a da je za prerađivačku industriju ostvaren pad od 20,4 odsto.

Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50), koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem, prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije. Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u aprilu 2020. godine, u odnosu na prosek 2019. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje manja je za 20,7 odsto, a kod prerađivačke industrije manja je za 24,8 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–april 2020. godine iznosi 13,9 milijardi dolara i manja je 5,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno 12,6 milijardi evra i manja je 3,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 5,7  milijardi dolara, što čini pad od 7,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 8,1 milijardi dolara, što je za 4,6 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 5,2 miliona, što je pad od pet odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 7,4 miliona, što predstavlja pad od 1,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2,3 milijarde dolara, što čini povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2,1 milijardu, što je povećanje od 7,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 70,9 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,3 odsto.

Na Kosovo roba iz Srbije samo sa naznakom na dokumentima Republika Kosovo

Od
miki
-
0

Na osnovu odluke Vlade tzv. Kosova, bez posebne dozvole, na Kosovo ne mogu da uđu vozila koja prevoze bilo kakvu srpsku robu, ako na pratećim dokumentima nije naznačeno Republika Kosovo. Kosovska vlada na elektronskoj sednici raspravljala je o izmenama i dopunama Odluke o reciprocitetu i usvojila niz mera koje podrazumevaju zabranu uvoza proizvoda iz Srbije ako na pratećim dokumentima nije naznačeno Republika Kosovo, prenosi Beta.

Kako je sinoć objavio portal Kosovo Onlajn, Vlada Kosova je usvojila odluku da u trgovinskim odnosima sa Srbijom budu zabranjeni dokumenti „na kojima nema oznake Republika Kosovo i koji nisu u skladu sa Ustavom Kosova”.

Takođe, vlada je naložila Agenciji za hranu i veterinu da koristi ime i amblem Republike Kosovo na fitosanitarnim i veterinarskim sertifikatima.

Prema odluci vlade, preduzeća iz Srbije moraju obezbediti ulaznu dozvolu za svako vozilo sa robom koje ulazi na Kosovo, a zahtev za dozvolu podnosi se Kancelariji za vezu Kosova u Srbiji, dopisom ili mejlom.

Vlada tzv .Kosova je 31. marta donela odluku o postepenoj primeni „reciprociteta” kao principa u odnosima sa Srbijom.

Dačić: Ne prihvatamo potez Prištine, dijalog je na respiratoru

Od
miki
-
0

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je za RTS da je za Srbiju neprihvatljiv čin Prištine koja je zabranila ulazak robe iz centralne Srbije bez dokumenata sa naznakom “Republika Kosovo”. Nemamo nameru da nastavimo dijalog dok se ove mere ne ukinu, ističe šef srpske diplomatije.

Priština je juče zabranila ulazak robe iz centralne Srbije bez dokumenata sa naznakom “Republika Kosovo”, što Ivica Dačić ocenjuje kao meru goru od taksi od 100 odsto na robu.

 

“To su mere reciprociteta što možda ni građani Srbije ni međunarodna zajednica nisu prepoznali kao još goru meru od takse, koje su duplirale cenu robe ali je bar prolazila. Ova vlada u Prištini je donela odluku da se uvedu mere reciprociteta, što je od strane nekih zemalja pozdravljeno kao korak napred. Mi smo odmah rekli da je to neprihvatljivo”, navodi ministar spoljnih poslova Srbije.

Prihvatanjem tih mera, kako kaže, Srbija bi priznala Kosovo.

“Mi nemamo ni nameru da nastavimo dijalog dok se ne ukinu takse i reciprocitet. To je neprihvatljivo za nas i negacija svih dogovora. Sa pravom očekujemo reakciju međunarodne zajednice. Ričard Grenel je još ranije na to reagovao i rekao da je uvođenje reciprociteta izigravanje odluke o ukidanju taksi”, ističe šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, dijalog Beograda i Prištine sada je na respiratoru.

“Nalazi se u fazi kada ga nema i u toj celoj situaciji su razni međunarodni faktori pokušavali da daju veštačko disanje tom dijalogu, Merkel, Makron, pristup američke administracije je drugačiji od pristupa Bajdena, Hilari Klinton”, smatra ministar spoljnih poslova Srbije.

“Priština kao razmaženo derište”
Komentarišući novu vladu koja bi trebalo da bude formirana u Prištini, Dačić kaže da su to stvari na koje Srbija niti može niti želi da utiče.

Bilo koja vlada, ističe, mora da se izjasni da li se pridržava ili ne svih dogovora. Svi su oni isti, kaže.

“Žele nezavisnost Kosova, žele da to Srbija prihvati, a to nije dijalog i mi to ne prihvatamo. Oni ne shvataju promene koje su se desile, očekuju da će im međunarodna zajednica doneti sve na tacni što očekuju”, ističe ministar spoljnih poslova.

Smatra da se Priština ponaša kao razmaženo dete koje je međunarodna zajednica navikla da im se ispunjavaju sve moguće želje.

“Danas više nije tako. A to zavisi od toga koliko će Srbija biti jaka, stabilna i jedinstvena, i naša pozicija je izuzetno čvrsta – nema govora dok se ne ukinu recipročne mere. Srbija neće priznati Kosovo, želi dijalog, kompromis. Ako misle da je kompromis da Srbija samo prizna Kosovo, to ne može”, napominje Dačić.

“Milo ’89. govorio da je ponosan na srpsko poreklo”
Kada je reč o odnosima sa Crnom Gorom, šef srpske diplomatije navodi da je regionalna politika osim koronom opterećena i drugim virusima – na primer optuživanjem Srbije za sve i svašta.

“Ispade da je Srbija kriva što imaju veći pad od Srbije. Crna Gora krivi Srbiju za ono što je sama napravila. Znate, kad odem na razgovor u Podgoricu ili oni dođu, u mojoj delegaciji bude bar trojica poreklom iz Crne Gore, a kod njih nema nijednog pa čak ni poreklom iz Srbije”, naveo je Dačić.

Komentarisao je i odluku Podgorice da omogući ulazak ljudi sa Kosova.

“Ja koliko znam sebe, Crnogorci su iz Crne Gore išli za Beograd, ako će sada za Prištnu, želim im srećan put, ali nešto ne verujem u to”, rekao je Dačić.

Crna Gora, prema njegovim rečima, pokušava da Srbije optuži da su remetilački faktor.

“Milo (Đukanović) je ’89. rekao da je ponosan na srpsko poreklo i crnogorsku državnost”, podseća šef srpske diplomatije.

Srbija je, kaže, dobra ali nije naivna.

“Nismo glupi. Naš narod treba da vidi gde je dobrodošao a gde ne”, rekao je ministar spoljnih poslova i ponovio da Srbija želi stabilnost u regionu.

1...1.3491.3501.351...1.523Stranica 1.350 od ukupno 1.523

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković