Vlada Republike Srpske donela je danas odluku o finansiranju, projektovanju i izgradnji deonice auto-puta Vukosavlje – Brčko. Ukupna procenjena vrednost investicije je 600 miliona KM.
Data je saglasnost da se ova deonica realizuje putem takmičarskog dijaloga u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama.
– Strategijom razvoja javnih puteva u Republici Srpskoj za period 2016-2025. godine, kojom se predviđa dugoročni razvoj mreže javnih puteva, propisano je da je projekat koji će na teritoriji Republike Srpske doprineti poboljšanju međunarodnog, regionalnog i unutrašnjeg transporta, između ostalog, i projekat izgradnje autoputa Vukosavlje – Brčko – Bijeljina – granica sa Republikom Srbijom – istaknuto je danas nakon sednice Vlade Republike Srpske.
Akcionim planom izgradnje autoputeva određeno je da će se deonica autoputa Vukosavlje – Brčko – Bijeljina – granica sa Srbijom, u dužini od oko 70 km, realizovati kroz izgradnju dve deonice autoputa i to deonicu Vukosavlje – Modriča – Brčko, u dužini od 33 km, i dionicu Brčko – Bijeljina – granica sa Srbijom, u dužini od 37 km.
– Svrha projekta autoputa Vukosavlje – Brčko je da omogući bolje povezivanje mreže autoputeva unutar Republike Srpske, uključujući i povezivanje sa Republikom Srbijom, zatim razvoj lokalnih zajednica, kao i razvoj lokalne i regionalne ekonomije – saopšteno je nakon sednice Vlade Srpske.
OTTAWA – Justin Trudeau naći će se u utorak u vrućoj stolici na retkom premijerskom nastupu pred komitetom Parlamenta, suočavajući se s pitanjima o svojoj ulozi u kontroverzi oko organizacije WE.
Zastupnici u odboru za finansije ispitivaće Trudoa o događajima koji su ga povezali sa organizacijom WE Charity koji nadgleda program vredan 912 miliona dolara koji studentima i diplomcima daje donacije za volontiranje.
Konzervativni zastupnik Pierre Poilievre upozorio je da ako Premijer ne odgovori u potpunosti na pitanja opozicije o svojim i porodičnim vezama s organizacijom WE, ponovo će ga pozvati.
“Želimo istinu, celu istinu i ništa osim istine”, rekao je Poilievre novinarima u Ottawi. Konzervativci kažu da će se mnoga njihova pitanja za Trudoa vrteti oko stotina hiljada dolara u govornim naknadama koje se plaćaju članovima njegove porodice za pojavljivanja na WE događajima.Prethodno je potvrđeno da je Trudeauova majka, Margaret Trudeau, plaćena oko $250 000 za 28 nastupa na WE-događajima vezanim od 2016-2020 godine i da je njegov brat Aleksandar plaćen $32,000 za pojavljivanje na osam događaja.
Suosnivači WE-a, Craig i Marc Kielburger, svedočili su u utorak da je Trudoova supruga Sophie Gregoire Trudeau sudelovala na sedam dogaćaja WE i da je u proseku primila $ 3.618 za svaki događaj kako bi pokrila svoje troškove što ukupno iznosi 25.326 dolara. Konzervativci sada pozivaju federalnog etičara Mario Dion-a da proširi svoju istragu Trudeau-a i da obuhvati putne troškove cele porodice.
“Šta se još krije u ovoj aferi?” pitao je Poilievre.
U sredu je Dion poslao pisma zastupnicima konzervativcima i NDP-u rekavši da proširuje istragu zbog putovanja ministra finansija Billa Morneaua i njegove porodice koji su sudelovali u tim sponzorstvima.
Morneau je prošle sedmice rekao Komitetu za finansiranje Commonsa da je svježe vratio WE Charityu više od $41 000 troškova za putovanja koja je on i njegova porodica preuzela 2017. godine kada su učestvovali u nekim humanitarnim delima organizacije.
Lider NDP-a Jagmeet Singh rekao je da veruje da detalji koji su se pojavili otkako je objavljen program sugerišu da se ugovor o dodeli programa WE Canada nikada nije odnosio na studente, nego na pomoć bliskim prijateljima Liberala i Trudoa.
“To je duboko zabrinjavajuće”, rekao je u Burnabyju, BC.
“Premijer bi trebao raditi za narod, trebao bi raditi za Kanađane, ne bi trebao raditi u interesu da obogati svoju porodicu ili njegove bliske prijatelje.”
ICBC je objavio podatke koji prikazuju lokacije sa najvećim brojem sudara u VankuveruU svom nedavnom ažuriranju, ICBC je izjavio da na svojoj web stranici pokazuje opsežne podatke o auto sudarima.
Podaci o broju vozila uključuju različita polja kao što su opštine, tip vozila ili područje na temelju prva tri znaka poštanskog broja. Podaci o sudaru mogu se filtrirati do detalja pojedinačnog sudara, uključujući ulicu i konfiguraciju sudara (na primer, sudar na zadnjem kraju auta, udarac glavom ili bočno). Kao primer, korisnici mogu filtrirati dosta podatka.
“Osiguranje želi da je javnost dobro informisana i podržana ,” rekao je Nicolas Jimenez, predsednik i izvršni direktor ICBC-a. “Nastavićemo širiti podatke dostupne na icbc.com kako bismo bolje podržali klijente, istraživače, medije i deoničare.” Prošle godine ICBC je izvestio da je u Britanskoj Columbiji došlo do zapanjujućih 195.000 sudara. Međutim, ta se brojka smanjila u odnosu na 2018 godinu, kada je bilo 315.000 sudara.
U Vancouveru je u 2019. bilo 52.222 sudara, što je pad u odnosu na 55.258 u 2018.
Pogledajte najfrekventnijih 20 lokacija za sudare u Vancouveru i pazite dobro kada se tu nalazite.
Knight Street Bridge – 1.240 sudara
Boundary Road & Grandview Highway, – 1.185 sudara
Knight Street Bridge & Southeast Marine Drive – 1.016 sudara
Posle promene regulative EU, koja je kočila izvoz srpskih jabuka u EU, može se očekivati da se ovo voće na jesen ponovo nađe na tržištu Unije, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Holandije.
Kako se ističe, pre dve godine je doneta, a prošle godine stupila na snagu evropska regulativa koja je zabranjivala uvoz “biljaka visokog rizika” iz trećih zemalja, što se odnosilo i na Srbiju.
“Samo jedan dokument doveo je u rizik celu proizvodnju mladica u Srbiji. Izvozno tržište, vredno više od 20 miliona dolara prosto je zbrisano, što je imalo posledice i po holandske investicije”, navodi se u saopštenju.
Udružile su se strane iz poslovnog sektora, javne uprave i međunarodne sfere, formirana je krovna organizacija, angažovan je ekspert za pomoć srpskim vlastima u sastavljanju tehničke dokumentacije.
Srpska uprava za zaštitu bilja pružila je naučne garancije da Srbija ima kapacitet i sposobnost da umanji rizik od određenih štetočina na svojoj teritoriji.
Prikupljeni su svi potrebni podaci, a tehnička dokumentacija je prosleđena Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA), koja ju je predstavila Evropskoj komisiji, i najzad, nedavno, izvoz srpskih jabuka na tržište EU je odobren.
Može se očekivati da se srpske jabuke od ove jeseni ponovo nađu na tržištu EU.
Kako se ukazuje u saopštenju, srpski rasadnici proizvode mladice koje se prodaju u mnogim istočnoevropskim zemljama.
Mnoge holandske kompanije su, takođe, prebacile veliki deo svoje proizvodnje u Srbiju, jer Srbija ima dugu tradiciju proizvodnje mladica za kalemljenje, a njeni voćari su poznati, upravo po toj veštini.
Glavno tržište za srpske kalemljene biljke do sada su bila tržišta istočnoevropskih zemalja, ali i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, poput Gruzije i Azerbejdžana.
Poslednjih nekoliko godina ovaj sektor se znatno proširio. Brojni su razlozi za to. Srpske kompanije počele su da izvoze u zapadnoevropske zemlje, lokalna proizvodnja voća je postala profesionalnija, a strane kompanije počele su da u Srbiji otvaraju svoje podružnice, kako bi iskoristili stručnost lokalne radne snage, ali i povoljne trgovinske sporazume koje Srbija ima sa trećim zemljama, naročito Rusijom i Azijom.
Nekoliko holandskih rasadnika voća prepoznalo je tu prednost, te je delimično prebacilo svoju proizvodnju u Srbiju.
Ogromno poljoprivredno zemljište, na kojem može da se proizvodi seme bez virusa, uticalo je na neke holandske kompanije da kompletnu proizvodnju prebace u Srbiju, ostavljajući u Holandiji samo istraživanje i razvoj.
Sve to je obustavljeno kada je prošle godine stupio na snagu sporni evropski propis. No uspešnim angažovanjem domaćih i međunarodnih aktera, to je sad promenjeno.
“Ovo je lep primer timskog rada i međusobnog poverenja svih relevantnih aktera iz diplomatskog, administrativnog i poslovnog sektora”, ističe se u saopštenju.
Holandsko ministarstvo poljoprivrede će, kako bi dodatno ispitalo potencijale i poslovanje rasadnika voćaka u Srbiji, u narednim mesecima ispitati tržište ovog unosnog sektora, kako bi podigao svest holandskih preduzetnika o skrivenim potencijalima tog sektora.
Laboratorija “Vatreno oko”, u kojoj će biti testirani uzorci na koronavirus, otvorena je u Nišu. Reč je o donaciji kineske Vlade i kako je ranije najavljeno, laboratorija će moći dnevno da obradi oko 1.000 uzoraka.
Laboratorija će sa radom početi sutra, kada će biti testirani prvi uzorci.
RTS Izveštaj Jelene Marinović iz Niša
Premijerka je rekla da će otvaranje laboratorije “Vatreno oko” u Nišu omogućiti još veći obuhvat testiranja.
Ona je nakon otvaranja rekla da je ova laboratorija, pored laboratorije u Beogradu, jedina takve vrste u regionu i da je izgrađena u rekordnom roku, za tri meseca.
Zadovoljna sam zbog toga i ponosna, rekla je Brnabićeva i zahvalila partnerima iz Kine na pomoći i donaciji opreme.
Vlada Srbije opredelila je za te namene 3, 5 miliona evra, a kineska kompanija Ziđin 500.000 evra.
Ona je rekla da su kapaciteti za testiranje od kada se prvi slučaj koronavirusa pojavio u Srbiji je povećani 20 puta i da je do sada obrađeno 650.000 uzoraka.
Brnabićeva je kao primer navela da tokom jednog dana u julu bilo više testiranih pi-si-ar metodom nego u martu.
Tu se ne zaustavljamo, nastavaljamo sa unapređenjem kapaciteta to je ključna stvar u borbi protiv ovakvog virusa, rekla je Brnabićeva.
“Mislim da ćemo iz ovog pika, talasa izaći još mnogo otprniji i snažniji nego u maju”, rekla je premijerka i dodala da je važno da svako preuzme ličnu odgovornost što se tiče discipline i kako bi bili mnogo jači i spremniji bili za jesen.
Rekla je i da imamo stabilnu šituaciju zahvaljući povećanom obimu testiranja, disciplini i angažovanju zdravstvenih radnika.
Ambasadorka Kine: Uverena sam da će naše čelično prijateljstvo biti još čvršće
Ambasadorka Kine u Srbiji čestitala je svima što je u tako kratkom roku u Nišu izgrađena jedna potpuno nova laboratorija “Vatreno oko” za testiranje uzoraka na koronavirus.
Čen Bo je novinarima rekla da je ta laboratorija jedan novi rezultat u saradnji Kine i Srbije u oblasti zdravstva i novih tehnologija.
Čen Bo kaže da kineske kompanije u Srbiji aktivno učestvuju u borbi protiv virusa, te da se tako zajedno bore zajedno sa srpskim prijateljima trude za ekonomski oporavak.
“Uverena sam da će naše čelično prijateljstvo biti još čvršće, a naša saradnja u svim oblastima postizaće još više rezultata”, rekla je ambasadorka.
Izgradnja laboratorije “Vatreno oko” u Nišu počela je 28. aprila, Vlada Srbije je uložila oko 3,5 miliona evra, a 500.000 evra doniraao je Ziđin.
U Niš je stigla kompletna oprema, a završena je i obuka kadra.
Laboratorija “Vatreno oko” u Nišu druga je takva u Srbiji, pored “Vatrenog oka” u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.
Laboratorije su donacija kineskog BGI-a, laboratorija se nalazi pored Instituta za javno zdravlje u Nišu.
Delegacija Beograda na čelu sa direktorom Kancelarije za KiM Markom Đurućem stigla je jutros u Brisel gde učestvuje u nastavku razgovora o normalizaciji odnosa sa Prištinom na ekspertskom nivou.
Sastanak u zgradi Evropske službe za spoljne poslove je počeo bilateralnim sastancima delegacija Priština i Beograda sa EU posrednicima nakon čega će uslediti i paralelni trilaterlani razgovori o ekonomskim odnosima i raseljenim licima.
Predsednik Aleksandar Vučić je tokom obraćanja javnosti rekao da će Srbija u dijalogu Beograda i Prištine pokušati da sačuva poziciju iskrenog partnera i pregovorača, ali i biti snažna da odbije nešto što nije kompromis već pritisak na Srbiju.
Očekuje se da se sastanci eksperata završe oko 16 časova.
Iz EU je poručeno da je u pitanju “nastavak procesa dijaloga Beograda i Priištine kroz seriju sastanaka na ekspertskom nivou”, te da je zadatak eksperata da detaljno razmotre one pojedinačne teme koje su pokrenute na sastancima na viskom političkom nivou.
“Za nas je važniji kvalitet nego brzina. Fokusirani smo na postizanje sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma, ali to zači i da će on biti potpisan kada se sva otvrena pitanja dogovore izmešu Beogrda i Prištine”, izjavio je porparol EU Peter Stano za Tanjug.
Nakon što su tokom prvog fizičkog sastanka 16. jula u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti razgovarali o nestalim, raseljenim razgovorisu prošle nedelje nastavljeni na ekspertskom nivou između delegacija predvođenih od strane direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, odnosno prištinskog koordinatora za dijalog, Skendera Hisenija.
U dvodnevnim razgovorima, delegacije je trebalo da nastave razgovore o već započetim temama, međutim delegacija Prištine je dan kasnije odbila da nastavi razgovore o ekonomskim odnosima.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak je tada najvio da će se eksperti ubrzo ponovo okupiti i razgovarati o ekonomskim odnosima.
Nova rudna razgovora na viskom političkom nivou između Beogrda i Pruštine najavljena je za početkak septembra.
Sofija Markuljević, koja ima samo godinu dana i boluje od spinalne mišićne atrofije tip 1 i njeni roditelji, Marija i Stefan, blizu su pobede najteže životne bitke – za lečenje koje ukupno košta 2,4 miliona dolara, ostalo je da prikupe još 20.000 dolara. Za Sofijin prvi korak angažovali su se i humani ljudi na Labudovom brdu.
Milan Đurđević, prodavac sa Labudovog brda, i njegov kum došli su na lepu i humanu ideju. Kod god dođe kod njih u radnju, dobija lubenicu ako pošalje jedan SMS za pomoć maloj Sofiji.
Sve što je potrebno je da kupac dođe do radnje, pošalje poruku ispred prodavca i kad stigne povratna poruka od Fondacije “Budi human” može da izabere lubenicu koju želi – malu, srednju, veliku.
Kad je akcija krenula, lubenice su planule, priča Milan sa osmehom koji nam je pokazao tek na trenutak jer nosi masku.
Za kratko vreme prodali su 20-30 lubenica.
“Bilo je ljudi koji nisu mogli da pošalju poruku, ali su ostavljali 200 dinara, a mi smo sledećoj mušteriji koja nije imala kredita uplatili kredit, pa je poslao poruku”, priča Milan Đurđević.
Najavljuje da će, ako bude bilo potrebno, biti organizovano još akcija.
Humani i ujedinjeni dobri ljudi do sada su napravili mnogo, a za izlečenje male Sofije ostalo je da se prikupi još malo novca.
Ukoliko ste u mogućnosti, pošaljite SMS sa sadržinom 797 na broj 3030 i pomozite da ova devojčica dobije detinjstvo kao i druga deca.
Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da je pripremljeno nekoliko modela školovanja od septembra meseca.
Roditelji i deca moći će da se opredele za metod nastave, ali ukoliko časove slušaju onlajn, u školu će morati da idu da odgovaraju, rekao ministar Šarčević za Blic, prenosi Fonet.
Šarčević: Roditelji i deca moći će da se opredele za metod nastave od septembra
“Sugerišemo i profesorima i učiteljima da daju što više ocena, kako bi deca na svakom koraku mogla da se iskažu i kako bi bilo preglednije njihovo savladavanje gradiva”, rekao je Šarčević.
Školama dajemo autonomiju, dodao je ministar, da se sa roditeljima dogovore, jer je u delu porodica strah.
U osnovnoj školi, naglasio je Šarčević, radiće se po smenama koje će biti drugačije i to prvi i drugi razred kreću ujutro, imaju četiri časa i u 11 sati idu kući ili imaju boravak.
Posle najmađih, dolaze treći i četvrti razred i ostaju na nastavi do 14 sati. Posle analize Ministarstva, oko 20 odsto roditelja nema gde da ostavi decu, rekao je Šarčević.
Prema planu, petaci i šestaci imaju nastavu od 14 do 17 sati, a sedmi i osmi razredi od 17 do 20 sati.
Svi će imati četiri časa po 35 minuta.
Škole koje su imale boravak, imaće ga i ubuduće u istom obimu, ne smanjujemo grupe, naveo je ministar.
Za sve škole, i osnovne i srednje, važe iste bezbezbednosne mere: za svakog đaka mora da bude obezbeđena površina od četiri kvadratna metra, u učionicama će moći da bude do 15 učenika, a srednjoškolci će kao i osnovci, nositi maske.
“Približno je oko 500 srednjih škola, a one sa manjim odeljenjima moći će da rade bez podela razreda. Tamo gde to nije moguće, poput pojedinih gimnazija, uglavnom će morati da se radi u dve smene”, kaže ministar prosvete za Blic.
Proslavljeni srpski fudbaler i trener Siniša Mihajlović, danas je zvanično postao počasni građanin Bolonje.
Odluka je doneta ogromnom većinom glasova na sastanku gradskog Saveta, javnim glasanjem i u prisustvu gradonačelnika Virđinija Merole.
U obrazloženju se navodi da je Mihajlović zaslužio najveće gradske počasti, kako zbog svojih trenerskih kvaliteta, tako i zbog ljudskih osobina.
“Siniša se vratio u Bolonju početkom 2019. godine u trenutku kada se naš tim nalazio na ivici ambisa. Njegov karakter i trenerska veština doprineli su da se na čudesan način spasemo ispadanja i da oborimo rekord po broju osvojenih bodova u eri predsednika Saputa. Svi smo znali da je na terenu nepokolebljiv, ali način na koji se izborio sa opakom bolešću govori o tome da je i van terena neustrašivi borac”, izjavio je Đan Marko de Bjaze, inicijator ideje da se najboljem srpskom treneru u 2019. godini dodeli zvanje počasnog građanina Bolonje.
Kako je naveo, Mihajlović čak i tokom lečenja od leukemije, nijednog trenutka nije okrenuo leđa ekipi i navijačima.
“Odnos koji je za vreme najvažnije životne bitke uspostavio sa građanima Bolonje, prevazilazi okvire sportske strasti i zaslužuje duboki naklon, ne samo Italije, već čitavog sveta. Posebno nam imponuje njegova izjava da se oseća ‘sinom Bolonje’. Jer Bolonja je takva: prihvata te, pazi te, brine o tebi… Mnogi su u Siniši Mihajloviću pronašli dodatnu energiju da se izbore sa svojim problemima ili da se izleče od teških bolesti”, istakao je De Bjaze.
O beogradskim Srbima koji su po padu Beograda 1521. iseljeni u Carigrad pisali su retki istraživači, da bi s vremenom sećanje na njih skoro iščezlo. Utoliko veću pažnju zavređuje naučni rad Vladimira Božinovića predstavljen na nedavnom veb-simpozijumu vizantologa „Niš i Vizantija“. Istraživanje koje je ovaj mladi istoričar umetnosti tada predstavio vraća u javni prostor gotovo zaboravljena pitanja o srpskom nasleđu u Istanbulu, a među njima i pitanje jedine srpske crkve u turskoj prestonici podignute 1523. godine, na čijem mestu danas stoji grčka Crkva Bogorodice Belgradkapi.
Sledeće godine navršava se petsto godina od pada Beograda pod osmansku vlast. Odmah pošto je 29. avgusta 1521. sultan Sulejman, kasnije nazvan „Veličanstveni“, u pobedničkoj povorci ušao u Beograd, naredio je da se pravoslavna crkva u Donjem gradu, Saborna crkva posvećena Uspenju Bogorodičinom, pretvori u džamiju, a da se beogradski Srbi rasele.
Vladimir Božinović, doktorand Univerziteta u Istanbulu
Srbi odvedeni iz Beograda naseljeni su u Carigradu i okolini. „Po svemu sudeći, sultan Sulejman je deo stanovnika Beograda naselio na dve lokacije“, kaže za RTS Vladimir Božinović, doktorand Univerziteta u Istanbulu.
„Jedna grupa živela je unutar gradskih zidina u mahali kod Beogradske kapije (Belgradkapı mahallesi), u današnjoj opštini Fatih (Fatih), a druga daleko van starog grada u Beogradskoj šumi kod mesta Bahčekoj (Bahçeköy), u današnjoj istanbulskoj opštini Sarujer (Sarıyer)“, navodi Božinović.
Beogradska šuma
U Istanbulu i danas postoji toponim Beogradska šuma (Belgrad Ormanı). U njoj je nekada postojalo Beogradsko selo, osnovano pošto se deo doseljenih Srba nakon pada Beograda ovde naselio.
„Oni su bez sumnje radili na održavanju čistoće brane i najvećeg jezera sa pijaćom vodom poznatog kao Büyük Bent. Voda se odavde, kao i iz drugih jezera koja i danas postoje u Beogradskoj šumi, akvaduktima dovodila do starog grada. Beogradsko selo se pominje u brojnim osmanskim dokumentima, a sasvim je porušeno krajem 19. veka zbog pojave zaraze koja je pretila da se putem vode iz jezera prenese na čitav grad. Od ovog sela jedino je ostala ruina njegove crkve obrasla u šumsko rastinje koja najverovatnije potiče iz prvih decenija 19. veka“, objašnjava Božinović.
Stojan Novaković
Stojan Novaković, koji je u dva navrata boravio u diplomatskoj službi u Carigradu, opisao je u jednom tekstu tada još postojeće Beogradsko selo: „Odlazili smo više puta u to selo Beograd, u istog imena šumu i na zatone. Izvan sela nalazi se crkvica s grobljem, u šumi, koja se nastavlja odmah iza onoga proplanka na kome je sazidano selo. Osim istoga imena, ništa drugo danas ne opominje na poreklo i na postanje ovoga sela. Ni u crkvi i njenim knjigama, ikonama i utvarima, ni na groblju nema nikakva znaka koji bi opominjao na te prve doseljenike. Sve je propalo i utopilo se u ovamošnjoj pravoslavnoj narodosti – grčkoj“, beleži Novaković.
Beogradske relikvije
Stojan Novaković je za vreme boravka u Istanbulu istraživao tragove starih Beograđana, i svoje nalaze opisao u tekstu Naselja Beograđana od 1521. godine u Carigradu, objavljenom 1899. godine. Naročito se interesovao šta se dogodilo s relikvijama koje su Beograđani 1521. poneli sa sobom u Carigrad.
Na osnovu zapisa Ilariona Ruvarca, Novaković navodi da su među njima bile mošti Svete Petke, svetiteljke iz 11. veka rodom iz okoline Carigrada, zatim mošti Svete Teofanije, prve supruge vizantijskog cara Lava VI Mudrog, ruka Svete Varvare, svetiteljke iz 4. veka, kao i jedna velika, pozlaćena i posrebrenjena ikona Bogorodice koja je smatrana čudotvornom i bila jedna od najvećih beogradskih svetinja.
Ovu beogradsku čudotvornu ikonu pominje arhiepiskop Danilo II u Žitiju kraljice Jelene (Anžujske). Opisujući posetu srpske kraljice Simonide, supruge kralja Milutina, svojoj jetrvi Katilini Arpad, ugarskoj princezi i supruzi kralja Dragutina, Danilo navodi da se Simonida 1315. godine u „slavnom i sjajnom gradu zvanom Beograd srpski, koji stajaše na obali reke Dunava i Save…. u sabornoj crkvi mitropolitskoj pokloniše sa umiljenjem čudotvornoj ikoni presvete Bogorodice“. Poreklo ove ikone nije poznato, ali se pretpostavlja da je reč o istoj ikoni koja se u zapisima o Beogradu pominje još 1073. godine. Godine 1521. s Beograđanima i ona je krenula put Carigrada.
Deo Beograđana se tada u Carigradu naselio u mahali kod Beogradske kapije koja je ponela naziv Beogradska mahala, i uskoro dobili dozvolu da tu sagrade svoju crkvu u kojoj će pohraniti neke od relikvija koje su poneli iz Beograda.
Beogradska kapija na Teodosijevim zidinama u Istambulu
Na osnovu usmenog predanja, ove događaje detaljnije opisuju hroničari Istanbula tek u 19. veku, kao što je poznato iz dela Aleksandrosa Paspatesa i Skarlatosa Vizantiosa, skreće pažnju Vladimir Božinović, ali se crkva kod Beogradske kapije pominje i u nekoliko ranijih izvora. Između ostalih, svedočanstva o njenom postojanju ostavili su sledeći putopisci – Trifun Korobeinikov (1583), Paterakis (1604), Smit (1669) i Hovhanesjan (18. vek).
Beogradska crkva
Na mestu gde su Srbi raseljeni iz Beograda podigli svoju crkvu, u današnjem Istanbulu na adresi Hacı Hamza Mektebi Sokak 61, Yedikule, sada se nalazi mala grčka crkva koja nosi naziv po beogradskoj Bogorodici, Panagia tou Veligradiou, ili Theotokos Belgradkapı.
Ova crkva, opasana debelim zidovima, podignuta je oko 1837. godine, kaže Božinović. „O tome svedoči natpis na kamenoj ploči koja je uzidana u njenu južnu fasadu. Arhitekta crkve bio je Hadži Nikolas Mirasan, koji je podigao i druge crkve iz ovog perioda u Carigradu. On se potpisao na kamenoj ploči koja je uzidana u istočni zid objekta. Pored njega svoje potpise na fasadama crkve ostavili su i drugi majstori kao što su: Kostas, Dimitrij Župan i Siljan iz sela Vrben kod grada Debra u Makedoniji. Ovaj poslednji je isklesao prikaz krsta na južnoj fasadi crkve. Na dnu kamene ploče ostavio je i veoma zanimljiv ćirilični natpis koji glasi: ‘Krst u kamenu isklesao je majstor Siljan iz sela Vrben februara 1837. godine’.“
Pogled sa ulice na Crkvu Bogorodice Beogradske
Kako je izgledala ranija crkva na ovom mestu nije poznato, napominje Božinović. „Sudeći po ostacima dekorativne kamene plastike, na ovom mestu se nalazila znatno starija vizantijska crkva. Nije isključeno da je ona prvobitno bila podignuta u okviru manastirskog kompleksa koji je kasnije opusteo, budući da su se u vreme Vizantije na samom obodu grada i uz njegove zidine uglavnom nalazili manastirski kompleksi. Postoje pretpostavke da je na ovom mestu podignuta sasvim nova građevina 1523. godine, ali je veća verovatnoća da je tom prilikom samo obnovljena starija romejska crkva. U južnom delu dvorišta sadašnje crkve postoje ostaci urušene agijazme, svojevrsne strukture sa svetom vodom, koja je najverovatnije obnovljena u 19. veku, a mogla bi da bude i znatno starijeg datuma“.
Tajna beogradske ikone
Stojan Novaković je bio prvi koji je ovu crkvu istraživao, pored ostalog i u nadi da će u njoj zateći nešto od beogradskih relikvija koje su ovde dospele 1521. godine, možda i onu čudotvornu beogradsku ikonu. U pomenutom napisu iz 1899. on opisuje „Beogradsku crkvu u Beligrad mahali“, kako je naziva, i kaže: „U njoj pada u oči bogatstvo u ikonama i njihovom srebrnom nakitu. Leva prestolna ikona Bogorodičina je veoma okićena srebrom i mnogim poklonima u sitnim ručicama, glavama i sličicama od kovana srebra.“
Da li je ikona koju Novaković opisuje ona čudotvorna beogradska ikona koja je krasila Uspensku crkvu u beogradskom Donjem gradu i koju su Beograđani doneli u Carigrad 1521. godine?
Novaković navodi šta su mu grčki sveštenici rekli. „Od svih svetinja što su ih, po svima svedodžbama, doneli ovamo Beograđani od 1521. godine, sveštenici sada pokazuju na templu samo četiri prestone ikone, za koje postoji predanje da su donete iz Beograda. Lako se, na prvi pogled, videlo da su ikone starinske; drvo na dnu već izgleda istrošeno od starine. Na prestonoj ikoni do levih vrata ima ozgo srpsko-slovenski natpis ‘Sveti Nikola’… Po dnu slike je tekao zlatan zapis u jednoj vrsti, u kome smo mogli raspoznati pojedina na slova, ali nikakva se reč ne mogaše sastaviti. Ikona je, radi ponavljanja, suviše premazivana lakom, te se stoga slova ne mogahu raspoznati. Na ikoni je sveti Nikola, a oko njega su kao okvir različite slike. Ispod poslednje s desna čita se kao završetak natpisa ZMZ, tj. 7047 (1539). Ako smo mi tačno pročitali zapisani broj, onda je ikona zaista stara i zaista srpska. Može biti da je tada crkva zidana, pa da je na gotovoj iz Beograda donetoj ikoni onaj zapis po dnu ikone dodan“.
Crkva Bogorodice Beogradske, detalj
Usled burnih događaja u Turskoj i na Balkanu, nakon Novakovića decenijama se niko nije poduhvatio detaljnijeg izučavanja Beogradske crkve u Beligrad mahali niti pokušao da identifikuje moguće stare beogradske ikone.
Čudotvorni sindžiri
Između dva svetska rata beogradske novine su u nekoliko navrata pisale o „Beogradskoj crkvi“ u Carigradu. Novinar Đorđe Bukilica je ovu crkvu posetio, i u Vremenu objavio nekoliko tekstova o njoj i u njima naveo nekoliko zanimljivih predanja koje je čuo u Istanbulu.
Tako je 1932. godine Vreme pisalo da je ova crkva pre Prvog svetskog rata bila popularna među istanbulskim Srbima i Grcima, ali i među Turcima, i to u prvom redu zbog tzv. čudotvornih sindžira koji su se u njoj čuvali. O tim gvozdenim lancima novinar donosi svedočanstvo izvesnog Paskala Dimitrijevića, starijeg Srbina koji je držao pekarsku radnju u Beogradskoj mahali.
„Nekada su u crkvi čuvali jedne sindžire od gvožđa, koji su odnekud bili blagosloveni, i lečili su ludake svih vera, kako koji stigne“, pričao je Paskal Dimitrijević Đorđu Bukilici. „Lepo ih stave pod vrata, vežu ludaka, i tako vezanog ostave po bilo kom vremenu tri, četiri dana. On posle ozdravi. Ludak mnogo viče i kuka, ali ne pomaže. Sindžire ne može da skine. A posle ga nađu mirnog. Izleči se čovek zanavek“.
Članak iz lista „Vreme“ objavljen 1932. godine
Zbog ovih čudotvornih lanaca crkva se bila nadaleko pročula, piše Vreme, pa su „pod te sindžire da nađu spasa“ u nju dolazili ne samo lokalni Grci, Turci i Srbi već i nevoljnici čak iz Persije i Egipta. Međutim, neko je ove sindžire ukrao, i otad je crkva, koju su dotle najviše čuvali upravo Turci, izgubila na važnosti. Usledilo je još nekoliko pohara u kojima su lopovi krali dragocenosti iz crkve.
Novinar Vremena, opisujući crkvu, navodi i da se veruje da su dve velike oltarske ikone, „Sveti Nikola“, o kojoj je govorio i Novaković, ali i „Hristova ikona“, donete iz Beograda 1521. godine . Uz njegov članak objavljene su i prve fotografije ove crkve i njenog ikonostasa.
Istanbulski pogrom
Tragom predanja i zapisa, želeći da sazna da li je neka od ikona koje je Novaković video u Beogradskoj crkvi od onih koju su Srbi 1521. godine poneli iz Beograda, a naročito da li je jedna od njih i ona kultna beogradska ikona Bogorodice, u Istanbul se 1953. godine zaputio Aleksandar Deroko.
„Ikona je bila smeštena u crkvi Bogorodice, koja i danas postoji (mada novija – prezidana) i zove se Teotokos Beligradiu – Beogradska Bogorodica“, pisao je Deroko. „Stojan Novaković je video tu ikonu (i ostale uz nju). Danas se na ikonostasu nalaze tri velike ikone. Dve ‘prestone’ i još ikona Svetog Nikole. Jedino ova poslednja ima srpski natpis ‘Sv. Nikola’, a dole je od drugog reda ostala samo polovina, i to sasvim teško čitljiva. Na kraju je godina ‘ZMZ’, što znači 1539. I stil ikona slagao bi se sa ovim vremenom. On je na sve tri ikone isti, a ova ikona Bogorodice svakako da nije ona koju Danilo pominje da je bila u Beogradu u početku 14. veka. Ipak, sve ovo je značajno i trebalo bi bolje proučiti i rasvetliti“, beleži Deroko.
Fotografija ikonostasa objavljena u listu „Vreme“
Međutim, nije bilo vremena za bolje proučavanje i rasvetljavanje tajni koje je ova crkva skrivala.
Dve godine po Derokovoj poseti, tokom Kiparske krize, 6. i 7. septembra 1955. godine desio se tzv. Istanbulski pogrom. U Istanbulu su tada demolirane grčke radnje, škole, kuće i drugi objekti, pored ostalog i 73 grčke crkve. Među njima je bila i Beogradska crkva. U podmetnutom požaru crkva je spaljena, a ikonostas sa starim ikonama koje su opisali Novaković i Deroko je – izgoreo.
Da li je nešto iz crkve ipak sačuvano?
„Pored južnog ulaza u crkvu postoje i dva fragmenta kamenih stubova koji bi mogli da pripadaju prvobitnoj građevini na ovom lokalitetu“, pretpostavlja Vladimir Božinović, a na pitanje postoji li mogućnost i da je neka od beogradskih ikona koju su Srbi doneli u Istanbul 1521. godine ipak izbegla uništenje, Božinović kaže da „Novaković i Deroko pominju ikone iz crkve čiji je enterijer, nažalost, sasvim izgoreo u podmetnutom požaru 1955. godine. Budući da je na njima bila signirana 1539. godina, te ikone su najverovatnije krasile ikonostas starije crkve, koja je porušena početkom 19. veka. Sve današnje ikone potiču iz vremena obnove, odnosno iz druge polovine 20. veka, osim jedne vrlo potamnele ikone sa žitijem svetitelja u priprati crkve koja bi mogla da bude starija…“, naglašava Božinović.
Pa ipak, možda je ipak prerano da se stavi tačka na priču o Beogradskoj crkvi u Istanbulu.
